Ako Srbija obustavi projekte Jadar, Expo 2027 i Beograd na vodi - koje su posledice?
Srbija do sada, barem da javnost zna, nije potpisala sa kompanijom Rio Sava Exploration nikakav ugovor o realizaciji projekta Jadar.
Foto: 021.rs
To, međutim, ne znači da ova kompanija u slučaju da se naša zemlja predomisli i zabrani dalju realizaciju investicije, ne bi imala pravni osnov da traži zaštitu svojih prava pred nadležnim međunarodnim instancama. Čak i bez potpisanog ugovora, odnosno osnova koji bi podrazumevao direktno kršenje ugovorom preuzetih obaveza, piše Forbes Srbija.
Mehanizam za ovakav spor, svakako, postoji. Postoji i više pravnih institucija koje rešavaju ovakve sporove. Jedna od njih je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova, pri Svetskoj banci, u Vašingtonu. Pred ovom institucijom protiv Srbije vodilo se ili se trenutno vodi više sporova koje su pokrenuli investitori koji su tražili zaštitu svojih prava. Druga institucija je Međunarodna trgovinska komora u Parizu.
Forbes Srbija istraživao je da li postoji pravni osnov za pokretanje arbitražnih postupaka. Šta bi se desilo da se iz nekog razloga (odlukom ove ili neke buduće vlasti) obustave tri, trenutno, najznačajnija investiciona projekta u zemlji - Jadar, Beograd na vodi i Expo 2027. Koliko bi država morala da izdvoji novca ukoliko bi izgubila ove sporove?
Upozorenja da bi Srbija, ukoliko odustane od projekta Jadar, mogla platiti odštetu od jedne do čak tri milijarde evra, stizala su i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i od sadašnje predsednice Skupštine Ane Brnabić. Za ove tvrdnje, međutim, nisu izneli nikakve argumente, niti su dali objašnjenje. Zato je logičnije pretpostaviti da se radi o paušalnoj oceni i zastrašivanju javnosti po principu 2bolje rudnik, nego odštetni ceh".
S druge strane, slične pretnje, samo bez licitiranja iznosom, stizale su svojevremeno i od predstavnika Rio Sava Exploration. Oni su, naime, uoči najava da će se projekat Jadar obustaviti 2022. godine, ustvrdili da je on "predmet zaštite u skladu sa bilateralnim sporazumom Srbije i Velike Britanije i da taj sporazum predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija".
Drugim rečima, reč je o investicionim sporovima, odnosno investicionim arbitražama koje su moguće i onda kada konkretni ugovori ne postoje. Osnovu za takve sporove predstavljaju bilateralni sporazumi dve zemlje. Spor, dakle, pokreće investitor iz strane zemlje protiv zemlje u kojoj mu je, prema njegovom verovanju, investicija iz nekog razloga ugrožena, a obećanja neispunjena.
Advokati koji učestvuju u ovakvim sporovima tvrde da se broj investicionih arbitraža povećava jer strani ulagači postaju sve svesniji da ti sporazumi o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja (BIT) zapravo sadrže moćno sredstvo zaštite njihovih investicija. Srbija, inače, ima oko 50 sporazuma ovog tipa sa različitim zemljama, među kojima je i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Redovni profesor beogradskog Pravnog fakulteta i predsednik Beogradskog arbitražnog centra, stalne arbitražne institucije pri Udruženju za arbitražno pravo, Vladimir Pavić kaže za Forbes Srbija da nije moguće eksplicitno tvrditi da postoji ili ne pravni osnov za arbitražu u slučaju projekta Jadar. Ono što, međutim, postoji su mehanizmi da se takav spor pokrene.
"Nije moguće na osnovu izjava zainteresovanih strana, bilo da je reč o investitoru ili domaćim političkim akterima, tvrditi da pravni osnov izvesno postoji. Ali, tačno je da postoje mehanizmi koje bi Rio Sava mogao da iskoristi u situaciji da smatra da obećanja koja je Srbija dala nisu ispunjena. Reč je o obećanjima koja je Srbija dala Ujedinjenom Kraljevstvu na osnovu bilateralnog međunarodnog sporazuma o zaštiti investicija", kaže profesor Pavić.
On dalje objašnjava da se investiciona arbitraža pokreće najčešće iz dva razloga: prvi se tiče nekog činjenja ili propusta koji je država domaćin mogla da napravi u vezi sa određenom investicijom, a drugo je eventualni regulatorni zaokret koji svaka država ima pravo da načini.
"Odlučiti se za regulatorni zaokret je legitimna stvar i pravo jedne države, ali istovremeno može pričiniti štetu stranim investitorima koji su već učinili određena ulaganja uzdajući se u stabilnost regulatornog okvira. Dobar primer je trenutno Španija koja se suočava sa nizom investicionih arbitraža jer je promenila svoj regulatorni okvir za solarnu energiju", objašnjava Pavić.
Advokati objašnjavaju da je pravno dejstvo ovakve arbitraže direktno izvršivo, odnosno da je reč o pravosnažnim sudskim presudama, pošto je investiciona arbitraža nezavisna od pravosudnog sistema zemlje koja je tužena. I domaći sudovi je ne mogu osporiti niti na nju na bilo koji način uticati.
Slučaj "Expo 2027"
U slučaju Srbije kao domaćina međunarodne izložbe Expo 2027, takođe je mnogo nepoznanica. Kakve obaveze je država tačno preduzela i da li one sa sobom povlače mogućnost arbitražnog postupka i plaćanje nekakvih penala u slučaju odustajanja, nije poznato.
Na pitanje o tome može li doći do arbitražnih sporova u vezi sa pripremama za Expo, Pavić kaže da sporovi iz poslovanja u privredi – bilo da je reč o čisto domaćim ili međunarodnom sporovima, uvek mogu da završe na arbitraži ako ugovorne strane tako predvide. Da li je tako nešto predviđeno u ugovorima sa izvođačima radova na objektima u okviru Expo, ne može se tvrditi bez uvida u konkretne ugovore.
Pročitaj još
"Ako ti ugovori sa izvođačima sadrže odredbe o rešavanju eventualnih sporova pred arbitražnim organima, tada bi u slučaju spora i jedna i druga strana bile dužne da se obrate arbitraži, a ne sudovima, ali da bismo to tvrdili potrebno je da znamo šta tačno piše u ugovorima", objašnjava Pavić.
Nezvanično, pak, advokati kažu da nije nemoguće da bi odustajanje od organizovanja izložbe moglo imati nekakve pravne i finansijske posledice. Ali bi se ovakav potez pre svega odrazio na rejting i kredibilitet zemlje koja se obavezala da bude domaćin.
Kakva je situacija kada je u pitanju Beograd na vodi možete pročitati u celom tekstu Forbes Srbija OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
15
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
10
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
9
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
29
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
NBS jedini kupac zlata Ziđina: 48,4 milijarde dinara od prodaje
02.05.2026.•
32
Kompletan prihod ostvaren od prodaje zlata, koji je u 2025. godini iznosio oko 48,4 milijardi dinara, kompanija Srbija Ziđin Koper ostvarila je od prodaje tog plemenitog metala Narodnoj banci Srbije (NBS).
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
7
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
3
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
2
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
18
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
39
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
5
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
12
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Komentari 66
Ralle
Samo gledajte
Komšija
Ma šta kažeš, znači vratićemo se na vreme kad nam je bilo dobro? Pa to su odlične vesti!
Trt
Raskidaćemo sve će da zvoni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar