Napuštanje dolara - politička borba ima cenu... u drugim valutama
Neverovatne vesti stižu ovih dana sa svih strana, od Pariza preko Brazila do Džakarte, i u svima je ista poruka - biznismeni napuštaju dolar.
Foto: 021.rs
Istovremeno se u finansijskim transakcijama sve više okreću upotrebi drugih valuta, posebno kineskog juana. Ako se do pre dve, tri godine ovakva praksa mogla, i to ne baš prečesto, viđati pre svega u nastojanjima Rusije i Kine da se za međusobnu trgovinu koriste domicilnim valutama, danas je zaobilaženje dolara globalna pojava, pri čemu čak ni politički prijatelji SAD ne odolevaju novom trendu.
Iznenađenje iz Pariza
Tako je pre neki dan u Parizu objavljeno da je Francuska nacionalna naftna kompanija "Total" preko Šangajske berze kineskom kupcu prodala 65.000 tona tečnog naftnog gasa nabavljenog u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Poenta je da je naplata robe obavljena u juanima.
U aktuelnom svetskom grupisanju u vezi sa ratom na istoku Evgrope, Pariz se svrstao uz SAD i aktivno pomaže Ukrajinu. Ipak, kada je reč o poslovanju, Francuzi kada god je moguće gledaju sopstvene interese. I po cenu da se stariji brat sa druge strane Atlantika namršti.
Nije prošao ni dan, a iz Džakarte su poručili da članice ASEAN-a, deset država sa Jugoistoka Azije čiji je zbirni broj stanovnika oko 700 miliona, razmatraju mogućnost da se u međusobnoj trgovini koriste lokalnim valutama. Pri tome ne samo da su kritikovali političku upotrebu dolara kao "rezervne svetske valute", već su ustvrdili da bi i upotreba evra, funte ili jena u ovom trenutku bila previše rizična.
Razlog je isti odnos Evropske unije, Velike Britanije i Japana, emitera ovih valuta, prema političkoj (zlo)upotrebi novca kakav ispoljavaju SAD. Uočljivo je da kineski juan nije svrstan u istu kategoriju i na njegovu frekfentniju upotrebu jugostočni region Azije itekako računa.
Bezbrižno štampanje novca
Nije prošlo ni 24 časa iz Rio de Žaneria su poručili da najveća zemlje Latinske Amerika namerava da se već od leta sve češće koristi domicilnim valutama. Skupa sa Argentincima planiraju i da izgrade zajedničku valutu, prihvatljivu i za ostale južnoameričke države.
Zajedničko za sve poruke, vanredno učestale poslednjih meseci, jeste izbegavanje dolara. Nakon Druogog svetskog rata, američka valuta je dugo vremena zadržala fiksni odnos porema zlatu i na osnovu toga je stekla status svetske rezervne valute. No, globalna upotreba dolara je svake godine rasla velikom brzinom, pa je danas u svakom trenutku oko dve trećine američke valute izvan SAD.
Ovakva pozicija omogućava Beloj kući da u popriličnoj meri štampa novac a da pri tome ne izazove inflaciju na domaćem terenu. Takođe, može i da krajnje komotno prekoračuje sopstveni budžet i ulazi u velika zaduženja. Poenta je da učestala globalna upotreba dolara dovodi i do velike svote američke valuta u kasama drugih država.
Ovim novcem sve države sveta kupuju američke blagajničke zapise čijim emitovanjem vlada u Vašingtonu dolazi do one količine novca za koliko trošak SAD nadmaši budžet. Stoga sve američke vlade se olako zadužuju iako je javni dug SAD sa 7.500 milijardi pre dve decenije porastao na 32.000 milijardi, što je oko 115 odsto nacionalnog BDP. Gotovo koliko i kod prezadužene Grčke.
Zlato u deviznim rezervama
Dominatna upotreba dolara u svetskoj trgovini omogućava SAD da kontroliše svetske finansijske tokove, ali i da samostalno, bez odluke drugih, uvede sankcije bilo kojoj zemlji na svetu. Primer Irana iz 2018. godine je ilustrativan: Ameri su, ljutiti zbog ambicioznih naučnih istraživanja u Teheranu, raskinuli nuklearni dogovor i uveli sankcije prema ovoj državi. To što se dolar koristio u čak 93 odsto iranskih spoljnotrgovinskih aranžmana olakšalo je nametanje sankcija i zemlja je za manje od šest meseci potpuno izolovana od razmene sa svetom.
Danas su geopolitičke prilike maksimalno zaoštrene. Uvođenje totalnih sankcija prema Rusiji i učestalo zabranjivanje pristupa Kini najbitnijim tehnološkim novinama, izrodilo je napete odnose dva bloka. Plenidba 300 milijardi evra ruskih deviznih rezervi ilustruje kolika je moć onoga ko je svoju valutu nametnuo za svetsku, potom zloupotrebljava nadmoćnu poziciju.
Iz tog razloga su Kina i Rusija odlučili da se udalje od dolara. Ako ništa drugo onda dvodecenijsko intenzivno uvećanja udela zlata u deviznim rezervama obe države, sve na račun američkog novca, pokazuje kako i Peking i Moskva beže od dolara. Izgrađuju i sopstvene sisteme za platni promet kako bi izbegle SVIFT kojim dominira američka valuta.
Pročitaj još
Rusija podstiče juan
Prilikom nedavne posete kineskog predsednika Sija Moskvi, Rusija je svetsku javnost obavestila i da će "ubuduće u poslovanju sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike pospešivati plaćanje u juanima". Da bude jasnije, Moskva neće insistirati na plaćanju u rubljama, može i u juanima. Ovim najveći izvoznik energije na svetu podržava širenje upotrebe kineskog novca kao nove rezervne globalne valute. Nije teško uočiti da se time podriva svetska upotreba "zelembaća".
Teško da SAD imaju nešto što ima daje veću moć od dolara - njegova globalna rasprostranjenost je ono na čemu izrasta američka snaga. Vrhunsko i tehnološki superiorono naoružanje prvenstveno je u službi pružanja podloge nacionalnoj, ujedno i globalnoj, valuti. Ukoliko se ugrozi takav status dolara, urušava se i lagodna pozicija države emitera ovog novca.
Povećavanje likvidnosti
Prednost dolara je izuzetna likvidnost, može se prodati i kupiti u svakom trenutku. Juan, međutim, poslednjih godina ubrzano povećava likvidnost, ostaje mu slabost da još uvek nije konvertibilna valuta. Širenje upotrebe kineskog novca ne samo pri trgovini najbrojnije zemlje na svetu, već i u trgovini najvećeg izvoznika energije svakako će snažno povećati i likvidnost juana.
Isti proces podupire i spremnost Saudijske Arabije da naftu i gas prodaje za kinesku valutu, kao i sve izraženija spremnost zemalja izvan "Zapadnog bloka" da u spoljnoj trgovini napuste dolar. Ostaje da se vidi hoće li aktuelni trend biti dovoljan da naruši dolar, sa njime i temelj američke svemoći.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva
12.06.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca
12.06.2026.•
2
Azijska tržišta akcija zabeležila su snažan rast nakon novih signala o mogućem mirovnom sporazumu na Bliskom istoku, dok su cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca.
Suša u Srbiji smanjila rod, a otkupne cene žitarica kao pre desetak godina
11.06.2026.•
2
Prolećna suša smanjila je rod ječma u Srbiji, čija je žetva počela, a i rod pšenice biće manji jer je nedostajala vlaga i zrna su ostala neispunjena.
NBS: Devizne rezerve na kraju maja uvećane na oko 29,9 milijardi evra
11.06.2026.•
2
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju maja ove godine iznosile 29,88 milijardi evra, i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca, saopštila je danas NBS.
Na tržištu stanova jača tražnja za skupljim kvadratima
11.06.2026.•
6
U Beogradu je prodato 17.800 stanova u 2025. godini, što predstavlja rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kontrola malinjaka širom Srbije: Ministarstvo pokreće veliku akciju
11.06.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić dao je nalog poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama za sprovođenje monitoringa zasada maline na celoj teritoriji Srbije, sa ciljem provere stanja u proizvodnji.
Od avgusta novi pravilnik za ugostitelje: Šta smeju, a šta ne smeju da naplate?
11.06.2026.•
11
Ugostiteljske usluge u maju 2026. godine su bile za 5,9 odsto skuplje nego godinu dana ranije. Od toga su gotova jela najviše poskupela, za 11 odsto, pokazuju podaci novog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović Handanović o dogovoru sa MOL-om: Naš posao završen, sada je sve na ruskoj i mađarskoj strani
11.06.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija sa mađarskim MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.06.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Ubisoft zatvara kancelariju u Beogradu: Bez posla ostalo 100 ljudi
11.06.2026.•
20
Francuski izdavač video igara Ubisoft zatvara svoj razvojni studio u Beogradu, čime se nastavlja višegodišnji talas otpuštanja, gašenja studija i reorganizacije poslovanja koji pogađa kompaniju širom sveta
MOL: Uspešno okončani pregovori sa Vladom Srbije u vezi sa NIS-om
11.06.2026.•
4
Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma koji se odnosi na sticanje većinskog udela u NIS-u.
Šta se Srbija tačno dogovorila sa MOL-om oko NIS-a: Da li će se znati šta piše u akcionarskom ugovoru?
11.06.2026.•
8
Dan koji je počeo sa informacijom da je NIS od američkog OFAC-a zatražio novu operativnu licencu završio se objavom ministarke Dubravke Đedović Handanović da su Srbija i MOL postigli dogovor o akcionarskom ugovoru.
EU ispituje Paramauntovo preuzimanje Vorner brosa
11.06.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je proveru planirane kupovine kompanije Vorner bros diskaveri (WBD) od američke medijske grupe Paramount skajdens, vredne oko 110 milijardi dolara, u okviru propisa EU o stranim subvencijama.
Eksplozija troškova kapitalnih projekata: Samo Emiratima dugujemo dve milijarde dolara ove godine
10.06.2026.•
21
Najnovija analiza Fiskalnog saveta o predlogu budžeta za 2026. godinu otkriva zabrinjavajući trend snažnog porasta procenjenih vrednosti najvećih državnih investicija.
Hoće li biti struje za klima uređaje?
10.06.2026.•
15
Letnje toplo vreme je ove sezone došlo nešto kasnije.
Srbija se zadužila 235 miliona evra, investitorima morala da obeća veću zaradu
10.06.2026.•
5
Država Srbije se ove nedelje zadužila 27,6 milijardi dinara (oko 235 miliona evra) prodajom dinarskih obveznica za koje je morala da obeća veći prinos nego prošlog meseca.
NIS podneo zahtev za novu posebnu licencu za rad i posle 16. juna
10.06.2026.•
2
Naftna industrija Srbije (NIS) je saopštila da je podnela zahtev Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD zahtev za izdavanje nove posebne licence.
Proglašeni pobednici MIXX Awards za 2025 godinu: Digitalna izvrsnost nagrađena na konferenciji Digital Day
10.06.2026.•
0
Pobednici nacionalnog MIXX Awards takmičenja za 2025. godinu proglašeni su 5. juna u okviru konferencije Digital Day, najznačajnijeg događaja domaće digitalne industrije.
Koja državna preduzeća dobijaju najviše subvencija: Za 27 firmi 63,6 milijardi dinara
10.06.2026.•
2
Državnim preduzećima čiji rad prati Ministarstvo finansija, isplaćeno je 63,6 milijardi dinara.
OpenAI priprema izlazak na berzu, investitori procenjuju kompaniju na bilion dolara
09.06.2026.•
1
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI saopštila je da je u tajnosti podnela prijavu za izlazak na berzu uz potencijalnu procenu vrednosti do bilion dolara.
Samo tri zemlje EU na vreme usvojile pravila o transparentnosti plata
09.06.2026.•
3
Slovačka, Italija i Litvanija su jedine članice Evropske unije koje su pre 7. juna, što je bio krajnji rok, usvojile nacionalne zakone za primenu Direktive o transparentnosti zarada.
Komentari 11
pera
dogodine u Botošu
Fantom
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar