Srbija sklopila sporazum sa SAD o strateškoj saradnji u energetici: Šta to znači za našu zemlju?
Srbija i SAD potpisale su pre manje od mesec dana prvi sporazum o strateškoj saradnji, i to u oblasti energetike.
Potpise u Vašingtonu na ovaj sporazum su stavili ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i američki podsekretar za ekonomski razvoj i energetiku Hoze Fernandez.
Konkretan sadržaj dokumenta još nije poznat, ali zvaničnici na obe strane tvrde da predstavlja važan korak ka još bližoj saradnji dve vlade, ali i privatnih sektora dve države.
Stručnjak za energetiku Željko Marković objašnjava za "Vreme" da je uobičajena praksa da SAD sklapaju ovakve vrste sporazuma i dodaje da oni postoje i sa nekim zemljama u okruženju.
Govoreći o mogućim prednostima strateške saradnje u oblasti energetike između Srbije i SAD, on je naveo da je najveća verovatnoća da će se ugovor ticati kritičnih mineralnih sirovina, obnovljivih izvora energije i što bolje digitalizacije i komunikacije, odnosno uvođenja 5G mreže.
"Informacije koje ja imam govore da se ovde radi o sveobuhvatnom sporazumu koji se tiče i kritičnih minerala, ali i same energetike, odnosno obnovljivih izvora energije, dekarbonizacije našeg prostora, kao i napretka u digitilaziciji. Prema mojim informacijama, američka strana je kroz taj sporazum spremna da nam ubuduće pomogne svojom ekspertizom i povezivanjem sa njihovom privredom", kazao je Marković.
Dodaje da je dekarbonizacija veoma važan cilj naše zemlje, budući da se u Srbiji 70 odsto električne energije i dalje prozvodi sagorevanjem uglja, odnosno lignita, i da će to morati da se promeni na osnovu naših obaveza utvrđenim međunarodnim sporazumima, pre svega Pariskim sporazumom.
U prelaznom periodu, do 2026. godine, kompanije su u obavezi da mere i evropskim partnerima dostavljaju izveštaje o emisijama ugljenika ugrađenim u proizvod koji izvoze. Radi se o propisu SIBAM koji važi na teritoriji Evropske unije, što podrazumeva kontrolu ugljeničnog otiska proizvoda na tom tržištu.
Sektori koji su u prvoj fazi obuhvaćene SIBAM-om čine oko 12 odsto ukupnog izvoza Srbije u Evropsku uniju, dok je udeo gvožđa i čelika čak 72 procenta. To su ujedno i oblasti u kojima su zbog samog procesa proizvodnje potrebna ogromna ulaganja da bi se prilagodili novim zahtevima. Ko to ne bude mogao, plaćaće taksu ili porez za zagađenje. Zbog toga će proizvođači sa manje emisija štetnih gasova biti u boiljem položaju. To je i razlog više za oprez domaćih privrednika koji su izvozno orijentisani.
"Ne samo što ćemo morati da dekarbonizujemo energetski sektor, već će se i prilike na tržištu menjati, tako da će sve manje i manje proizvodnja iz uglja biti konkurentna. Moramo da imamo u vidu i uvođenje taksi koje sadrži EU propis SIBAM, gde će uvoznik naše električne energije u budućnosti morati da plati taksu koja će biti praktično ekvivalentna taksi za CO2 u elektroprivrednom sistemu Evropske unije", objašnjava Marković.
Pročitaj još
Šansa u hidroelektranama, vetroelektranama i solarnim panelima
Napominje da se zbog toga očekuje međunarodni pritisak na Srbiju da uvede taj sistem oporezivanja plaćanja CO2 emisija, a to se može regulisati povećanjem obnovljivih izvora energije.
"Naša država bi morala da gleda na nove mogućnosti za hidroelektrane, vetroelektrane i solarne panele", ukazuje sagovornik Vremena.
Govoreći o prednostima solara, on je podsetio na situaciju da smo letos uvozili i po gigavat angažovane snage.
"Bugarska, na primer, ima tri gigavata u solaru, a mi imamo 100 megavata. Da smo imali samo polovinu kapaciteta koji je imala Bugarska, ne bismo morali da uvozimo struju. Bilo je sunčano i toplo vreme, solar bi proizvodio struju i nadoknadili bismo tu energiju koja nam je bila potrebna zbog velike potrošnje", precizirao je Marković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
0
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
2
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
4
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
3
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
6
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
4
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
20
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
6
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Komentari 19
predrag
/®
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar