Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog nedostatka konkurencije na domaćem tržištu
Država je počela razgovore sa velikim trgovcima kako bi se smanjile cene. Međutim, ekonomisti smatraju da je problem u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja, zbog manjka konkurencije.
Foto: 021.rs
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović podseća na to da su premijer Vlade Srbije Miloš Vučević, a pre njega i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, izrazili zabrinutost zbog kretanja cena proizvoda i usluga na tržištu Srbije.
"Nakon poremećaja izazvanih pandemijom, u mnogim zemljama je došlo do smirivanja inflacije brže nego u Srbiji. To je dovelo i do apsurdnih činjenica da je ista roba u istom trgovinskom lancu skuplja u Srbiji nego, recimo, u Nemačkoj. Kreatori ekonomske politike su sa zakašnjenjem počeli da traže krivce", objašnjava on za Danas.
Međutim, kako dodaje, svoju pažnju su neopravdano usmerili isključivo na marže u trgovini na malo.
"Vlada je naručila od Republičkog zavoda za statistiku analizu koja bi ukazala na uzroke nepovoljnih kretanja na praktično svim tržištima. Analiza je dala dosta dobru sliku tog dela naše stvarnosti. Pokazalo se da trgovina na malo nije jedini krivac za dostignuti visoki nivo cena. Nisu krive ni marže jer se one obračunavaju, pojednostavljeno rečeno, kao razlika između nabavne i prodajne cene. Čak i ako se marže ne povećavaju, viša nabavna vrednost će usloviti i višu finalnu cenu. Dakle, problem visokih cena u trgovini na malo je samo delimično vezan za trgovce. "Krivci" su u većoj ili manjoj meri i dobavljači, odnosno proizvođači i uvoznici koji posredstvom trgovine plasiraju svoje proizvode potrošačima. Ako zagrebemo dublje, uzrok svemu tome je nedovoljna konkurencija i niska produktivnost, što uslovljava nisku cenovnu konkurentnost proizvoda na međunarodnom tržištu", smatra sagovornik Danasa.
Kako navodi, u Srbiji nema efikasne kontrole.
"Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog manjka ili nedostatka konkurencije na domaćem tržištu. Međutim, njih ne treba kriviti za nepostojanje adekvatnih posrednih i neposrednih mera državne intervencije", smatra Stojanović.
Vođeni profitom, kako dodaje, oni koriste navedeni manjak konkurencije.
"Uz to, oni mogu da se udružuju i dogovaraju, vrše kupovinu tržišta putem kupovine firmi znajući da ne postoje efikasna tela zadužena za regulaciju tržišta, prvenstveno Komisija za zaštitu konkurencije. Na primer, to nezavisno regulatorno telo je prvo identifikovalo tajni dogovor dva najveća dobavljača kafe, a nakon nekoliko meseci, uslovno rečeno, odobrilo koncentraciju na tržištu kafe, tako što je jedan od kažnjenih učesnika na tom relevantnom tržištu kupio drugog i ostvario tržišno učešće od preko 80 odsto", podseća Stojanović.
On navodi da tri subjekata u trgovini poseduju skoro 50 odsto tržišta, a 20 vodećih oko 83 odsto.
"Kao posledicu ovakvih kretanja imamo stanje na mnogim tržištima koje vrši ogroman atak na standard stanovništva. Prema Zavodu za statistiku, proizvođači pekarskih proizvoda i testenine su u prošloj godini imali stopu bruto marže od čak 98,8 odsto. Slede proizvođači ulja i masti sa 93,5 odsto, a treći su prerađivači voća i povrća sa 67,09 odsto. Inače, stopa bruto marže proizvođača povećana je u odnosu na 2022. kada je iznosila 51,29 odsto", pojašnjava sagovornik Danasa.
Pročitaj još
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković smatra da je uvek dobro da se obavljaju konsultacije vlade i privrednika.
Kada je reč o uticaju na snižavanje cena, Petković navodi da je ono moguće ako se koriste ekonomske mere, na primer, kroz dogovor o snižavanju dažbina.
"Snižavanje cena korpe sa ograničenim brojem artikala, na drugoj strani, neće značajno uticati na troškove života i standard građana. To se videlo i na primeru prošle akcije. Osim Sirka i to zahvaljujući jednom nespretnom komentaru, retko ko se seća nekog drugog proizvoda iz te akcije. Takve akcije mogu imati neko PR opravdanje, ali se na izvore rasta cena mora uticati na drugom mestu", naglašava on.
Zato je, smatra Petković, dobro što je u razgovoru učestvovala ministarka privrede.
"Šteta je jedino što pored predstavnika maloprodajnih lanaca nisu učestvovali i predstavnici najprofitabilnijih proizvođača robe svakodnevne potrošnje. Ili, možda, na poziv ministra trgovine, da su umesto maloprodajnih lanaca učestvovali predstavnici najprofitabilnijih uvoznika robe svakodnevne potrošnje. Jasno je kada se uporede bilansi ovih kompanija da profit ne ostaje pretežno u maloprodaji već u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja. Ako bi država preduzela korake da se uveća konkurencija u ovim fazama prodaje tako da se spreči pritisak na primarne proizvođače i da se poveća ponuda, vrlo brzo bi opale i cene na tržištu", napominje on.
Više o ovoj temi čitajte na sajtu Danasa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
17
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
28
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
48
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
36
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
1
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Komentari 20
Nik
Pa "strani investitori" se gadjaju subvencijama, zemljistima i ostalim, a domaci? Domaci se samo ugnjetavaju tim ostacima inspekcija, nametima i poreskom upravom, bez ikakve mogucnosti za razvoj itd. Mora neko i da puni budzet i pravi taj novac za poklanjanje... Odlicna nam je ekonomska politika. Sto bi rekli, mora negde da se zaradi taj minimalac...
Rude se izvoze bud zasto, takoreci poklanjaju, plus bonus dobijemo razne kancere jer se povecava ekstrakcija rude, bez ikakve ekoloske odgovornosti. Jos zagadjivacima drzava izadje u susret smanjivanjem kazni za to sto rade! Trazili ste, gledajte dalje kako ce ovo sve da se razvija.
Bicemo gladni i bolesni. To nam je buducnost. Hleba i igara.
A,
Inspekcija nigde ni od korova. Instituti se privatizuju. Provera kvaliteta vode, hrane, odeće, obuće, igračaka, ... mislena imenica.
/
uputi se ti u citanje dekleracije.
ceska piva su bila iz ceske.
sadasnji kozel iz apatina.
sredstva za higijenu nisu bila iz srbije pa sada prodaje kartelski fairy
i pileci nugetsi su kartelizovani sa onim iz drugih prodajnih lanaca.
konditerija je iz poljske.
nisu mogli izbeci ni kartelsku grand i c kafu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar