Novac se obično pozajmljuje od rođaka ili prijatelja, ali kada ni oni nisu u prilici da pomognu, a kartice i krediti zakažu, put neke odvede i u zalagaonicu.
Tu se građani u novčanim problemima obraćaju da bi došli do sume od pedesetak evra, pa do veoma velikih iznosa, za koje se zalažu i vozila. Kamate su drakonske - obično deset odsto mesečno. Ali kada se nema, a nešto je preko potrebno, izbor često ne postoji, piše
Dnevnik.
Mnogi se pre ulaska u te lokale i ne zapitaju šta su oni u stvari i ko ih kontroliše, te po kojim pravilima rade. A odgovore na ta pitanja nije baš lako dati, piše Dnevnik.
U Agenciji za privredne registre zalagaonice ne registruju. Međutim, po našem Zakonu o privrednim društvima i propisima koji regulišu rad preduzetnika, potrebno je pri registraciji prijaviti samo primarnu delatnost. Osim toga, kompanija ili lice koje se registrovalo može se baviti i drugim poslovima. Može neko prijaviti, recimo, agenciju za konsalting kao osnovnu delatnost, a pri tome se baviti i prometom i izdavanjem nekretnina.
Princip rada kuća koje se bave pomenutim poslom je da uzimaju predmete ili čekove. Kada klijent vrati dug, dobija svoje nazad. Dok su predmeti u zalagaonici, na to se plaća kamata. Tako ispada da je u pitanju velikim delom i novčana transakcija. Kuće koje se bave finansijama, poput banaka, osiguravajućih kompanija, platnih institucija, te investicionih i penzionih fondova, kontroliše Narodna banka Srbije.
Zalagaonice tu ne spadaju, pa im kontrola iz NBS-a neće zakucati na vrata. Ne treba da se plaše ni tržišne inspekcije jer ona takođe u opisu poslova nema kontrolu zalagaonica. Ispada da su one izgubljene između nadležnosti, što otvara put ka mogućnostima velikih manipulacija.
A šta se dobija kada se dođe u zalagaonicu?
Zlato je dobrodošlo. Za gram veće finoće se dobija 19 evra, a na to se plaća mesečna kamata od deset odsto. Ta obaveza se izmiruje svakog meseca. Kada se skupi pozajmljena suma, ček, odnosno zlato se vraća. Ukoliko klijent nekoliko meseci ne može da izmiri obaveze, ostaje bez zlatnine. Sa zalagaonicom se sklapa ugovor da, ako se novac ne vrati po isteku roka, građanin može da se pozdravi sa založenim predmetom, mada i ne mora uvek, ugovor se može obnoviti.
Isto važi i za čekove, koji su u zalagaonicama rado viđeni. Za založen jedan ček na maksimalni iznos od 5.000 dinara zalogodavac daje klijentu 4.500 dinara. U obavezi je da plaća svakog meseca po 500 dinara po čeku. Ukoliko ne vrati pozajmljenu sumu novca kada po ugovoru dogovoreni rok istekne, čekovi se šalju na naplatu banci.
Sve to govori da se radi o najskupljem vidu pozajmice. Jer, dok se za gotovinski kredit plaća godišnja kamata ispod deset odsto, ovde se taj procenat plaća na mesečnom nivou.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 17
vladimir
Kratko: Zašto uzimate novac koji znate da ne možete vratiti?
Svi znaju da na šibicama gube i da je prevara u pitanju. I Džabe je narodu objašnjavati da to ne radi. I dan danas gube svoje imetke na šibicama.
I manite boga i ostalu patetiku. Biznis je čist kao suza. Hoćeš to i dobiješ što si zaiskao. A ko je u tome vipe ili manje okrutan? Besmisleno pitanje.
Sistem funkcioniše na na pohlepi ljudi koji stavljaju svoj imetak u zalagaonicu ili banku (hipoteka - oh kako to gordo i stručno zvuči )Nije kurta nego je murta.
trk u Karlovce
Dark
U karlovcima manja kamata
Znaci ko mora...
Ns 49
Nađu se i oni koji na izgled lako dođu do gotovine i neozbiljno se ponašaju pa ostanu bez zaloga
ali ima i prevaranata koji su tako sposobni da te ubede pa ostave auto za koga se posle ispostavi da je imao skrivenih mana pa bude i gubitaka a bude i falsifikovanog zlata ali i ukradenog pa se mora vratiti vlasniku bez naknade.
Nije to sve tako lepo kao što se misli.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar