Prosek ispod proseka: Kako žive penzioneri u Srbiji?
Vlast tvrdi da penzije nikada nisu bile veće, udruženja penzionera traže reformu sistema jer kažu da povišice kasne i ne sustižu inflaciju.
Foto: 021.rs
Prosečna penzija ne može da savlada ni minimalne troškove života, ali se iznos ove godine, nakon dva uzastopna povećanja, odlepio od trećine prosečne potrošačke korpe, piše Demostat.
Istina je da za svoja primanja sada mogu da kupe više namirnica, ali se računica menja kada se u sve uključe mesečni računi i druge obaveze iz korpe.
Nije mnogo bolje ni u regionu: značajno više penzije od srpskih imaju u Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok su svi ostali susedi prilično ispod našeg proseka.
Kako piše Demostat, penzioneri u poslednjih 15 godina i jesu i nisu dobili na kvalitetu života.
Vlast tvrdi da im primanja nikad nisu bila veća, udruženja traže reformu sistema jer kažu da povišice kasne i ne sustižu inflaciju. Kakva ocena može da se da, osim subjektivnog osećaja, zavisi i od grupe podataka koji se sagledavaju.
Ako se pođe od prosečne penzije, ona je od 2010. više nego udvostručena – od početnih 19.847 na 45.732 dinara koliko je iznosila u maju ove godine. Ali, pre deceniju i po pokrivala je 59,3 odsto prosečne zarade zaposlenih, a onda je počeo pad, po procentni poen-dva godišnje.
U prošloj 2023. imala je najniži nivo – dosezala je do samo 43,9 procenta plate zaposlenih. Nakon poslednjih povišica s kraja prošle i početka ove godine, kako piše Demostat, skor se neznatno popravio pa primanja najstarijih sugrađana od ove godine iznose 45,6 odsto prosečne plate što je još uvek prilično daleko od željenih 60 odsto.
Slično je i sa troškovima života, jer prosečna penzija nikako da savlada čak ni minimalnu potrošačku korpu, dok je tek ove godine uspela da se malo značajnije odlepi od trećine prosečne korpe.
Tako je 2010. prosečan penzioner od svojih primanja mogao da podmiri 71,3 odsto minimalnih troškova a tek 37,6 procenta prosečne potrošnje.
Usledile su godine pada kupovne moći, finansijske konsolidacije koja je tokom četiri godine, počev od 2014. smanjila penzije tako da i vlast potvrđuje kako su taj teret penzioneri izneli na svojim plećima.
Ali, pare koje su im skinute sa čeka, ne vraća. Najteže je bilo oko 2017. kada su najstariji od svojih prinadležnosti mogli da pokrije tek 66,1 odsto minimalne ili 34,3 odsto prosečne korpe. U ovoj godini, minimalni paket namirnica i drugih mesečnih obaveza pokriven je do 85,5 a prosečan do 44,2 odsto, prenosi Demostat.
Više hleba, manje mleka
Interesantno je da se kupovna moć, ako se sagledava ceo petnaestogodišnji period, na kraju tog razdoblja neznatno popravila bar kada je reč o osnovnim namirnicama, ne računajući u to komunalne obaveze koje su takođe deo "korpe" a u međuvremenu su značajno poskupele, pa izgleda da je sve opet došlo na isto.
Ipak, vredi reći da je za prosečnu penziju 2010. godine mogalo da se kupi 370 kilograma hleba, 371 litar mleka, 60 kilograma svinjskog mesa, 105 kilograma piletine…
Te količine su, prema pisanju Demostata, potom značajnije smanjene, pa su u 2017., svedene na 287 kilograma hleba, 272 litra mleka, 49 kilograma svinjetine, 90 kilograma pilećeg mesa. U ovoj godini, ako se ne računaju druga poskupljenja poput struje i komunalija, situacija je malo bolja, pa se za prosečna primanja dobija 397 kilograma hleba, 309 litara mleka, 62 kilograma svinjskog ili 145 kilograma pilećeg mesa.
Tamnija strana medalje
Ali, statistika je jedno, a stvarni život obično ima i druge strane medalje. Od ukupno 1,65 miliona penzionera više od 60 odsto, ili preko 990.000 prima penziju koja je ispod republičkog proseka, često i na granici rizika od siromaštva.
Od tog broja, ispod crte 440.000 ima minimalnu ili još manju od nje. Preciznije, minimalac koji iznosi nešto manje od 25.000 dinara i ispod je praga siromaštva, ima 140.000 najstarijih sugrađana, još oko 300.000 prima i od tog iznosa manje.
Među njima su uglavnom porodične i invalidske penzije, kao i poljoprivredne koje prima nešto manje od 110.000 ljudi, ali je preko 94.000 na minimalcu koji iznosi za tu kategoriju 19.600 dinara.
Ovu tamnu stranu upotpunjuje činjenica da sa svakom novom povišicom, koja za određeni procenat uvećava penzioni ček, raste i raspon između najviših i najnižih primanja.
Uz to, iako su penzije tokom decenije i po manje-više rasle, nisu uspevale da sustignu inflaciju. Udruženja i sindikati penzionera zbog toga traže reformu tog sistema kojom bi se primanja najugroženijih podigla bar iznad granice rizika od siromaštva, ali i obezbedilo da se uvećanje penzija vrši svakog meseca a veže po automatizmu za rast zarada i inflacije. Za sada nema naznaka da će do toga i doći.
Da većina penzija ne pokriva osnovne ili željene troškove, svedoči i podatak o sve većem broju najstarijih koji i posle odlaska u mirovinu nastavljaju da rade i to uglavnom "na crno". Prema nekim procenama sindikata, reč je o oko 100.000 ljudi koji na taj način upotpunjuju svoje kućne budžete, piše Demostat.
Pročitaj još
Nije mnogo bolje ni u susedstvu
Ako je za utehu, ni zemlje u okruženju nemaju mnogo bolji odnos prema starijim generacijama.
Veće penzije od srpskih (390 evra) isplaćuje Hrvatska, 515 evra, sledi je Crna Gora gde nakon poslednjeg povećanja prosek iznosi 511 evra dok su sve ostale zemlje regiona ispod tih iznosa.
U Severnoj Makedoniji je, na primer, 346 evra, u BiH je prosek 320, u Republici Srpskoj 303, Bugarskoj 226 evra. Najpovoljniji odnos penzije prema prosečnoj zaradi zaposlenih je u Crnoj Gori, 64,1 odsto a najniži udeo penzije prema zaradama je u Bugarskoj, 29,0 odsto.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
IATA: Povratak normalnih zaliha kerozina i niže cene nafte zahtevaće mesece
08.04.2026.•
0
Za povratak normalnih zaliha kerozina avio-sektora i smanjenje cena ugljovodonika biće potrebno nekoliko meseci, čak i ako se Ormuski moreuz trajno ponovo otvori.
Dženeral motors povlači preko 270.000 vozila u SAD zbog problema sa kamerom za vožnju unazad
08.04.2026.•
0
Proizvođač automobila Dženeral motors opozvao je 271.770 vozila u SAD zbog problema sa kamerom za vožnju unazad, saopštila je danas Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima (NHTSA).
Poljoprivrednici: U Srbiji ima dovoljno mineralnih đubriva za prolećnu setvu, ali cene rastu
08.04.2026.•
3
U Srbiji ima dovoljno mineralnih đubriva za prolećnu setvu, uprkos ratu na Bliskom istoku, jer su najveće nabavke obavljene u januaru, pre početka energetske krize, izjavili su danas poljoprivrednici.
Rokovi za poreske obaveze pomereni na 14. april zbog vaskršnjih praznika
08.04.2026.•
1
Rok za izmirenje poreskih obaveza koje dospevaju 13. aprila, zbog vaskršnjih praznika pomera se na 14. april, saopštila je danas Poreska uprava.
Vrednost bora koji će u Srbiji vaditi Kanađani je 5,5 milijardi dolara
08.04.2026.•
4
Procenjena vrednost resursa bora u Piskanji kod Raške iznosi čak 5,5 milijardi dolara.
Gorivo u Srbiji više nije drastično skuplje nego u regionu: Rat u Iranu povećao cene, evo gde najviše
08.04.2026.•
22
Dve zemlje u regionu koje su tradicionalno imale najniže cene goriva, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, u poslednjih mesec dana, odnosno od početka rata u Iranu, zabeležile su najdrastičnije poskupljenje.
Cene nafte naglo pale nakon sporazuma SAD i Irana o dvonedeljnom primirju
08.04.2026.•
2
Globalne cene nafte naglo su pale, dok su akcije na berzama porasle nakon što su SAD i Iran postigli uslovni dvonedeljni sporazum o prekidu vatre koji predviđa ponovno otvaranje ključnog plovnog puta kroz Ormuski moreuz.
Ford povlači više od 420.000 vozila u SAD zbog problema sa brisačima
07.04.2026.•
0
Američki proizvođač automobila Ford motor danas je pokrenuo opoziv 422.613 vozila u SAD zbog problema sa brisačima, saopštila je Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima (NHTSA).
Nafta u Srbiju dolazi jednim putem: Koliko smo zavisni od JANAF-a?
07.04.2026.•
12
Sirova nafta se ovih dana, od početka rata u Iranu, kako je Forbes Srbija već pisao, nabavlja sa svih strana. Jagma za njom je tolika da je NIS kupuje "odakle god može" - iz Kazahstana, Iraka, Gvajane, Norveške, SAD-a…
Peskov: Rusija u kontaktu sa Srbijom i Mađarskom oko isporuke energenata
07.04.2026.•
0
Rusija je u kontaktu sa Srbijom i Mađarskom u vezi sa isporukom energenata, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Aman kupio DIS
07.04.2026.•
1
Kompanija Aman iz Beograda objavila je da je, posle devet uspešnih akvizicija trgovinskih sistema u Srbiji, postala vlasnik 100 udela udela i u kompaniji PTP DIS iz Krnjeva.
Čelnica MMF objavila koga će najgore pogoditi kriza zbog rata u Iranu
07.04.2026.•
1
Rat na Bliskom istoku dovešće do više inflacije i sporijeg globalnog rasta, izjavila je sinoć čelnica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva za Rojters uoči planirane objave prognoze za svetsku ekonomije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
07.04.2026.•
0
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal u ovoj godini za frilensere traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Drastično poskupele sirovine za proizvodnju plastike: To bi moglo da podigne cene hrane, lekova, odeće...
06.04.2026.•
7
Rast cene nafte zbog rata na Bliskom istoku ne predstavlja problem za građane samo zbog poskupljenja dizela i benzina, već i zbog mnogih drugih proizvoda koji se dobijaju preradom nafte, a koje svakodnevno koristimo.
Ministarstvo poljoprivrede: Za podsticaje do sada isplaćeno 37,5 milijardi dinara
06.04.2026.•
3
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević rekao je da je do sada iz agrarnog budžeta isplaćeno 33 odsto sredstava, namenjenih za podsticaje u 2026, odnosno 37,5 milijardi dinara.
Javni dug Srbije na kraju februara više od 39 milijardi evra
06.04.2026.•
4
Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 39,1 milijardu evra.
EU pokreće pregovore o ukidanju roming troškova za Zapadni Balkan
06.04.2026.•
10
Generalni sekretarijat Saveta EU zakazao je za sutra sastanak u Briselu na kojem će biti razmatran predlog o ukidanju dodatnih roming troškova za Zapadni Balkan.
Objavljena procena kako bi cenovni šok na tržištu energenata uticao na kreditni rejting Srbije
06.04.2026.•
2
Globalna rejting agencija S&P objavila je istraživanje o tome kako bi cenovni šok na tržištu energenata mogao da utiče na kreditni rejting država centralne i istočne Evrope (CEE), Srbije i Turske.
PKS: Zaliha đubriva ima dovoljno, ne zavisimo direktno od uvoza iz kriznih regiona
05.04.2026.•
2
Član Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da zaliha đubriva u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznih regiona.
Mickoski: Žestok pritisak iz komšiluka, građani susednih zemalja dolaze kod nas da pune rezervoare
05.04.2026.•
6
Premijer Severne Makedonije izjavio je da je njegova vlada danas donela odluku o smanjenju akciza na benzin i dizel i produžila uredbu o snižavanju poreza na dodatu vrednost (PDV) za dve sedmice.
Ministri ekonomije pet zemalja: EU da uvede porez na ekstraprofite energetskih kompanija
05.04.2026.•
3
Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka.
Komentari 24
Anonimys
Srbima iz Srbije obećavao svašta kada je uzeo vlast u Srbiji
sada drži svoje Srbe iz Bosne da se još može vladati sa njihovim glasovima.
Oni odoše na Zapad
plata u evrima nije u markama .
Mučenik
Jovana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar