Smanjenje kamatnih stopa: Šta mogu da očekuju građani Srbije zaduženi u evrima?
Evropska centralna banka odlučila je 6. juna da snizi tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena.
Foto: Pixabay
Ovo je odlučila navodeći da je sada prikladno da se ublaži stepen ograničenja monetarne politike nakon devet meseci držanja stopa na stabilnom nivou.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je ta odluka bila očekivana jer su je nagoveštavali i predstavnici ECB-a, kao i da je psihološki važna, ali da je ne treba doživeti previše euforično.
Kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće smanjene na 4,25 odsto, 4,50 odsto i 3,75 odsto respektivno, od 12. juna 2024. godine, odlučila je ECB.
ECB je navela da će ključne kamatne stope ostati dovoljno restriktivne onoliko dugo koliko bude potrebno za postizanje cilja, a to je povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva odsto, kao i da se Upravni savet ECB ne opredjeljuje unapred za određenu dinamiku promene stopa.
Profesor Nikola Stakić sa Univerziteta "Singidunum" kaže za Euronews Srbija da je odluka ECB bila očekivana imajući vidu signale koji su dolazili od njenih predstavnika.
"Na kraju krajeva tržište je to već ukalkulisalo, anticipiralo kroz neke svoje pokazatelje. Odluka je važna najpre iz nekog psihološkog razloga. Sama činjenica da je to prvo smanjenje posle maltene pet godina već samo po sebi je važna činjenica. Drugo, sada će se verovatno malo promeniti ta inflaciona očekivanja", rekao je Stakić.
On kaže da su na neki način dobijene naznake da će se pratiti dalje informacije sa tržišta, posebno sa tržišta rada da ne bi, s druge strane, tržište očekivalo da će na svakom narednom sastanku Upravnog saveta ECB doći do smanjenja kamatnih stopa jer to, kako smatra, ne bi bilo realno.
Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" rekao je za Euronews Srbija da se očekivalo da će kamatne stope ECB biti smanjene, ali i navodi da su se ovih dana pojavile vesti o tome da u nekim zemljama Evrozone inflacija opet lagano raste.
On kaže da je teško prognozirati da li će se nastaviti dalje smanjenje kamatnih stopa.
"Jučerašnje smanjenje kamatnih stopa u principu apsolutno ne znači ništa, ne znači da će na sledećoj sednici da bude novo snižavanje kamatnih stopa, čak ne bi bilo neočekivano i da ostane isto ili da čak možda opet malo poraste. Ali, kažem, to je sada sve rano prognozirati", naveo je Gavrilović.
Šta da očekuju korisnici kredita u evrima
Na pitanje šta da očekuju korisnici kredita u Srbiji koji su indeksirani u evrima, Stakić navodi da odluka NBS o moratorijumu na kamatne stope traje do kraja godine.
"Te administrativne kamatne stope koje postoje sa moratorijumom su i dalje niže i povoljnije nego što bi bile tržišne kamatne stope uvećene za neku bankarsku maržu. Moralo bi da dođe i do nekoliko smanjenja kamatnih stopa pa da, ako se ne produži moratorijum, korisnici kredita to dodatno osete. Generalno gledano, smanjenje kamatnih stopa je pozitivna vest za sve korisnike kredita i za stanovništvo, i za privredu, ali i za državu", kaže Stakić.
On je rekao da odluku ECB o smanjenju kamatnih stopa ne treba uzeti previše euforično jer je, kako navodi, i taj psihološki efekt mač sa dve oštrite.
"Može da bude pozitivan, jer opet nakon pet godina krenuli smo u nekom drugom smeru. Ali da to ne uzmemo sada zdravo za gotovo, da pomislimo da će sada smanjenje kamatnih stopa ići isto tako brzo kao što je išlo i povećanje. To se sigurno neće desiti jer su okolnosti potpuno drugačije kada se ide u jednom, odnosno u drugom smeru. Čak nije ni zdravo za ekonomiju, ni poželjno da se te kamatne stope naglo popuštaju. To se radi u nekim interventnim vremenima, kao što je bila kovid kriza, a inače to treba da se radi fazno", rekao je Stakić.
On navodi da su predstavnici ECB rekli da će pratiti pre svega kako budu izlazili podaci sa tržišta rada i sa tržišta usluga, da su to komponente koje za sada su volatilnije i utiču negativno u smislu generisanja inflacije.
"Verovatnije je da smo završili sa monetarnim zaoštravanjem. Sledeći sastanak ECB biće pre te neke letnje pauze. Ili će kamate ostati nepromenjene u tom trenutku, ili će doći do daljeg snižavanja, to niko ne može da zna u ovom trenutku, jer će se u međuvremenu očitavati novi podaci vezani za inflaciju", rekao je Stakić.
Prema njegovim rečima, ono što tržište sada anticipira na bazi nekih instrumenta koji postoje je da će možda eventualno 2-3 puta do kraja ove kalendarske godine da dođe do smanjenja.
"Ali ne bi bilo prvi put da tržište pogreši u tom anticipiranju. To su samo projekcije na bazi nekih indikatora, tako da nam ostaje jedino u međuvremenu da vidimo post festum kakvi su rezultati, pa tek onda nakon toga kakve će biti odluke", rekao je Stakić.
Gavrilović je rekao da smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena još uvek ništa ne znači, a naročito ne znači korisnicima kredita u Srbiji zato što je još uvek na snazi ograničenje kamatnih stopa koje je uvela NBS.
"Šta će biti od kraja godine, u sledećoj godini, još uvek je rano da se o tome priča. Tako da ovo smanjenje u principu apsolutno ne znači ništa, ne znači da će na sledećoj sednici da bude novo sniženje, čak ne bi bilo neočekivano i da kamatne stope ostanu iste ili da čak možda opet malo poraste. To je sada sve rano prognozirati", rekao je Gavrilović.
On navodi da odluka ECB ne predstavlja ništa naročito za građane Srbije i da veruje da će za toliko sad malo da se možda i smanji vrednost Euribora.
"Ali, to nema nekakvog značajnog uticaja na građane, na korisnike kredita u Srbiji, zato što su na snazi ograničenja kamatnih stopa", rekao je Gavrilović.
Ako bi, dodaje Garvrilović, do kraja godine bila još dva smanjenja po 0,25 odsto, to bi se već malo osetilo na mesečnoj obavezi u odnosu na ono što je bilo ranijih godina.
"To je sada teško prognozirati, ko zna šta će sve da se desi. Ako se nastavi sa tim smanjenjem iz sednice u sednicu, pa da nekad bude i malo osetnije, onda bi to moglo korisnicima kredita u Srbiji da pomogne. Ali koliko sam pratio do sada, uvek je rast išao brže nego što je kasnije išlo to smanjenje", rekao je Gavrilović.
Pročitaj još
Hoće li i NBS da snizi kamatne stope?
Stakić kaže da ECB nije prva banka koja je ušla u taj proces smanjenja kamatnih stopa, navodeći da je Centralna banka Kanade smanjila kamatne stope za 25 baznih poena.
"Sada će sigurno na mnogo većem pritisku biti i Fed, međutim tamo su malo okolnosti drugačije i svi podaci vezano za inflaciju su viši nego što je to u Evrozoni. Dakle, imamo neko slabljenje tih nekih troškovnih pritisaka, imamo slabljenje porasta opšteg nivoa cena, tako da je odluka ECB-a možemo da kažemo sa velikom dozom sigurnosti već bila očekivana", rekao je Stakić.
Na pitanje da li će NBS pratiti politiku ECB, Stakić je naveo da je NBS pratila šta radi ECB.
"Na kraju krajeva, mi smo u svakom makroekonomskom smislu povezani sa evropskim zemljama, tako da će Narodna banka to pomno pratiti i obično je do sada bila takva situacija da Narodna banka reaguje nakon ECB. Na poslednjem sastanku Izvršnog odbora NBS doneta je odluka da se kamate ne menjaju, ali će možda na nekom sledećem sastanku Izvršnog odbora NBS da se prate te odluke ECB, ali uz jedan veoma važan uslov", rekao je Stakić.
On je dodao da se taj uslov odnosi na makroekonomsku i cenovnu stabilnosti.
"Dakle, prvo se moraju sagledati uslovi, kako unutrašnji, tako i spoljni, svi faktori koji utiču na inflaciju i onda, verovatno, ukoliko ne bude bilo nekih velikih odstupanja, možemo očekivati i da naša Centralna banka krene tom putanjom", naveo je Stakić.
Gavrilović kaže da je NBS do sada uvek pratila, maltene kopirala ponašanje ECB.
"Ne bi me iznenadilo da se na sledećoj sednici Izvršnog odbora NBS dogodi isto, da dođe do tog nekog minimalnog smanjenja kamatnih stopa i to je to. To bi se samo nešto malo odrazilo na te dinarske kredite koje u sebi imaju Belibor, ali ništa značajno", naveo je Gavrilović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Putniković: NIS neće moći da funkcioniše ako poslovanje opadne dramatično
19.10.2025.•
0
Naftna industrija Srbije neće moći da funkcioniše ako njeno poslovanje opadne dramatično, izjavila je urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
17
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog povećanog rizika od sudara
19.10.2025.•
0
Proizvođač automobila Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog problema sa sistemom kamere za vožnju unazad.
Nestle otpušta 16.000 radnika
19.10.2025.•
1
Prehrambeni gigant Nestle planira smanjenje broja zaposlenih širom sveta u naredne dve godine, delom zbog automatizacije procesa.
Bernar Arno u samo jednom danu postao bogatiji za 19 milijardi dolara
19.10.2025.•
1
Milijarder i direktor luksuznog konglomerata LVMH Bernar Arno zabeležio je ogroman rast bogatstva nakon objave kvartalnih rezultata kompanije - njegovo lično bogatstvo uvećano je za 19 milijardi dolara u jednom danu.
Poslodavci do 15. januara mogu da se prijave za dualno obrazovanje
18.10.2025.•
0
Rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovnu politiku u Privrednoj komori Srbije Aleksandra Milić rekla je danas da do 15. januara svi zainteresovani poslodavci koji žele da se uključe u dualni model obrazovanja.
Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji prošle godine oko 98.000
18.10.2025.•
10
Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji prošle godine su iznosili 97.705 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju 98.165 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šoškić: Osećaćemo se u sopstvenoj zemlji kao najamna radna snaga za strance
18.10.2025.•
4
Politika u kojoj uz fiksni devizni kurs nema prirasta produktivnosti, a rastu plate, za posledicu ima kako prirast javnog duga, tako i rasprodaju naših resursa, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Poljoprivrednici: Neka Glamočić uzme pare od Ekspa i Nacionalnog stadiona za pomoć poljoprivredi
18.10.2025.•
20
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da će verovatno biti neminovna radikalizacija protesta u borbi za državnu pomoć poljoprivredi.
Za Fudbalski savez Srbije iz budžetske rezerve 2,5 miliona evra
18.10.2025.•
20
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 295 miliona dinara, odnosno više od 2,5 miliona evra, Fudbalskom savezu Srbije (FSS), piše Nova ekonomija.
Iz SAD stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja dina karticom na pumpama NIS-a
17.10.2025.•
28
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je iz SAD, koje su uvele sankcije NIS-u zbog ruskog udela, stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije i za "dina karticu" zbog plaćanja na pumpama.
Objavljene nove cene goriva
17.10.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Novac iz budžetske rezerve za parking na železničkoj stanici Prokop u Beogradu
16.10.2025.•
1
Upravi za zajedničke poslove republičkih organa prebačeno je nešto više od 14,4 miliona dinara preko tekuće budžetske rezerve za, između ostalog, 40 parking mesta u okviru Železničke stanice Beograd centar - Prokop.
Glamočić: Za pomoć zbog suše poljoprivrednicima treba 70 milijardi dinara, od koga uzeti taj novac
16.10.2025.•
47
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je danas da je za ispunjenje zahteva poljoprivrednika za isplatu pomoći zbog suše od 300 evra po hektaru potrebno 70 milijardi dinara.
Sistem par-nepar, aktiviranje rezerve: Država ima krizni plan u slučaju prekida snabdevanja naftom
16.10.2025.•
63
Iako se još čeka na detalje plana poslovanja NIS-a pod sankcijama, ispostavilo se da država ima akt na osnovu koga može da postupa ukoliko nastupi poremećaj na tržištu nafte i goriva.
Problem NIS-a treba da se reši do Nove godine: Koja je najrealnija opcija?
16.10.2025.•
11
Problem sa NIS-om zbog američkih sankcija trebalo bi da bude rešen najkasnije do Nove godine.
MMF: Globalni dug bi mogao da premaši 123 odsto globalnog BDP-a
16.10.2025.•
1
Svetski javni dug bi mogao da premaši 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije.
Najavljene evropske kvote i carine na čelik uticaće negativno na Železaru: Šta ove promene znače za Srbiju?
15.10.2025.•
8
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije.
Sijarto: MOL povećao isporuke nafte Srbiji
15.10.2025.•
5
Mađarska energetska kompanija MOL povećala je izvoz nafte u Srbiju u ime NIS-a, nakon što je hrvatski JANAF obustavio isporuke zbog američkih sankcija.
Vučić: Ne pregovaramo sa potencijalnim kupcima za NIS jer mi nismo vlasnici, niti komunisti
15.10.2025.•
22
Nemamo pregovore sa potencijalnim kupcem za NIS, jer mi nismo vlasnici, a nismo ni komunisti, i čekamo da se vlasnik, ako sankcije opstanu, a verovatno hoće, dogovori sa kim hoće.
Komentari 1
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar