Ko će imati koristi od ograničenja kamatnih stopa?
Kada poslanici pretoče nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u zakon, da li će se kamatne stope na kredite smanjiti i na koje kredite?
Foto: Pixabay
Da li postoji opasnost da se banke ponašaju kao naftne kompanije pa da iskoriste limit na kredite koji NBS propiše da drže kamatne stope na maksimumu? Konačno, da li na našem bankarskom tržištu postoji konkurencija među bankama koja ih tera da se takmiče nižim kamatama ili NBS uvodi kontrolu cena upravo zato što konkurencije nema?
Mnogo je pitanja u vezi sa promenama koje NBS najavljuje, a koje se reklamiraju kao ograničenje kamatnih stopa, prenosi Danas.
Jedno od njih je i zašto NBS radi to sada kada kamatne stope padaju, a nije pre dve godine kada su skakale?
Kada se radi o stambenim kreditima, neće biti previše promena, barem do kraja 2026. godine. S obzirom na trenutno ograničenje kamata, da ne bi došlo do naglog skoka kamatnih stopa, NBS je predložila da se ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite od pet odsto produži do 31. decembra 2026. godine.
Prema nacrtu, nakon toga kamatne stope na stambene kredite mogle bi biti maksimalno 20 odsto više od prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.
Za keš i potrošačke kredite kamatna stopa se ograničava na najviše 20 odsto iznad prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.
Kod gotovinskih i potrošačkih kredita, prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste iznosila bi 15,67 odsto.
Za novoodobrene keš kredite maksimalno bi kamatna stopa iznosila 15,75 odsto.
Poređenja radi, prema poslednjim podacima NBS, prosečna kamatna stopa na keš kredite u dinarima odobrene u julu ove godine iznosila je 11,87 odsto. To je skoro četiri procentna poena manje od limita NBS da je zakon trenutno na snazi.
Što dovodi u pitanje koliko je limit koji zakon propisuje zaista štiti korisnike keš kredita.
Najveću korist kijenti će svakako imati od ograničenja kamatnih stopa na kreditne kartice i dozvoljeni i nedozvoljeni minus.
Da zakon sada važi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila bi 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog minusa 28,41 odsto.
Pročitaj još
Dejan Gavrilović iz Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva ocenjuje da ovaj predlog faktički znači da NBS daje mogućnost bankama da svake godine podižu kamatne stope za 20 odsto.
"Mi imamo ograničenje cena goriva. Svake nedelje objavi se maksimalna cena goriva na pumpama i svi drže baš tu maksimalnu cenu, mada ona može biti i manja. I imamo gorivo među najskupljima u Evropi. Plašim se da bi slično moglo biti i sa kreditima. Da banke iskoriste taj limit NBS i drže kamatne stope blizu njega i kažu „mi poštujemo organičenje NBS“. Da banke žele da se bore za klijente nižim kamatama ne bi bilo ni potrebno ograničavanje kamata od strane NBS", smatra Gavrilović.
On dodaje da ako tržište bude uticalo na smanjenje kamata, one će svakako da padaju, pa onda neće biti ni ikakve koristi od limita.
Što se tiče stambenih kredita on ukazuje na predlog da se produži mera, ali kaže i da je predlog za ograničenje kamatne stope nakon isteka mere lošiji za klijente od sadašnje opcije.
"U ponudama stambenih kredita koje su banke spremile, verovatno ne očekujući ovaj zakon, marže za stambene kredite su od tri pa do čak četiri odsto. Na to se dodaje euribor. To znači da su banke spremne da ponude stambene kredite od 6,5 odsto pa naviše. Recimo u BiH ili Hrvatskoj klijenti mogu da dobiju stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom (koji je uvek skuplji) za 3,5-četiri odsto", ocenjuje Gavrilović.
On zaključuje da je nacrt zakona "malo populistički, malo će da pomogne".
"Sprečiće drastičan rast kamata u budućnosti na kratak period, ali euribor sada pada, jer ECB smanjuje kamatu. Verovatno će se ovo odraziti i na smanjenje kamata na štednju", zaključuje Gavrilović.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS je još kritičniji prema najavljenim promenama.
"Ove mere se predstavljaju kao ograničavanje kamatnih stopa, a zapravo su usporavanje pomeranja kamata. To sada nema puno značaja pošto su kamatne stope u evrima stabilne. Poruka koju NBS šalje javnosti da štiti građane od visokih kamatnih stopa nije adekvatna, jer kamatne stope nemaju tendenciju rasta u narednom periodu", napominje on.
Tekst u celosti čitajte na sajtu Danasa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Komentari 4
Nenad
Radule
Samo strane banke i domaca sns mafija sa svojim clanstvom!
Zaduzeni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar