Menu 021

Srbija ima više od 300.000 tona "istorijskog" otpada

Osim oko 80.000 tona opasnog otpada koji se godišnje generiše u Srbiji, postoji i više od 300.000 tona "istorijskog" otpada koji je nastao u socijalističkom i post-socijalističkom periodu u nekada velikim kompanijama, a koje su sada u stečaju.
Info 13.01.2018. | 19:30
Srbija ima više od 300.000 tona
Foto: Pixabay
Od 2020. godine "izvoz" opasnog otpada u EU, odnosno u zemlje koje već imaju odgovarajuće centra za "fizičko-hemijski tretman" tog otpada biće onemogućen. Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović rekao je za Tanjug da je i dalje problem što još uvek ne postoji centar za opasan otpad, jer osim otpada koji se godišnje generiše, postoji i "istorijski".
 
"Mi to moramo da izmestimo iz tih fabrika, zbog zdravlja i bezbednosti ljudi koji žive u okruženju, da pripremimo resurse i da počnemo da recikliramo po modelu 'proizvod-otpad-proizvod'", naveo je Mitrović. 
 
Iako je još 2001. pokrenuto pitanje osnivanja centra, odnosno postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, Srbija ga još nema, za razliku od zemalja u okruženju. Tako, na primer, Mađarska ima više od 46 pogona u javno privatnom partnerstvu, koja se bave tretmanom opasnog otpada, Rumunija ih ima takođe, dok Slovenija ima javno-privatni centar za gazdovanje opasnim otpadom.
 
"Mi ne možemo da idemo dalje, kad je reč o poglavlju 27, a da nemamo takva rešenja. Znači, odgovornost je države da to uradi kao javno-privatno partnerstvo, jer, ako to ne budemo imali, onda ćemo imati 'kosture iz ormana' tipa Obrenovac 1, Obrenovac 2", smatra Mitrović. 
 
On strahuje i da otpad koji je nedavno otkriven u Obrenovcu, koji naziva "eko-terorističkim aktom", nije i jedini u našoj zemlji, te da država mora što pre da se pozabavi ovim problemom i stavi ga pod kontrolu. 
 
"Moramo da se pitamo kome dajemo dozvolu, zašto mu je dajemo, šta on poseduje, na kojoj lokaciji, sa kojom opremom i kojim rešenjem... Srbija u ovom trenutku poseduje, po statistici Agencije za zaštitu životne sredine, više od 3.500 divljih lokacija, divljih smetlišta i više od 150 velikih gradskih smetlišta. Kao građani, moramo da se zabrinemo šta se dešava sa našim građevinskim otpadom, lekovima, farbama, pokrivkama", zapitao se Mitrović. 
 
Nije normalno zatrpavanje opasnog otpada u jednom seoskom naselju, kaže Mitrović, ali dodaje da istovremeno, nije normalno i da građani to posmatraju. 
 
On posebno ukazuje da se prilikom dovođenja stranih investitora, koji donose nove tehnologije, što je, inače, dobro, treba uveriti i u njihove procedure za zbrinjavanje eventualnog opasnog otpada, odnosno da se ne desi da se takav otpad "gura iza zgrade". 
 
"Imali smo pre nekoliko dana da su se na železnici prevrnule cisterne sa opasnom kiselinom. Moramo da imamo i interventne jedinice i interventne centre, koji mogu da prihvate taj otpad, da ga tretiraju, kako ne bi bilo opasan po ljude i životnu okolinu", ističe Mitrović. 
 
Srbija je, podseća Siniša Mitrović, poodmakla u procesu evrointegracija. Tvrdi da je 98 odsto naših propisa usaglašeno sa regulativom EU, ali, ističe, proces implementacije teče dosta sporo. Mitrović ukazuje i da opasan otpad nije "bauk, niti strašilo", već je rešiv problem, isto kao i druge vrste otpada koje ne percipiramo na isti način, iako to jesu, poput akumulatora, frižidera, guma.
 
Predsednik MITECO, koja je jedna od prvih i vodećih kompanija u Srbiji i regionu koja se bavi zbrinjavanjem industrijskog i opasnog otpada, Miodrag Mitrović rekao je nedavno da se tačne količine ne mogu znati, kao i da je uglavnom reč o otpadu u propalim preduzećima o kojima niko ne vodi računa.
 
"Prema našim podacima, u Srbiji postoji između 80 i 90 lokacija, na svakoj lokaciji procenjujemo da ima 500 do 1.000 tona opasnog otpada. Ne zna se koliko je zemlja kontaminirana i tek treba da se izvrši ispitivanje", rekao je Mitrović. Kako kaže, može se zaključiti da, ako se računa da ima približno 100 lokacija sa potencijalnih 1.000 tona, možemo doći do cifre od 100.000 tona opasnog otpada.
 
"Još je opasnije ako hoćemo da promovišemo poljoprivredu... prvo moramo tu zemlju da očistimo od hemikalija. Takođe, zagađenje osiromašenim uranijumom od bombardovanja je sada manje nego što je zagađenost hemikalija koje su otišle u poplavama (prethodnih godina) i različitim iscurivanjima", upozorio je Miodrag Mitrović. a više o tome čitajte OVDE.
Autor: Tanjug, 021.rs
  • RVosha
    13.01.2018 20:27
    Smrdija
    Cela drzava je otpad.
  • /
    13.01.2018 20:22
    /
    da se vratimo na pricu o bunkerima
    njih bi cuvali a sve ostalo zatrpali

    pogledajte sta rade zemlje koje su od 90-ih usle u eu.
    oko svakog .ovneta su stavili ogradicu i pokazuju onima ko im dodje...ah da srbija nema turista.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest