Bankarski problemi guraju svet u novu inflaciju
Kako bi sprečila dalji kolaps banaka, Federalne rezerve su pristale da preuzmu trošak isplate svih depozita, osiguranih i neosiguranih, za šta je potrebno oko 900 milijardi dolara.
Foto: Pexels (Karolina Grabowska)
Do sada se u ovakvim slučajevima uplatama određenog procenta profita svih "zdravih" banaka namicao fond iz kog su isplaćivane štediše, čime se održavala likvidnost bankarskog sistema najmoćnije države na svetu.
Dolari van SAD
Međutim, ovoga puta panika koja je zahvatila štediše, i to baš one sa najvećim polozima, toliko je snažna da je svota za saniranje banaka u riziku neuobičajeno velika i teško da se može kreirati na uobičajeni način.
Alternativa je da Federalne rezerve, svojevrsna nacionalna banka SAD, naštampaju dolare. Kako se u svakom trenutku oko 70 odsto svih dolara nalazi u prometu van SAD, dodatnom emisijom novca bi se proizvela inflacija širom globusa gotovo dva i po puta viša nego u zemlji u kojoj je realizovana.
Krah Banke Silicijumske doline (SVB) je bio baš šokantan. Prvi široj populaciji vidljiviji znaci krize su se pojavili 8. marta, već dva dana kasnije banka je proglasila bankrot. Reč je o 16. najvećoj banci na "Novom kontinentu" po veličini aktive, 210 milijardi dolara, kojoj su štediše na poverenje stavile 175 milijardi dolara. Nevolja je što su u banci gotovo polovinu poverene štednje uložili u dugoročne obveznice SAD, što je donosilo solidne prinose tokom dugog perioda istorijski jeftinog novca.
Bankrot za dva dana
No, promena monetarne politike najmoćnije države donosi nevolje. Padaju cene državnih hartija od vrednosti, dok rastu kamate na nove štedne pologe. Štediše počinju sve ubrzanije da podižu depozite kako bi ih za veću kamatu položili u drugu banku. Ali, banka nema dovoljno novca za isplatu, tim pre što je u slučaju SVB reč o klijentima sa izrazito visokim polozima.
Pokušava se sa prodajom pre roka dospeća kupljenih državnih obveznica. Usled pada cena ovih hartija od vrednosti, banka na poslu gubi, dobija niže od nominalne vrednosti, 1,8 milijardi dolara.
Ovaj aranžman klijenti shvataju kao dodatni signal da banka ulazi u krizu i nastaje jurnjava za podizanje depozita. Nema banke koja bi izdržala vanrednu isplatu štednje u visini 42 milijarde (od 175 ukupno poverenih) u samo jednom danu. Stoga se bankrot dogodio za samo dva dana. Slično je bilo i sa Signature bankom iza koje je ostalo 89 milijardi dolara štednje čiju su isplatu preuzele FED.
Kako naći 900 milijardi dolara
Tu, međutim, ne prestaju aktuelne nevolje američkog bankarskog sistema. U duboku nelikvidnost zapada Prva republička banka sa 212,5 milijardi aktive. Država pokušava da pomogne formiranjem jedanaestočlane grupacije banaka (među kojima su najsnažnije poput Bank of America, Citybank i Morgan banka) koja Prvoj republičkoj obezbeđuje kreditnu liniju od 30 milijardi dolara. Pomaže to samo da se uspori nalet štediša, ali vrednost akcija banke pada na deset odsto vrednosti sa početka marta meseca.
U FED-u odlučuju da zaigraju na autoritet države do maksimuma i, pored 175 i 89 milijardi iz dve propale banke, prihvataju da isplate svu štednju svih banaka u krizi. Procenjenoje da je to novih 600 do 625 milijardi obaveza. Naravno, banke će kasnije godinama vraćati državi ovu pomoć.
Međutim, novac treba da se obezbedi u ovom trenutku. Reč je o velikoj svoti, čak i za američke prilike. Teško da se do ovolike love može doći nametanjem obaveza "zdravim" bankama. Pokazalo se da ni 30 milijardi nije bilo lako sakupiti, kamoli 850 ili 900 milijardi koliko će biti potrebno da se uloži u sanaciju bankarskog sistema.
Zaplena ruskih deviza
Tako će se Federalne rezerve još jednom poslužiti oprobanim metodom - štampanjem dolara. Zgodna mogućnost kojom najbogatija zemlja na svetu veći deo svojih troškova prebacuje na ostatak sveta.
Međutim, sve uočljivije bežanje štednje iz američkih i švajcarskih banaka nije uzročeno samo trenutnim teškoćama u tamošnjim bankarskim sistemima. Kapital povlače kompanije i bogatiji pojedinci iz mnogih azijskih, afričkih, pa i južnoameričkih država.
Razlog je gubitak poverenja u dignitet američkih i švajcarskih banaka, a kao posledica odluke da se blokira 300 milijardi dolara države Rusije pohranjenih ponajviše u švajcarskim kućama novca. Mada su formalno takvu odluku donosili menadžmenti banaka, jasno je da su je doneli na veliki pritisak vlasti ovih država.
Kinezi i Indijci povlače novac
Posledice ovakve odluke sada počinju da se ispoljavaju Zašto bi jedan Kinez ili Indijac polagao novac u banku koja njegov novac može da zapleni, pa i preotme. I sve još uvije u nekakvu formu navodne legalnosti.
Slično je i sa kompanijama iz Afrike, sve brže rastućih država sa Dalekog Istoka, možda još više naftnih bogataša sa Bliskog Istoka. Svi oni već mesecima izmeštaju novac iz sefova u Njujorku i Cirihu i sve više blago polažu u Dohi, Singapuru i Hong Kongu.
Kada je reč o Kinezima, imaju i čvrst razlog više. SAD svakim danom sve više ograničavaju rad privrednim subjektima iz najmnogoljudnije zemlje na svetu. Počelo je blokadom Huaveja, jedne državne kompanije, ali zabrana pristupa tehnologiji proizvodnje čipova i opreme koja se koristi u ovoj branši važi za sve kineske firme i pojedince. Ne čudi, onda, povlačenje kineskog novca, kako državnog, tako i privatnog, iz američkih banaka.
Upitna švajcarska neutralnost
Švajcarske banke su u još neugodnijoj poziciji. Uspele su da sačuvaju političku i finansijsku neutralnost čak i tokom Drugog svetskog rata, ali prošle godine Ameri su ih prisilili da blokiraju ruski novac. Posledice sada stižu na naplatu, ne bi bilo iznenađenje da dovedu do gubitka poverenja u Švajcarsku kao najpouzdaniju bankarsku državu.
.jpg "Nakon uzastopnih rekorda: Pala prosečna novosadska plata, sada je \"samo\" 96.000 dinara")
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Solidarnost: SNS otvorila put za konačnu rasprodaju javnih dobara
30.05.2023.•
3
Politička platforma Solidarnost saopštila je danas da vlast u jeku najvećih protesta građana "dovršava pljačku preostale državne imovine".
Srbija treća po izvozu jestivog ulja u EU, prestigla Rusiju
29.05.2023.•
3
Srbija je tokom prvog kvartala bila treći najvažniji dobavljač suncokretovog ulja za Evropsku uniju, zauzevši tako poziciju koja je Rusija imala pre izbijanja rata.
Srbijagas, Pošta, Srbijašume i još 20 javnih preduzeća postaće AD ili DOO
29.05.2023.•
5
Službeni glasnik, Pošta Srbije, Srbijašume, Srbijagas, Jugoimport SDPR samo su neka od ukupno 23 javna preduzeća koja će u narednom periodu promeniti svoju pravnu formu.
Kako se legalizuje pljačka - srpski vodič
29.05.2023.•
10
Samo dan nakon krvavog pira u školi "Ribnikar", javnost Srbije je bila ponovo zabezeknuta. Ovog puta šokantna vest stigla je iz Nemanjine 11, dakle iz sedišta Vlade Srbije.
Šta ako Atlantik grupa kupi Štraus: Gotovo svi brendovi kafe imaće istog vlasnika, iluzija izbora
29.05.2023.•
9
Rafovi prodavnica širom Srbije pretežno su ispunjeni kesicama kafe četiri brenda – Donkafe, Grand, Bonito i C kafe.
Moderni problemi zahtevaju moderna rešenja: Može li tehnologija biti odgovor na odliv mozgova
28.05.2023.•
1
Odlazak ljudi iz srednje i istočne u zapadnu Evropu doprineo je tome da mnoge zemlje sada imaju manjak radne snage pa ne mogu bez imigranata.
.jpg "Plate u javnom sektoru više od republičkog proseka, najviše zarađuju pokrajinski činovnici")
Plate u javnom sektoru više od republičkog proseka, najviše zarađuju pokrajinski činovnici
28.05.2023.•
9
Prosečna martovska neto plata u Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 85.485 dinara, a razlike u primanjima po opštinama su velike.
Pogled u novčanike i račune: Inflacija jede rast plata, a šta jedu građani?
28.05.2023.•
11
U Srbiji potrošačke cene rastu brže nego zarade, a neke osnovne namirnice beleže poskupljenja osetno veća od zvanične inflacije.
Ministar Momirović tvrdi da smo "pobedili" inflaciju: Da li je to tačno?
28.05.2023.•
18
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, nedavno je izjavio da smo "pobedili" inflaciju, a da li je to tačno?
Nemačka objavila popis prosečnih bruto plata za 50 zanimanja
28.05.2023.•
14
Nemački Savezni zavod za statistiku objavio je popis prosečnih mesečnih bruto plata za 50 zanimanja.
Atlantic grupa planira da kupi Strauss Adriatic: Kako će to uticati na cenu kafe u Srbiji?
28.05.2023.•
1
Hrvatska Atlantic grupa, u vlasništvu biznismena Emila Tedeskog, najavila je da će kupiti Strauss Adriatic.
Građani oprezniji sa zajmovima zbog sve skupljih nekretnina
27.05.2023.•
2
Tražnja za kreditima građana smanjena je u prvom tromesečju ove godine usled poskupljenja nekretnina, ocenili su bankari u Anketi o kreditnoj aktivnosti banaka, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
.jpg "Šoškić: Momirovićeva izjava netačna, inflacija je zaustavljena - ne pobeđena")
Šoškić: Momirovićeva izjava netačna, inflacija je zaustavljena - ne pobeđena
26.05.2023.•
7
Profesor Dejan Šoškić izjavu ministra trgovine Tomislava Momirovića da je država pobedila isflaciju ocenjuje netačnom.
Skinuto ograničenje cene jestivog ulja
26.05.2023.•
1
Novom uredbom koju je usvojila Vlada Srbije cena jestivog suncokretovog ulja više nije ograničena, piše N1.
Dva vlasnika farmi već 10 dana prosipaju svoje mleko: Otkazan im otkup, niko ga neće ni besplatno
26.05.2023.•
7
Vlasnici farmi krava Milan Pajić i Slobodan Brkić iz opštine Bogatić već deset dana dnevno bace oko 1.400 litara mleka u kanalizaciju jer im je Zlatiborska mlekara otkazala otkup.
Banke i dalje pooštravaju uslove za zaduživanje, građani se manje zadužuju
26.05.2023.•
4
Banke su i u prvom tromesečju ove godine nastavile sa pooštravanjem kreditnih standarda privredi i stanovništvu, ali je to zaoštravanje bilo blaže nego u poslednjem kvartalu 2022. godine.
Ekologija i održivost u svim segmentima poslovanja
25.05.2023.•
0
Kompanija A1 Srbija instalirala je 5.000 solarnih panela i pokrenula projekat "Niklo kao ja".
Samostalni sindikat traži rast minimalca u 2023, u protivnom – napušta pregovore
24.05.2023.•
6
U četvrtak se nastavljaju pregovori o povećanju minimalne cene rada.
.jpg "Momirović: Pobedili smo inflaciju")
Momirović: Pobedili smo inflaciju
24.05.2023.•
41
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović rekao je danas "Pobedili smo inflaciju" jer cene u maloprodaji počinju da opadaju, saopštilo je njegovo ministarstvo.
Najbogatiji čovek sveta za dan izgubio 10,39 milijardi evra
24.05.2023.•
6
Najbogatiji čovek sveta, vlasnik francuskog proizvođača luksuzne robe LVMH Bernar Arno, izgubio je za dan 10,39 milijardi evra.
IMT fabriku za remont kupio Prvi maj iz Čačka
23.05.2023.•
1
IMT Fabrika remontni centar iz Dobanovaca prodata je za 64 miliona dinara (545.000 evra) preduzeću Prvi maj iz Čačka, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Komentari 8
Anonimus
Drum
Bahati su nenormalno.
Kada imaju ekstra profit od kamata i usluga sve super, ne zanima ih da li neko može da vrati taj kredit, nego plene imovinu, uzimaju ono što je pod hipotekom itd.
Ali kada banka propadne, onda neko drugi treba da namiri tu štetu.
Treba doneti zakon da onaj ko je vlasnik, direktor i članovi upravnog odbora namiruju tu štetu, tj. njihova imovina se zapleni, proda i od toga se namire klijenti. Drugačije bi se ponašali.
Lala
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar