Reklamni materijal i njegovo brendiranje neizostavan je deo imidža svake firme, imajući u vidu da je najčešće on prvi utisak koji određena firma ostavlja na svoje klijente i poslovne partnere.
Štamparija Apeiron je prepoznala potrebu kupaca da u javnost pošalje jasnu i nedvosmislenu poruku o snazi svog brenda i o kvalitetu svog poslovanja.
U prilog tome govori više od hiljadu vernih klijenata - kompanije, zdravstvene, obrazovne i kulturne ustanove, sportska i umetnička udruženja, marketinške agencije, ugostiteljski objekti i drugi pravni subjekti.
Među 2.000 artikala koje Apeiron ima u ponudi, klijentima su na raspolaganju majice, kačketi, duksevi, jakne, šolje, notesi, rančevi, cegeri, olovke, upaljači, USB memorije, privesci za ključeve, kišobrani i sve to sa reklamnom porukom/logotipom.
Od nekolicine tehnika brendiranja, konkretan izbor tehnike se čini u zavisnosti od vrste materijala na kojem se brendira i u zavisnosti od osobenosti idejnog rešenja. Ova mala porodična firma, čija je praksa duga više od tri decenije, garantuje za kvalitet brendiranog proizvoda, kao i za dugotrajnost odštampanog slogana ili logotipa.
"Neretko se dešava da nam se obrate klijenti koji su svesni važnosti marketinga i koji žele promotivni materijal za svoju firmu, ali nemaju jasnu sliku o tome šta je za njihovu delatnost najadekvatnije rešenje. U takvim situacijama predlažemo artikle i tehnike brendiranja za koje verujemo da bi u konkretnom slučaju postigli najbolji efekat", kaže za 021.rs direktorka marketinga štamparije Apeiron, Jovana Stojmenović.
Ona dalje navodi primere u kojima klijenti imaju nacrt ideje čime bi to želeli da se predstave na seminarima, konferencijama, gostovanjima, poslovnim putovanjima, oko kojeg se potom razvijaju detalji oko izgleda reklamnog materijala. U toku kreativnog procesa važno je težiti proizvodu kojeg će krasiti dugotrajnost i široka primena – tako je efekat reklame znatno bolji.
Za štampu velikih tiraža majica/dukseva/cegera sa kratkim rokom izrade Apeiron štamparija je opremljena i automatskom mašinom za sito štampu. Postupak štampe na ovoj mašini možete da pogledate na sledećem video-snimku:
Moderno doba - moderne potrebe
Zaposleni u IT sektoru, lideri u svetu marketinga, i generalno, ljubitelji gedžeta, u stalnoj su potrazi za predmetima koji olakašavaju poslovanje, a pri tome su i inovativno dizajnirani.
"Kako mobilni telefoni odavno ne služe samo za telefoniranje, već su njihove funkcije danas daleko brojnije, tako se i u svetu reklamnog materijala konstantno radi na multifunkcionalnim artiklima koji će na dodatnom nivou zadovoljiti potrebe klijenata", kaže Jovana.
Tako Apeiron u svojoj ponudi ima sportsku flašicu koja je ujedno i držač za mobilni telefon, a u njeno dno je vešto spakovan peškirić koji je veoma praktičan za treninge, odlazak u teretanu, brze šetnje ili vožnju bicikala.
Ništa manje pažnje ne privlači hemijska olovka koja može biti i držač za mobilni telefon – pri tome ruke ostaju slobodne za neki drugi posao, primera radi kuvanje ili trening, a uz ovu olovku je praćenje onlajn sadržaja tokom ručka još jednostavnije.
Za one koji žele da povećaju vizuelni efekat svog reklamnog proizvoda - pravi izbor bi bili artikli na kojima nakon brendiranja sija LED logo. Uz ovakve proizvode oživljava ona čuvena – Prikažite se u najboljem svetlu.
Ekološka svest veliki plus za firme
Svest o očuvanju životne sredine takođe postaje važan faktor pri izboru reklamnog materijala. Firma koja misli na ekologiju danas je jedan korak ispred konkurencije, a ukoliko to stavi do znanja svojim klijentima i poslovnim partnerima, njen imidž dobija dodatni plus.
"Ukoliko je određeni proizvod ekološki, to nikako ne znači da kvalitet ili dizajn trpe. Klijenti koji se odluče za ekološki tip artikala, osim što svoju firmu predstavljaju kao odgovornu prema prirodi, oni i motivišu druge da daju prednost upravo takvim artiklima", kaže Jovana za 021.rs.
Tako, primera radi, u Apeironovom asortimanu postoji grafitna olovka sa semenom biljke, koju po korišćenju možete zasaditi i očekivati bosiljak, lavandu ili nanu u svojoj saksiji. Osim toga, u ponudi su i reciklirani artikli - hemijska olovka i sportska torbica koji su pioniri kampanje "Nekada sam bila plastična flaša, sada sam olovka/torba".
Kovid kao prilika za brendiranje
Više od godinu dana aktuelna tema u čitavom svetu je kovid19, a zaštitne maske postale su uobičajena pojava i na ulicama i u zatvorenim prostorima. Upravo to je prilika za firme i ustanove da promovišu sebe i prikažu svoju odgovornost prema ličnom zdravlju i zdravlju drugih, jer je maska artikal koji je vrlo uočljiv, a sa druge strane i vrlo zahvalan za štampu. Štamparija Apeiron u svojoj ponudi ima i maske različitih materijala i oblika.
Uz to, naročito je važno voditi brigu o svojim zaposlenima i o svojim klijentima, pa trenutno nema preduzetnika koji u okviru radnog prostora nema i dezinfekciona sredstva. No, ona ne moraju da budu samo to, već pametno dizajnirana reklamna poruka. Ništa neće ostaviti jasniju poruku o brizi o zdravlju od antibakterijskog notesa sa olovkom koji sadrži jone srebra i time eliminiše 99 odsto bakterija.
Ovo je samo delić toga što štamparija Apeiron može da ponudi svojim klijentima. Više o njenoj ponudi, ali i sve druge korisne informacije možete pronaći na sajtu Apeirona, Fejsbuk i Instagram stranici.
Poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa Međunarodnim monetarnom fondom (MMF) snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" na 1.200 kilovata mesečno.
U Srbiji je u aprilu ove godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Britanski javni servis BBC će naredne sedmice objaviti ukidanje više stotina radnih mesta u informativnom sektoru, što je prvi korak radikalnog smanjenja broja zaposlenih radi smanjenja rashoda, piše Fajnenšel tajms.
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je objavio da, iako ekonomija Srbije pokazuje otpornost, postoje rizici koji bi mogli ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje.
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2026. godinu.
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Nemački automobilski gigant Folksvagen će do kraja godine smanjiti radnu snagu u Nemačkoj za 19.000 ljudi, saopštio je izvršni direktor te kompanije Oliver Blume.
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o "pozitivnom zamahu" Srbije na evropskom putu i uputio pohvale predsedniku Aleksandru Vučiću.
Privreda Srbije je 2025. godine imala neto dobit od oko 957,6 milijardi dinara, što je 10,9 odsto više nego prethodne godine, objavila je Agencija za privredne registre (APR).
Vlada Srbije i MOL postigli su dogovor kada je u pitanju Rafinerija u Pančevu, što je otvorilo pitanje koju težinu ima ovaj dogovor ako to ne odobri ruska strana koja tek treba da se dogovori sa Molom o prodaji NIS-a.
