Bankarsku pohlepu će ponovo platiti običan narod
Mada minstarka za finansije SAD Dženet Jelen ističe da u potpunosti kontroliše bankarski sistem, a iz Ciriha poručuju da su "stavili pod kontrolu Kredi Svis banku", investitori, izgleda, ne čuju.
Foto: Pixabay
Pad cene akcija banaka se nastavlja, vrednost gube kako regionalne kalifornijske, gde je aktuelna kriza počela, tako i najveće svetske kuće novca u Njujorku. Hartije "Siti grupe" su samo u jednom danu izgubile 4,7 odsto, a "Džej Morgan" 5,4 odsto vrednosti. U pitanju su takozvane sistemske banke, prema kojima se američka država obavezala da nikada ne dozvoli da propadnu, pad kod manjih banaka je i veći.
Bankrot banke digitalaca
Sudeći po tržištu akcija, izgleda da je kriza u Evropi još i gora. Vodeća švajcarska banka UBS je doživela pad od 4,8 odsto, pariske "Pariba" i "Sosijete ženeral" 8,1 i 9,4 odsto. Trendu nisu odolele ni nemačke finansijske kuće, akcije "Dojče bank" su niže za 8,1 odst, "Komerc banke" za 9,6 odsto. Ceo svet iščekuje šta će se desiti u ponedeljka u 15 časova po evropskom vremenu, kada u SAD započinje nova poslovna nedelja.
Krenulo je u petak 10. marta kada je američki regulator saopštio da je bankrotirala kalifornijska Silicijumska banka, 16. po snazi na Novom kontinentu. Nekoliko decenija je prepoznatljiva po usmerenosti na startapove i firme digitalnih tehnologija koje su činile više od polovine njenih klijenata. Dostigla je aktivu od zavidnih 210 milijardi dolara, dok su depozitari u nju stavili 175 milijardi.
Čak 89 odsto pologa bilo je iznad 250.000 dolara, granice do koje američka država jemči sigurnost polaganja. Ako se izuzmu takozvane sistemske banke, bankrot SVB je drugi po veličini u SAD. Tri dana kasnije krah je doživela još jedna regionalna banka, a druga se preračunala ulaganjem u kriptovalute. Uspela je da isplati depozite poveriocima, potom se samoukinula.
Period niskih kamata
Prvih dana američki stručnjaci su pokušavali da relativizuju nevolje, pokazalo se, međutim, da je značaj Silicijumske banke, popularne među najpoznatijim kompanijama u Silicijumskoj dolini, mnogo veći. Problem je što je banka krajnje jednostrana po strukturi klijenata od uticaja na velike američke, preko njih i na sistemske banke iz Evrope.
Kako je Silicijumska banka ušla u nepremostive poteškoće? Stvar je u dugoročnim hartijama od vrednosti američke države kojih je u portfelju banke iz Los Anđelesa bilo previše. Tokom perioda niskih kamata prinosi na dugoročne hartije su relativno solidni, pa je banka godinama novac plasirala u njihovu kupovinu.
Previše dugoročnih hartija
Kada je američka država počela da postupno povećava referentnu kamatnu stopu i suzbija inflaciju, počeli su da padaju prinosi na dugoročne, a rastu na kratkoročne državne hartije. Silicijumska banka je imala prevelik portfolio dugoročnih državnih akcija, a depozitari su počeli da povlače novac kako bi ga uložili u kratkoročne hartije kojima je prinos poslednjih meseci neprekidno rastao.
U banci su došli u situaciju da prihoduju nisku kamatu na osnovu ulaganja u dugoročne hartije, dok su štedišama morali da plaćaju sve više kamate, dosta iznad prihodnih. Nedostajući novac su pokušali da nadomeste prodajom dela portfelja dugoročnih hartija, pri čemu su izgubili 1,8 milijardi dolara. Loš posao dodatno je podstakao ulagače na povlačenje uloga. Banki je ponestalo novca za isplatu i proglasila je bankrot.
Država SAD je odličila da spasava štediše, one koji su banci poverile novac, ali ne i akcionare. Da ne bi došlo do panike na kalifornijskom tržištu, u Beloj kući su odlučili da pokriju sve pologe, ne samo do 250.000 dolara. Zapravo ovih neosiguranih je bilo osam puta više, 89 odsto ukupne poverene štednje. Istovremeno, Ameri su odlučili da formiraju fond od 25 milijardi dolara za pomoć za 25 regionalnih banaka čije su finansijsko stanje procenili predkriznim.
Nevolje u Evropi
Smatralo se da je ova intervencija države dovoljna. Ali, nevolje su se pojavile i na drugom kraju sveta, u Švajcarskoj, državi sa najuglednijim bankama. Pokazalo se da "Kredi Svis" u bilansima ima rupu od preko 50 milijardi dolara. Kako je reč o jednoj od tridesetak globalnih sistemskih banaka, čija je aktiva 1,35 bilijardi dolara, osam puta veća od aktive "Silicijumske banke" i intenzivno umreženoj sa najvećim svetskim bankama, problemi su se odrazile na finansijskom tržištu. Počeo je pad cena akcija, naročito bankarskih, i za sada stalno se ubrzava.
"Kredi Svis" je već nekoliko godina u nedaćama. Samo lane u poslednjem tromesečju depozitari su iz nje povukli 123 milijarde evra. U istom periodu je napravila 7,9 milijardi gubitka, bilo je i hapšenja rukovodilaca. Banka je najavila da odustaje od investicionog bankarstva i ubuduće bi se bavila samo klijentima milijarderima kojima je i do sada posvećivala posebnu pažnju.
Opet spasavanje akcionara
U Cirihu nisu precizirali u čemu su nevolje poslovanja. Odustajanje od investicionog bankarstva, pak, ukazuje da problema, i to ozbiljnih, ima upravo u kupljenim dugoročnim hartijama od vrednosti države SAD. Za razliku od Amera, Švajcarci su reagovali pozajmicom iz nacionalne banke.
Praktično, pokušavaju da banku spasu novcem svih poreskih obveznika. Jesta da je nakon krize 2008. godine ceo poslovni svet tvrdio kako nikad više ne bi trebalo bogate akcionare spasavati novcem poreskih obveznika, dakle i najsiromašnijih ljudi, u Cirihu rade upravo to.
Kako protiv inflacije
Veliko je pitanje kako će stvari dalje teći. Problem za "Kredi Svis" je i činjenica da Centralna evropska banka iz Frakfurta za sada nije preuzela nikakav direktan vid pomoći - samo je obećala da prilikom prvog sledećeg uvećanja osnovne kamatne stope, rast neće biti 50 već samo 25 baznih poena. Ublažavaje znači da u Briselu umanjuju oštricu borbe protiv inflacije, za raziku od njujorških Federalnih rezervi koja već šest puta uzastopno stopu uvećava snažnije.
Ostaje da se sačeka početak nove poslovne sedmice i vidi reakcija tržišta na preduzete mere. To što su akcija svih najvećih banaka kako u SAD tako i u Evropi poslednjih radnih dana sve ubrzanije padale podstiče strepnju.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Brnabić: Zakon o upravljanju privrednim društvima jedna od ključnih preporuka MMF-a
06.06.2023.•
15
Predlog Zakona o upravljanju privrednim društvima, za koji opozicija smatra da omogućava privatizaciju javnih preduzeća i nacionalnih parkova, jedna je od tri ključne preporuke MMF-a.
Blumberg: Druga polovina 2023. godine biće teška za kriptovalute
06.06.2023.•
1
Stručnjak Blumberga Majk Mekglon smatra da će druga polovina ove godine biti teška za bitkoin i tržišta kriptovaluta.
Spotifaj otpušta 200 ljudi
06.06.2023.•
0
Švedski provajder audio strimovanja i medijskih usluga Spotifaj najavio je da će otpustiti oko 200 ljudi, ili dva odsto svoje radne snage, pošto planira da reorganizuje podkast jedinicu.
Direktor EPS-a: Nisu tačne tvrdnje ministarke Đedović, molim je da ne uznemirava javnost
05.06.2023.•
21
V.d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević rekao je da nije tačna tvrdnja ministarke rudarstva da je proizvodnja uglja u maju u "Kolubari" bila niska, pa da se zbog toga morao uvoziti ugalj.
"Saudijska bombona": Nagli skok cene nafte
05.06.2023.•
2
Cena sirove nafte skočila je danas 4,6 odsto, na skoro 75 dolara za barel.
Mesečni najam nekretnine ili "stan na dan": Računica pokazuje šta se više isplati
05.06.2023.•
9
Hotelima, hostelima i apartmanima čije iznajmljivanje se nudi turistima poslednjih nekoliko godina sve više konkurencija postaju stanovi koji se izdaju pod geslom "stan na dan".
Članice OPEK+ smanjuju proizvodnju nafte za 2024. godinu
04.06.2023.•
2
Članice organizacije OPEK+ dogovorile su se da nivo proizvodnje nafte u 2024. godini iznosi 40,46 miliona barela dnevno, što je dodatno smanjenje u odnosu na sadašnjih 41,8 miliona barela.
.jpg "EPS uvozi struju skoro besplatno, dok je u Evropi cena električne energije u minusu")
EPS uvozi struju skoro besplatno, dok je u Evropi cena električne energije u minusu
04.06.2023.•
16
Danas u 10 sati jedan megavat električne energije na našem tržištu u veleprodaji koštao je - svega 12 evrocenti.
NP "Fruška gora" među 23 preduzeća koja postaju AD ili DOO: Šta piše u zakonu koji je u Skupštini?
04.06.2023.•
8
Vlada Srbije dostavila je parlamentu na usvajanje Predloga zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije.
Telekom tajno kupio kablovsku distribuciju u vlasništvu opštine
03.06.2023.•
10
Kablovsku distribuciju "Surčin", koja je bila u vlasništvu opštine, bez tendera ili licitacije, kupio je državni Telekom.
EPS i "vrtoglavi rast"... troškova i dugovanja
03.06.2023.•
18
Elektroprivreda Srbije je prošlu godinu završila sa gubitkom od gotovo 619 miliona evra, pokazuju zvanični finansijski izveštaji.
Na Produktnoj berzi jeftinija pšenica, kukuruz i soja
02.06.2023.•
4
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu protekle nedelje pojeftinili su kukuruz 4,8 odsto, pšenica 3,6 odsto i soja 0,2 odsto.
Stanje u menjačnicama: Evro u ponedeljak 117,27 dinara
02.06.2023.•
0
Zvanični srednji kurs biće u ponedeljak, 5. juna 117,2782 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Nevreme uništilo oko 15 odsto roda malina u Srbiji
02.06.2023.•
4
Predsednik Udruženja proizvođača malina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da je nevreme sa gradom proteklih dana uništilo oko 15 odsto roda malina.
.jpg "Momirović: Građani pre 2012. jedva sastavljali kraj sa krajem, prosečna plata bila 250 evra")
Momirović: Građani pre 2012. jedva sastavljali kraj sa krajem, prosečna plata bila 250 evra
02.06.2023.•
71
Ministar trgovine Tomislav Momirović kaže da je u vreme bivšeg režima u Srbiji nezaposlenost dostizala 30 odsto, minimalne plate bile su 120 evra, dok prosečna plata nije uspevala da dobaci 250 evra.
Cene goriva miruju: Evrodizel 182 dinara, BMB 95 najviše 176 dinara po litru
02.06.2023.•
3
U narednih sedam dana na pumpama u Srbiji gorivo će koštati isto kao i prethodne sedmice.
Instant plaćanja u Srbiji: Za mesec dana 5,6 miliona transakcija, promet skoro 60 milijardi dinara
02.06.2023.•
1
U sistemu za instant plaćanja, IPS NBS sistemu koji radi bez prestanka, u maju je realizovano 5,6 miliona transakcija, objavila je Narodna banka Srbije.
Vlada Srbije potpisala Memorandum o razumevanju sa kompanijom Amazon
01.06.2023.•
4
Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Srbije Mihailo Jovanović i generalni menadžer Amazona (Amazon Web Services) za Evropu Kameron Bruks, potpisali su danas Memorandum o razumevanju.
Građani sve više štede i na osnovnoj hrani: Loša ekonomska politika i izgovori nadležnih
01.06.2023.•
25
Zvanični statistički podaci jasno ilustruju da je, usled negativnih efekata inflacije, u Srbiji od početka godine nastupio realni pad prodaje robe u maloprodaji.
Momirović: Prepolovićemo inflaciju do kraja godine
01.06.2023.•
17
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je danas da će Srbija prepoloviti inflaciju do kraja godine.
Ilon Mask ponovo najbogatiji na svetu
01.06.2023.•
1
Ilon Mask, vlasnik Tesle i SpaceX, vratio se na poziciju najbogatijeg čoveka na svetu nakon što ga je krajem 2022. godine prestigao vlasnik modnih brendova LVMH Bernara Arnoa.
Komentari 7
Pera Ždera
Fantom
Lacika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar