Ako bi asteroid pretio o Zemlji - da li bismo mogli da ga uništimo nuklearnom bombom?

Autor: 021.rs

Info

23.08.2026.

08:40 > 16:06

Ako se asteroid veći od određene veličine ikada dovoljno približi Zemlji, čovečanstvo bi moglo da se nađe u ozbiljnoj nevolji.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ako bi asteroid pretio o Zemlji - da li bismo mogli da ga uništimo nuklearnom bombom?

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Čak i relativno mala svemirska stena, otprilike veličine fudbalskog terena, bila bi dovoljno velika da potpuno uništi grad.

Budući da su neki asteroidi veoma tamni i ne reflektuju svetlost, može biti teško i uočiti ih, a nije kao da jednostavno možemo da postavimo štit koji bi asteroide nežno skrenuo sa putanje.

Kako onda sprečiti asteroid da izazove razaranje na Zemlji? Jedan potencijalni metod koji zvuči kao da je izašao iz naučne fantastike, ali bi zapravo mogao da funkcioniše, bio bi da ga udarimo najmoćnijim oružjem koje je čovečanstvo ikada napravilo - nuklearnom bojevom glavom.

Međutim, ovo ne možemo lako da testiramo. Nuklearne bombe baš i ne leže unaokolo čekajući da ih neko baci na asteroide, a ni slanje svemirske letelice do asteroida nije nimalo jednostavno, piše ScienceAlert.

Zato je u novoj simulaciji tim predvođen astrofizičarem Ajzejom Santistevanom iz Nacionalne laboratorije Lorens Livermor u SAD suprotstavio nuklearnu bombu snage jedne megatone asteroidu "ubici gradova" prečnika 160 metara.

A ono što zvuči potpuno suludo jeste da bi to zaista moglo da funkcioniše - ali apsolutno ne na način na koji verovatno zamišljate.

"Na osnovu obima oštećenja, pravca kretanja materijala i promene brzine koju smo izazvali kod ovih asteroida, smatramo da je raspad veoma verovatan u dva od tri scenarija. Simulacije poput ovih pomažu da se dodatno proceni izvodljivost nuklearnih opcija za ublažavanje pretnje u okviru planetarne odbrane i podržavaju planiranje reagovanja u vanrednim situacijama", pišu istraživači u radu objavljenom u časopisu The Planetary Science Journal.

Ideja o uništavanju asteroida nuklearnim oružjem postoji decenijama i verovatno zamišljate da bi podrazumevala detoniranje naprave postavljene na - ili čak ispod - površine asteroida kako bi se stena ili raznela u komade ili dobila dovoljno snažan impuls da bude izbačena sa svoje trenutne putanje.

Zvuči logično, zar ne? Problem je u tome što nema garancije da bi sam asteroid sarađivao.

Asteroid nije jednostavna, nepomična meta. Može da se prevrće i rotira dok se kreće kroz svemir. Dovesti svemirsku letelicu do njega jeste moguće, ali je teško. Još je teže sleteti na njegovu površinu, ostati tamo i početi sa bušenjem.

Srećom, kako pokazuje novo istraživanje, nuklearna bomba uopšte ne mora da dodirne asteroid. Može da bude detonirana nekoliko metara od njegove površine. To zvuči nelogično. Svemir je praktično vakuum - nema dovoljno materije kroz koju bi mogao da se prenese udarni talas, čak ni od bojeve glave snage jedne megatone i čak ni na udaljenosti od samo 10 metara.

Ali udarni talas ovde nije mehanizam koji može da promeni kretanje asteroida. Umesto toga, ključni su rendgenski zraci - ogromne količine izuzetno snažnih rendgenskih zraka.

Oko 70 do 80 odsto energije koju proizvodi nuklearna eksplozija može da se oslobodi u obliku rendgenskih zraka, a upravo bi to zračenje spržilo površinu asteroida.

"Ovi rendgenski zraci talože energiju u tankom površinskom sloju asteroida, izazivajući isparavanje i ablaciju. Ispareni materijal se širi i, ako može da savlada lokalno gravitaciono polje, biva izbačen, što izaziva promenu impulsa koja menja brzinu asteroida", objašnjavaju istraživači.

To nije mnogo drugačije od načina na koji materijal koji napušta kometu stvara impuls koji može da promeni rotaciju njenog jezgra - zamislite kako baštensko crevo skače i uvija se kada je pritisak vode koja iz njega izlazi dovoljno visok.

Ali kod asteroida pogođenog nuklearnom eksplozijom postoji i dodatni efekat. Iznenadni nalet energije rendgenskih zraka takođe stvara snažan udarni talas unutar samog asteroida, gde može da izazove pucanje i lomljenje stene iznutra.

Upravo je ovaj poslednji deo posebno zainteresovao istraživače.

Moguće je da jednog dana bude otkriven asteroid koji je prevelik ili je primećen prekasno da bi jednostavno skretanje sa putanje bilo održiva strategija. Zato su sproveli tri detaljne 3D simulacije, koristeći oblik i poroznu strukturu asteroida Benu - na koji je NASA 2020. godine spustila svemirsku letelicu - kao realističnu osnovu za svoj simulirani asteroid.

Menjali su parametre poput udaljenosti detonacije i toga koliko lako asteroid puca pod naprezanjem izazvanim rendgenskim zracima. Za to su koristili modele lomljenja zasnovane na dve stvarne svemirske stene: meteoritu Čeljabinsk, koji je eksplodirao iznad Rusije 2013. godine, i meteoritu Aba Panu, koji je pao u Nigeriji 2018. godine.

U najdužoj simulaciji, u kojoj se bomba nalazila 10 metara iznad površine, 98,2 odsto materijala asteroida bilo je potpuno oštećeno, a približno 97 odsto kretalo se brže od brzine potrebne za beg od gravitacije asteroida. Veliki delovi takođe su se kretali bočno u suprotnim pravcima - što je u osnovi pokazivalo kako se asteroid raspada.

Kada su bombu udaljili na 25 metara, stvari su postale još neobičnije. Do asteroida je zapravo stiglo manje nuklearne energije, ali su rendgenski zraci obasjali veću površinu - slično kao kada udaljavanjem baterijske lampe osvetljavate veću površinu nešto slabijim snopom.

Međutim, taj snop izazvao je rasprostranjenija oštećenja: nakon 68 milisekundi 92,6 odsto asteroida bilo je potpuno oštećeno, u poređenju sa 78,1 odsto u odgovarajućoj simulaciji sa udaljenošću od 10 metara u istom trenutku.

To ukazuje na to da približavanje nuklearne bombe asteroidu što je više moguće možda nije uvek najbolja strategija za njegovo razbijanje.

Pre nego što se previše zanesemo, postoji jedna začkoljica.

Simulacije su bile izuzetno računarski zahtevne. Najduža, koja je pratila samo 145 milisekundi događaja, trajala je 59 dana na 1.680 računarskih procesora. To znači da istraživači nisu mogli da utvrde dugoročnu sudbinu razbijenog asteroida.

Mogao je da se raspadne, a delovi bezbedno rasprše; mogao je da se razbije na manje komade koji su i dalje dovoljno veliki da predstavljaju pretnju; ili je asteroid mogao ponovo da se spoji pod uticajem sopstvene gravitacije.

Ipak, istraživanje predstavlja značajan korak ka utvrđivanju da li bi nuklearno oružje zaista moglo da posluži kao efikasna poslednja linija odbrane od asteroida koji ide ka Zemlji.

"Ovi rezultati predstavljaju korak ka rešavanju izuzetno teškog problema sveobuhvatnog modeliranja nuklearnog ublažavanja pretnje u scenarijima planetarne odbrane. Simulacije visoke preciznosti poput ovih predstavljenih ovde omogućavaju nam da nastavimo da pomeramo granice onoga što je moguće", pišu istraživači.

Rezultati su objavljeni u časopisu "The Planetary Science Journal".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ASTEROID

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.