Padaju u nesvest od loših uslova rada, a ako premaše normu dobiju - aplauz, slatkiš ili sok

Autor: Nova ekonomija

Info

02.04.2025.

11:25 > 11:26

U Srbiji postoji 1.687 registrovanih fabrika u sektoru tekstila, odeće, kože i obuće, a broj registrovanih zaposlenih u ovoj oblasti je 60.725.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Padaju u nesvest od loših uslova rada, a ako premaše normu dobiju - aplauz, slatkiš ili sok

Foto: Pixabay

Radnici u ovoj industriji suočavaju se sa nehumanim uslovima rada, a plate su obično daleko ispod republičkog proseka, piše Nova ekonomija. Neretko ove fabrike šiju odeću i obuću za poznate svetske brendove, ali radnici u njima nemaju "svetske uslove rada", pokazuje istraživanje koje je sproveo Centar za politike emancipacije (CPE).

Predstavnica Centra za politike emancipacije Bojana Tamindžija navela je za Novu ekonomiju da sektor tekstila, odeće i obuće u Srbiji karakteriše ceo set kršenja radnih prava od koji se radnice i radnici najčešće žale na uskraćivanje prava na bolovanje, neadekvatnu ili nepostojeću ventilaciju i klimatizaciju.

"Nije neobično da se u toku radnog vremena pada u nesvest od vrućine i isparenja, prekovremeni rad preko zakonski dozvoljene granice na nedeljnom nivou ili mesečnom nivou i zloupotreba instituta preraspodele radnog vremena", navodi ona.

Tokom istraživanja koje je CPE sproveo, na pitanje da li su zadovoljni bezbednošću na radnom mestu, skoro polovina ispitanih radnica i radnika je odgovorila negativno. Mnogi radnici ocenili su određene segmente bezbednosti na radu kao nezadovoljavajuće.

Kao glavne probleme radnice u jednoj od pet ispitanih fabrika navele su neadekvatnu temperaturu u radnom prostoru, posebno tokom leta, potom prašinu, buku i zagušljivost. Pored toga, radnice su navele i da nema dovoljno sanitarnih čvorova, kao i da higijena u toaletima nije adekvatna (neredovno čišćenje, nedostatak sapuna i toalet papira).

Dve trećine ispitanih navodi da su one ili njihove kolege i koleginice imali ili još imaju zdravstvene probleme koji su posledica uslova u kojima rade. Najčešće se navode problemi sa zglobovima i kičmom, oštećenja vida, sluha, respiratorne alergije, ali i srčana oboljenja. Uprkos ovome, samo dve od pet fabrika organizuju periodične lekarske preglede za zaposlene, najčešće jednom godišnje.

Ispitanice iz fabrika u kojima je ovo praksa navode da su i ovi pregledi uglavnom formalnost i da se na njima čak zanemaruju zdravstveni problemi na koje se radnice i radnici žale.

Povrede na radu su imali ili su svedočili povredama svojih kolega gotovo sve ispitanice. One smatraju da se dosta povreda na radu dešava zbog umora i iscrpljenosti, kao i prevelikog pritiska za postizanje previsokih normi. U svim fabrikama ispitanice prijavljuju da je padanje u nesvest od premora, visokih temperatura i nedostatka ventilacije redovna pojava.

Od ostalih povreda najčešće su povrede prstiju i ruku (prošivanje prstiju, posekotine i ubodi). U jednoj od pet ispitivanih fabrika prema svedočenju radnica došlo je do smrtnih ishoda direktnom povredom na radnom mestu.

"Koleginica jedna je kukala da je boli glava, tražila je u pola dva da izađe, ali joj nisu dali. Izdržala je, i kad je završila umrla je. Možda su oni njoj iz dobre namere rekli da izdrži još pola sata da ne bi odrađivala", navodi jedna od radnica.

S obzirom na to da radnice i radnici u Srbiji šiju odeću i obuću za poznate svetske brendove, postavlja se pitanje da li je tim brendovima važno i da li obraćaju pažnju na uslove rada u zemljama u kojima imaju fabrike.

Tamindžija iz CPE naglasila je da se sa sigurnošću da su uslovi rada i zarade gotovo svuda identične.

"Ukoliko postoje razlike pričamo o nijansama. Situacija je jednako loša i što se tiče uslova rada i zarada i u svim zemljama regiona, uključujući i zemlje članice Evropske unije poput Rumunije, Bugarske ili Italije", navela je ona.

Kad prebaciš normu dobiješ slatkiš ili aplauz

Prosečna neto zarada u industriji odevnih predmeta je iznosila u 2024. godini 61.133 dinara, odnosno oko 520 evra, dok je prosečna neto zarada u Srbiji iznosila 96.745 dinara, odnosno 825 evra. Prema rečima Tamindžije, u sektoru tekstila osnovna zarada jeste uglavnom minimalac, a prekovremeni sati i bonusi su jednako važna komponenta zarade.

Međutim, kršenje radnih prava i niske zarade su direktna posledica poslovnog modela kome je profit na prvom mestu, tvrdi Tamindžija.

"Imamo svinju, uzimamo na kredit koncentrat, pa kad prodaš svinju uzmeš gotovinu i tako nešto kao obrneš. Imam plastenik, prodajem kupus, paradajz, beli krompir na veliko marketima. Ako je kilo paradajza sad 200 dinara u prodavnici, više uzima onaj što se nije bavio time, nego ja što sam se lomila u polju. Meni je u kući sve polovno", izjavila je jedna radnica.

"Stalni zahtev za većom produktivnošću dovodi do nerealnih normi, nerealne norme sa druge strane služe kao mehanizam pritiska kojim se radnice i radnici ucenjuju i zastrašuju, a da pri tom povećanje produktivnosti ne znači i povećanje zarada nego uvećanje profita deoničarima", rekla je ona.

Dodala je da se izvršni menadžeri u centralama brenda pri preuzimanju dužnosti formalno obavezuju da će uvećati profit deoničarima, što znači da ukoliko to ne ostvare krše stavke svog ugovora o radu.

Krize u poslovanju fabrike sa jedne strane, ali i uspešno poslovanje, nemaju veći uticaj na rast ili smanjenje zarada radnica i radnika. Kada "izbace" dovoljan broj proizvoda, ili premaše normu, radnice bivaju nagrađene na načine koje smatraju ponižavajućim - aplauzom, sokom, slatkišima.

Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

TEKSTILNA INDUSTRIJA tekstilne radnice

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Viki

03.04.2025 • 09:23

Gde su odgovorni?

Da postoji vlada koja brine o ljudima, nikada takve firme ne bi mogle da posluju u Srbiji.

3 3 0
dacic

03.04.2025 • 06:54

normalno
kako feudalac da se obogati, to je resenje
das radniku keks kao nagradu i on od srece pada u nesvest

5 7 -2
Grim

02.04.2025 • 19:28

Srpski KRAPitalizam

Da su živi, Marks i Engels bi mogli da napišu nekoliko knjiga.

9 9 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.