Bankarsku pohlepu će ponovo platiti običan narod
Mada minstarka za finansije SAD Dženet Jelen ističe da u potpunosti kontroliše bankarski sistem, a iz Ciriha poručuju da su "stavili pod kontrolu Kredi Svis banku", investitori, izgleda, ne čuju.
Pad cene akcija banaka se nastavlja, vrednost gube kako regionalne kalifornijske, gde je aktuelna kriza počela, tako i najveće svetske kuće novca u Njujorku. Hartije "Siti grupe" su samo u jednom danu izgubile 4,7 odsto, a "Džej Morgan" 5,4 odsto vrednosti. U pitanju su takozvane sistemske banke, prema kojima se američka država obavezala da nikada ne dozvoli da propadnu, pad kod manjih banaka je i veći.
Bankrot banke digitalaca
Sudeći po tržištu akcija, izgleda da je kriza u Evropi još i gora. Vodeća švajcarska banka UBS je doživela pad od 4,8 odsto, pariske "Pariba" i "Sosijete ženeral" 8,1 i 9,4 odsto. Trendu nisu odolele ni nemačke finansijske kuće, akcije "Dojče bank" su niže za 8,1 odst, "Komerc banke" za 9,6 odsto. Ceo svet iščekuje šta će se desiti u ponedeljka u 15 časova po evropskom vremenu, kada u SAD započinje nova poslovna nedelja.
Krenulo je u petak 10. marta kada je američki regulator saopštio da je bankrotirala kalifornijska Silicijumska banka, 16. po snazi na Novom kontinentu. Nekoliko decenija je prepoznatljiva po usmerenosti na startapove i firme digitalnih tehnologija koje su činile više od polovine njenih klijenata. Dostigla je aktivu od zavidnih 210 milijardi dolara, dok su depozitari u nju stavili 175 milijardi.
Čak 89 odsto pologa bilo je iznad 250.000 dolara, granice do koje američka država jemči sigurnost polaganja. Ako se izuzmu takozvane sistemske banke, bankrot SVB je drugi po veličini u SAD. Tri dana kasnije krah je doživela još jedna regionalna banka, a druga se preračunala ulaganjem u kriptovalute. Uspela je da isplati depozite poveriocima, potom se samoukinula.
Period niskih kamata
Prvih dana američki stručnjaci su pokušavali da relativizuju nevolje, pokazalo se, međutim, da je značaj Silicijumske banke, popularne među najpoznatijim kompanijama u Silicijumskoj dolini, mnogo veći. Problem je što je banka krajnje jednostrana po strukturi klijenata od uticaja na velike američke, preko njih i na sistemske banke iz Evrope.
Kako je Silicijumska banka ušla u nepremostive poteškoće? Stvar je u dugoročnim hartijama od vrednosti američke države kojih je u portfelju banke iz Los Anđelesa bilo previše. Tokom perioda niskih kamata prinosi na dugoročne hartije su relativno solidni, pa je banka godinama novac plasirala u njihovu kupovinu.
Previše dugoročnih hartija
Kada je američka država počela da postupno povećava referentnu kamatnu stopu i suzbija inflaciju, počeli su da padaju prinosi na dugoročne, a rastu na kratkoročne državne hartije. Silicijumska banka je imala prevelik portfolio dugoročnih državnih akcija, a depozitari su počeli da povlače novac kako bi ga uložili u kratkoročne hartije kojima je prinos poslednjih meseci neprekidno rastao.
U banci su došli u situaciju da prihoduju nisku kamatu na osnovu ulaganja u dugoročne hartije, dok su štedišama morali da plaćaju sve više kamate, dosta iznad prihodnih. Nedostajući novac su pokušali da nadomeste prodajom dela portfelja dugoročnih hartija, pri čemu su izgubili 1,8 milijardi dolara. Loš posao dodatno je podstakao ulagače na povlačenje uloga. Banki je ponestalo novca za isplatu i proglasila je bankrot.
Država SAD je odličila da spasava štediše, one koji su banci poverile novac, ali ne i akcionare. Da ne bi došlo do panike na kalifornijskom tržištu, u Beloj kući su odlučili da pokriju sve pologe, ne samo do 250.000 dolara. Zapravo ovih neosiguranih je bilo osam puta više, 89 odsto ukupne poverene štednje. Istovremeno, Ameri su odlučili da formiraju fond od 25 milijardi dolara za pomoć za 25 regionalnih banaka čije su finansijsko stanje procenili predkriznim.
Nevolje u Evropi
Smatralo se da je ova intervencija države dovoljna. Ali, nevolje su se pojavile i na drugom kraju sveta, u Švajcarskoj, državi sa najuglednijim bankama. Pokazalo se da "Kredi Svis" u bilansima ima rupu od preko 50 milijardi dolara. Kako je reč o jednoj od tridesetak globalnih sistemskih banaka, čija je aktiva 1,35 bilijardi dolara, osam puta veća od aktive "Silicijumske banke" i intenzivno umreženoj sa najvećim svetskim bankama, problemi su se odrazile na finansijskom tržištu. Počeo je pad cena akcija, naročito bankarskih, i za sada stalno se ubrzava.
"Kredi Svis" je već nekoliko godina u nedaćama. Samo lane u poslednjem tromesečju depozitari su iz nje povukli 123 milijarde evra. U istom periodu je napravila 7,9 milijardi gubitka, bilo je i hapšenja rukovodilaca. Banka je najavila da odustaje od investicionog bankarstva i ubuduće bi se bavila samo klijentima milijarderima kojima je i do sada posvećivala posebnu pažnju.
Pročitaj još
Opet spasavanje akcionara
U Cirihu nisu precizirali u čemu su nevolje poslovanja. Odustajanje od investicionog bankarstva, pak, ukazuje da problema, i to ozbiljnih, ima upravo u kupljenim dugoročnim hartijama od vrednosti države SAD. Za razliku od Amera, Švajcarci su reagovali pozajmicom iz nacionalne banke.
Praktično, pokušavaju da banku spasu novcem svih poreskih obveznika. Jesta da je nakon krize 2008. godine ceo poslovni svet tvrdio kako nikad više ne bi trebalo bogate akcionare spasavati novcem poreskih obveznika, dakle i najsiromašnijih ljudi, u Cirihu rade upravo to.
Kako protiv inflacije
Veliko je pitanje kako će stvari dalje teći. Problem za "Kredi Svis" je i činjenica da Centralna evropska banka iz Frakfurta za sada nije preuzela nikakav direktan vid pomoći - samo je obećala da prilikom prvog sledećeg uvećanja osnovne kamatne stope, rast neće biti 50 već samo 25 baznih poena. Ublažavaje znači da u Briselu umanjuju oštricu borbe protiv inflacije, za raziku od njujorških Federalnih rezervi koja već šest puta uzastopno stopu uvećava snažnije.
Ostaje da se sačeka početak nove poslovne sedmice i vidi reakcija tržišta na preduzete mere. To što su akcija svih najvećih banaka kako u SAD tako i u Evropi poslednjih radnih dana sve ubrzanije padale podstiče strepnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Novosadski startap "Knjigapriča" ima novog vlasnika iz Poljske
21.10.2026.•
0
Poljska Audioteka postala je većinski vlasnik novosadske platforme za audio-knjige "Knjigapriča". Nenad Iđoški ostaje na čelu kompanije, dok su među prvim planovima širenje kataloga i izlazak na hrvatsko tržište.
Bajatović: Izvozna privreda budućnost Srbije, gasna pouzdanost oslonac
21.10.2026.•
5
Nije prošla nezapaženo izjava Dušana Bajatovića da je trenutni ekonomski model iscrpljen i da će trajati samo da završetka izložbe Ekspo.
Koliko su primenjive ekonomske teorije i istraživanja: Šta one znače potrošačima?
21.10.2026.•
1
Očekivanja građana i privrede utiču na inflaciju, potrošnju i investicije, a time i na rezultate državne ekonomske politike. Istraživanje nobelovaca ukazuju na značaj ponašanja domaćinstava i kompanija.
Mađari demantuju tvrdnje Malog: Sve po starom između NIS-a i MOL-a
21.10.2026.•
17
Vest da je potpisan ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u NIS-u od strane mađarske kompanije MOL, što je za TV Blumberg Adria izjavio ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali, odjeknula je u javnosti.
Rusi i Mol potpisali ugovor o preuzimanju NIS-a
21.10.2026.•
28
Potpisan je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarske kompanije Mol.
Cena gasa u Evropi dostigle najviši nivo od decembra 2022. godine
20.10.2026.•
4
Evropske spot cene gasa premašile su 1.050 dolara za 1.000 kubnih metara tokom današnjeg trgovanja.
Bitkoin pao za 1,21 odsto na 72.640 evra, itirijum za 1,39 odsto na 2.130 evra
20.10.2026.•
0
Vrednost bitkoina je na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za 1,21 odsto na 72.641,32 evra.
AI bum podstiče inflaciju: Teret na građanima i manjim firmama
20.10.2026.•
0
Američke Federalne rezerve (FED) suočavaju se sa sve većim izazovom u suzbijanju inflacije, jer snažna ulaganja u veštačku inteligenciju podstiču potražnju i rast cena.
Višestruko uvećani troškovi pruge do Nacionalnog stadiona: "Neko svakom građaninu iz džepa izvukao pet evra"
20.10.2026.•
21
Izgradnja pruge od Zemun Polja do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu mogla bi da košta najmanje 450 miliona evra, iako je prvobitna procenjena vrednost projekta iznosila 188,1 milion evra.
Ilon Mask najavio da će svakom detetu u Americi pokloniti po jednu akciju SpaceX-a
20.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask najavio je da će sledeće godine svakom detetu u Sjedinjenim Američkim Državama pokloniti po jednu svoju akciju te kompanije.
Bečki institut: Ekonomija Srbije pod Vučićem daleko od čuda
19.10.2026.•
30
Godine vlasti Srpske napredne stranke (SNS) nisu bez ekonomskih dostignuća, ali je ukupan rezultat daleko od čuda kakvim vlada voli da ga predstavlja.
Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže
18.10.2026.•
3
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
"Global Finance" nagradio Jorgovanku Tabaković jednom od najviših ocena za guvernere
17.10.2026.•
35
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Objavljene nove cene goriva
16.10.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Besparica u agraru donela nove finansijere - organizatore proizvodnje
16.10.2026.•
1
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje u inostranstvu do aprila 2027.
15.10.2026.•
1
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Iako je poslovanje uspešno: Netfliks otpušta 1.000 ljudi
15.10.2026.•
4
Američka kompanija Netfliks otpustiće oko 1.000 zaposlenih, što predstavlja približno šest odsto njene radne snage, uglavnom u sektorima razvoja proizvoda, tehnologije, ljudskih resursa i pravnih poslova.
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
11
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
11
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Komentari 7
Pera Ždera
Fantom
Lacika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar