Može li privreda da doprinese zdravijoj životnoj sredini? Od greenwashing-a do istinske promene
Krajem prošle godine Srbija je otvorila četvrti klaster u pregovorima sa EU koji se odnosi na zelenu agendu i održivo povezivanje.
Foto: 021.rs
Ovaj paket podrazumeva važne ciljeve, poput čistijeg vazduha, zaštite prirode, efikasnijeg upravljanja otpadom, kontrole zagađenja i čistije vode. Značajnu ulogu u svemu tome igra privreda.
Evropska unija teži prelasku na cirkularnu ekonomiju koja podrazumeva proizvodni ciklus u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisije otpada i energetski odliv bitno umanjuju, usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa u proizvodnji.
O zadacima i izazovima pred privredom za emisiju "Eko grad" Radija 021 pričale su Danijela Sofronijević, viša savetnica Privredne komore Srbije za domaće i EU propise u zaštiti životne sredine, Aleksandra Vukićević, autorka ekološkog magazina "Čekajući vetar" Radija Beograd i Mileva Seratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC".
Danijela Sofronijević optimistična je kada je u pitanju okretanje naše privrede ka zelenijim praksama.
"Tu postoji na desetine dobrih primera i uspešnih priča koje primenjuju principe cirkularnosti, ali i onih koje razvijaju neke eko-inovacije. Ove kompanije znaju da se danas konkurentnost ne meri samo kvalitetom njihovih proizvoda ili usluga, već se mora voditi računa i o životnoj sredini i o etičkom poslovanju. Kompanije se trude da pronađu neki svoj poslovni model i da odgovorno posluju", navodi Sofronijević.
Dodaje da postoji sijaset dobrovoljnih instrumenata koje oni mogu da primenjuju u svom poslovanju.
"Tu je i primena brojnih međunarodno priznatih standarda", ističe Sofronijević i dodaje da takve prakse mogu da doprinesu i konkurentnosti kompanija na tržištu.
Ekološki magazin koji se bavi odnosom čoveka i prirode "Čekajući vetar" svake godine dodeljuje i priznanje "Zeleni list" najvećim zaštitarima životne sredine. Ovo priznanje obično završi u rukama ekoloških aktivista, ali nisu neuobičajeni ni slučajevi kada se dodeljuje privrednim subjektima. Autorka emisije "Čekajući vetar" Aleksandra Vukićević za 021.rs kaže da se "Zeleni list" dodeljuje ljudima iz industrije ili privrede kako bi ih ohrabrili.
"Ima firmi koji se ozbiljno bave takvim stvarima... Ja to više saznajem u krugu u kojem se krećem među ljudima koji se bave ekologijom. Znam da postoje obuke od strane Alhema (organizacija koja se bavi traženjem bezbednijih hemikalija) na kojima se obučava kako da se prepoznaju hemikalije koje se nalaze na listama zabranjenih u Evropi i da se lagano pređe na bezbednije alternative", objašnjava.
Dodaje da se unutar samih preduzeća radi, ali da to nije dovoljno prepoznato u javnosti.
Kako jedna od najvećih kompanija primenjuje zelene politike, za 021.rs priča Mileva Seratlić. Ona navodi da "Coca-Cola HBC" između ostalog koristi pakovanja napravljena od materijala pogodnih za reciklažu.
"Smanjujemo potrošnju vode u proizvodnji i drugim procesima. Potrošnju vode po litru proizvedenog pića smo uspeli da smanjimo za 53 odsto. Znam da sam broj po sebi ne znači puno, ali ako kažemo da na godišnjem nivou uštedimo otprilike 20 olimpijskih bazena vode onda će biti jasnije koliko smo postigli", ističe Šeratlić.
Cilj je, kaže, da se kontinuirano smanjuje upotreba ovog resursa. Takođe, dodaje da su aktivni u oblasti smanjenja emisije CO2.
"Naša kompanija je na evropskom nivou postavila cilj da do 2040. godine bude uglenično neutralna... Sva električna energija koju koristimo je u potpunosti iz obnovljivih izvora. Uvodimo kontinuirano inovacije na pakovanjima... Poslednjih godina menjamo rashladne uređaje sa energetski efikasnijim uređajima koji sadrže nove ekološki prihvatljive freone", navodi sagovornica 021.rs iz ove kompanije.
Danijela Sofronijević dodaje da se kompanije suočavaju i sa određenim poteškoćama kada je u pitanju primena zelenih praksi u poslovanju.
"Nemali broj nam se obraća ukazujući na probleme vezane za nedovoljnu transparentnost izvora za finansiranje zelenih projekata i poduhvata. Kada govorimo o izmenama regulative, tu pre svega mislim na izmene krovnih zakonskih rešenja kojima se regulišu ova pitanja... Za rešavanje i prevazilaženje ovih poteškoća od izuzetnog je značaja da privreda bude pravovremeno informisana i da bude uključena prilikom donošenja tih propisa", objašnjava Sofronijević.
Aleksandra Vukićević odgovornost stavlja i na samu privredu, odnosno na površni pristup primeni propisa i procesa koji smanjuju uticaj na životnu sredinu.
"Obično kada se firme trude da rade nešto što je zeleno, uglavnom je to sadnja drveća i neke akcije koje ne donose previše koristi. Mislim da se to radi da bi se reklo da se radilo nešto zeleno. Sem toga, mnoge kompanije upadaju u zamku 'greenwashing-a', ne znam ni koliko su svesne toga... Kompanije imaju novca, raspoložene su da ga ulože u neke akcije, ali nije to dovoljno dobro osmišljeno", naglašava.
Sofronijević ističe da će privreda kad tad morati da se okrene zelenim politikama, pre svega zbog Zelene agende za Zapadni Balkan, koju je Srbija potpisala.
"Oni će morati da svoju proizvodnju i delatnost u potpunosti prilagode savremenom načinu poslovanja na način na koji je to definisano poglavljem 27, odnosno nedavno otvorenim klasterom 4 - Zelena agenda i održiva povezanost. To praktično znači da će biti potrebno primeniti veliki broj investiciono zahtevnih EU direktiva i propisa, što će pored tih značajnih ulaganja podrazumevati izgradnju odgovarajuće institucionalne i tehničke infrastrukture za njihovu primenu", objašnjava Sofronijević.
Kako kaže, veći deo tih propisa je već utkan u zakonodavstvo Republike Srbije.
"Ključni izazov biće upravo stepen i dinamika njihove primene u industriji, ali i u javnim preduzećima. Za privrednike od presudnog značaja će biti da pronađu odgovore na sve strožije zahteve ekoloških propisa i ta dodatna finansijska sredstva za njihovu implementaciju", navodi naša sagovornica.
Dodaje da primenom tih standarda i poslovnih modela koje nameće novo zakonodavstvo doći će do brojnih benefita koji će se pre svega ogledati u boljem zdravlju nacije i stanju životne sredine.
"Kompanije će biti zakonski obavezane da održivo i odgovorno posluju, što negde podrazumeva da će one u budućnosti morati podjednako da vrednuju pitanja zdravlja i bezbednosti zaposlenih, kvaliteta proizvoda, cenovne politike, ali da istovremeno vode računa o racionalnoj potrošnji prirodnih resursa", zaključuje Sofronijević.
Mileva Šeratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC" naglašava da zeleno poslovanje doprinosi i samoj kompaniji, u smislu dobre slike u javnosti i veće privlačnosti za potrošače.
"Sve ono što radimo kreira i pozitivan imidž naše kompanije, što nam je izuzetno važno. Privreda zaista ima izuzetno važnu ulogu u celoj ovoj priči o održivosti, zato što ne postoji biznis koji ne uzima nešto od prirode i koji ne troši neke resurse. Zbog toga je važno da prirodi vraćamo deo toga što smo pozajmili, a to sve činimo kroz odgovoran odnos. Sve ovo na kraju ima pozitivan efekat za građane. Potrošači to prepoznaju i nagrađuju izborom naših proizvoda", objašnjava Šeratlić.
Zaključuje da je sve više osvešćenih potrošača koji sve više biraju one kompanije i one proizvode koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu i koji se više trude da poštuju principe održivog razvoja.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji u serijalu "Eko grad" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
1
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
1
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
15
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
39
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
5
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
11
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Država se ponovo zadužila, ovaj put za oko tri milijarde evra
29.04.2026.•
32
Ministarstvo finansija objavilo je da je Srbija danas realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, kroz tri tranše u dve valute, ukupno vredne 1,9 milijardi evra i 1,2 milijarde dolara.
U Dubrovniku se razvija AI projekat vredan više od 50 milijardi evra
28.04.2026.•
7
Projekat centra za razvoj i inovacije u oblasti veštačke inteligencije Topusko "Panteon", vredan više od 50 milijardi evra, predstavljen je u Dubrovniku.
Svetska banka: Cene energenata će porasti za 24 odsto, ukupne cene roba će takođe skočiti
28.04.2026.•
1
Svetska banka upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini.
Od naplate putarine pola miliona evra godišnje po kilometru auto-puta - a gubitak "Puteva Srbije" udvostručen
28.04.2026.•
11
Srbija je prošle godine od naplate putarine ostvarila prihod od oko 436 miliona evra (51.531.710.564 dinara), dok prihodi u prvom kvartalu 2026. godine iznose oko 98 miliona evra (11.531.002.450 dinara).
Inspekcija Ministarstva poljoprivrede povukla 1,4 tone hrane iz prometa
27.04.2026.•
2
Inspektori Ministarstva poljoprivrede su u prvom kvartalu 2026. godine obavili 229 kontrola hrane u maloprodajnim objektima i tom prilikom iz prometa povukli gotovo 1,4 tone hrane.
Zbog zastoja pregovora SAD i Irana cene nafte rastu
27.04.2026.•
1
Cene nafte danas rastu, a rekordni rast američke berze se usporio pošto je tokom vikenda porasla neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u ratu SAD sa Iranom.
Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
27.04.2026.•
20
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da ne grade gasovode i gasne elektrane
27.04.2026.•
54
Vlade Zapadnog Balkana treba da odustanu od izgradnje gasovoda i elektrana na gas jer će time produbiti zavisnost od gasa, već da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi 47 organizacija civilnog društva.
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Jedna evropska zemlja već šest godina ima istu cenu goriva
27.04.2026.•
4
U nekim zemljama EU cena goriva je dostigla iznos od 2,50 evra po litri. Neke od njih uvele su privremeno smanjenje nekih poreza, kako bi ublažile efekat povećanja cena.
Stupila na snagu zabrana za uvoz ruskog LNG u EU po kratkoročnim ugovorima
26.04.2026.•
2
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju (EU) po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu, dok se značajnije smanjenje isporuka očekuje do 2027. godine.
Komentari 2
xqt
3OPAH
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar