Srbija nasuprot svetskog trenda
Nema države koja se ne hvališe najboljim kompanijama, stoga se i prave liste najvećih, bilo prema ukupnom poslovnom prihodu, bilo prema profitabilnosti.
Foto: Pixabay
Posebno je zanimljivo gledati rang liste najuspešnijih u svetu i čovek se poprilično iznenadi kada primeti da su promene veoma česte. Tako je nedavno Majkrosoft, posle dosta vremena, ponovo na čelnoj poziciji - uspeo je da nadmaši Amazon.
Uvek isti
Naravno da se i Srbija poodavno priključila trendu godišnjeg rangiranja vodećih firmi. Za razliku od svetskih, promene na našim listama su neuporedivo ređe, posebno kada je sam vrh u pitanju.
Godinama je najuspešnija Naftna industrija Srbije, bilo da se meri ukupni prihod, bilo profitabilnost. Tu su još Srbijagas, rudarske kompanije Ziđin Majning i Ziđin Kuper, Smederevska železara, EPS, Telekom...
Reč je o korporacijama čiju bazičnu vrednost čine rudarske koncesije, veliki i tehnološki složeni proizvodni pogoni, glavne komunikacije... Kada je lista sastavljena po profitabilnosti, do drugog, trećeg mesta vine se MK grupa, korporacija sastavljena od većeg broja agrarnih preduzeća, turističkih kompleksa i banaka.
Slično je i u regionu, svuda su na čelnoj poziciji telekomunikacioni operateri, naftne kompanije, proizvođači i distributeri struje, rudarske firme, preduzeća koja proizvode i trguju gasom... Samo poneka agrarna ili turistička korporacija uspeva da se dočepa mesta među prvih deset.
Beše nekad Filip Moris
Međutim, globalne rang liste su sasvim drugačije. Majkrsoftu proizvodnja personalnih računara više znači iz istorijskih razloga, tek da se vidi ko je prvi sagledao da je svojevremno (poslovna) budućnost bila upravo u malim kompjuterima koji su primereni potrebama običnog čoveka, a ne u složenim kakvi se naručuju iz poslovnog sveta. Povratak na svetsku čelnu poziciju firma koja se još uvek poistovećuje sa Bil Gejtsom je izborila zahvaljujući pravovremenoj (pre)orijentaciji na veštačku inteligenciju.
Pre pola veka, kada su mlađi ljudi iz Srbije počeli češće da bacaju pogled na inostrane biznis trendove, i na svetskim rang listama dominirali su naftaši, ali je bilo i dosta proizvodnih firmi, poput IBN ili Dženeral Motors. Danas deluje gotovo nestvarno, ali decenijama je među deset, a jednom baš i u samom vrhu, bio Filip Moris, najveći svetski proizvođač cigara.
Da ne spominjemo Koka-kolu, čiju osnovnu vrednost je dugo činilo pravo na najvredniji brend. Danas je ovaj proizvođač penušavog bezalkoholnog pića tek oko 40. mesta na svetskoj top listi, dok je IBN dvadesetak mesta niže. Proizvođač cigara je iščezao...
Računar promenio svakodnevicu
Promene su se desile dolaskom kompjutera, naprave koja se dugo posmatrala kao izraz najnovijih tehnologija i smatrala savršenstvom. Iz temelja je preokrenula život, kako firmama, tako i pojedincu. Ulazak računara u naš život otvorio je nove delatnosti, ugasio ili učinio manje značajnim pregršt ranijih zanimanja.
Svima nam je promenio prioritete, poglede na svet, stil života. Svakidašnjicu nam je učinio drugačijom u odnosu na pre, recimo, 30 godina. Samo uporedimo kako smo 24 časa provodili ranije, a kako danas to čine mladi i mnogo toga postaće nam očiglednije.
Novi trendovi su se snažno odrazili i na biznis rang liste, pre svega globalne i u najrazvijenijim zemljama. Došlo je vreme čudnih firmi, započetih po garažama i čiju je najveću vrednost činilo vrhunsko znanje i stalno inoviranje programa. Postaje očito da dolazi vreme u kome se pojedini intelektualni programi vrednuju mnogo više od standardne proizvodnje.
Brzo su se pojavile kompanije poput Gugla ili Epla, dočepavši se vodećih mesta na globalnim listama. Od klasičnih delatnosti naftaši su se najduže opirali pomenama. Tek pre dvanaestak godina Mobil standard je napustio lidersku poziciju, posle tri, četiri sezone izgubio je mesto i među prvih pet.
Pročitaj još
Čuvati u oblacima
Ali, i oni koji su u računarskoj branši izgradili sebe do savršenstva i delovali superiorno, počeli su pre četiri, pet sezona da padaju sve niže. Poslovni i naučni svet je u veštačkoj inteligenciji sagledao i nove velike biznis potencijale. Postalo je najbitnije posedovati pojedina intelektualna znanja ili prava na neshvatljivo veliku bazu podataka u "oblacima". Naišlo je vreme takozvane statističke istine i bitno je neprekidno usavršavati i precizirati znanje u čijoj osnovi je statistička učestalost, a što se čuva upravo u oblacima.
Primer Ilona Maska i Tesle je frapantan. Ovaj proizvođač samovozećih vozila je trostruko vredniji od Tojote, najvećeg svetskog proizvođača automobila. Tesla, mereno brojem automobila izašlih sa traka, nije posebno velika firma. Osim Koreanaca, i Nemci i Japanci imaju većih proizvođača, ali Tesla je ne samo najmoderniji, sa jasnim tehnološki prednostima, već je svoje algoritme osmislio tako da svaki pojedinačan korisnik svakom vožnjom, čije parametre Tesla beleži i čuva u odgovarajućem oblaku, doprinosi poboljšanju takozvane "statističke istine" i kvalitetu vozila. Time je budućnost ovog proizvođača u odnosu na rivale znatno izglednija. A berze, gde se formiraju vrednosti svih kompanija, vrednuju perspektivu i više od aktuelnog kvaliteta.
Pogled na komšiluk
Živimo u vremenu kada su od prvenstvenog značaja razvoj algoritama i pravo na posedovanje velike količine podataka. Klasična proizvodnja ima sve manji značaj.
Nevolja Srbije je u tome što kaska za svetom, i to iz dana u dan sve više. Po rang listama se to jasno vidi. Istina, Srbija nije usamljena u zaostajanju za svetskim poslovnim trendovima, slično je i u regionu, pa i u Evropi. Pozivanje na komšiluk nas možda teši, ali teško da nam išta pomaže.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Za zaštitu Srbije od klimatskih promena potrebno više od 27 milijardi evra do 2033.
06.08.2026.•
4
Vlada Srbije usvojila je Strategiju zaštite životne sredine, u kojoj se procenjuje da zaštita od posledica klimatskih promena zahteva investicije od 27,2 milijarde evra do 2033. godine.
Dok se Mali hvali viškom, budžetski minus posle uplate za "rafale" skoro milijardu evra
06.08.2026.•
8
Vlada Srbije je pola godine pre roka uplatila deo rate za francuske borbene avione "rafal", pa je minus u blagajni Srbije krajem jula bio 4,3 puta veći nego u prvih sedam meseci prošle godine.
Jorgovanka Tabaković je 14 godina na čelu Narodne banke Srbije: Saopšteno koji su rezultati toga
06.08.2026.•
25
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas, povodom 14 godina guvernerke Jorgovanke Tabaković na čelu NBS, da je obezbeđena stabilnost koja traje i rezultati u korist građana i privrede.
Koje bi mere država mogla da uvede u slučaju ozbiljne nestašice struje i goriva?
06.08.2026.•
21
Iako državni zvaničnici uveravaju građane i privredu da je situacija sa proizvodnjom električne energije i naftnih derivata stabilna, vremenska prognoza nagoveštava da država mora biti spremna na moguće mere.
Sindikati: Povećanje minimalca zavisiće od rasta zarada u javnom sektoru
05.08.2026.•
6
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikat (UGS) "Nezavisnost" će u pregovorima o povećanju minimalne zarade za 2027. godinu tražiti da taj iznos ne ugrozi odnosprema platama u javnom sektoru
U Srbiji nikad više sunčanih dana, a solarnih panela i dalje veoma malo
05.08.2026.•
20
Veoma toplo i sušno vreme ovog leta prouzrokuje brojne probleme u Srbiji, regionu i Evropi, zbog čega su pojedine nuklearne elektrane već isključene.
Đedović Handanović: Zbog niskog Dunava upitan uvoz 20.000 tona dizela
05.08.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa predstavnicima Udruženja naftnih kompanija Srbije i NIS o dopremanju naftnih derivata u uslovima višenedeljnog niskog vodostaja Dunava.
Građani se zadužuju brže od privrede: Dug prema bankama porastao 15,6 odsto
04.08.2026.•
5
Dug privrede, građana i preduzetnika prema bankama u Srbiji nastavio je da raste i na kraju jula ove godine dostigao je skoro 4.701 milijardu dinara.
Niski vodostaji ugrozili proizvodnju struje: Srbija računa na projekte koji neće skoro biti završeni
04.08.2026.•
7
Iza hitne sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, sazvane zbog loše hidrologije i niskih vodostaja, ostala je još veća dilema. Ima li Srbija ovih dana problem sa proizvodnjom električne energije i koliki?
Deficit budžeta Srbije za šest meseci ove godine 51,6 milijardi dinara
04.08.2026.•
9
Deficit budžeta Srbije u periodu januar-jun ove godine iznosio je 51,6 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
04.08.2026.•
8
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
33
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
19
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Komentari 5
Tehnologija
Prsli Klark
Ja sam prezadovoljan.
Đorđe Bugarin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar