Padaju u nesvest od loših uslova rada, a ako premaše normu dobiju - aplauz, slatkiš ili sok
U Srbiji postoji 1.687 registrovanih fabrika u sektoru tekstila, odeće, kože i obuće, a broj registrovanih zaposlenih u ovoj oblasti je 60.725.
Foto: Pixabay
Radnici u ovoj industriji suočavaju se sa nehumanim uslovima rada, a plate su obično daleko ispod republičkog proseka, piše Nova ekonomija. Neretko ove fabrike šiju odeću i obuću za poznate svetske brendove, ali radnici u njima nemaju "svetske uslove rada", pokazuje istraživanje koje je sproveo Centar za politike emancipacije (CPE).
Predstavnica Centra za politike emancipacije Bojana Tamindžija navela je za Novu ekonomiju da sektor tekstila, odeće i obuće u Srbiji karakteriše ceo set kršenja radnih prava od koji se radnice i radnici najčešće žale na uskraćivanje prava na bolovanje, neadekvatnu ili nepostojeću ventilaciju i klimatizaciju.
"Nije neobično da se u toku radnog vremena pada u nesvest od vrućine i isparenja, prekovremeni rad preko zakonski dozvoljene granice na nedeljnom nivou ili mesečnom nivou i zloupotreba instituta preraspodele radnog vremena", navodi ona.
Tokom istraživanja koje je CPE sproveo, na pitanje da li su zadovoljni bezbednošću na radnom mestu, skoro polovina ispitanih radnica i radnika je odgovorila negativno. Mnogi radnici ocenili su određene segmente bezbednosti na radu kao nezadovoljavajuće.
Kao glavne probleme radnice u jednoj od pet ispitanih fabrika navele su neadekvatnu temperaturu u radnom prostoru, posebno tokom leta, potom prašinu, buku i zagušljivost. Pored toga, radnice su navele i da nema dovoljno sanitarnih čvorova, kao i da higijena u toaletima nije adekvatna (neredovno čišćenje, nedostatak sapuna i toalet papira).
Dve trećine ispitanih navodi da su one ili njihove kolege i koleginice imali ili još imaju zdravstvene probleme koji su posledica uslova u kojima rade. Najčešće se navode problemi sa zglobovima i kičmom, oštećenja vida, sluha, respiratorne alergije, ali i srčana oboljenja. Uprkos ovome, samo dve od pet fabrika organizuju periodične lekarske preglede za zaposlene, najčešće jednom godišnje.
Ispitanice iz fabrika u kojima je ovo praksa navode da su i ovi pregledi uglavnom formalnost i da se na njima čak zanemaruju zdravstveni problemi na koje se radnice i radnici žale.
Povrede na radu su imali ili su svedočili povredama svojih kolega gotovo sve ispitanice. One smatraju da se dosta povreda na radu dešava zbog umora i iscrpljenosti, kao i prevelikog pritiska za postizanje previsokih normi. U svim fabrikama ispitanice prijavljuju da je padanje u nesvest od premora, visokih temperatura i nedostatka ventilacije redovna pojava.
Od ostalih povreda najčešće su povrede prstiju i ruku (prošivanje prstiju, posekotine i ubodi). U jednoj od pet ispitivanih fabrika prema svedočenju radnica došlo je do smrtnih ishoda direktnom povredom na radnom mestu.
"Koleginica jedna je kukala da je boli glava, tražila je u pola dva da izađe, ali joj nisu dali. Izdržala je, i kad je završila umrla je. Možda su oni njoj iz dobre namere rekli da izdrži još pola sata da ne bi odrađivala", navodi jedna od radnica.
S obzirom na to da radnice i radnici u Srbiji šiju odeću i obuću za poznate svetske brendove, postavlja se pitanje da li je tim brendovima važno i da li obraćaju pažnju na uslove rada u zemljama u kojima imaju fabrike.
Tamindžija iz CPE naglasila je da se sa sigurnošću da su uslovi rada i zarade gotovo svuda identične.
"Ukoliko postoje razlike pričamo o nijansama. Situacija je jednako loša i što se tiče uslova rada i zarada i u svim zemljama regiona, uključujući i zemlje članice Evropske unije poput Rumunije, Bugarske ili Italije", navela je ona.
Kad prebaciš normu dobiješ slatkiš ili aplauz
Prosečna neto zarada u industriji odevnih predmeta je iznosila u 2024. godini 61.133 dinara, odnosno oko 520 evra, dok je prosečna neto zarada u Srbiji iznosila 96.745 dinara, odnosno 825 evra. Prema rečima Tamindžije, u sektoru tekstila osnovna zarada jeste uglavnom minimalac, a prekovremeni sati i bonusi su jednako važna komponenta zarade.
Međutim, kršenje radnih prava i niske zarade su direktna posledica poslovnog modela kome je profit na prvom mestu, tvrdi Tamindžija.
"Imamo svinju, uzimamo na kredit koncentrat, pa kad prodaš svinju uzmeš gotovinu i tako nešto kao obrneš. Imam plastenik, prodajem kupus, paradajz, beli krompir na veliko marketima. Ako je kilo paradajza sad 200 dinara u prodavnici, više uzima onaj što se nije bavio time, nego ja što sam se lomila u polju. Meni je u kući sve polovno", izjavila je jedna radnica.
"Stalni zahtev za većom produktivnošću dovodi do nerealnih normi, nerealne norme sa druge strane služe kao mehanizam pritiska kojim se radnice i radnici ucenjuju i zastrašuju, a da pri tom povećanje produktivnosti ne znači i povećanje zarada nego uvećanje profita deoničarima", rekla je ona.
Pročitaj još
Dodala je da se izvršni menadžeri u centralama brenda pri preuzimanju dužnosti formalno obavezuju da će uvećati profit deoničarima, što znači da ukoliko to ne ostvare krše stavke svog ugovora o radu.
Krize u poslovanju fabrike sa jedne strane, ali i uspešno poslovanje, nemaju veći uticaj na rast ili smanjenje zarada radnica i radnika. Kada "izbace" dovoljan broj proizvoda, ili premaše normu, radnice bivaju nagrađene na načine koje smatraju ponižavajućim - aplauzom, sokom, slatkišima.
Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Lukoil najavio prodaju svoje imovine u inostranstvu zbog sankcija SAD
27.10.2025.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil saopštila je danas da, zbog uvođenja sankcija nekih država protiv te firme i njenih podružnica, namerava da proda svoju imovinu u inostranstvu.
Milioni Rusa bez pristupa svojoj imovini u EU
27.10.2025.•
0
Pored rezervi Centralne banke Rusije, u EU su zamrznuta i sredstva ruskih privatnih lica. Oni imaju pravo da ih potražuju nazad, ali je to u praksi gotovo nemoguće.
O novim izmenama uredbe o maržama: "Tek da bi se nešto radilo"
27.10.2025.•
5
Uredba kojom su ograničene marže trgovaca na osnovne životne namirnice ponovo je izmenjena i to treći put od stupanja na snagu početkom septembra.
Direktorka: Katanac i otkaz radnicima u vranjskom Kentauru i zbog "dramatičnog povećanja minimalca"
27.10.2025.•
10
Izvršna direktorka danske firme "Kentaur AS" Mie Korg navela je da je fabrika u Vranju zatvorena zbog značajnog deficita koji firma beleži i "drastičnog povećanja minimalnih zarada u Srbiji".
Cene izgradnje planiranih elektrana u Srbiji porasle za dve godine i do 90 odsto, a skoro svi projekti kasne
27.10.2025.•
5
Za dve godine koliko je prošlo od usvajanja Polaznih osnova plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. do usvajanja izmena tog dokumenta, cene izgradnje najvažnijih novih kapaciteta su značajno porasle.
Ministarstvo energetike: Trenutno bez poremećaja u snabdevanju tržišta u Srbiji naftnim derivatima
27.10.2025.•
0
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Saša Koković izjavio je da u ovom trenutku nema poremećaja u snabdevanju domaćeg tržišta naftnim derivatima.
Vučić rekao da će Srbija uzeti stvar u svoje ruke ako se ne nađe rešenje za NIS: "To znači nacionalizacija"
27.10.2025.•
43
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenio je da je problem sa uvozom ruskog gasa komplikovaniji od problema sa kojim će se suočiti rafinerija u Pančevu zbog američkih sankcija NIS-u.
Pčelari do 31. oktobra moraju da prijave broj košnica za zimovanje
26.10.2025.•
0
Do 31. oktobra svi pčelari moraju da prijave nadležnom veterinaru broj košnica sa kojima ulaze u zimovanje, u skladu sa Pravilnikom o obeležavanju pčelinjih društava.
Direktor FEFA instituta: "Rusi nas svakako drže u šaci"
26.10.2025.•
14
"Rusi nas svakako drže u šaci. Mislim da je njima džoker bio gasni aranžman i prilično sam siguran da ga nisu produžili jer su čekali šta će se desiti na tržištu", kaže Goran Radosavljević, direktor FEFA instituta.
Kina saopštila da je postigla preliminarni konsenzus sa SAD o trgovini
26.10.2025.•
0
SAD i Kina postigli su u Maleziji "preliminarni konsenzus" za rešavanje svojih trgovinskih sporova.
Povučen Teslin cybertruck zbog softverske greške
26.10.2025.•
1
Kompanija Tesla opozvala je danas 63.619 cybertruck vozila zbog softverskog problema koji utiče na prednja parking svetla.
U Srbiji od početka godine prodato više novih vozila nego u isto vreme 2024.
26.10.2025.•
10
Rezultati prodaje novih vozila u Srbiji u prva tri kvartala 2025. godine, za razliku od većine evropskih zemalja i EU ukupno, (gde se beleži ili usporavanje ili pad tržišta) pokazuju da tržište sveukupno raste.
Srbija nastavila ubrzano da povećava zlatne rezerve
26.10.2025.•
16
Na stabilnost svake države, pa i Srbije u kriznim vremenima značajno utiču zlatne rezerve.
Nemačka krajem 2027. izbacuje čekove iz upotrebe
26.10.2025.•
1
Nemačka krajem 2027. potpuno izbacuje čekove iz upotrebe, saopštila je Bundesbanka.
Vlada obezbedila dodatna sredstva za subvencije za prve stanove po rođenju deteta
25.10.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 100 miliona dinara, odnosno više od 850.000 evra, za obezbeđivanje nedostajućih sredstava za subvencije za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta.
Dodeljen tender za uvođenje veštačke inteligencije u PIO Fond: O čemu je reč?
25.10.2025.•
10
Fond PIO dodelio je ugovor na tenderu vezanom za primenu veštačke inteligencije preduzeću MDS Informatički inženjering iz Beograda.
Kina i SAD počeli nove trgovinske pregovore
25.10.2025.•
0
Kina i SAD su danas u Kuala Lumpuru započele nove trgovinske pregovore u cilju pronalaženja rešenja za carinski rat između dve najveće svetske ekonomije.
Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
25.10.2025.•
10
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
Stručnjaci: Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti
25.10.2025.•
7
Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti jer na tržištu nema dovoljno gasa, trpi evropska industrija, a autori te odluke verovatno neće biti na istim pozicijama, kažu stručnjaci.
Raspisan javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju
25.10.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju za 2025. godinu.
Turkmenistan ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali nema gasovod
25.10.2025.•
4
Turkmenistan, jedan od vodećih svetskih proizvođača gasa, ponovio je da ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali da nema gasovod potreban da se poveže centralna Azija sa Evropom preko Kaspijskog mora.
Komentari 14
Viki
dacic
kako feudalac da se obogati, to je resenje
das radniku keks kao nagradu i on od srece pada u nesvest
Grim
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar