Država će pokušati da zaštiti ćirilicu - u planu kazne i osnivanje posebnog saveta

"Novosti" navode da su one predviđene Strategijom razvoja kulture, koji je odnedavno na javnoj raspravi. Nacrtom izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, međutim, preciziran je tretman srpskog jezika i ćirilice u javnom životu, a prvi put su uvedene i kazne za kršenje ove vrste propisa.

U predloženom nacrtu dostavljenom Vladi, ćirilica je određena kao matično pismo čija upotreba, uz srpski jezik, obuhvata "ukupno usmeno i pismeno opštenje" državnih organa i lokalne samouprave, škola i fakulteta, štampanih i elektronskih medija, kao i preduzeća i ustanova, dok latinica ima status pomoćnog pisma. Brigu o jezičkoj politici prema predlogu preuzeće novo telo - Savet za srpski jezik.

Strategija razvoja kulture, uz to, predviđa prednost ćiriličnih izdanja prilikom državnog otkupa za biblioteke, kao i prvenstvo ovih publikacija u državnom finasiranju prevođenja stranih dela na srpski jezik. Predložene su poreske olakšice kao podsticaj distrubutivnim mrežama za titlovanje filmova na matičnom pismu, kojih bi na komercijalnim televizijama trebalo da bude najmanje - polovina.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže za "Novosti" da su predloženi propisi korak dalje u odnosu na dosadašnju zaštitu, a i početak adekvatne brige o nacionalnom pismu.

"Nije reč o nametanju ćirilice, već o njenoj zaštiti. Ona je u Srbiji ugroženo pismo. Stanje je relativno zabrinjavajuće pre svega zbog predominantne upotrebe latinice. Naravno da nije reč ni o kakvoj zaveri protiv ćirilice, već o faktičkom stanju uzrokovanom duhom vremena, istorijskim okolnostima i višedecenijskim procesom globalizacije koji je latinicu učinio svetski dominatnim pismom. Tome je doprinela i svetska trgovina, mediji i posebno internet, koji je ovo pismo nametnuo kao pismo univerzalnog sporazumevanja", objašnjava Vukosavljević.

Ministar kulture napominje da je ćirilica zaštićena i postojećim zakonima.

"Niz okolnosti, međutim, utiče da se mladi ljudi, koristeći internet, TV sadražje, posmatrajući masovne brendove, logotipe i sve ostalo, nesvesno okreću latinicu. Ćirilici preti nekorišćenje, što vodi njenom nestajanju. Sigurno je da neće biti zabranjena ili potisnuta iz školskih programa, ali sveprisutnost latinice opominje na mogućnost da za nekoliko decenija ovo pismo postane jedino koje je u praktičnoj upotrebi. Ljudi se ne opredeljuju za latinicu svesno, već prosto inercijom. Zaboravlja se najčešće da je srpska ćirilica, izvaredno fonetsko pismo, izraz kulturnog blaga i istorijske emancipovanosti i dokaz kulturnog identiteta", navodi ministar.

Radna grupa koja je radila na nacrtu zakona precizno je utvrdila područje zvaničnog korišćenja srpskog jezika i ćiriličnog pisma, što izričito predviđa Ustav Srbije.