Monografija "Rahela" koja je objavljena krajem maja, čuva svedočanstava porodice proslavljene glumice Rahele Ferari koja je, između dva rata, glumila i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Monografija "Rahela", autora Radovana Sremca objavljena je krajem maja, a sazdana je od svedočanstava porodice proslavljene glumice Rahele Ferari koja je, između Velikog i Drugog svetskog rata, bila glumica i u Novom Sadu.
U mnografiji se nalazi građa koju je Rahela Ferari sama odabrala da sačuva, kao i istorijski izvori koje je koristio autor, Radovan Sremac.
Tesna koža - film sa pečatom Rahele Ferari pred sam kraj karijere
Glumica Branka Petrić koja je učestovala u predstavljanu monografije krajem maja u Jevrejskom kulturnom centru u Beogradu, istakla je za RTS posebnu draž kultnoj komediji "Tesna koža" dala upravo Rahela.
Petrić je kazala da u ovom filmu vidimo Rahelu već pri kraju njene karijere, ali napominje da su fotografije slavne glumice objavljene u monografiji na kojima se vidi koliko je bila lepa žena, za nju bile - otkrovenje.
"Kada sam ja došla u pozoriše ona je već imala 50 godina. Bilo je to posleratno doba, nije bilo ni garderobe i svi su nekako izgledali starije nego što jesu, s obzirom na to kako se živelo. Ali ove njene slike iz perioda između dva rata, kada je bila glumica u Novom Sadu, školovana u Budimpešti, to je stvarno nešto fascinantno", istakla je Branka Petrić.
"Fina ptica, zemljoradnica"
Branka Petrić je naglasila da je životni put Rahele Ferari bio "prava filmska priča koja bi i kao filmski scenario zvučala neverovatno".
"Mi smo u Jugoslovenskom dramskom igrali predstavu Rahelina kutija. Mirjana Karanović, Nada Šargin i ja smo na osnovu teksta Vlade Petrića i Nikole Jelovca igrali njenu biografiju od mladosti, srednjih godina i starosti", podseća ona.
Kako navodi, priču o Raheli Ferari trebalo je da odigra Dara Čalenić - u formi monodrame.
"Tekst je bio za nju napisan, zato su ona i Vlada Petrić, koji je bio profesor na Harvardu, došli iz Amerike. Međutim, ona se razbolela i komad je dodeljen trima glumicama", svedoči Petrić.
Kako se navodi, reditelj Jagoš Marković je tvrdio da je za njega Rahela Ferari bila avangarda.
Posebno, kada se pogleda cela njena biografija od rođenja, kako je živela, kako je preko noći osedela tokom rata, koliko puta je morala da menja ime, koliko je želela da bude glumica.
"Rahela je igrala sjajne uloge. Recimo u Jegoru Buličovu igrala je Jegorovu suprugu. Ako je lik takav ona je znala toliko sebe da poništi u smislu ženstvenosti i ženske lepote. Govorila je, 'danas ću biti najveća rugoba, ali samo u mom glumačkom životu, dok znam da sutra mogu da butem koliko-toliko lepa'. U Jegoru Buličovu ona izgleda kao najružniji san, ali sutra će u Pigmalionu biti lepotica u visokom engleskom društvu, u savršenom kostimu, prelepom frizurom i svojim plavim očima, koje tako sjajno izgledaju na sceni", navodi Branka Petrić.
Ko je Rahela Ferari
Rođena je kao Rosa Freund, 27. avgusta 1911. godine u Zemunu.
Kako se navodi na Wikipediji, od 1930. do 1940. godine je radila je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a od 1940. do 1941. u Umetničkom pozorištu u Beogradu.
Za vreme Drugog svetskog rata nije igrala.
Od 1945. do 1947. je ponovo nastupala u Novom Sadu. Od osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 1947. godine, bila je prvakinja tog pozorišta.
U Novom Sadu je igrala veliki broj raznovrsnih uloga u domaćem i stranom repertoaru. Pre rata najzapaženije su njene epizodne uloge karakterno osobenih i ćudljivih ženskih likova.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, takođe u raznovrsnom repertoaru, ostvarila je mnogo živopisnih ženskih likova, među kojima i majstorske realizacije: Paškove u "Ribarskim svađama" K. Goldonija, Ksenije u "Jegoru Buličovu" M. Gorkog, Vasilise u "Na dnu" Maksima Gorkog, Zeleničke u "Rodoljupcima" Jovana Sterije Popovića, i Sarke u "Ožalošćenoj porodici" Branislava Nušića.
Povremeno je gostovala u poznatom pozorištu "Atelje 212" i igrala na filmu i televiziji.
Od 1951. do 1993. godine, glumila je u 70 žanrovski različitih filmova i televizijskih serija.
Bila je udata za glumca Aleksandra Stojkovića. Umrla u Beogradu 12. februara 1994. godine i sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Marija Crnobori je negde napisala da je Rahela podseća na neku finu pticu. Ali bila je i duhovita i obična žena.
"Volela je da obrađuje zemlju, da sama sređuje kuću. Volela je život"
"Milan Dedinac je način na koji je ona pravila uloge nazvao rahelizam, što znači da bilo koji zadatak da dobijete maksimalno ulazite u lik i u svakom izvođenju predstave pokušavaš da nađeš nešto novo i malo drugačije", ističe Branka Petrić.
Рахела Ферари није рођена као Бела Рохел Фрајнд него Роса Фреунд (Фројнд).То је материјална грешка која се понавља на многим сајтовимаа прво се провлачила у новинама. Постоји дигитална база података Матичних књига рођених у Архиву града Београда и Матичној служби општине Земун где се може видети када је и под којим именом уписана по рођењу. Играла је пре рата у Народном позоришту Дунавске бановине и Градском повлашћеном позоришту у Нишу (претеча Народног позоришта Ниш).Била је члан путујућег позоришта Николе Динића. Поред филма и Телевизије играла је у многим радио драмама Радио Београда.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Umetnici iz različitih oblasti, koji su zbog kritike aktuelne vlasti ostali bez profesionalnog angažmana pokrenuli su festival "Crna lista" ("Blacklist").
Tokom protekle godine u američkim državnim školama zabeleženo je skoro 12.000 slučajeva zabrane knjiga, pokazuje najnovije istraživanje organizacije "PEN America".
Knjiga "Otkrovenje", koju je 1958. godine objavio umetnički izdavač Žozef Fore, a čiju je bronzanu koricu izradio španski nadrealista Salvador Dali, ukradena je iz Centra za savremenu umetnost u Isuaru.
Čuvena slika britanskog pejzažiste Džozefa Malorda Vilijama Tarnera "Rim, s brda Aventina" vraćena je u italijansku prestonicu, grad koji je inspirisao njeno nastajanje pre gotovo dva veka.
Konkurs Ustanove SKC Novi Sad za izlagačku sezonu likovnog programa 2027. otvoren je 2. juna, a rok za dostavljanje konkursne dokumentacije produžen je do 10. oktobra.
Crtež deteta koje čuči, urađen crvenom kredom i pronađen u privatnoj kolekciji na severu Italije, istoričarka umetnosti Emili Bini pripisala je francuskom slikaru Eduaru Maneu.
Mila Popović, dvanaestogodišnja takmičarka plesne škole "Dance Factory", osvojila je u subotu, 26. septembra drugo zlato za Srbiju na Evropskom prvenstvu u Makedoniji u organizaciji Međunarodne plesne organizacije.
Dokumentarno-igrani film Boška Savkovića, "Sedam dana koji su promenili vek" nominovan je za nagradu na Kanskom Festivalu korporativnih medija i Televizije (Cannes Corporate Media & TV Awards 2026).
Prvakinja Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Gordana Đurđević Dimić dobitnica je ovogodišnje nagrade "Mija Aleksić - biti glumac", koju svake godine dodeljuje Kulturni centar u Gornjem Milanovcu.
Dve Renoarove slike ukradene iz malog francuskog muzeja još nisu pronađene, ali stručnjaci kažu da će lopovi, ako pokušaju da ih unovče, veoma teško pronaći kupca.
"Nepoznata žena", drama o Danskoj nakon nacističke okupacije u režiji Mej el-Tuki, osvojila je Zlatnog lava na 83. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.
Tapiserija iz Bajea, grada u Normandiji na severozapadu Francuske, jedno od najpoznatijih dela srednjovekovne umetnosti, izložena je u Velikoj Britaniji prvi put od kada je nastala pre gotovo 1.000 godina.
Film "Izlet" u produkciji beogradske kuće Digimedia, jednoglasnom odlukom Selekcione komisije izabran je za srpskog kandidata za 99. dodelu Oskara u kategoriji za najbolji međunarodni film.
Iz muzeja Ogista Renoara u Kanj-sir-Meru, na jugu Francuske, tokom protekle noći ukradene su tri njegove slike ukupne vrednosti od oko 10 miliona evra, saopštili su izvori iz policije.
Sud u Argentini doneo je odluku da ta zemlja mora da vrati sliku iz 18. veka, koju su nacisti ukrali od holandskog jevrejskog kolekcionara umetničkih dela, nasledniku zakonitog vlasnika, prenosi Tajms of Izrael.
Komentari 1
Radivoje Davidović
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar