Srbija sklopila sporazum sa SAD o strateškoj saradnji u energetici: Šta to znači za našu zemlju?
Srbija i SAD potpisale su pre manje od mesec dana prvi sporazum o strateškoj saradnji, i to u oblasti energetike.
Potpise u Vašingtonu na ovaj sporazum su stavili ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i američki podsekretar za ekonomski razvoj i energetiku Hoze Fernandez.
Konkretan sadržaj dokumenta još nije poznat, ali zvaničnici na obe strane tvrde da predstavlja važan korak ka još bližoj saradnji dve vlade, ali i privatnih sektora dve države.
Stručnjak za energetiku Željko Marković objašnjava za "Vreme" da je uobičajena praksa da SAD sklapaju ovakve vrste sporazuma i dodaje da oni postoje i sa nekim zemljama u okruženju.
Govoreći o mogućim prednostima strateške saradnje u oblasti energetike između Srbije i SAD, on je naveo da je najveća verovatnoća da će se ugovor ticati kritičnih mineralnih sirovina, obnovljivih izvora energije i što bolje digitalizacije i komunikacije, odnosno uvođenja 5G mreže.
"Informacije koje ja imam govore da se ovde radi o sveobuhvatnom sporazumu koji se tiče i kritičnih minerala, ali i same energetike, odnosno obnovljivih izvora energije, dekarbonizacije našeg prostora, kao i napretka u digitilaziciji. Prema mojim informacijama, američka strana je kroz taj sporazum spremna da nam ubuduće pomogne svojom ekspertizom i povezivanjem sa njihovom privredom", kazao je Marković.
Dodaje da je dekarbonizacija veoma važan cilj naše zemlje, budući da se u Srbiji 70 odsto električne energije i dalje prozvodi sagorevanjem uglja, odnosno lignita, i da će to morati da se promeni na osnovu naših obaveza utvrđenim međunarodnim sporazumima, pre svega Pariskim sporazumom.
U prelaznom periodu, do 2026. godine, kompanije su u obavezi da mere i evropskim partnerima dostavljaju izveštaje o emisijama ugljenika ugrađenim u proizvod koji izvoze. Radi se o propisu SIBAM koji važi na teritoriji Evropske unije, što podrazumeva kontrolu ugljeničnog otiska proizvoda na tom tržištu.
Sektori koji su u prvoj fazi obuhvaćene SIBAM-om čine oko 12 odsto ukupnog izvoza Srbije u Evropsku uniju, dok je udeo gvožđa i čelika čak 72 procenta. To su ujedno i oblasti u kojima su zbog samog procesa proizvodnje potrebna ogromna ulaganja da bi se prilagodili novim zahtevima. Ko to ne bude mogao, plaćaće taksu ili porez za zagađenje. Zbog toga će proizvođači sa manje emisija štetnih gasova biti u boiljem položaju. To je i razlog više za oprez domaćih privrednika koji su izvozno orijentisani.
"Ne samo što ćemo morati da dekarbonizujemo energetski sektor, već će se i prilike na tržištu menjati, tako da će sve manje i manje proizvodnja iz uglja biti konkurentna. Moramo da imamo u vidu i uvođenje taksi koje sadrži EU propis SIBAM, gde će uvoznik naše električne energije u budućnosti morati da plati taksu koja će biti praktično ekvivalentna taksi za CO2 u elektroprivrednom sistemu Evropske unije", objašnjava Marković.
Pročitaj još
Šansa u hidroelektranama, vetroelektranama i solarnim panelima
Napominje da se zbog toga očekuje međunarodni pritisak na Srbiju da uvede taj sistem oporezivanja plaćanja CO2 emisija, a to se može regulisati povećanjem obnovljivih izvora energije.
"Naša država bi morala da gleda na nove mogućnosti za hidroelektrane, vetroelektrane i solarne panele", ukazuje sagovornik Vremena.
Govoreći o prednostima solara, on je podsetio na situaciju da smo letos uvozili i po gigavat angažovane snage.
"Bugarska, na primer, ima tri gigavata u solaru, a mi imamo 100 megavata. Da smo imali samo polovinu kapaciteta koji je imala Bugarska, ne bismo morali da uvozimo struju. Bilo je sunčano i toplo vreme, solar bi proizvodio struju i nadoknadili bismo tu energiju koja nam je bila potrebna zbog velike potrošnje", precizirao je Marković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
4
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
14
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
25
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Komentari 19
predrag
/®
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar