Potrebno je da se poveća odgovornost poslanika u Narodnoj skupštini prema građanima koji su ih izabrali, ali i da svaka vlast od parlamenta traži da bude poslušan, rečeno je juče na debati u okviru akcije "Bus izborne reforme" u Novom Sadu.
Foto: 021.rs
Goran Čabradi (Zelena stranka), Vladimir Đurić (Slobodni poslanici), Marija Janjušević (Dveri), Aleksandra Jerkov (DS) i Goran Ješić (DS) razgovarali su postojećem izbornom sistemu, stanju u parlamentu, ali i o eventualnim izmenama izbornog sistema. Poslanici u Srbiji se biraju na osnovu proporcionalnog izbornog sistema, ali to ne znači da u poslaničkim klupama sede oni zbog kojih su se birači odlučili da glasaju za određenu političku opciju.
Zbog toga ni ne čudi da se Parlament sve češće poredi sa rijaliti programima, u kojima se umesto rešenja od interesa za građane Srbije, čuju uvrede, psovke, dok se odluke donose zvoncetom.
Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov smatra da odgovor na pitanje o tome kakav nam je izborni sistem potreban, leži u odgovoru na drugo pitanje - šta mi od parlamenta želimo? Ukoliko je želja da Narodna skupština oslikava političku volju građana kroz stranke, onda je potreban proporcijalni sistem, uz koji se prihvataju mane kao što su loša teritorijalna zastupljennost i slaba veza poslanika sa biračima. Većinski sistem donosi stabilne vlade, poslanike sa jakim vezama sa biračima, a slabe stranke, i nepovoljan položaj za manjine, žene...
"Reforma sistema se, po većini stranaka, svodi na to da ne bi trebalo da imamo 250 poslanika, nego 150, 125, što nema veze ni sa čim. U ovakvom parlamentu, kakav mi sada imamo, i deset poslanika je puno. Ovako kako mi sada funkcionišemo bez problema bi mogli da se izaberu šefovi poslaničkih grupa koji raspolažu sa toliko glasova koliko je njihova stranka osvojila (...) Mislim da svaka vlast, a ova posebno, od parlamenta želi da bude poslušan, da tamo ima 250 nekih poslanika koji će da glasaju na zvonce. Jedini cilj reforme izbornog sistema treba da bude da se uspostavi odgovornost onih koji su izabrani prema onima koji su birali, a ne prema političkim strankama", smatra Jerkov.
Akcijom "Bus izborne reforme" zagovoraju se promene izbornog sistema, njegovo unapređenje, ali i veći stepen učešća građana u procesima političkog odlučivanja. Između ostalog, cilj je i uspostavljanje veće odgovornosti poslanika izabranih u parlamentu. Da je kontrola, ali i odgovornost potrebna, pokazali su slučajevi neusvajanja određenih predloga zakona samo zato što su predloženi od strane opozicije, dok vladajuća koalicija glasa po automatizmu. S druge strane, zabeležene su i opstrukcije Parlamenta, u slučaju kada je vladajuća koalicija podnela veliki broj amandmana kako bi ugušila raspravu o budžetu.
Poslanik Zelene stranke Goran Čabradi kaže da se kroz istoriju demokratije od devedesetih naovamo pokazalo da ljudi glasaju uglavnom za jednog čoveka, dok četvrtina opština u Srbiji nema svog predstavnika u Narodnoj skupštini. Ipak, postavlja pitanje da li bi se išta promenilo i da ga imaju?
"Mi smo mlada demokratska zemlja, bez obzira na pojedinačne probleme, ovo je zemlja koja evoluira i ovo su procesi koji se događaju. Ubeđen sam da imamo pomake, iako nisu brzi koliko bismo to voleli. Problem je nezrelost političkih elita, što je posledica nezrelosti nas kao birača. Birač ima vrlo dobar mehanizam da kazni političare, ima izbore na četiri, odnosno na 2,5 godine, od devedesetih smo imali 11 izbora, osam su bili vanredni, to je skandalozno za ovu zemlju", navodi Čabradi.
Prema rečima Marije Janjušević iz Dveri, građani ne veruju da imaju dovoljno snage da nešto promene. Kako navodi, kapilarni glasovi su "rak rana" društva u Srbiji.
"Na vrhu je čovek koji državu drži u v. d. stanju konstantnim izborima. Usavršene su sve mahinacije. Ako pričamo o bilo kakvim promenama, ne možemo a da ne spomenemo kapilarne glasove. To je rak rana ovog društva. Ucena, pretnja gubitkom radnog mesta... Predlažem da se napravi skala u javnim preduzećima koliko svako radno mesto zahteva kapilarnih glasova. Mislim da će podaci biti poražavajući. Zašto ti građani na samom biračkom mestu ne odluče da kazne onog koji im preti, koji ih gura u prevaru, već umesto toga sami sebe varaju", dodaje Janjušević.
Poslanici su podsetili na to da je postojao predlog da se uvede personalizovani proporcionalni sistem, koji je bi bio pogodan za građane, koji na biračkom mestu imaju po jednog kandidata iz svake stranke i znaju za koga glasaju. S druge strane, stranke bi dobile onoliko mandata koliko su osvojile, ali ne bi mogla da ih dodeljuje kome hoće, nego onim kandidatima koji su bili najbolje plasirani. Međutim, za takav sistem, za sada, ne postoji politička volja.
Goran Ješić iz redova demokrata u parlament nije ušao već osam meseci, jer smatra da bi to bila "direktna podrška institucionalnom državnom udaru", dodajući da više ne postoji ni tolerancija da se sasluša stav onih koji su u poslaničkim klupama manjina.
"Mi danas pričamo o parlamentarizmu, a imamo devastaciju dobrog izbornog sistema koji je usvojen 2002. godine. Imali smo odgovorne pojedince, kontrolne mehanizme u parlamentu u smislu budžeta, pa su to devastirali Boris Tadić i ekipa Ustavom iz 2006. godine. Zašto? Zato što im se pojeidnci koji su imali svoj stav nisu sviđali", kaže Ješić.
Dodaje da su okolnosti i izborni zakoni pre 22 godine bili bolji nego danas, te da se i tada pričalo o reformama izbornog sistema. Ipak, primećuje da se o tome priča, ali da ne postoje uslovi za učešće u političkom životu, da na svim izborima postoji samo jedan kandidat, te da smo svedoci kupovine glasova, krađe na izborima i kontrole medija.
Slobodni poslanik Vladimir Đurić ukazuje na to da se stvari moraju posmatrati u širem kontekstu, ali i da građani imaju priliku da se upoznaju sa kandidatima na izborima, ukoliko to žele. Đurić je stava da se moraju formulisati ciljevi reformi izbornog sistema, jer ne postoji garancija da, ukoliko se uvede većinski sistem, poslanik neće početi da se ponaša kao partijski vojnik.
"Nama je potrebna bolja teritorijalna, polna, starosna, strukovna i obrazovna zastupljenost birača, treba nam vraćanje poverenja birača u političke sisteme, povećanje uključenosti građana u politički život i sistem, podsticanje pluralizma, negovanje političke kulture. Politička kultura koju vidite u nastupima narodnih poslanika na sednicima je nekultura, nije uslovljena izbornim sistemom, nego poslovnikom o radu Narodne skupštine i njegovom selektivnom primenom od strane onoga ko vodi sednicu. Izborni sistem to promeniti neće", smatra Đukić.
On zaključuje da dok ne budu postojali fer i demokratski izbori, možemo da imamo politički sistem kakav hoćemo, rezultati će biti pojednako loši ili još gori.
"Bus izborne reforme" u okviru projekta "Stvar Izbora" organizovan je već u nekoliko gradova Srbije, a naredne stanice su Beograd i Zaječar.
Konacno, dobra pitanja su postavljena. Ocekivano, nema komentara.
Sta je politicka partija? To nije organizacija za zaposljavanje podobnih, ona treba da reprezentuje interese odredjene drustvene grupe. U ovom pretpolitickom drustvu prozetom mitovima, u kojem nema kriticke misli i javnog mnjenja, to je skoro nemoguce.
Zasto je vecinski sistem bolji? Zato sto gradjani znaju za koga su glasali. Poslanik/ca mora da bude sa glasacima, da ih slusa i prenosi njihove stavove. Sadasnja garnitura u Banovini je uzasna, ali se ne sme zaboraviti da su Canak i Pajtic dok su bili na vlasti ukinuli kombinovani sistem.
Kako spreciti manipulacije birackim spiskom? Tako sto ce se glasaci registrovati pred svake izbore. Potvrda o registraciji je i poziv za glasanje. U ozbiljnim zemljama se manipulacije glasovima (bugarski voz i sl.) rigorozno kaznjavaju, ali Srbiji nedostaju nezavisna tela.
Zao mi je sto A.Jerkov misli da bi u vecinskom sistemu zene bile nedovoljno predstavljene. Zene su vecina u birackom telu, ako se sloze, mi muski mozemo samo da kazemo jedno kolektivno: "Da, draga". Sto se tice manjina, njihove kulturne, verske i druge posebnosti stiti zakon, a osnovni interesi su isti. Srbinu, Madjaru, Slovaku u devastiranoj i opljackanoj Vojvodini creva krce na istom jeziku.
Sadasnji parlament Srbije je na nivou tzv. Konsultativnih saveta (engl. Shura Council) koji postoje u arapskim monarhijama i samo klimaju glavom na ono sto njihov Vucic, htedoh reci kralj ili emir, odluci.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Njujorku da su SAD, Nemačka i druge zemlje pojačale lobiranje za rezoluciju o Srebrenici zahvaljujući kampanji koju Beograd vodi protiv njenog usvajanja
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju je danas saopštila da je "grupa albanskih ekstremista" pretukla i opljačkala 20-godišnjeg Petra Kostića na parkingu u Kosovskoj Mitrovici.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je danas da je osmoro osumnjičenih za falsifikovanje dokumenata Srba raseljenih sa Kosova i Metohije u korist Albanaca priznalo krivicu.
Republička izborna komisija (RIK) imenovala je na današnjoj sednici šest novih poslanika u Skupštini Srbije, koji su popunili upražnjena mesta poslanika koji su ranije podneli ostavke.
Više tužilaštvo u Zaječaru predložilo je da se u drugo tužilaštvo izmesti istraga o smrti D.D, koji je preminuo u policiji gde je priveden zbog sumnje da je bratu pomogao da sakrije telo Danke Ilić.
Obdukcija je pokazala da je uzrok smrti porodilje, koja je preminula 17. aprila u Zdravstvenom centru Vranje, ruptura materice sa posledičnim iskrvarenjem, saopštili su iz Višeg javnog tužilaštva.
Povodom snimka koji se pojavio na društvenoj mreži TikTok na kojem je snimljeno kako majka šamara bebu, policija je reagovala i u Kaluđerici pronašla majku i dete.
List Tajms objavio je tekst koji Milorada Ulemeka Legiju dovodi u vezu sa ubistvom britanske novinarke Džil Dando 26. aprila 1999. godine ispred njene kuće u Londonu.
U Srbiji je tokom 2023. zabeleženo kršenje slobodne izražavanje i mirnog okupljanja, nasilje nad ženama, pripadnicima LGBTI zajednice i migrantima, kao i podrivanje prava na socijalnu bezbednost.
Iako lokalni izbori još uvek nisu raspisani, izmena Zakona o lokalnim izborima je prihvaćena u Narodnoj skupštini, a određene stranke su već najavile ulaz u izbornu trku.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
Komentari 2
Pustinjski banderas
Sta je politicka partija? To nije organizacija za zaposljavanje podobnih, ona treba da reprezentuje interese odredjene drustvene grupe. U ovom pretpolitickom drustvu prozetom mitovima, u kojem nema kriticke misli i javnog mnjenja, to je skoro nemoguce.
Zasto je vecinski sistem bolji? Zato sto gradjani znaju za koga su glasali. Poslanik/ca mora da bude sa glasacima, da ih slusa i prenosi njihove stavove. Sadasnja garnitura u Banovini je uzasna, ali se ne sme zaboraviti da su Canak i Pajtic dok su bili na vlasti ukinuli kombinovani sistem.
Kako spreciti manipulacije birackim spiskom? Tako sto ce se glasaci registrovati pred svake izbore. Potvrda o registraciji je i poziv za glasanje. U ozbiljnim zemljama se manipulacije glasovima (bugarski voz i sl.) rigorozno kaznjavaju, ali Srbiji nedostaju nezavisna tela.
Zao mi je sto A.Jerkov misli da bi u vecinskom sistemu zene bile nedovoljno predstavljene. Zene su vecina u birackom telu, ako se sloze, mi muski mozemo samo da kazemo jedno kolektivno: "Da, draga". Sto se tice manjina, njihove kulturne, verske i druge posebnosti stiti zakon, a osnovni interesi su isti. Srbinu, Madjaru, Slovaku u devastiranoj i opljackanoj Vojvodini creva krce na istom jeziku.
Sadasnji parlament Srbije je na nivou tzv. Konsultativnih saveta (engl. Shura Council) koji postoje u arapskim monarhijama i samo klimaju glavom na ono sto njihov Vucic, htedoh reci kralj ili emir, odluci.
Nesho93
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar