Klimatske promene i niske otkupne cene uništavaju tržište meda: Pčele stradaju, falsifikati cvetaju

Autor: RTS

Info

09.02.2025.

22:03

Promena klime, niža otkupna cena meda, i veliki broj falsifikata na tržištu su problemi s kojima se bore pčelari.

Klimatske promene i niske otkupne cene uništavaju tržište meda: Pčele stradaju, falsifikati cvetaju

Foto: Pixabay (ilustracija)

Neki uspevaju da se održe, ali mnogi odustaju od proizvodnje. Pa je i na Sajmu meda u Beogradu, svake godine sve manje izlagača.

Falsifikovani med je nekada bio retkost. Sada dominira na tržištu. Za potrošače je poražavajući podatak da je tek u svakoj trećoj tegli pravi med, piše RTS.

I to su podaci na svetskom nivou. Koji je med pravi, a koji veštački, ni stručnjaci ne mogu lako da procene, već samo uz laboratorijske analize.

"Nećete verovati da su ovi koji rade falsifikate kao čarobnjaci, prevare profesore koji se više od 30 godina bave pčelarstvom i medom kao što sam ja. Ja sam jednom prilikom u inostranstvu imao prilike da me čovek pita koji je to med, ja sam rekao koji je, a on kaže, profesore, to je čist falsifikat", rekao je predsednik Srpskog društva za testiranje kvaliteta meda prof. dr Slađan Rašić.

Pčelari se žale na nisku otkupnu cenu

Pre pet godina za kilogram meda otkupna cena je bila sedam evra, sada je tri evra. I tu su opet u prednosti proizvođači falsifikata.

"Koriste se razne melase ili bombon sirupi i šta ja znam šta sve koriste, neke proizvode koji u nabavci koštaju 50 do 100 dinara, a ovamo izađu na tržište sa 400 do 500 dinara i onda mi nikada ne možemo da budemo konkurentni", objasnio je pčelar iz Vlasotinca Zoran Krstić.

Pčelari kažu da tegla prirodnog meda ne sme da košta manje od hiljadu dinara. U protivnom, proizvodnja se ne isplati.

"Poznajemo mnogo pčelara, posebno moj otac koji je dosta pčelara opčelario, ali nažalost veliki broj njih je posle nekoliko godina odustao jer je teško naći svoju računicu u svemu tome", rekao je pčelar sa Sokolskih planina Đorđe Radovanović.

Kako naći pravi med

Potrošači se pitaju kako pronaći pravi med, kad falsifikatori mogu da prevare i stručnjake. Rešenje je u tradiciji i poverenju. Milojkovići sa Homoljskih planina imaju 600 košnica i med prave više od pola veka.

"Imamo mušterije u Beogradu, Novom Sadu, šaljemo med pouzećem. Prodajemo matični mleč, propolis, bagremov, livadski, šumski, lipov med, selimo košnice", kaže Svetlana Milojković iz sela Kamenovo, Homolje.

Osim što nam daju med, pčele su i najznačajniji biljni oprašivači. Iako je još Ajnštajn govorio da kada bi pčele nestale, za četiri godine ne bi bilo života na Zemlji, ljudi ih vrlo često nemarom i hemikalijama ubijaju.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

U prolazu

10.02.2025 • 08:04

eh...

Krenuo kao hobi sa 5 košnica a deset godina kasnije više od 150. Sa divljacima iz SPOSa nema razgovora, uvoz otrovnih falsifikata država dozvoljava. Redukovao košnice, imam desetak za sopstvene potrebe. Opet hobi. A takav potencijal Srbija ima da može lepo da se živi. Puno je prvara u pčelarstvu i ljudima se ogadilo bavljenje istim u smislu zanimanja.

26 9 +17
realnost

10.02.2025 • 07:16

Uskoro pravog meda nece biti kao sto pravih virsli nema odavno.

18 0 +18

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.