Zašto se IT sektor uzdrmao i u Srbiji: Treba nam izvoz proizvoda, a ne samo usluga

Autor: Euronews Srbija, N1

Info

17.06.2023.

11:47 > 12:07

Opasnost od prelivanja globalne krize u IT sektoru već neko vreme lebdi iznad tržišta u Srbiji.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zašto se IT sektor uzdrmao i u Srbiji: Treba nam izvoz proizvoda, a ne samo usluga

Foto: Pixabay

Iako poslednjih meseci ima informacija o otpuštanjima u pojedinim firmama, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je od početka ove godine broj zaposlenih u IT sektoru zapravo povećan za 3.435.

Poslednja vest o otpuštanju stigla je iz kompanije HTEC koja je broj radnika smanjila za 200.

Direktorka komunijacija HTEC-a Katarina Urošević rekla je za Blumberg Adriju da je kompanija na ovaj potez bila primorana zbog reorganizacija i dodala da otpušteni predstavljaju oko sedam odsto ukupnog ljudstva firme, prenosi Euronews Srbija.

Urošević je navela da je situacija na globalnom IT tržištu izuzetno izazovna, što pokazuje veliki broj otkaza u vodećim svetskim tehnološkim kompanijama.

"Nažalost, efekti krize prelili su se i na regionalno tržište", rekla je ona.

Slična situacija dogodila se sa kompanijom "Quantox Technology", koja je otpustila 177 osoba, a njen osnivač javno je o tome govorio prošlog meseca kada je onima koji su ostali bez posla, pokušao da nađe zaposlenje u drugim firmama. Njegova kompanija bila je u punoj ekspanziji, i otvorila je poslovanje u još šest zemalja pored Srbije, od kojih i u Nemačkoj i Rumuniji. Međutim, našla se u situaciji da usled šireg pada koji je zahvatio kripto-industriju od prošle godine, ostane bez dva klijenta koja su u tom sektoru bankrotirala, a koji su im zapravo bili najveći klijenti.

Kako ekonomska kriza utiče na kompanije u Srbiji

Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative "Digitalna Srbija" ističe da je za to da li će neka IT kompanija biti u problemu važan sektor u kom obavlja delatnost.

Navodi da je važno napraviti razliku između nekoliko nivoa ulaganja u startapove, jer od toga zavisi i sam stadijum razvoja kompanije. Tako se, kaže, razlikuje nekoliko rundi: "sid", odnosno ulaganje u fazi inicijalnog razvoja, zatim serija A i serija B, pri čemu svaka sledeća nosi veću sumu ulaganja.

"Naš startap ekosistem dominantno pada u 'sid' rundu, nemamo kompanije koje traže po 10-20 miliona. Svuda u svetu poslednjih godinu i po dana, kada je bilo očigledno da inflacija raste, oni koji traže te desetine miliona, ne mogu da ih dobiju, jer je dizanje referentne kamatne stope učinilo da sigurnija ulaganju postanu isplativija u odnosu na ova visokorizična", istakao je Bjelotomić.

Dodaje da u Srbiji dobar deo kompanija koje pružaju IT servise radi za američke startapove koji su podizali seriju B i više od toga, ali koji sada imaju problem. Sve to utiče upravo na taj segment IT industrije, koja dosta radi sa tim američkim startapovima.

"Naravno da su oni osetili to, dok neke druge kompanije, koje imaju težišta u Evropi ili Zapadnoj Evropi, nisu pogođene tim problemom", kaže Bjelotomić.

Suština je u tome, dakle, da se aktuelna kriza najviše odnosi na kompanije koje pružaju IT servise, koje su radile sa američkim partnerima, a ti partneri su sada u krizi zbog nemogućnosti dizanja novca u seriji B ulaganja.

Gde se preliva tržište rada sa IT servisa?

Prema podacima iz 2022, Srbija je bila u samom vrhu zemalja po povećanju broja zaposlenih u IT sektoru, s obzirom na to da je u 2021. godini imala gotovo 100.000 programera više. Nasuprot tome, veliki broj evropskih zemalja beležio je drastičan odliv zaposlenih u ovoj industriji.

S obzirom na to da je sada jedan broj ljudi dobio otkaz u IT sektoru i u Srbiji, sasvim je moguće da će se neki od njih naći u problemima kada je u pitanju ponovno zapošljavanje.

"Ljudi koji sada treba da uđu na tržište, pitanje je koliko će lako ući. Dodatno je ugrožena i grupa koja je u poslednjih godinu dana dobila otkaz, a tek je počela. Kada neko ko ima godinu dana iskustva krene da traži da posao, novi poslodavac ne može da mu da početnu platu, a opet nije ni mogao da stekne neko posebno iskustvo. Takvi ljudi se teško vraćaju na tržište rada u IT industriji", ističe Bjelotomić.

Kako kaže, godinama se priča o autsorsing kompanijama koji su sada u problemu, ali od tih IT servisa se tržište radne snage preliva ka nekim tradicionalnijim granama koje su sada sve više digitalizovane. Kao neke od tih sektora, Bjelotomić navodi automoto industriju, kao i banke koje moraju da hvataju priključak sa "fintekom", odnosno tehnologijama koje se fokusiraju na finansiju.

"Bio je tu odliv, oni nisu mogli da se takmiče. Kompanije koje pružaju IT servise uglavnom rade za strana tržišta i imaju plate koje su više. Pomerila se priča, super je bilo raditi za te kompanije, ali bi trebalo sada tražiti neke druge, gde može da se dobije iskustvo", napominje Bjelotomić.

"Treba nam izvoz proizvoda, a ne samo usluga"

Izvoz IKT usluga je i dalje u rastućem trendu kod nas, kaže za N1 Aleksandra Popović, direktorka projekta "Srbija inovira".

"Međutim, koliko god da je taj trend povoljan, struktura ostaje ista - izvozimo pre svega IT usluge, čak 80 odsto, a svega 20 procenata IT proizvode. A upravo ti proizvodi povećavaju lanac proizvodnje i jačaju tu našu ekonomiju zasnovanu na inovacijama", naglasila je Popović.

IT usluge su, dodaje, pre svega usmerene na inženjerski kadar.

"Zašto? Vidimo i sada, ako pogledamo izvoz i zemlje, to su SAD i Velika Britanija, odnosno zemlje koje su bile pogođene krizama, i to se polako preliva na nas. Dok vidimo da ove kompanije koje su usmerene na proizvode sada zapošljavaju i one ne osećaju krizu, lakše mogu da se prilagode", pojašnjava ona.

O tome da li otpuštanje programera u nekim velikim kompanijama kod nas treba da nas brine, Popović kaže da ne.

"Očekivano je da oni vrlo lako nađu posao, vidimo da i dalje ima oglasa, postoji potražnja. Bilo bi lepo da se jedan deo njih usmeri u neko tehnološko preduzetništvo, da započnu neke svoje biznise i da doprinesu razvoju tog našeg inovacionog eko sistema", naglasila je ona.

Brnabić: Očekujemo rekordan izvoz

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je samo u prvom kvartalu ove godine izvoz usluga Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) iznosio 786 miliona evra, što je rast od 44 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a da se očekuje rekordan godišnji izvoz od četiri milijarde evra. Brnabić je naglasila i da je samo od početka ove godine za čak 3.435 povećan broj zaposlenih u IKT sektoru.

Ona je u Vladi Srbije, na potpisivanju ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za obezbeđivanje sredstava za naučnu infrastrukturu, istakla da se prethodnih dana u javnosti "pojavilo mnogo informacija i poluinformacija koje se odnose na stanje u IT industriji u Srbiji, ali da one nisu istinite".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

IT sektor

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Боцке

19.06.2023 • 19:18

Боцке

Пуко балон !

4 1 +3
Dragan

19.06.2023 • 13:33

Dr

Da se me lažemo u Srbiji ne postoji IT .Sve su to me legalne kopije,krekovi i free aplikacije.Znate li da retko ko oma original anti virus (koji se plaća),čak ni velike državne kompanije memaju.0,001% aplikacija ima opciju Srbija.Na EU dajtu za neke stvari u padajućimenijima ima Rusoja ali mema Srbija,nema ni pozivni btoj Srbije pa yako preko interneta ih dobiti me možete jedino preko prijatelja u Hrvatskoj.Goggle šalje ppruku da ne zna srbski a 12 narečja u Kini ima+6 narečja u Indiji.Hoogle vodiĉ za Srbiju.

4 11 -7
Pele

19.06.2023 • 13:07

Malo ce i vestacka inteligencija da vas zameni :/

1 6 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.