Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine

Autor: Beta

Info

14.06.2025.

14:42

Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Do kraja godine će se sa novim vetroelektranama približiti kapacitetu od jednog gigavata (GW) instalisane snage, saopštilo je udruženje Obnovljivi izvori energije (OIE).

Elektroprivreda Srbije (EPS) će, prema najavama, uskoro na mrežu priključiti vetropark Kostolac snage 66 MW, a do kraja godine očekuje se da na mreži budu vetroelektrane Crni vrh i Čibuk 2, sa po 150 MW.

Nakon dva uspešno realizovana kruga aukcija za tržišne premije za obnovljive izvore energije 2023. i 2025. godine, vetroelektrane su u Srbiji pokazale visoku konkurentnost i ukoliko se izgrade svi aukcijski pobednici, Srbija će dobiti više od 1,5 GW elektrana na sunce i vetar.

"Aukcije su se pokazale kao dobitna kombinacija za sve aktere, pa se Udruženje OIE Srbija nada da će do kraja godine biti raspisan poslednji krug aukcija za još 300 MW vetra i 100 MW solara, kao i da će država uvažiti potrebe industrije da donese novi trogodišnji plan aukcija", navodi se u saopštenju OIE.

Vetroenergija u Srbiji ima dugoročan značaj za energetsku sigurnost, diversifikaciju izvora i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, navelo je udruženje i istaklo da su za otključavanje punog potencijala vetra u narednim godinama ključni dodatni razvoj infrastrukturnih kapaciteta, unapređenje regulatornog okvira i efikasna koordinacija institucija.

Svetski dan vetra obeležava se 15. juna sa ciljem da se ukaže na značaj upotrebe energije vetra u energetskoj tranziciji, smanjenju emisija uglje-dioksida i jačanju energetske sigurnosti.

Globalna vetroenergija beleži nove rekorde

Na globalnom nivou, 2024. godina označena je kao još jedna rekordna za vetar. Prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra (Global Wind Energy Council – GWEC), širom sveta je tokom 2024. instalisano 117 GW novih kapaciteta, čime je ukupni kumulativni kapacitet dostigao 1.136 GW. GWEC procenjuje da će ove godine biti izgrađeno 139 GW, što bi predstavljalo novi istorijski maksimum.

Do 2030. godine, prema aktuelnim politikama, globalni sektor vetroenergije mogao bi da poraste za dodatnih 981 GW, što znači prosečno 164 GW novih instalacija godišnje. Ove brojke potvrđuju da vetroenergija predstavlja jedan od ključnih rastućih izvora energije u narednim godinama.

Prema podacima vodeće evropske asocijacije za vetar Vind Jurop (WindEurope), čije je OIE Srbija član, Evropa je tokom 2024. godine instalisala 16,4 GW novih vetroelektrana, od čega su zemlje EU zaslužne za 12,9 GW.

Čak 84 odsto svih novih kapaciteta izgrađeno je na kopnu, što jasno potvrđuje da je vetroenergija na kopnu i dalje temelj razvoja ovog sektora. Očekuje se da će do 2030. godine 75 odsto novih vetroelektrana i dalje biti na kopnu.

Energija vetra je 2024. pokrila 19 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u Evropskoj uniji. Ukupna proizvodnja vetroelektrana iznosila je 475 TWh.

Vind Jurop očekuje da će EU instalisati dodatnih 113 GW vetroelektrana na kopnu do 2030. godine, od čega će većina (65 odsto) biti realizovana putem aukcija.

Ukupno gledano, Evropa sada ima 285 GW instalisanih vetroelektrana, 248 GW na kopnu i 37 GW na moru. U zemljama EU je instalisano 231 GW, od čega je 210 GW na kopnu, a 21 GW na moru. U narednih pet godina, očekuje se prosečan rast od 31 GW novih kapaciteta godišnje

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Milanko Štrbac

15.10.2025 • 18:59

Vetroelektrane

Premda je to više ideološko nego ekološko pitanje ipak treba reći sledeće: Vjetroelektrane su čista tehnologija u smislu emisije CO₂, ali njihov lokalni uticaj nije beznačajan.
Najveći problemi nastaju kada se:
1. postavljaju preblizu naseljenim područjima,
2. ignoriše mikroklima poljoprivrednog zemljišta,
3. zanemaruju migratorne koridore životinja i standarde zaštite.

Pravilno planiranje lokacija i poštovanje zaštitnih zona (obično 1–1,5 km od naselja) mogu značajno smanjiti rizik po zdravlje ljudi i poljoprivrede, dok neplanska izgradnja može imati dugoročne negativne posledice.

0 0 0
ns

15.06.2025 • 16:38

Ovaj Vladimir mora ga je profesor u ćacilendu,stučnjak,ponos oskareve Srbije

2 3 -1
sale

15.06.2025 • 16:36

Gde se god okreneš u inostanstvu sve se okreće,jedino u Srbiji nisam video ni jednu vetoelektranu.Važno je da se kod nas koristi ugalj kao glavni energent.To je taj ekonomski tigar.Tigar od paučine.

2 3 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.