Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski izjavio je da za naredni period MMF preporučuje da se cene struje koriguju jednom godišnje. Cene bi se, dodao je, korigovale na osnovu kretanja inflacije i troškova u energetskom sektoru, kako bi se izbegla nagla poskupljenja i obezbedila stabilnost u snabdevanju.
Takođe, Ratnovski je rekao i da su godinama cene struje u Srbiji "držane na veštački niskom nivou", što je dovodilo do gubitaka u energetskim preduzećima i doprinelo ozbiljnoj krizi 2022. godine.
Usklađivanje cena električne energije sa inflacijom i troškovima u elektroenergetskom sektoru jeste važan korak, ali to, prema rečima energetskog analitičara Aleksandra Kovačevića, nije dovoljno za rešavanje ključnih problema u energetici Srbije.
Kako objašnjava, ovakav pristup ne omogućava potrebne investicije u novu proizvodnju i energetsku tranziciju, već samo u održavanje stare opreme.
"
Usklađivanje cena je važno da bi se izbegli problemi u funkcionisanju postojeće opreme, ali posle decenija zanemarivanja, sistem zahteva velike investicije u nove tehnologije, zamenu stare infrastrukture i razvoj", kaže Kovačević za
Danas.
Na pitanje da li bi Srbija ostala jedna od evropskih zemalja sa najnižom cenom struje nakon jednogodišnjih povećanja, Kovačević ukazuje da iako je nominalna cena električne energije u Srbiji među najnižima u Evropi, to ne znači da je ona realno pristupačna građanima.
Prema njegovim rečima, kada se u obzir uzmu prosečni prihodi i BDP po glavi stanovnika, cena struje u Srbiji nije niža od uporednih cena u Evropi gde su, ističe, prihodi stanovništva znatno viši.
"Cene električne energije i cene grejanja u Srbiji nisu konkurentne sa cenama u mnogim zemljama u Evropi", ukazuje Kovačević.
Upozorava i da bi povećanje cena električne energije moglo imati snažne posledice, posebno po najugroženije slojeve stanovništva.
"Cene struje direktno utiču na cene ogrevnog drveta, koje koristi više od polovine domaćinstava u Srbiji, i to upravo ona sa najnižim prihodima gde troškovi energije već sada čine znatno više od praga energetskog siromaštva", ukazuje Kovačević.
Ukoliko bi došlo do rasta cena bez adekvatne zaštite za energetski siromašna domaćinstva, moglo bi se očekivati smanjenje kvaliteta grejanja, povećano spaljivanje otpada, veće zagađenje i zdravstvene posledice, kaže ovaj sagovornik.
"Zato postoji opravdani rizik od otpora javnosti prema linearnom povećanju cena", smatra Kovačević.
Govoreći o izjavi stalnog predstavnika MMF-a, koji je ocenio da je cena struje godinama bila "veštački niska" što je dovelo do energetske krize 2022. godine, Kovačević kaže da je ta ocena tačna, ali da je problem kompleksniji i zahteva detaljnu analizu tarifnog sistema i odnosa cena različitih energenata.
"Ta ocena je tačna, ali na vrlo opštem nivou. Statistika cena električne energije, grejanja i ogrevnog drveta u Srbiji je ozbiljan problem i zahteva detaljnu analizu", ističe Kovačević i ukazuje da dok, na primer, cena struje tokom 2022. nije rasla, cene ogrevnog drveta porasle su drastično.
"Cene nisu držane veštački"
Sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS) Ljubinko Savić ističe da je struja danas strateški važan proizvod, te da države u celoj Evropi, pa tako i naša, vode politiku formiranja cene.
Kako ističe, energetski sektor je vezan za bazne sirovine poput metala, koji se koriste u izgradnji vetroturbina, solarnih elektrana i kotlova na ugalj, a te sirovine su berzanske robe čije cene najčešće rastu, što, ukazuje naš sagovornik, utiče i na cenu finalnog proizvoda - električne energije.
Kada je reč o mogućem godišnjem povećanju cene za privredu, Savić ističe da je ključno da cena struje bude poznata unapred kako bi preduzeća mogla da planiraju troškove.
"Ključno je da cena struje bude poznata unapred, da se koriguje jednom godišnje i da se zna kada se ta korekcija dešava. To omogućava preduzećima da planiraju troškove i ugrade cenu energije u kalkulaciju svojih proizvoda i usluga, posebno kada ih nude na inostranom tržištu", objašnjava Savić.
Naglašava da je za privredu najvažnija predvidivost poslovanja, dok bi sam mehanizam korekcije mogao biti vezan za inflaciju ili druge relevantne parametre.
Na pitanje da prokomentariše izjavu stalnog predstavnika MMF-a da su cene struje u Srbiji godinama bile "veštački niske", Savić podseća da tržište električne energije za komercijalne kupce, odnosno privredu, funkcioniše još od 2015. godine.
"Od tada su privreda i drugi komercijalni potrošači, koji čine oko 55 odsto ukupne potrošnje, plaćali struju po tržišnim cenama koje su se formirale u skladu s kretanjima na referentnoj, mađarskoj berzi. Tako da ne vidim da su cene držane veštački. Samo su domaćinstva i mali potrošači, koji čine oko 45 odsto potrošnje, bili pod zaštitom regulisanih cena", objašnjava on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 39
Vule
Fića
Pa se , posle, "čudimo dizanju Cena po Savetu MMF"...?!
Stari Grad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar