.jpg "Nakon uzastopnih rekorda: Pala prosečna novosadska plata, sada je \"samo\" 96.000 dinara")
Da li je crnogorski recept za obaranje inflacije dobar i da li bi mogao da se primeni u Srbiji?
Cene ne divljaju samo u Srbiji, a crnogorska vlada rešila je da se uhvati ukoštac sa poskupljenjima tako što će da kreira "antiinflacionu korpu", odnosno da ograniči cene 25 proizvoda.
Da li bi crnogorski recept za obaranje inflacije mogao da se primeni i u Srbiji?
Kako piše nova.rs, ekonomisti iz Srbije su sigurni da je u pitanju marketinška mera, te da bi ona mogla da se uvede i u Srbiji, ali su podeljeni u tome da li će ona zapravo da donese željene rezultate.
U Crnoj Gori, u kojoj je februarska inflacija iznosila 15,1 odsto, Ministarstvo ekonomskog razvoja i šest trgovinskih lanaca postigli su dogovor – kreirali su program "Stop inflaciji", koji u praksi znači da će kupci u marketima moći da nađu antiinflacione korpe, u kojima će se nalaziti barem jedan od 25 osnovnih artikala, čije su cene ograničene.
Ministarstvo je odabralo 25 proizvoda koji ulaze u ovu korpu, ali trgovci mogu sami da odluče na koje od njih će primeniti meru koja u praksi ograničava trgovačku maržu na maksimalnih pet odsto.
U tih 25 proizvoda spadaju osnovni proizvodi poput jaja, krompira, pirinča i pasulja, mlečni proizvodi odnosno mladi i tvrdi sir, mleko, jogurt, a tu su i piletina, dve vrste suhomesnatih proizvoda i sardina. Ostali prehrambeni proizvodi čija je marža ograničena su mlečna čokolada, kafa, sokovi, konzervisano povrće i hrana za bebe. U korpu su uključeni i proizvodi za higijenu – pelene, ulošci, šamponi i deterdženti za pranje veša. U ovaj program nisu uključeni ulje, brašno, so i šećer jer su njihove cene već ograničene.
U Srbiji su takođe ograničene cene određenih proizvoda. To su ulje, brašno i šećer. Tokom prethodne godine ni cena mleka nije mogla da raste, a donedavno isti je slučaj bio i sa pojedinim vrstama svinjskog i pilećeg mesa. Međutim, ključna razlika je to što su trgovci u Crnoj Gori dobrovoljno pristali na ovo, dok je u Srbiji to nametnuto.
Kako za "Novu" objašnjava ekonomista Saša Đogović, ova mera može da izazove "andol efekat", ali nije dugoročno rešenje. Prema njegovom mišljenju, ovo je pokušaj da se "marketinškim trikovima spreči divljanje cena".
"Crna Gora ima još jedan problem, a to je što oni uglavnom uvoze hranu iz Srbije ili nekih drugih država, pa su oni opterećeniji od nas i više zavise od cena iz uvoza", kaže Đogović.
On smatra da bi robne rezerve predstavljale jedno od najboljih rešenja.
Da je ovo marketinška mera smatra i profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić. Međutim, on ipak misli da ona može da donese rezultate.
"Za crnogorske markete ovo je besplatna reklama, ali ona koja se uvlači pod kožu neosetno, nije agresivna kampanja. Oni će biti prepoznati kao socijalno odgovorni. Kupci će birati da kupuju u tim prodavnicama zbog nižih cena, a pomisliće i kako se konačno javio trgovac koji konačno razume da je ljudima teško. To je glavni motiv, privući ljude, što može da donese željene rezultate", objašnjava Savić.
Crna Gora nije jedina država koja je uvela ovu meru. Pre nekoliko nedelja, isto je uradila i Francuska. Stoga se prirodno nameće pitanje – da li ovako nešto može da zaživi u Srbiji. Đogović je jasan – može, ali pitanje je kakav bi to uticaj imalo na smanjenje inflacije.
Profesor Savić kaže da mu je teško da pretpostavi da li bi domaći trgovci bili raspoloženi na ovakav korak, ali dodaje da ga ne bi iznenadilo da nekome padne na pamet da se ova mera realizuje i u Srbiji.
Pročitaj još
Đogović dodaje da očekuje da će visoka inflacija u Srbiji trajati duže. Prema njegovim očekivanjima, tek u drugoj polovini godine ona može da se spusti, ali će i dalje biti dvocifrena.
"Tada će se smanjiti apetiti aždaje-inflacije, tako da će situacija biti ‘prihvatljivija’ nego sad", zaključuje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
17
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
13
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
5
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
27
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
7
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 7
Agamenon
Srdjan
Bb-ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar