Autor Hathor

Svi znamo kako se u životu i na internetu periodično smenjuju gotovo iste teme za raspravu i diskusiju. Ako su kalendarski inspirisane onda jednom godišnje, ako nisu onda i češće, čim se zaboravi.

Postoji nekoliko stvari koje sam kao mala zamišljala da bi morale da se dogode u budućnosti ili da bi, u najmanju ruku, bilo strava da se dese.

Ponovo sam negde čula kako nema više onog staaaarog Novog Sada od četiri šora, sedam drugara i dve kafane.

Prošlo je baš mnogo godina otkako sam završila "svoje škole" i spakovala sve aktuelnosti i saznanja glede pravila, protokola i dužnosti u neku staru kutiju koju godinama nisam otvarala.

Sećam se jedne sahrane, bila je tužna, bolna i nepotrebna - izgubljen je život ni za šta i uzalud.

Bio je raspust i jedan desetogodišnjak cepao je plejstejšn kao da sutra ne postoji.

Osam dečaka stoje na "ostrvu", nasred Futoškog puta kod Šeratona, i drži telefone. To je slika koju je jedna žena podelila u fejsbuk grupi novosadskih mama.

Jednom sam naivno otišla na Tik Tok i naletela na objavu koju je napravio i okačio gradonačelnik Banjaluke.

Menjamo Svica za Vilenjaka. Zvončicu za Radosnicu. Različak za Zlatokosu, Bambi za Kolibre, Zeku za Srnu, Vidovdanski zvončić za Vevericu, Lastu za Dugu, Palčicu za Gulivera.

"A čekaj, muž ti se preziva drugačije?"