Toliko je otrovna da bi nekoliko kafenih kašika moglo da ubije svakog stanovnika Velike Britanije, a oko četiri kilograma ovog otrova bi moglo da ubije sve ljude na planeti. Reč je o botulinskom toksinu, poznatijem kao botoks.
Njega proizvodi bakterija Clostridium botulinum, a prvi put je otkriven u 18. veku u loše pripremljenim kobasicama. Ime je dobio po latinskom za kobasice – botulus.
Botulinski toksin je jedan od primera izuzetno opasnih otrova koji imaju korisne medicinske primene. Toliko je opasan da se proizvodi u vojnim postrojenjima, a košta oko 135 biliona evra po jednom kilogramu – što ga čini najskupljom supstancom na svetu (koju su napravili ljudi).
Uprkos tome što je toliko otrovna i toliko skupa supstanca, potražnja za botoksom je uvek velika. Mnogi ljudi plaćaju velike količine novca da ga ubrizgaju u čelo kako bi uklonili bore. Samo u 2013. godini kompanija koja proizvodi botoks je prodala injekcije koje se ubrizgavaju u čelo u vrednosti od 1,5 milijardi evra, a sama kompanija je procenjena na 65 milijardi.
Budući da je toliko otrovan, svaki tretman Bbotoksom koristi vrlo malo otrova. Svaka bočica botoksa sadrži tek 4,8 nanograma aktivnog neurotoksina, što znači da je u 2013. godini prodato svega 0,02 grama aktivnog sastojka, botulinskog toksina.
Botulinski toksin ubija svoje žrtve tako što zaustavlja rad respiratornih organa. On je neurotoksin – što znači da ulazi u nerve i razara vitalne proteine. Ovo zaustavlja komunikaciju između živaca i mišića i samo rast novih nervnih završetaka može vratiti funkciju mišićima, a to može trajati mesecima.
Upravo se zbog takvog specifičnog delovanja koristi i u medicinske svrhe. Njegova najpoznatija primena je kao lek protiv bora. On uništava nerve koji stvaraju bore na čelu. Naravno, prilikom tretmana pacijentima se daje toliko mala količina otrova da im ne može naškoditi.
Ipak, botulinski toksin je daleko više od skupog kozmetičkog proizvoda. On je jako koristan za lečenje niza medicinskih stanja, u rasponu od migrena, pa sve do problema sa bešikom. Trenutno postoji više od 20 različitih medicinskih stanja za koje se koristi botulinski toksin, a iz godine u godinu njegova primena u medicini konstantno raste.
Prema metodi koja meri smrtonosnost supstance, a koja se zove "Medijan smrtonosna doza, LD 50", poznatija kao "Smrtonosna doza, 50 odsto", botulinski toksin je najotrovnija supstanca na svetu. LD 50 meri koliko bi supstance moglo ubiti pola ljudi kojima se da (hipotetički), a količina botoksa iznosi svega 0,000001 mg po jednom kilogramu osobe. Drugim rečima oko 0.00007mg ovog toksina može ubiti čoveka od 70kg. Ili, smrtonosna doza za prosečnog čoveka je teška kao i jedan kubni milimetar vazduha. Sama bakterija koja proizvodi otrov se može pronaći u zemljištu i vodi širom sveta, i uopšte nije neuobičajena i opasna.
Ali problem nastaje kada dospe u ljudski organizam i napadne aktivne ćelije. Ona u tom trenutku počne da proizvodi sedam toksina od kojih četiri mogu ubiti čoveka. Bakterija se takođe često može pronaći i u medu, ali na sreću, naš organizam je dovoljno snažan da uništi uljeza pre nego što dospe do aktivnih ćelija.
S druge strane, bebe nemaju razvijen imuni sistem protiv ove bakterije sve dok ne napune godinu dana, zbog čega med nikada ne treba davati bebama mlađim od 12 meseci.
Protivotrov za botulinski toksin postoji.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar