Nenadić: Nijedna vlast ne vodi istrage protiv svojih članova

Dodaje da se danas "sumnjive situacije ne istražuju, jer su u njih uključeni ljudi koji su trenutno na vlasti".

"Neće vlast voditi istrage protiv svojih pripadnika ili možda i hoće, ali zbog nekih ekscesnih situacija, ako dođe do unutrašnjih razračunavanja ili zbog osećaja da je politički korisno preduzimati određene mere", predočio je Nenadić.

Na pitanje o najeklatantnijem slučaju koji je u poslednje vreme ostao nerešen, on je izdvojio primer stana ministra Aleksandra Vulina i novca koji je navodno iz Kanade pozajmio od tetke svoje supruge. Mada nema dokaza da je reč o korupciji, njegovo objašnjenje ne deluje realno, smatra Nenadić.

"Taj slučaj je bitan, jer nije uložen čak ni trud da se javnosti pruži bilo kakvo razumno objašnjenje o poreklu te imovine, a očigledno je da postoji neki problem", naglasio je Nenadić i ocenio da je "vlast ušla u fazu da više ne oseća potrebu i nužnost da objasni i opravda svoje postupke pred građanima".

"Jednom kada se dosegne ta faza, onda sve postaje moguće, a ovo nije jedini takav slučaj", naveo je on i "indikativnim" označio i stanje u sudskim postupcima protiv pripadnika bivše vlasti. "Ni u tim slučajevima nema presuda, ili su veoma retke", podsetio je Nenadić, pominjući, kao primer, prvostepenu presudu protiv bivšeg ministra iz Demokratske stranke Olivera Dulića. "Na primeru Olivera Dulića vidi se varljivost granica između toga da li će isto ponašanje biti ocenjeno kao krivično delo ili kao vrhunski doprinos ekonomskom prosperitetu zemlje", rekao je Nenadić.

Taj slučaj Nenadić vidi kao zanimljiv i zato što su Dulić, njegov pomoćnik i bivši direktor "Puteva Srbije", osuđeni za delo "pomaganja stranom investitoru da preskoči propisane birokratske procedure".

Prema njegovim rečima, "istovremeno imamo zvaničnu politiku, pretočenu u zakone, po kojoj se investitori privlače značajnim finansijskim subvencijama, a predstavnici vlasti gotovo svakodnevno promovišu interese pojedinih odabranih kompanija".

Ranije se tenderi nameštali, a danas se i ne organizuju

"Koncentrisana moć je na početku imala pozitivnih rezultat, jer službenici na nižim nivoima iz straha nisu preduzimali samostalne akcije koruptivnog tipa. Međutim, kasnije kada vrh administracije staje iza nekih postupaka, onda i niži nivoi idu istim putem", objasnio je Nenadić i naglasio razliku: "Da pojednostavim, nekada je bilo više nameštanja tendera, a sada se za najveće poslove tenderi i ne organizuju".

Na pitanje da li je centar korupcije u vrhu vladajuće političke partije, kao što je Verica Barać svojevremeno tvrdila za DS, Nenadić je odgovorio da je "naravno SNS preuzela ulogu nekadašnje DS, ali i svih drugih stranaka koje su sa njom bile u savezu".

Ipak, prema njegovim rečima, ako se meri "količina" korupcije, "možda je sada čak manje ima, jer je ranije bilo više interesa koje je trebalo zadovoljiti, a sada je taj interes koncentrisan".

"Umesto državnih institucija, o svim bitnim pitanjima nekada su odluke donosile stranačke centrale, a danas odluke donosi samo jedna centrala", rekao je Nenadić.

Kao najslabiju kariku u antikoruptivnom lancu institucija, Nenadić vidi tužilaštvo, instituciju za koju kaže da ima najveću odgovornost, i upozorava da nepostupanje tužilaštva istovremeno ima i najozbiljnije posledice.