Ekonomska obećanja u predizbornoj kampanji: Šta je realno između spiska lepih želja?
Programe o boljem životnom standardu građana političke stranke koriste kako bi privukle glasače.
Ekonomska obećanja u svakoj izbornoj kampanji su jedan od glavnih aduta kako vladajućih, tako i opozicionih stranaka.
Iako ona često ostanu u senci krupnih političkih diskusija, nekoliko tih programa su iznele stranke u ovoj izbornoj kampanji koji se, između ostalog, odnose na povećanje plata i penzija, ulaganja izražena u milijardama evra, smanjenje PDV-a, progresivno oporezivanje, kao i uvođenje ekstra profita za banke.
Postavlja se pitanje koliko u predloženim merama ima populizma, a koliko su obećanja u izbornoj kampanji ostvariva.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da političke stranke u izbornoj trci, svaka na svoj način, pokušavaju da motivišu građane da ih podrže i rade ono što misle da bi se najviše svidelo biračima.
Šta su predlozi političkih stranaka
Srpska napredna stranka ima plan za naredne četiri godine, navodeći da će 2027. prosečna plata iznositi 1.400 evra, minimalna zarada 650 evra, dok će prosečna penzija iznositi 620 evra te godine, do kada najavljuju i 12 milijardi evra ulaganje u infrastrukturne projekte za Expo 27.
Koalicija Srbija protiv nasilja se sastoji iz nekoliko stranaka, a planovi najveće među njima - Stranke slobode i pravde su da će, kako kažu, ukoliko dođu na vlast vratiti penzionerima "otet" novac tokom fiskalne konsolidacije i da bi svaki u proseku trebalo da dobije oko hiljadu evra. Predviđaju godišnje ulaganje od 15 milijardi evra, imaju i plan da izdvoje 200 miliona evra za 2.000 domaćih preduzeća. Ukinuće kažu, ako dođu na vlast, doprinose za zdravstvo, čime bi plate mogle da porastu 12 procenata, a obećavaju i garantovana mesečna primanja za sve starije od 65 godina.
Narodna stranka u kampanji predlaže da se smanji PDV na osnovne životne namirnice na jedan odsto, zalažu se za ukidanje trgovinskih marži, ukidanje akciza na struju, ali i smanjenje akciza na gorivo.
Dveri koje na izborima 17. decembra nastupaju u koaliciji sa Zavetnicima u svom programu ističu obnovu ekonomskog patriotizma, odnosno suvereniteta, i kažu da je to ukidanje kolonijalnog modela i smanjenje učešća stranih kompanija i banaka na domaćem tržištu. Zalažu se za progresivno oporezivanje, osnivanje razvojne, izvozne i poljoprivredne banke, ali i ukidanje klauzule o smanjenju penzija svima onima koji su navršili radni staž od 40 godina, ali nemaju starosni uslov za odlazak u penziju.
Novi DSS koji deluje u okviru koalicije NADA zalaže se za smanjenje PDV-a na prehrambene proizvode na pet odsto, kao i smanjenje akciza na gorivo za deset procenata. Obećavaju dodatno oporezivanje kladionica, kao i uvođenje ekstra profita za banke, a zalažu se i za formiranje razvojne banke."
Koliko su ostvariva obećanja o povećanju plata?
Obećanje o platama i najave da će one 2027. biti 1.400 evra zasnovano je, kako je za Euronews Srbija rekao ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka, na projekciji rasta ekonomije, što bi trebalo da povuče sa sobom i rast plata u privatnom sektoru, a povećanje poreskih prihoda i prostor za povećanje plata u javnom sektoru.
"Kada pogledamo nedavnu blisku prošlost, dakle prethodne četiri godine, od 2019. godine, dakle godinu dana pre pandemije, imamo zabeležen rast, značajan rast plata, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, tako da bi ovakva njihova kalkulacija mogla da se ispostavi tačnom ukoliko se nastavi isti nivo rasta koji je bio prethodnih godina. Dakle, sve zavisi od toga koliko smo optimistični i šta očekujemo od privredne situacije u narednim godinama, ali naravno to dosta zavisi i od stope inflacije, rasta produktivnosti privrede", rekao je Gajić.
I urednik ekonomije u dnevnom listu "Večernje novosti" Dušan Stojaković smatra da prostora za povećanje zarada apsolutni ima, ali da je bitna stvar kako motivisati poslodavce da radnike plaćaju malo više nego što su to navikli.
"Između ostalog, dugo godina, to se sećamo od 5. oktobra na ovamo, mi smo imali strane investitore sa činjenicom da imamo jeftinu, a dobru radnu snagu. Dakle, tu je stvar samo kako ćemo motivisati poslodavce da deo svoje dobiti podele i sa nama", rekao je Stojaković za Euronews Srbija.
Pitanje je koliko bi ta plata za četiri godine od 1.400 evra vredela, odnosno kolika bi bila kupovna moć građana ukoliko, kako navodi Gajić, imamo više stopa inflacije kao što je bilo zabeleženo ove i prethodne godine.
"Onda tih 1.400 evra nema kupovnu moć koliko zapravo to iznosi, nego ima nešto, moglo bi se čak reći, značajno manje. To je nešto što se zove monetarna iluzija novca, da većina ljudi ipak više očekuje od porasta cifre koje vidi na svojoj plati ili novčanici koju drže u ruci, a mnogo manje obraća pažnju na zapravo realnu kupovnu moć te iste novčanice ili te plate. To je jednostavno nešto što postoji u ljudskoj prirodi, nije to samo ovde u Srbiji, to je nešto što je pokazano da postoji u većini drugih zemalja sveta takođe", rekao je Gajić.
Problem je, kaže Gajić, što je rast plata u prethodnom periodu bio iznad rasta produktivnosti privrede. On navodi da je usled zatezanja na tržištu rada, teže pronaći adekvatne kadrove da bi se proširilo poslovanje ili da bi se održao trenutni nivo rada u određenom sektoru, što znači da poslodavci moraju da povećavaju plate.
On, međutim, dodaje da poslodavci ne mogu to da rade zauvek i da postoji granica koja je ograničavala rast zarada u privredi.
"To je upravo granica rasta produktivnosti. Dakle, možemo na neki kratki rok da imamo rast plata iznad rasta produktivnosti privrede, ali to ne može zauvek da se nastavi. Mislim da ćemo u narednih nekoliko godina zbog toga imati veće probleme vezane za ekonomski rast u našoj privredi, a to zapravo znači da naša privreda neće moći da obezbedi toliko visok rast, nominalni barem, zarada kao što je to bilo doskora", smatra Gajić.
Stojaković kaže da su plate više nego duplirane u protekloj deceniji, ali da je realan standard porastao samo 30 odsto jer cene rastu.
"Ovo nije nikakav alibi za bilo kakvu ekonomiju, ali moramo da budemo svesni da smo prošli kroz velike krize. I ono što se tiče kakvi će tokovi biti u narednoj četiri godine, bilo bi divno da imamo ekonomske tokove. Imamo dva velika ratna sukoba. Voleo bih da se bavimo ekonomijom. Ono što je takođe fakat jeste da se inflacija prilično zauzdala kako na evropskom kontinentu, tako i kod nas. Srećna okolnost naše ekonomije je što mi ipak rastemo duplo ili možda malo više nego duplo od Evropske unije, od naših najznačajnijih partnera, tako da nadam se da ćemo se ekonomski boriti. A kad su izbori u pitanju, meni su divne te želje", rekao je Stojaković, govoreći o obećanjima o povećanju zarada.
Kako povećati primanja penzionera
Pročitaj još
Povodom obećanja o povećanju penzija i vraćanja novca koji im je uzet u vreme fiskalne konsolidacije, postavlja se pitanje odakle bi država nadomestila ovakva davanja. Gajić smatra da bi sve to išlo kroz povećanje deficita, odnosno veće zaduživanje.
On dodaje da bi najverovatnije isplata penzionerima za iznos koji im je uzet prilikom finansijske konsolidacije ne bi nužno bila odjednom, nego da možda u ratama.
"Ili bi se uzelo povećanje javnog duga iz koga bi se ovo isplatilo, pa bi se onda to plaćalo kao javni dug u narednim godinama. To nije toliko velika suma da to predstavlja neki poseban veliki problem za javne finansije, pod uslovom da se svi drugi troškovi drže pod kontrolom. Dakle, u Srbiji postoje i glavni fiskalni rizici koji se nalaze u poslovanju javnih preduzeća, usled, naravno, političke kontrole na njihovim poslovnim odlukama. I ukoliko bi se zapravo ti kanali dobro kontrolisali, tu su prvenstveno EPS i Srbijagas koji su trenutno najveći problemi u ovom sektoru, onda bi ovako neko jednokratno povećanje moglo da se finansira bez nekih većih problema", rekao je Gajić.
Stojaković je prokomentarisao da je lako obećavati vraćanje sredstava penzionerima iz pozicije kada se ne upravlja kasom.
"Gotovo su mi zabavne ove varijante ukidanja akciza. Znači, ukinućeš akcize, smanjićeš PDV, a onda ćeš vratiti penzionerima nešto što im je, je l', kako tvrdite, zakinuto. Divno, ali odakle? Dakle, tu moramo zaista da budemo objektivni i racionalni", kaže Stojaković.
Tekst u celosti čitajte na Euronews Srbija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Turska gradi fabriku municije na Kosovu
22.10.2025.•
5
Turska će izgraditi prvu fabriku municije na Kosovu, piše portal EU alajv (EUalive).
Udruženje naftnih kompanija: Nema razloga za strah od nestašice goriva
22.10.2025.•
1
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je danas da nema razloga za strah od nestašice goriva.
Zbog sankcija zaustavljena prodaja ćerki-firmi NIS-a u regionu
22.10.2025.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) pokrenula je, pre dve godine, prodaju svojih zavisnih preduzeća u regionu, ali je taj postupak zaustavljen zbog američkih sankcija.
Rezultati KUL projekta u Srbiji: Kreativno preduzetništvo u službi održivog razvoja
22.10.2025.•
0
Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada uspešno su sproveli niz aktivnosti koje su doprinele razvoju održivog, kreativnog i društveno odgovornog preduzetništva u Srbiji.
NIS isplaćuje akcionarima dividende za prošlu godinu
22.10.2025.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) isplatiće danas akcionarima dividende za 2024. u bruto iznosu od 28,18 dinara po akciji.
Stručnjak za energetiku: Srbiji neće biti problem cena gasa, nego to što ga neće biti
22.10.2025.•
25
Za Srbiju neće biti problem cena gasa, već ga jednostavno neće biti, nakon stava Saveta EU da uvoz ruskog gasa treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, kao i tranzit kroz EU u treće zemlje.
Živeti u prezaduženom svetu
21.10.2025.•
3
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Misija MMF-a od sutra u Beogradu: Priprema budžeta Srbije za narednu godinu
21.10.2025.•
1
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće od sutra u Beogradu.
Ruski ekspert: Nove sankcije EU neće ostaviti Srbiju bez ruskog gasa
21.10.2025.•
4
Izvršni direktor ruskog Instituta za ekonomski rast "P.A. Stolipin" Anton Sviridenko izjavio je za agenciju Tass da nove sankcije i ograničenja EU neće uticati na mogućnost isporuke gasa Srbiji.
Srbija u opasnosti da ostane i bez ruskog gasa: Može li i treba li EU ikako da pomogne?
21.10.2025.•
38
Iza posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu u vazduhu je ostala jedna rečenica koja bi, prema nekim analitičarima, trebalo da ulije poverenje Srbiji.
Dugovi NIS-a stari devet godina došli na naplatu: "Poverioci u strahu od njegove sudbine"
21.10.2025.•
20
Javna izvršiteljka Jasna Anđelić u ime poverilaca ponovo je aktivirala postupke izvršenja nad NIS-om stare devet godina.
Crna Gora i Albanija bez rominga u Evropskoj uniji od juna
20.10.2025.•
7
U junu sledeće godine Crna Gora i Albanija će se pridružiti zajedničkom tržištu Evropske unije kada je reč o troškovima telekomunikacija.
Glamočić: U novembru javni poziv za razvoj vinogradarstva i vinarstva
20.10.2025.•
3
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će u novembru biti raspisan novi javni poziv za investicije u vinogradarstvo i vinarstvo.
Savet EU: Od 1. januara 2026. zabraniti uvoz ruskog gasa, kao i tranzit
20.10.2025.•
5
Savet Evropske unije je danas zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.
Đedović Handanović: Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa ka Srbiji, situacija gotovo bezizlazna
20.10.2025.•
82
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da se Srbija nalazi u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.
Većina zemalja EU za zabranu uvoza ruskog gasa do 2028.
20.10.2025.•
7
Većina zemalja EU složila se danas da se do kraja 2027. zabrani uvoz ruskog prirodnog gasa u EU.
Frilenseri imaju još desetak dana da podnesu poresku prijavu
20.10.2025.•
0
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Srbiji mesečno potrebno 216.000 tona sirove nafte: "Nestašice goriva mogu se samo malo ublažiti"
20.10.2025.•
11
Za podmirenje tržišta u Srbiji potreban je uvoz 216.000 tona sirove nafte mesečno.
Putniković: NIS neće moći da funkcioniše ako poslovanje opadne dramatično
19.10.2025.•
8
Naftna industrija Srbije neće moći da funkcioniše ako njeno poslovanje opadne dramatično, izjavila je urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
21
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Komentari 3
Ssy
Limanac
Salamander
Uraaaaa!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar