Napuštanje dolara - politička borba ima cenu... u drugim valutama

Živan Lazić

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com
Info
03.04.2023.
09:10
Neverovatne vesti stižu ovih dana sa svih strana, od Pariza preko Brazila do Džakarte, i u svima je ista poruka - biznismeni napuštaju dolar.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Napuštanje dolara - politička borba ima cenu... u drugim valutama
Foto: 021.rs

Istovremeno se u finansijskim transakcijama sve više okreću upotrebi drugih valuta, posebno kineskog juana. Ako se do pre dve, tri godine ovakva praksa mogla, i to ne baš prečesto, viđati pre svega u nastojanjima Rusije i Kine da se za međusobnu trgovinu koriste domicilnim valutama, danas je zaobilaženje dolara globalna pojava, pri čemu čak ni politički prijatelji SAD ne odolevaju novom trendu.

Iznenađenje iz Pariza
 
Tako je pre neki dan u Parizu objavljeno da je Francuska nacionalna naftna kompanija "Total" preko Šangajske berze kineskom kupcu prodala 65.000 tona tečnog naftnog gasa nabavljenog u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Poenta je da je naplata robe obavljena u juanima. 
 
U aktuelnom svetskom grupisanju u vezi sa ratom na istoku Evgrope, Pariz se svrstao uz SAD i aktivno pomaže Ukrajinu. Ipak, kada je reč o poslovanju, Francuzi kada god je moguće gledaju sopstvene interese. I po cenu da se stariji brat sa druge strane Atlantika namršti.
Nije prošao ni dan, a iz Džakarte su poručili da članice ASEAN-a, deset država sa Jugoistoka Azije čiji je zbirni broj stanovnika oko 700 miliona, razmatraju mogućnost da se u međusobnoj trgovini koriste lokalnim valutama. Pri tome ne samo da su kritikovali političku upotrebu dolara kao "rezervne svetske valute", već su ustvrdili da bi i upotreba evra, funte ili jena u ovom trenutku bila previše rizična. 
 
Razlog je isti odnos Evropske unije, Velike Britanije i Japana, emitera ovih valuta, prema političkoj (zlo)upotrebi novca kakav ispoljavaju SAD. Uočljivo je da kineski juan nije svrstan u istu kategoriju i na njegovu frekfentniju upotrebu jugostočni region Azije itekako računa.
 
Bezbrižno štampanje novca
 
Nije prošlo ni 24 časa iz Rio de Žaneria su poručili da najveća zemlje Latinske Amerika namerava da se već od leta sve češće koristi domicilnim valutama. Skupa sa Argentincima planiraju i da izgrade zajedničku valutu, prihvatljivu i za ostale južnoameričke države.
 
Zajedničko za sve poruke, vanredno učestale poslednjih meseci, jeste izbegavanje dolara. Nakon Druogog svetskog rata, američka valuta je dugo vremena zadržala fiksni odnos porema zlatu i na osnovu toga je stekla status svetske rezervne valute. No, globalna upotreba dolara je svake godine rasla velikom brzinom, pa je danas u svakom trenutku oko dve trećine američke valute izvan SAD.
 
Ovakva pozicija omogućava Beloj kući da u popriličnoj meri štampa novac a da pri tome ne izazove inflaciju na domaćem terenu. Takođe, može i da krajnje komotno prekoračuje sopstveni budžet i ulazi u velika zaduženja. Poenta je da učestala globalna upotreba dolara dovodi i do velike svote američke valuta u kasama drugih država.
 
Ovim novcem sve države sveta kupuju američke blagajničke zapise čijim emitovanjem vlada u Vašingtonu dolazi do one količine novca za koliko trošak SAD nadmaši budžet. Stoga sve američke vlade se olako zadužuju iako je javni dug SAD sa 7.500 milijardi pre dve decenije porastao na 32.000 milijardi, što je oko 115 odsto nacionalnog BDP. Gotovo koliko i kod prezadužene Grčke.
 
Zlato u deviznim rezervama
 
Dominatna upotreba dolara u svetskoj trgovini omogućava SAD da kontroliše svetske finansijske tokove, ali i da samostalno, bez odluke drugih, uvede sankcije bilo kojoj zemlji na svetu. Primer Irana iz 2018. godine je ilustrativan: Ameri su, ljutiti zbog ambicioznih naučnih istraživanja u Teheranu, raskinuli nuklearni dogovor i uveli sankcije prema ovoj državi. To što se dolar koristio u čak 93 odsto iranskih spoljnotrgovinskih aranžmana olakšalo je nametanje sankcija i zemlja je za manje od šest meseci potpuno izolovana od razmene sa svetom.
 
Danas su geopolitičke prilike maksimalno zaoštrene. Uvođenje totalnih sankcija prema Rusiji i učestalo zabranjivanje pristupa Kini najbitnijim tehnološkim novinama, izrodilo je napete odnose dva bloka. Plenidba 300 milijardi evra ruskih deviznih rezervi ilustruje kolika je moć onoga ko je svoju valutu nametnuo za svetsku, potom zloupotrebljava nadmoćnu poziciju. 
 
Iz tog razloga su Kina i Rusija odlučili da se udalje od dolara. Ako ništa drugo onda dvodecenijsko intenzivno uvećanja udela zlata u deviznim rezervama obe države, sve na račun američkog novca, pokazuje kako i Peking i Moskva beže od dolara. Izgrađuju i sopstvene sisteme za platni promet kako bi izbegle SVIFT kojim dominira američka valuta.
Rusija podstiče juan
 
Prilikom nedavne posete kineskog predsednika Sija Moskvi, Rusija je svetsku javnost obavestila i da će "ubuduće u poslovanju sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike pospešivati plaćanje u juanima". Da bude jasnije, Moskva neće insistirati na plaćanju u rubljama, može i u juanima. Ovim najveći izvoznik energije na svetu podržava širenje upotrebe kineskog novca kao nove rezervne globalne valute. Nije teško uočiti da se time podriva svetska upotreba "zelembaća".
 
Teško da SAD imaju nešto što ima daje veću moć od dolara - njegova globalna rasprostranjenost je ono na čemu izrasta američka snaga. Vrhunsko i tehnološki superiorono naoružanje prvenstveno je u službi pružanja podloge nacionalnoj, ujedno i globalnoj, valuti. Ukoliko se ugrozi takav status dolara, urušava se i lagodna pozicija države emitera ovog novca.
 
Povećavanje likvidnosti
 
Prednost dolara je izuzetna likvidnost, može se prodati i kupiti u svakom trenutku. Juan, međutim, poslednjih godina ubrzano povećava likvidnost, ostaje mu slabost da još uvek nije konvertibilna valuta. Širenje upotrebe kineskog novca ne samo pri trgovini najbrojnije zemlje na svetu, već i u trgovini najvećeg izvoznika energije svakako će snažno povećati i likvidnost juana. 
 
Isti proces podupire i spremnost Saudijske Arabije da naftu i gas prodaje za kinesku valutu, kao i sve izraženija spremnost zemalja izvan "Zapadnog bloka" da u spoljnoj trgovini napuste dolar. Ostaje da se vidi hoće li aktuelni trend biti dovoljan da naruši dolar, sa njime i temelj američke svemoći.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

SAD dolar ekonomija

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

  • pera

    19.04.2023 • 12:19
    dolar pada
    Sve velike drzave odbacuju dolar jer ih Amerika pljacka preko stampanja dolara.Primer,Kina zaradila 5 000 milijardi dolara u trgovini sa svetom i to stavila u devizne rezerve.Amerika nastampa tolikodolara i ovima se prepolovi zarada.Ako su mogli da kupe 1000necega sad mogu samo 500 !Sve velike drzave isto tako prolaze i sad gledaju da se resavaju viska dolara i izbacuju ih na trziste i njemu ce vrednost padati svaki dan.Najveci uvoznik kineske robe je Amerika oko 700 milijardi dolara godisnje ali najveci uvoznik americke robe je Kina oko 500 milijardi godisnje.Glavni projekat Kine u zadnjih 10 godina je unutrasnje trziste i trgovina u njemu i veci deo prihoda dolazi sa tog trzista i prijateljskih drzava.Trziste im je 2 puta vece nego americko i zapadnoevropsko zajedno !Njihovi operateri mob telimaju po 300 miliona korisnika!Kad prodaju 1 model telefona to je min 20-30miliona komada!

  • dogodine u Botošu

    03.04.2023 • 14:33
    Kakvi komentari... Ponosan sam što je moja zemlja rasadnik ovakvih briljantnih poznavalaca geopolitike i svecke ekonomije...

  • Fantom

    03.04.2023 • 12:57
    Zaključak
    US Fed diže kamatne stope i uvode SOFR da bi smanjili off-shore $ i zaštitli svoj monetarni sistem, dok EU monetarni sistem zavisi od eur-$ tržišta koje presušuje od 2019 i bez njega EU nema ništa. Frank Zappa, parafraziram: Privid demokratije traje dok se to isplati zapadnim režimima. Kada im to više nebude od koristi, ukloniće, stolove, stolice, zavese i otkriti gole zidove. Hteli to ili ne, sviđalo se to EU/NATO sektašima, budućnost je na istoku. U narednih 10 godina, Kina će biti finansijski centar sveta. Rusija kontroliše energente sveta i ima sve bolje zakone koji pogoduju privredi. Istok se menja, a zapad koristi isprobani metod rata i kolonijalizma. Niti je ovo Jeljcinova Rusija, niti Kina pada na tzv gunboat diplomatiju. Istok sada govori tiho i drži docevku preko kolena...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 11 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata:
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata: "Da je svih 230 notara overavalo potpise, morali bi po četiri u minuti"
Proglašena lista SNS-a: Na listi Šešeljev sin,
Proglašena lista SNS-a: Na listi Šešeljev sin, "student koji želi da uči", Željko Rebrača, Lidija Vukićević...

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Cena nafte premašila 100 dolara po barelu

Cena nafte premašila 100 dolara po barelu

10.09.2026.• 0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Najkomentarisanije