Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog nedostatka konkurencije na domaćem tržištu
Država je počela razgovore sa velikim trgovcima kako bi se smanjile cene. Međutim, ekonomisti smatraju da je problem u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja, zbog manjka konkurencije.
Foto: 021.rs
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović podseća na to da su premijer Vlade Srbije Miloš Vučević, a pre njega i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, izrazili zabrinutost zbog kretanja cena proizvoda i usluga na tržištu Srbije.
"Nakon poremećaja izazvanih pandemijom, u mnogim zemljama je došlo do smirivanja inflacije brže nego u Srbiji. To je dovelo i do apsurdnih činjenica da je ista roba u istom trgovinskom lancu skuplja u Srbiji nego, recimo, u Nemačkoj. Kreatori ekonomske politike su sa zakašnjenjem počeli da traže krivce", objašnjava on za Danas.
Međutim, kako dodaje, svoju pažnju su neopravdano usmerili isključivo na marže u trgovini na malo.
"Vlada je naručila od Republičkog zavoda za statistiku analizu koja bi ukazala na uzroke nepovoljnih kretanja na praktično svim tržištima. Analiza je dala dosta dobru sliku tog dela naše stvarnosti. Pokazalo se da trgovina na malo nije jedini krivac za dostignuti visoki nivo cena. Nisu krive ni marže jer se one obračunavaju, pojednostavljeno rečeno, kao razlika između nabavne i prodajne cene. Čak i ako se marže ne povećavaju, viša nabavna vrednost će usloviti i višu finalnu cenu. Dakle, problem visokih cena u trgovini na malo je samo delimično vezan za trgovce. "Krivci" su u većoj ili manjoj meri i dobavljači, odnosno proizvođači i uvoznici koji posredstvom trgovine plasiraju svoje proizvode potrošačima. Ako zagrebemo dublje, uzrok svemu tome je nedovoljna konkurencija i niska produktivnost, što uslovljava nisku cenovnu konkurentnost proizvoda na međunarodnom tržištu", smatra sagovornik Danasa.
Kako navodi, u Srbiji nema efikasne kontrole.
"Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog manjka ili nedostatka konkurencije na domaćem tržištu. Međutim, njih ne treba kriviti za nepostojanje adekvatnih posrednih i neposrednih mera državne intervencije", smatra Stojanović.
Vođeni profitom, kako dodaje, oni koriste navedeni manjak konkurencije.
"Uz to, oni mogu da se udružuju i dogovaraju, vrše kupovinu tržišta putem kupovine firmi znajući da ne postoje efikasna tela zadužena za regulaciju tržišta, prvenstveno Komisija za zaštitu konkurencije. Na primer, to nezavisno regulatorno telo je prvo identifikovalo tajni dogovor dva najveća dobavljača kafe, a nakon nekoliko meseci, uslovno rečeno, odobrilo koncentraciju na tržištu kafe, tako što je jedan od kažnjenih učesnika na tom relevantnom tržištu kupio drugog i ostvario tržišno učešće od preko 80 odsto", podseća Stojanović.
On navodi da tri subjekata u trgovini poseduju skoro 50 odsto tržišta, a 20 vodećih oko 83 odsto.
"Kao posledicu ovakvih kretanja imamo stanje na mnogim tržištima koje vrši ogroman atak na standard stanovništva. Prema Zavodu za statistiku, proizvođači pekarskih proizvoda i testenine su u prošloj godini imali stopu bruto marže od čak 98,8 odsto. Slede proizvođači ulja i masti sa 93,5 odsto, a treći su prerađivači voća i povrća sa 67,09 odsto. Inače, stopa bruto marže proizvođača povećana je u odnosu na 2022. kada je iznosila 51,29 odsto", pojašnjava sagovornik Danasa.
Pročitaj još
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković smatra da je uvek dobro da se obavljaju konsultacije vlade i privrednika.
Kada je reč o uticaju na snižavanje cena, Petković navodi da je ono moguće ako se koriste ekonomske mere, na primer, kroz dogovor o snižavanju dažbina.
"Snižavanje cena korpe sa ograničenim brojem artikala, na drugoj strani, neće značajno uticati na troškove života i standard građana. To se videlo i na primeru prošle akcije. Osim Sirka i to zahvaljujući jednom nespretnom komentaru, retko ko se seća nekog drugog proizvoda iz te akcije. Takve akcije mogu imati neko PR opravdanje, ali se na izvore rasta cena mora uticati na drugom mestu", naglašava on.
Zato je, smatra Petković, dobro što je u razgovoru učestvovala ministarka privrede.
"Šteta je jedino što pored predstavnika maloprodajnih lanaca nisu učestvovali i predstavnici najprofitabilnijih proizvođača robe svakodnevne potrošnje. Ili, možda, na poziv ministra trgovine, da su umesto maloprodajnih lanaca učestvovali predstavnici najprofitabilnijih uvoznika robe svakodnevne potrošnje. Jasno je kada se uporede bilansi ovih kompanija da profit ne ostaje pretežno u maloprodaji već u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja. Ako bi država preduzela korake da se uveća konkurencija u ovim fazama prodaje tako da se spreči pritisak na primarne proizvođače i da se poveća ponuda, vrlo brzo bi opale i cene na tržištu", napominje on.
Više o ovoj temi čitajte na sajtu Danasa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta piše u licenci koja je izdata NIS-u: Mađarski Mol, datum za pregovore i uslovi za transakcije
25.12.2025.•
2
Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija izdala je licencu NIS-u za pregovore do 24. marta, ali nije omogućila nastavak rada kompaniji.
Bajatović: Srbija obezbedila više nego dovoljno gasa do kraja grejne sezone
25.12.2025.•
1
Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rastućim zalihama i bez najave poskupljenja za građane, kaže direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Javna preduzeća u Srbiji prebačena u doo: Koji su pozitivni, a koji negativni aspekti?
24.12.2025.•
9
Dugo najavljivana odluka je konačno doneta, pa je šest javnih preduzeća promenilo pravnu formu u "društvo sa ograničenom odgovornošću". Ovakva promena ima će neke pozitivne efekte, ali i neke izuzetno negativne.
Istorijska cena zlata: Premašila 4.500 dolara po unci
24.12.2025.•
5
Cena zlata premašila je prvi put u istoriji 4.500 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama), dok su srebro i platina takođe dostigli nove rekordne nivoe.
Predstavnik Udruženja "Naše mleko": Nemamo drugo rešenje, uskoro izlazimo na proteste
24.12.2025.•
2
Dejan Trajković iz Udruženja "Naše mleko" istakao je da je protest poljoprivrednika jedino rešenje u situaciji u kojoj su proizvođači prinuđeni da prosipaju mleko jer mlekare ne žele da ga otkupe.
Amerika produžila NIS-u rok za pregovore o prodaji ruskog udela do 24. marta
24.12.2025.•
13
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je novu licencu Naftnoj industriji Srbije.
Vlasnici pumpi u Srbiji: Naftni derivati NIS-a skuplji od uvoznih, ne možemo da ih odbijemo
24.12.2025.•
32
Gorivo koje isporučuje Naftna industrija Srbije (NIS) skuplje je od uvoznog oko četiri - pet dinara po litru, rekli su vlasnici benzinskih pumpi.
Radosavljević: Ne treba preterano slaviti oko ruskog gasa, tri meseca će brzo proći, a nismo rešili ni NIS
24.12.2025.•
11
Profesor na Fakultetu ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević izjavio je da je dobra vest ako je tačno da je postignut sporazum o produženju snabdevanja Srbije gasom do 31. marta sledeće godine.
Vlast Srbije obećala MMF-u poskupljenje struje u sledećoj godini, a zatraženo i hitno rešenje za NIS
24.12.2025.•
25
U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine.
Srebro nastavlja snažan rast, cilj 75 dolara po unci
23.12.2025.•
3
Cena srebra je danas nastavila snažan rast i prvi put dostigla nivo od 70 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama).
Tri scenarija za Srbiju bez ruskog gasa: Šta je moguće, a šta realno
23.12.2025.•
6
U srpskoj javnosti se "diversifikacija" često svodi na rečenicu: "imamo interkonektor sa Bugarskom". U energetici, međutim, cev nije isto što i izvor.
NBS: Menjačko tržište ulazi u fazu potpune normalizacije
23.12.2025.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da, nakon mera koje je sprovela radi očuvanja stabilnosti menjačkog tržišta, tražnja za stranom valutom ulazi u fazu potpune normalizacije.
Objavljeni rokovi za podnošenje zahteva za povraćaj akcize na gorivo za poljoprivrednike
23.12.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije objavilo je danas rokove za podnošenje zahteva za refakciju akcize na motorno gorivo koje se koristi za poljoprivredne svrhe, a u zavisnosti od godine izdavanja računa.
NBS: Proveravamo slučaj u kom se banka reklamira kroz privatne poruke korisnika Vibera
23.12.2025.•
4
NBS saopštila je, povodom pritužbi građana da su u privatnim porukama na Viberu primetili da im se posle reči kao što su kredit, banka i slično pojavljuju reklame jedne banke, da preduzima supervizorske aktivnosti.
Kina uvodi carine do 43 odsto na pojedine mlečne proizvode iz Evropske unije
22.12.2025.•
0
Kina uvodi preliminarne carine do 43 odsto na neke mlečne proizvode iz Evropske unije, nakon što je u okviru antidampinške istrage zaključila da su proizvodi subvencionisani, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.
Cena zlata prvi put premašila 4.400 dolara, a i srebro "divlja"
22.12.2025.•
0
Cena zlata je danas prvi put premašila 4.400 dolara po unci, podstaknuta rastućim očekivanjima daljih smanjenja kamatnih stopa u SAD i velikom tražnjom za sigurnim ulaganjima.
Kako će Amerikanci reagovati: Oba potencijalna kupca NIS-a imaju jake veze sa Rusijom
22.12.2025.•
31
Dok još traju spekulacije u javnosti ko mi mogao biti budući vlasnik ruskog paketa akcija u NIS-u, te da li će se sa tim složiti ruska i američka strana, postoji još jedna nedoumica oko eventualnog preuzimanja.
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas
21.12.2025.•
2
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas (LNG), posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, pokazuju podaci Evrostata za ovu godinu.
Prosečna plata u trećem kvartalu ove godine oko 108.000 dinara
21.12.2025.•
12
Prosečna neto plata u Srbiji za treći kvartal ove godine iznosila je 107.937 dinara i bila je nominalno veća za 11,4 odsto, a realno za 6,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Visa i Mastercard isplatiće 167 miliona dolara zbog spornih naknada za korišćenje bankomata
21.12.2025.•
2
Visa i Mastercard pristali su da zajednički isplate 167,5 miliona dolara kako bi okončali grupnu tužbu u kojoj su optuženi da su se dogovarali da naknade za korišćenje bankomata ostanu veštački visoke.
Kina otkrila najveće podmorsko nalazište zlata u Aziji
21.12.2025.•
0
Kina je otkrila svoje prvo podmorsko nalazište zlata, ispod dna Žutog mora, najveće u Aziji, kod poluostrva Đijaodong u provinciji Šandong, piše hongkonški list Saut čajna morning post.
Komentari 20
Nik
Pa "strani investitori" se gadjaju subvencijama, zemljistima i ostalim, a domaci? Domaci se samo ugnjetavaju tim ostacima inspekcija, nametima i poreskom upravom, bez ikakve mogucnosti za razvoj itd. Mora neko i da puni budzet i pravi taj novac za poklanjanje... Odlicna nam je ekonomska politika. Sto bi rekli, mora negde da se zaradi taj minimalac...
Rude se izvoze bud zasto, takoreci poklanjaju, plus bonus dobijemo razne kancere jer se povecava ekstrakcija rude, bez ikakve ekoloske odgovornosti. Jos zagadjivacima drzava izadje u susret smanjivanjem kazni za to sto rade! Trazili ste, gledajte dalje kako ce ovo sve da se razvija.
Bicemo gladni i bolesni. To nam je buducnost. Hleba i igara.
A,
Inspekcija nigde ni od korova. Instituti se privatizuju. Provera kvaliteta vode, hrane, odeće, obuće, igračaka, ... mislena imenica.
/
uputi se ti u citanje dekleracije.
ceska piva su bila iz ceske.
sadasnji kozel iz apatina.
sredstva za higijenu nisu bila iz srbije pa sada prodaje kartelski fairy
i pileci nugetsi su kartelizovani sa onim iz drugih prodajnih lanaca.
konditerija je iz poljske.
nisu mogli izbeci ni kartelsku grand i c kafu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar