Ako Srbija obustavi projekte Jadar, Expo 2027 i Beograd na vodi - koje su posledice?
Srbija do sada, barem da javnost zna, nije potpisala sa kompanijom Rio Sava Exploration nikakav ugovor o realizaciji projekta Jadar.
Foto: 021.rs
To, međutim, ne znači da ova kompanija u slučaju da se naša zemlja predomisli i zabrani dalju realizaciju investicije, ne bi imala pravni osnov da traži zaštitu svojih prava pred nadležnim međunarodnim instancama. Čak i bez potpisanog ugovora, odnosno osnova koji bi podrazumevao direktno kršenje ugovorom preuzetih obaveza, piše Forbes Srbija.
Mehanizam za ovakav spor, svakako, postoji. Postoji i više pravnih institucija koje rešavaju ovakve sporove. Jedna od njih je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova, pri Svetskoj banci, u Vašingtonu. Pred ovom institucijom protiv Srbije vodilo se ili se trenutno vodi više sporova koje su pokrenuli investitori koji su tražili zaštitu svojih prava. Druga institucija je Međunarodna trgovinska komora u Parizu.
Forbes Srbija istraživao je da li postoji pravni osnov za pokretanje arbitražnih postupaka. Šta bi se desilo da se iz nekog razloga (odlukom ove ili neke buduće vlasti) obustave tri, trenutno, najznačajnija investiciona projekta u zemlji - Jadar, Beograd na vodi i Expo 2027. Koliko bi država morala da izdvoji novca ukoliko bi izgubila ove sporove?
Upozorenja da bi Srbija, ukoliko odustane od projekta Jadar, mogla platiti odštetu od jedne do čak tri milijarde evra, stizala su i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i od sadašnje predsednice Skupštine Ane Brnabić. Za ove tvrdnje, međutim, nisu izneli nikakve argumente, niti su dali objašnjenje. Zato je logičnije pretpostaviti da se radi o paušalnoj oceni i zastrašivanju javnosti po principu 2bolje rudnik, nego odštetni ceh".
S druge strane, slične pretnje, samo bez licitiranja iznosom, stizale su svojevremeno i od predstavnika Rio Sava Exploration. Oni su, naime, uoči najava da će se projekat Jadar obustaviti 2022. godine, ustvrdili da je on "predmet zaštite u skladu sa bilateralnim sporazumom Srbije i Velike Britanije i da taj sporazum predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija".
Drugim rečima, reč je o investicionim sporovima, odnosno investicionim arbitražama koje su moguće i onda kada konkretni ugovori ne postoje. Osnovu za takve sporove predstavljaju bilateralni sporazumi dve zemlje. Spor, dakle, pokreće investitor iz strane zemlje protiv zemlje u kojoj mu je, prema njegovom verovanju, investicija iz nekog razloga ugrožena, a obećanja neispunjena.
Advokati koji učestvuju u ovakvim sporovima tvrde da se broj investicionih arbitraža povećava jer strani ulagači postaju sve svesniji da ti sporazumi o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja (BIT) zapravo sadrže moćno sredstvo zaštite njihovih investicija. Srbija, inače, ima oko 50 sporazuma ovog tipa sa različitim zemljama, među kojima je i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Redovni profesor beogradskog Pravnog fakulteta i predsednik Beogradskog arbitražnog centra, stalne arbitražne institucije pri Udruženju za arbitražno pravo, Vladimir Pavić kaže za Forbes Srbija da nije moguće eksplicitno tvrditi da postoji ili ne pravni osnov za arbitražu u slučaju projekta Jadar. Ono što, međutim, postoji su mehanizmi da se takav spor pokrene.
"Nije moguće na osnovu izjava zainteresovanih strana, bilo da je reč o investitoru ili domaćim političkim akterima, tvrditi da pravni osnov izvesno postoji. Ali, tačno je da postoje mehanizmi koje bi Rio Sava mogao da iskoristi u situaciji da smatra da obećanja koja je Srbija dala nisu ispunjena. Reč je o obećanjima koja je Srbija dala Ujedinjenom Kraljevstvu na osnovu bilateralnog međunarodnog sporazuma o zaštiti investicija", kaže profesor Pavić.
On dalje objašnjava da se investiciona arbitraža pokreće najčešće iz dva razloga: prvi se tiče nekog činjenja ili propusta koji je država domaćin mogla da napravi u vezi sa određenom investicijom, a drugo je eventualni regulatorni zaokret koji svaka država ima pravo da načini.
"Odlučiti se za regulatorni zaokret je legitimna stvar i pravo jedne države, ali istovremeno može pričiniti štetu stranim investitorima koji su već učinili određena ulaganja uzdajući se u stabilnost regulatornog okvira. Dobar primer je trenutno Španija koja se suočava sa nizom investicionih arbitraža jer je promenila svoj regulatorni okvir za solarnu energiju", objašnjava Pavić.
Advokati objašnjavaju da je pravno dejstvo ovakve arbitraže direktno izvršivo, odnosno da je reč o pravosnažnim sudskim presudama, pošto je investiciona arbitraža nezavisna od pravosudnog sistema zemlje koja je tužena. I domaći sudovi je ne mogu osporiti niti na nju na bilo koji način uticati.
Slučaj "Expo 2027"
U slučaju Srbije kao domaćina međunarodne izložbe Expo 2027, takođe je mnogo nepoznanica. Kakve obaveze je država tačno preduzela i da li one sa sobom povlače mogućnost arbitražnog postupka i plaćanje nekakvih penala u slučaju odustajanja, nije poznato.
Na pitanje o tome može li doći do arbitražnih sporova u vezi sa pripremama za Expo, Pavić kaže da sporovi iz poslovanja u privredi – bilo da je reč o čisto domaćim ili međunarodnom sporovima, uvek mogu da završe na arbitraži ako ugovorne strane tako predvide. Da li je tako nešto predviđeno u ugovorima sa izvođačima radova na objektima u okviru Expo, ne može se tvrditi bez uvida u konkretne ugovore.
Pročitaj još
"Ako ti ugovori sa izvođačima sadrže odredbe o rešavanju eventualnih sporova pred arbitražnim organima, tada bi u slučaju spora i jedna i druga strana bile dužne da se obrate arbitraži, a ne sudovima, ali da bismo to tvrdili potrebno je da znamo šta tačno piše u ugovorima", objašnjava Pavić.
Nezvanično, pak, advokati kažu da nije nemoguće da bi odustajanje od organizovanja izložbe moglo imati nekakve pravne i finansijske posledice. Ali bi se ovakav potez pre svega odrazio na rejting i kredibilitet zemlje koja se obavezala da bude domaćin.
Kakva je situacija kada je u pitanju Beograd na vodi možete pročitati u celom tekstu Forbes Srbija OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tehnolog o hepatitisu A u zamrznutom voću iz Srbije: Postajemo tranzitna zona za spornu hranu
17.05.2026.•
4
Vest da je u Nemačkoj u zamrznutoj mešavini bobičastog voća poreklom iz Srbije otkriven virus hepatitisa A opet je otvorila pitanje bezbednosti hrane namenjene izvozu, ali i proizvoda koji se nalaze na domaćem tržištu.
Nisu samo Mimović i Karić voljni da preuzmu NIS: U samom foto-finišu ima još zainteresovanih
17.05.2026.•
18
I dok se broj dana do 22. maja kada ističe rok za postizanje dogovora oko prodaje NIS-a smanjuje, neizvesnost u vezi sa razrešenjem ove višemesečne sage raste.
Ističe rok za NIS: Dogovora o vlasništvu i dalje nema
16.05.2026.•
13
Ostalo je nedelju dana do isteka roka za promenu vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je nametnula američka administracija, odredivši 22. maj kao novi datum.
U Srbiji izdato 19,3 odsto više građevinskih dozvola nego prošlog marta
16.05.2026.•
2
U Srbiji su u martu ove godine izdate 2.634 građevinske dozvole, što je 19,3 odsto više nego u martu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Cene voća i povrća ponovo ljute građane: Trešnje i do 1.500 dinara
15.05.2026.•
28
Početak maja kupcima donosi negodovanje: trešnje su 1.500 dinara za kilogram, dok borovnice dostižu cenu od 2.200 dinara po kilogramu.
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
5
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
9
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
40
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
3
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
9
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
44
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
47
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
Komentari 66
Ralle
Samo gledajte
Komšija
Ma šta kažeš, znači vratićemo se na vreme kad nam je bilo dobro? Pa to su odlične vesti!
Trt
Raskidaćemo sve će da zvoni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar