Trećina poslodavaca u Srbiji bi mogla u zatvor zbog neplaćanja doprinosa

Tako bar pokazuju neke procene stručnjaka, pošto zvanični podaci o broju firmi koje ne ispunjavaju obaveze prema državi i zaposlenima dosad nisu objavljeni. Radnici se sa ovim obično suoče u trenutku kada počnu da prikupljaju dokumenataciju za odlazak u penziju.

Mada se sa ovim problemom od 2003. susrelo nekoliko stotina hiljada radnika, za ove prekršaje niko nije odgovarao. Jedan od oštećenih radnika je i Dragoljub Milić (65) iz Beograda.

"Radio sam u državnom preduzeću i nije mi palo na pamet da je moguće da mi se ne uplaćuju doprinosi. Kada sam hteo da prikupim dokumentaciju za penziju, utvrdio sam da mi poslednje tri godine nije uplaćivan staž. Sada mesecima obijam šaltere, a rešenja još uvek nema", kaže Milić za "Blic".

Zbog ovakvih slučajeva je nedavna inicijativa poznatog profesora ekonomije Stojana Stamenkovića da se uvede kazna zatvora za sve poslodavce koji ne izmire obavezu plaćanja doprinosa na zarade radnika, naišla na dobar prijem.

"Država mora da uspostavi tu kontrolu kao što smo nekada imali u vreme SDK. Ta kontrola se izgubila kada je platni promet prebačen u banke. Kako je moguće da, recimo pet godina neko drži radnike, i obavlja posao a ne uplaćuje svoje obaveze. Ne znam da je zbog toga bilo ko kažnjen. Nejasno je zašto nema kontrole koja bi onemogućila da se dešava da firme godinama ne uplaćuju doprinose. Za takvo kršenje propisa postoji robija", rekao je Stamenković.

S njim je saglasna i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije ( ASNS) Ranka Savić.

"Krivičnim zakonikom mora da se propiše zatvorska kazna od pet godina za one poslodavce koji ne plaćaju zarade i doprinose zaposlenima. Zemlje EU su problem rešile upravo na taj način. Na primer Nemačka koja predviđa kaznu upravo do pet godina zatvora", navodi Savićeva. Ona dodaje da je Srbija jedna od retkih država u kojoj poslodavci mogu da ne uplaćuju poreze i doprinose, ali i plate zaposlenima, a da za to ne odgovaraju. "Teret njihovog nemara i bezobrazluka prebacuje se na poreske obveznike, koji plaćaju socijalni mir iz budžeta", dodaje ona.

Dok stručnjaci žale za sistemom kontrole kakav je bio u vreme SDK i indirektno okrivljuju banke da su one krive za ovakvu praksu, bankari tu dogovornost ne prihvataju i tvrde da nije banka mesto gde će se kontrolisati uplata doprinosa i poreza.