Šta piše u Memorandumu o razumevanju između EU i Srbije?
Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, potpisan je u petak u Palati Srbija.
Tekst Memoranduma objavljen je na sajtu Evropske komisije, piše NIN.
Prenosimo delove ovog memoranduma.
Uvod i politički kontekst:
1. Ciljevi
Evropska unija i Republika Srbija imaju dugogodišnji partnerski odnos i duboku ekonomsku integraciju i saradnju kroz zonu slobodne trgovine uspostavljenu Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Memorandum o razumevanju ima za cilj da razvije zajednički korisno strateško partnerstvo kada je reč o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima, u skladu sa Novim planom rasta za Zapadni Balkan, dok se unapređuje integracija Srbije u jedinstveno tržište EU i obezbeđuje dalje jačanje njenog ekonomskog, socijalnog i ekološkog približavanja EU, čvrsto zasnovano na poštovanju evropskih vrednosti i principa.
Na osnovu Pisma o namerama koje su potpisali predstavnici Vlade Srbija i EU 22. septembra 2023. u Njujorku, Strane su priznale zajedničku ambiciju da ojačaju i prošire svoju saradnju u oblasti kritičnih sirovina i lanca vrednosti električnih vozila, uključujući materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu.
Zasnovano na zajedničkoj potrebi da se uhvate u koštac sa klimatskim promenama, dosegnu zelenu tranziciju i obezbede stabilnosti snabdevanja održivom energijom, materijalima i tehnologijama koje su ključne za očuvanje konkurentnosti njihovih ekonomija, uz minimiziranje uticaja na životnu sredinu i povećavanje otpornosti strateških ekosistema, Strane žele da uspostave strateško partnerstvo na polju održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila za jačanje i proširenje saradnje u ovim sektorima u skladu sa potrebama Strana i standardima jedinstvenog tržišta EU.
Strane prepoznaju da je obezbeđivanje održivog snabdevanja sirovinama, posebno kritičnim sirovim materijalima (CRM) od suštinskog značaja za promovisanje zelene i digitalne ekonomske tranzicije i da predstavlja faktor koji omogućava dekarbonizaciju proizvodnje energije, povezanosti i mobilnosti.
Štaviše, CRM i druge sirovine su u sve većoj potražnji u većini ključnih industrijskih ekosistema. Stoga je ublažavanje mogućih poremećaja u snabdevanju sirovinama ključno za očuvanje globalne konkurentnosti, razvijanje otpornosti naših industrija, jačanje jedinstvenog tržišta EU i srpske ekonomije.
I Zeleni dogovor EU i Zelena agenda za Zapadni Balkan identifikuju baterije kao ključnu revolucionarnu tehnologiju za prelazak na obnovljivu energiju. Održivo proizvedene baterije će biti ključ za dekarbonizaciju transportnog i energetskog sektora, smanjenje emisije ugljen dioksida i stvaranje zelenog rasta i kvalitetnih poslova. Očekuje se da će u narednoj deceniji globalna potražnja za baterijama porasti do 20 puta zbog veće upotrebe električnih vozila, primene stacionarnog skladištenja energije, kao i industrijske i pomorske primene.
Partnerstvo treba da predstavlja sveobuhvatan okvir, oriijentisan na budućnosti i dugoročnu saradnju među Stranama, koji će dodatno ojačati međusobne političke odnose i podstaći dugoročni ekonomski rast u Srbiji i EU, podstaći potražnju na jedinstvenim tržištima, kako u Srbiji, tako i u EU, i doprineti težnjama Srbije da se pridruži EU.
Dogovoreno je i priznato da saradnja u ovom pogledu, ako se uspešno sprovede, na obostranu korist može pružiti mogućnost Stranama da uspostave sigurnu, pristupačnu i održivu nabavku baterija i električnih vozila, uključujući relevantne komponente, i da obezbedi dalje važna platforma za Strane da sarađuju kako bi se osiguralo puno poštovanje ljudskih prava i visoko primenili ekološki, društveni i upravljački standardi i održive prakse duž celog lanca vrednosti, uključujući i one koji proističu iz multilateralnih sporazuma o zaštiti životne sredine, kao što su Smernice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj za multinacionalna preduzeća o odgovornom poslovnom ponašanju, posebno u vezi transparentnosti, sledljivosti i dužnoj pažnji.
Kao deo ekoloških razmatranja, pažnja će biti posvećena obezbeđivanju ekološki prihvatljivog upravljanja otpadom za projekte u svim fazama lanca vrednosti.
Visoki sirovinski potencijal Srbije u kombinaciji sa ambicioznom strategijom razvoja vertikalno integrisanog lanca vrednosti električnih vozila unutar same Srbije, usklađen je sa tehnološkom zrelošću EU i stručnosti duž čitavog lanca vrednosti sirovina (istraživanje, ekstrakcija, prerada, proizvodnja i reciklaža), a uz podršku geografske blizine, pružaju solidnu osnovu za Partnerstvo. Partnerstvo će biti inkluzivno i okupiće industrijske aktere, biznis udruženja i saveze i druge zainteresovane strane da se uključe u napore u vezi sa Partnerstvom, posebno istražujući poslovne prilike i razvojem industrijskih projekata duž identifikovanih lanaca vrednosti.
2. Obim partnerstva i glavne oblasti rada
Strane predviđaju da će Partnerstvo obuhvatiti aktivnosti duž celog lanca vrednosti primarnih i sekundarnih sirovina, kao i baterije i električna vozila, posebno za podršku razvoju održivog industrijskog ekosistema električnih vozila. Pored toga, Partnerstvo će uključivati i dobavljače komponenti, proizvodnju tehnologiju i prateće usluge.
Strane prepoznaju da bi kao prioritet Partnerstvo trebalo da uključi lanac snabdevanja električnh vozilima počev od CRM-a kako je definisano u Evropskom zakonu o kritičnim sirovinama. Obim materijala će automatski biti ažuriran tako da odražava sve promene liste. Obim se takođe može izmeniti na osnovu uzajamnog dogovora Strana tokom godišnjih sastanaka u okviru Partnerstva.
3. Principi
Partnerstvo će se odvijati u potpunosti u skladu sa SSP i ne dovodi u pitanje bilo koja prava na oblikovanje politike i okvir saradnje koji su već predviđeni ili stvorenu u okviru SSP-a.
Partnerstvo treba da bude otvoreno, transparentno i inkluzivno i da obezbedi snažno javno-privatno višestepeno partnerstvo koje uključuje predstavnike institucija i tela EU, industrijske aktere, poslovne asocijacije, socijalne partnere, predstavnike civilnog društva sa obe strane, relevantna ministarstva i zainteresovanih država članica i Srbije (npr. privrede, trgovine i finansija, rudarstva i geologija, životne sredine, spoljnih poslova), javne organizacije, finansijske institucije i investitore.
Strane ponovo potvrđuju poštovanje principa transparentnosti, predvidljivosti i nediskriminacije. Strane potvrđuju da je obezbediti da pravila ne narušavaju trgovinu najbolji način da se stvori okruženje povoljno za direktna strana ulaganja u proizvodnju i promet električnih vozila, uključujući sirovine i baterije. Strane potvrđuju da bilateralna trgovina i ulaganja u ove sektore treba da budu otvorena i bez distorzija. Strane nameravaju da promovišu aktivno učešće među svojim relevantnim "stejkholderima", uključujući i evropske industrijske saveze koji deluju kao platforme za saradnju i razvoj investicionih projekata, pored postojećeg Investicionog okvira na Zapadnom Balkanu.
Pročitaj još
Strane nameravaju da blisko sarađuju u pet oblasti rada.
1. Razvoj industrijskog lanca vrednosti
U cilju unapređenja razvoja lanaca vrednosti za sirovine, baterije i električna vozila, obe strane nameravaju da se fokusiraju na:
- Omogućavanje bliske saradnje između EU i srpskih industrijskih aktera i zainteresovanih strana i podsticanje razvoja obostrano korisnog niza projekata preko umrežavanja, izbora projektnih predloga, zajedničkog razvoja projekata i promocija i olakšavanje trgovinskih i investicionih veza duž celog lanca vrednosti od istraživanja do krajnjeg proizvoda, sa posebnim fokusom na industrijski ekosistem električnih vozila. Ovakvi projekti treba da doprinesu ekonomskoj bezbednosti EU i Srbije.
- Modernizacija procesa i tehnologija ekstrakcije i prerade.
- Saradnja na istraživanju novih ležišta primarnih i sekundarnih sirovina u Srbiji koristeći podatke, usluge i tehnologije "Earth Observation/Copernicus".
- Promovisanje cirkularne ekonomije u sektorima sirovina, baterija i električnih vozila kroz integrisanje i efikasno korišćenje, reciklaže i prerade i održivog dizajna.
- Unapređenje najboljih praksi za klasifikaciju resursa korišćenjem međunarodnih standarda (UNFC, JORC) i upravljanje geopodacima, uključujući mapiranje mineralnog potencijala iz izvora otpada.
Druga oblast su istraživanja i inovacije, treća primena visokih ekoloških, društvenih i upravljačkih standarda i praksi, četvrta finansijski i investicioni instrumenti i peta razvoj neophodnih veština za poslove u oblasti sirovina, baterija i električnih vozila.
U roku od šest meseci od potpisivanja ovog memoranduma, strane nameravaju da razviju "Stratešku mapu puta" za partnerstvo.
Ceo Memorandum možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
14
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
13
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
5
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
27
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
7
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 16
Ahil
samosvesni građanin
20.07.2024 • 20:53
Fabriku baterija isti akteri vec grade pored Debrecina, velicine 300 futbalskih terena. Ugovor potpisan pre tacno 1 godine. Tako da od fabrike u SRb nema nista...
Nema veze,šta će im fabrika,pa nisu oni došli ovde zbog fabrike nego zbog jeftinih sirovina,jer ako smo rusima mogli da damo da vade naftu i gas po r.r. od 3 % zašto nebi mogli i njima ?
Z
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar