Radnici zaposleni kod privatnika izbegavaju bolovanje jer strahuju od otkaza

Autor: Zoran Strika - strika@021.rs

Novi Sad

12.04.2017.

12:00 > 13:59

Pojedini novosadski radnici kojima zdravstveno stanje strahuju da odu na bolovanje, zbog mogućeg otkaza.

Slučaj radnice u supermarketu u Futogu koja u jednoj ruci drži paket mleka, a u drugoj štap na koji se oslanja kako bi mogla da se kreće, pre nekoliko meseci postao je viralan na internetu. Međutim, tada su nam njene koleginice rekle da ona radi povremeno, kada može. Problem je bio, kako su navele, upravo u tome što je uprkos svom zdravstvenom stanju morala da radi. Naime, lekarska komisija je procenila da nije dovoljno bolesna za invalidsku penziju, pa je njena molba odbijena i vraćena je na posao.

Od prevremenog povratka na posao strahuje i jedna 47-godišnja Novosađanka S.S. koja je zaposlena u jednoj privatnoj novosadskoj firmi. Ona se zbog povrede kičme takođe kreće uz pomoć štapa, zbog čega bi uskoro trebalo da ode na rehabilitaciju. Međutim, pre rehabilitacije će doći pred komisiju koja će većati o njenom zdravlju.

"Ističe mi 60 dana bolovanja koje mi je otvorio izabrani lekar i sada moram pred komisiju koja će odlučiti ostajem li na lečenju ili se vraćam na posao. Ne osećam se spremnom za rad, a opet ne znam šta će oni reći. Uz sve to, i da me vrate na posao, verovatno bih uskoro morala opet da otvaram bolovanje jer idem na rehabilitaciju. Ne želim da u tom kratkom vremenu stvorim sebi još veći problem jer sam jedva izbegla operaciju kičme, a ovakvim praznim prostorom se otvara upravo ta mogućnost - da budem oštećena još više i praktično budem radno nesposobna", priča ona.

Predsednik Ujedinjenog sindikata "Sloga" Željko Veselinović kaže za 021.rs da, na osnovu svog iskustva, smatra da je primer radnice iz supermarketa izolovani slučaj.

"Upoznat sam sa slučajem radnice iz supermarketa, ali ne mogu da kažem da je to nešto što se često dešava, naprotiv. Lekari su ti koji su kompetentni da procene da li je neko stvarno spreman za posao ili ne, imaju više znanja i iskustva da prave takve procene, mi o tome možemo samo laički. Ono što je činjenica jeste da u mestima gde postoje velike kompanije ili moćni poslodavci, oni to koriste kako bi uticali preko lokalne samouprave na lekare ili direktno na direktore domova zdravlja da se radnicima praktično ne da bolovanje ili da se 'proredi'", objašnjava Veselinović.

Iako postoje oni koji su radi da zloupotrebe mogućnost bolovanja, među velikim delom radnika stvorena je atmosfera da je odlazak na bolovanje zapravo utabana staza ka otkazu. Takav strah, prema Veselinovićevim rečima, stvoren je sa punim pravom, jer to jeste nešto se dešava. Zbog straha od reakcije poslodavaca, radnici se na posao vraćaju pre vremena i nepotpuno zdravi, dovodeći sebi i druge u opasnost.

"Rizikuju da pogoršaju sopstveno zdravstveno stanje, jer se neizlečeni vraćaju na radno mesto. Svedoci smo toga da u privatnim kompanijama otkaze češće dobijaju oni koji su prethodno odlazili na bolovanje. Zbog toga radnik u Srbiji razmišlja šta mu je preče, da li da ode na bolovanje, da se oporavi ili pak da dobije otkaz i završi na ulici. To prosto nije dobro ni za radnika, ali ni za preduzeće", dodaje naš sagovornik.

One koje odbije lekarska komisija, ne znaju kome dalje da se obrate. Kako nam je rečeno u Kabinetu gradonačelnika, Gradski savetnik za zaštitu prava pacijenata nema nikakvu nadležnost u vezi sa odlukama komisija.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje još nisu odgovorili na naše pitanje da li i koliko često se suočavaju sa ovakvim slučajevima, odnosno koliko često se dešava da komisije odbiju zahtev za bolovanje.

Zloupotreba kontrole bolovanja

Prema Veselinovićevim rečima mnoge firme koriste "potpuno nezakonsku kontrolu bolovanja". Naime, ta kontrola podrazumeva odlazak (GDE) radnika firme, obično iz kadrovske ili pravne službe, koji proverava da li je zaposleni zaista na bolovanju, o čemu opširnije možete pročitati OVDE.

"Imate situaciju da neko ko je potpuno nekompetentan proverava zdravstveno stanje radnika, da li je dovoljno bolesan ili ne, što je potpuno van svake pameti. Osim toga vama niko ne može tako da upada u kuću i proverava šta radite, pa čak ni policija ako nema nalog. Ljudima koji se nađu u takvoj situaciji kažemo da nisu u obavezi da prime kolege iz preduzeća koji ih kontrolišu. Ali i to je jedna od stvari koja podsvesno plaši radnike, kako ne bi išli na bolovanje ili da ono bude što kraće", zaključuje Veselinović za 021.rs.

S druge strane, lažna bolovanja su u velikoj meri iskorenjena rigoroznijim merama. Lekarske komisije RFZO kod zaključivanja bolovanja preko 30 dana nastoje da spreče moguće zloupotrebe prava na bolovanje. Ako poslodavac posumnja da je neko na lažnom bolovanju do 30 dana, može da traži reviziju bolovanja izabranog lekara od strane lekarske komisije, koja poziva osiguranika na pregled.

Za vreme bolovanja osiguraniku se zarada umanjuje za 35 odsto, osim u slučaju trudničkog bolovanja i bolovanja zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kada se zarada ne umanjuje.

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

/

14.04.2017 • 09:59

/

e kada neko iz jp kaze da su svi ostali lenji

cija li je ona ''vezi konja gde gazda kaze''?

1 0 +1
@REALNO

13.04.2017 • 09:29

niste vi lenji i nesposobni na poslu, ali se ne organizujete i ne bunite, ni protiv poslodavca, ni protiv pritisaka države na poslodavca. Umesto toga, svako se uvuče u sebe i trpi, i čeka da se stvari same od sebe poprave.

8 2 +6
Deks

12.04.2017 • 20:21

Ovu temu treba sagledati iz više uglova. Ne bih govorio ovde o neravnopravnosti između zaposlenih u državnom i privatnom sektoru što je opštepoznato mada ima kod nas i privatnika, a u njih spadaju i velike fabrike i akcionarska društva, gde se poštuju prava radnika. Ali treba se postaviti i u ulogu preduzetnika ili menadžera neke kompanije koji treba da organizuju radni proces i kakvu muku mogu imati zbog toga što je sistem takav da dozvoljava mnogim radnicima da zloubotrebljavaju bolovanje. To čak kod nas i nije tako izraženo koliko u tzv. socijalnim državama poput Nemačke gde se to masovno događa. I onda imate poziciju radnika koji je pošten i ne želi da odlazi na bolovanje kada mu to odgovara a na poslu je prinuđen da radi i poslove svojih nepoštenih kolega. Za apsolutno sam poštovanje prava na bolovanje ali i stroge kontrole protiv zloupotrebe i strogo kažnjavanje radnika i lekara.

6 2 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.