Bez profita i investicija EPS propada
Protekla zima je bila uočljivo hladnija nego proteklih godina, a lane je leto bilo vrelije nego i jedno do sada.
Foto: 021.rs
Stoga je tokom oba perioda potrošnja struje bila znatno iznad uobičajene za godišnja doba kada se električna energija i inače najviše troši.
Tako smo tokom januara, ali i pojedinih segmenata februara, pa i marta, dnevno uvozili mnogo struje. Ne tako retko dešavalo se da uvozimo i trećinu potrošnje.
Sa druge strane, letos je bilo đavolski toplo i ventilatori su hladili stanove gotovo trostruko više nego ranijih letnjih dana. Spas je i ovoga puta iznađen u uvozu struje.
Četiri decenije ranije
Da se ovakva sezona dogodila pre četrdesetak godina, EPS bi likovao. Rasla bi domaća proizvodnja, uvećala bi se isporuka građanima i, naravno, prihodovalo mnogo više nego što se prethodno planiralo.
Međutim, aktuelno povećanje potrošnje dovelo je Elektroprivredu Srbije (EPS) u nevolje. Razlog je opadanje proizvodnih kapaciteta celog sistema, pa je sada problem desetak dana kontinuirano proizvoditi više od 85 miliona kilovata dnevno, dok smo nekada, bez većih poteškoća, dnevno produkovali i po 115 miliona kilovata.
Naravno da u najvećem srpskom preduzeću kriju probleme, ali iz poslovnog bilansa za prošlu sezonu nevolje se jasno uočavaju. Laicima zvuči bombastično da je EPS lane ostvario 200 miliona evra profita, ali to je četiri i po puta manje od 958 miliona evra dobiti prethodne 2023. godine.
Čak i kada se oduzme 300 miliona evra koliko je iz budžeta Srbija preklane ubacila u kasu EPS-a, a zbog, na insistiranje države, održavanja preniske cene električne energije isporučene privredi, profit je drastično snižen.
Prevelik uvoz struje
Zapravo, dobit je skoro dva i po puta manja i od 460 miliona očekivanih u godišnjem planu aktuelnog rukovodstva EPS-a, dok je prethodni, naglo smenjeni, direktor Miroslav Tomašević planirao čak 650 miliona profita.
Nije pomoglo ni što je pušten pogon Kostolac B3 sa dnevnom proizvodnjom do 4,2 miliona kilovata, uvozilo se premnogo i dobar deo potencijalne zarade je utrošen na plaćanje tuđe električne energije. Tako je dobit minimalizovana.
Na pitanje zašto je pala domaća proizvodnja, deo odgovora je u izuzetno niskom vodostaju tokom gotovo cele godine, što je prepolovilo uobičajenu produkciju hidroelektrana. I leto je bilo ekstremno toplo, te je tokom jula i avgusta potrošeno energije gotovo koliko u januaru i februaru. Takav slučaj se ne pamti, ali tok klimatskih promena već duže vreme uzrokuje rast letnje potrošnje, što je, inače, poseban problem za Elektroprivredu Srbije.
Kvalitet uglja
Naizgled je apsurdno, ali u EPS-u bi morali biti još zadovoljni kako su lane prošli, uvoz je mogao biti mnogo skuplji. Naime, u Evropi je zbog naglo uvećane produkcije solarki struja tokom dana izrazito jeftina, ponekad i besplatna.
Međutim, rad solarki uveče drastično opada, pa na tržištu nastaje nestašica struje, cena vrtoglavo skače i do 800 evra po megavatu, što je gotovo deset puta skuplje nego što je cena koju u Srbiji plaća privreda. Zahvaljujući pažljivom čuvanju voda u akumulacijama i intenzivnom radu hidroelektrana noću, u velikoj meri smo izbegli uvoz hiperskupe večernje struje.
Ipak, osnovni razlog skromnih kapaciteta EPS-a je slab kvalitet uglja, preciznije niska termička snaga. Novi slojevi na postojećim ugljokopima su sve slabije kaloričnosti i to jako umanjuje kapacitet domaćih termalki.
Neće biti bolje dok se u Lazarevcu ne otvori novo polje uglja Radljevo, o kome se priča već petnaestak godina. Međutim, ni tu se stvari ne odvijaju kako se očekivalo. Nedavno je otvaranje ovog polja prolongirano za jesen naredne godine, umesto tekuće, kako se planiralo. Sa kvalitetom uglja kakav se poslednjih sezona troši, potencijali obe elektrane u Obrenovcu su znatno manji nego što se vodi u projektima.
Nadzorni odbor promenio prioritete
Nema brzog rešenja, izvesno je da će i dolazeće leto i zima 2025/26. biti velik izazov za srpsku energetiku. Na duži rok rešenje je u investicijama. Bez novih energana nema boljitka. Podjednako je bitno i da budemo tačni u redosledu izgradnje novih energana.
I tu je još jedan problem iznikao pre godinu i po dana, kada je nov nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije sa tri navodna stručnjaka iz Norveške prvom odlukom smenio dotadašnjeg direktora Miroslava Tomaševića, izuzetno zaslužnog za sanaciju i oporavak kompanije nakon velike havarije u Obrenovcu krajem 2021. godine.
Potom je, praktično, promenio prioritete u izgradnji novih energana. Tako je reverzibilna hidroelektrana, do tada apsolutni prioritet, naglo gurnuta u stranu, a država Srbija, bez konsultacije sa EPS-om, dogovara izgradnju sistema solarnih energana sa američkim partnerom i to snage čak 1.000 megavata, uz prateći baterijski sistem snage 200 megavata. Vrednost posla je procenjena na 1,6 milijardi evra, odnosno 1,6 miliona po megavatu, znatno više od 0,7-0,85 miliona po MV koliko obično košta izgradnja ovih energana.
Gasna elektrana u Nišu
Međutim, Srbiji su pod hitno potrebne energane koje mogu u svakom trenutku, ne samo danju, da produkuju struju i, svakako, da budu ekološki prihvatljive. Bistrica je idealna sa oba stanovišta, pri tome je i cena izgradnje po megavatu primetno niža.
Ima još nekoliko pogodnih lokacija na Drini za podizanje nekoliko manjih hidroelektrana. Posebna je prednost ovih proizvođača što mogu čuvanjem vode u akumulacionom jezeru znatno podići intenzitet proizvodnje onda kada je struja najpotrebnija, a to je u letnjem periodu upravo u večernjim i prvim noćnim satima, kada solarke prestaju sa produkcijom, a građanstvo se još hladi ventilatorima i počinje da pali osvetljenje.
Koliko stvari idu u krivom smeru pokazuje i naglo isticanje izgradnje gasne elektrane u okolini Niša, a sve na osnovu aranžmana sa Azerbejdžanom, odakle bi i pristizao gas za rad postrojenja. Gasne elektrane jesu veoma zahvalne za balansiranje struje, ali prethodno treba izgraditi velika skladišta gasa za korišćenje, te obezbediti kontinuiranu nabavku ovog energenta po povoljnim uslovima.
Posebno je pitanje cena gasa koji bismo plaćali na osnovu tržišta, a ne otprilike 120–170 evra za hiljadu kubika jeftinije, kao dugi niz godina u aranžmanima sa Rusijom. U takvim uslovima cena struje iz gasne elektrane bila bi skoro duplo skuplja nego u slučaju proizvodnje iz uglja, pa bi rad ovakve gasne elektrane implicirao poskupljenje električne energije.
Pročitaj još
Profitom do investicija
Inače, bilo je planirano da gasnu elektranu finansira država Srbija. Međutim, pošto u državnoj kasi nema para za ove namene, teret finansiranja prebačen je na EPS. Kako usled dobiti mnogo manje od očekivane para nema ni u blagajni Elektroprivrede Srbije, kompanija će se morati zadužiti kod banaka. Naravno, pozajmicu treba kasnije vraćati, a dobiti je malo.
I tu je suština, investicije su neophodne EPS-u, ali još je važniji prioritet. U energetskim prilikama kakve su u Srbiji, odnosno na evropskom tržištu na koje je naše čvrsto oslonjeno, prioritet je graditi one elektrane koje mogu proizvoditi struju i kada je nestašica najveća, a cena najskuplja.
U našem slučaju to su hidroelektrane, u prvom redu Bistrica. U tom slučaju, domaća proizvodnja struje će se uvećati, uvoz smanjiti, a profit EPS-a bi mogao dostići do sada nezabeležene iznose i bilo bi ga i za investiranje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
0
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
6
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
1
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
11
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
24
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Đedović Handanović razgovarala o NIS-u sa predstavnicima ADNOK-a
05.02.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je u Abu Dabiju o budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije s rukovodstvom naftne kompanije ADNOК iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Otkriveno još zlata na Rogozni, Ziđin povećava udeo u australijskoj firmi Strikland
05.02.2026.•
13
Ziđin Mining Group dodatno učvršćuje svoj strateški položaj u australijskoj kompaniji Strickland Metals koja istražuje zlato na planini Rogozni kod Novog Pazara.
Antonijević: Utvrđeno kako osobe u zatvoru mogu da podnesu zahtev za legalizaciju
04.02.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević saopštio je da je utvrđen mehanizam da lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne neposredno pokrenu postupak evidentiranja i upisa prava, bez dodatnih ograničenja.
Država se zadužila za još skoro 16 milijardi dinara i tu ne staje
04.02.2026.•
14
Uprava za javni dug u utorak je okončala drugu aukciju petogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, koje dospevaju 30. jula 2030. godine.
Ministarka Đedović: U toku pregovori MOL-a i ADNOC-a o preuzimanju NIS-a, i Srbija uključena u razgovore
04.02.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović da su u toku pregovori između mađarskog MOL-a i državne naftne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC sa Gaspromnjeftom o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Komentari 17
Maxa
Vazda se kasnilo sa izgradnjom rudarskih kapaciteta i to državi nije smetalo. Njoj je bilo važno da od EPS u obliku superprofita sa računa skine silne milione. Sa tim novcem moglo se ući u ozbiljne investicije.
Xxx
3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar