Prema podacima Zavoda za statistiku od januara do marta ove godine vrednost izvoza sečenog drveća je povećana za 60 odsto i to uglavnom zbog većeg fizičkog obima izvoza.
S druge strane obim uvoza je povećan za 2,5 puta, a vrednost uvoza za 60 odsto zahvaljujući nižim cenama uvoznog drveta, piše Danas.
Branko Glavonjić, profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu objašnjava da Srbija i inače uvozi velike količine čamove rezane građe iz BiH, Crne Gore, Ukrajine i Rusije.
"Nakon korone, ekonomije su krenule u oporavak i to je dovelo do rasta potražnje za drvetom svuda, a pogotovo u Kini. Proizvodnja ide svojim tokom, ali je došlo do naglog rasta tražnje i zato se dešavaju i nestašice i skoro duplirane cene. Mislim da je ovo privremeno stanje i da će se u prvoj polovini sledeće godine vratiti u normalu", ocenjuje Glavonjić ukazujući da će u najvećoj meri cene zavisiti od globalne situacije.
Recimo, jednu otežavajuću okolnost za ovo tržište mogla bi da predstavlja najava Ruske Federacije da od 1. januara sledeće godine zabrani izvoz drveta u trupcima.
"Neizvesno je kako će se to odraziti na globalno tržište, a sigurno je da će se odraziti i na naše i regionalno tržište", napominje sagovornik Danasa i jedan od vodećih stručnjaka za tržište drveta u Srbiji.
Srbija godišnje izvozi oko 70-80 hiljada kubika trupaca što nije prevelika količina u odnosu na ukupnu proizvodnju, ali prema rečima Glavonjića je ipak dragocena jer domaća drvna industrija može da preradi sve to, i još mnogo više s obzirom na brojnost fabrika nameštaja, podova itd.
"Rezana građa je jedan od najnižih nivoa finalizacije trupaca. Izvozimo preko 200.000 kubnih metara rezane građe godšnje, a postoje kapaciteti za preradu u Srbiji. Nažalost, nisu još zaživele mere iz strategije razvoja drvne industrije do 2022. godine prema kojoj bi se određena količina rezane građe usmerila u proizvode sa većom dodatom vrednošću. Ipak, potražnja na globalnom tržištu je velika, posebno u Kini i njihovi trgovci koji su aktivni u ovom regionu kupuju ogromne količine rezane građe i dobro ih plaćaju i predstavljaju konkurenciju domaćmh prerađivačima. Izvoz rezane građe raste iz godine u godinu i odražava se na domaće tržište i onda ono što ostane prodaje se skuplje. Neke domaće kompanije su prinuđene da uvoze građu kako bi mogli da obezbede proizvodnju. Taj trend nije dobar i vlada bi mogla da se malo više uključi u rešavanje tog “problema” i da se više sirovina usmeri domaćim proizvođačima", poručuje Glavonjić.
Građevinski bum u Srbiji poslednjih godinu, dve dana svakako doprinosi i rastu domaće tražnje za rezanom građom.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije ističe da se danas drvo manje koristi u građevinarstvu, a više beton i čelik, ali da su cene sirovina značajno porasle.
"Ovo najviše pogađa manje privatne građevinare i cene građe su se udvostručile. Ali nije samo građa u pitanju, već i građevinska hemija, stolarija i na kraju i cena rada. To utiče i na cene nekretnina, a koliko zavisi koliki rast troškova proizvođači i mogu da prihvate na sebe", ističe Rodić.
Ova situacija sa cenama trupaca i građom ne utiče za sada direktno na tržište drveta za ogrev, mada recimo tona drvnog peleta sada košta 10 evra više nego u ovo doba prošle godine.
Glavonjić objašnjava da na tržište ogreva više utiče tražnja za pločama od drveta i to pre svega u dve velike fabrike, Kronošpan koji pravi ivericu i Simpo iz Kuršulije koji pravi lesonit, dok je rezana građa koja se dobija iz trupaca sasvim drugi proizvod.
"Na cenu ogrevnog drveta utiče i proizvodnja peleta, ali su cene poslednje tri godine relativno stabilne", zaključuje Glavonjić.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 4
Lola
Drvoseca
Hattori Hanzo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar