Zanimljive činjenice o krmeljima, kopanju nosa i kijanju na svetlo

Ljudsko telo može biti odvratno, ali je istovremeno neverovatno fascinantno.

Uzmimo samo za primer ušni vosak. Kako piše BBC, ušni vosak nekad je korišćen kao balzam za usne, a naučnici su ga iskoristili i za stvaranje karte migracija čovečanstva. Ali nije to jedina telesna funkcija o kojoj postoje začuđujuće činjenice.

Gasovi na visini

Ispuštanje gasova je nepristojna stvar u javnosti, a letenje ga samo podstiče. Naime, promene vazdušnog pritiska dovode do nadimanja stomaka kako se gasovi u probavnom traktu šire. Pilotima je to ozbiljan problem i gotovo dve trećine svih pilota kažu da imaju problema s nadimanjem.

U jednom trenutku je čak i NASA bila zabrinuta zbog toga, a najviše ih je brinula opasnost paljenja gasova u skučenim astronautskim kabinama. Otvoren plamen mogao bi dovesti do teških oštećenja svemirskih brodova, stoji u istraživanju NASA-e iz 1969. godine.

Kroz nos do sinusa, prljavština u pupku i opet vosak

Iza komplikovanog naziva rinotileksomanija krije se zapanjujuće jednostavna aktivnost - kopanje nosa. Gotovo svi priznaju da su kopali nos, tačnije, 91 odsto ispitanika u jednom istraživanju. Nekima je to znak lenjosti, ali nekima postaje i opasno kompulsivno ponašanje. Jedna žena u svojim pedesetim godinama imala je toliko problema s kopanjem nosa da je iskopala rupu do sinusa.

Prljavština u pupku je normalna stvar, a više ostataka tkanine skupljaće ljudi s više dlaka na stomaku. Međutim, šta ako je ta prljavština zapravo dobra za ljude? Neki kažu da ostaci tkanine u pupku skupljaju bakterije i tako pupak održavaju čistim.

Da se malo vratimo na ušni vosak. Dolazi u dve varijante, vlažni ili suvi, a sve je određeno genetikom. Mala razlika jednog gena dovodi do formiranja potpuno različitih vrsta voska. Toliko su različiti da imaju čak i različit miris.

Kijanje, znoj i krmelji

Čak i znoj bi vas mogao iznenaditi. Naime, oko sedam odsto dnevnog urina čovek izbaci putem znoja. Takođe taj isti znoj može biti i važan način komunikacije zato što ljudi mirišu različito kada se nađu u veoma emotivnim situacijama. Ne kaže se bez razloga da je moguće namirisati nečiji strah.

Kijanje na snažnoj svetlosti takođe je jedan od poznatih fenomena, a isti taj refleks poznat je ljudima više od 2.000 godina. Ljudi koji imaju taj refleks mogu se naći u opasnim situacijama kao što je vožnja u tunelu. Svetla vozila iz suprotnog smera mogu izazvati kijanje što lako može dovesti do saobraćajnih nesreća.

Na kraju smo došli do krmelja. Može se činiti da je to potpuno beskorisna telesna funkcija, pogotovo ujutro kad pokušavamo da otvorimo oči. Meibum, kako je naučni naziv uljaste supstance iz koje nastaju krmelji, ima bitnu funkciju u očuvanju zdravlja oka. Najvažnija je sprečavanje izlivanja suza iz oka. Naime, suze ostaju između očne jabučice i nauljene ivice očnih kapaka.