Zaporožje - evropska bezbednost pod granatama
Predlog Međunarodne komisije za atomsku energiju možda bi i mogao da posluži kao polazište za regulisanje rada najveće nuklearne elektrane u Evropi.
Ali da neće biti lako da se postigne dogovor govori i čak 15 ispaljenih projektila već prvog dana od objavljivanja izveštaja ekipe iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Moć da izazovu incidenti imaju Rusi, ali i Vašington.
Rafaelo Grosi, predsednik Komisije i čelnik tima koji je početkom septembra nekoliko dana obilazio nuklearku u Zaporožju, regovao je krajnje pragmatično. Prvom rečenicom u izveštaju je obznanio da je energana fizički oštećena, ali da nije mogao utvrditi ko ju je granatirao. Potom se usredsredio na najvažnije - izlaganje plana da se ne puca i da nuklearka uobičajeno radi, što je i sa bezbedonosne strane najpouzdanija situacija.
Dogovor zaraćenih
Suština je da se dve sukobljene strane, Ukrajina i Rusija, dogovore, ako je potrebno uz pomoć IAEA, oko veličine i strukture bezbedonosne zone u krugu elektrane. Ruska vojska bi se povukla sa ove teritorije, ali ni ukrajinska ne bi smela da se vrati u izolovanu zonu. Upravo ovaj momenat je novost u odnosu na dosadašnja zalaganja Ujedinjenih nacija za "povratak ukrajinskog suvereniteta" na sporno područje. Moguće je da će mnogi primetiti da je izveštaj krnj, ali argentinski nuklearni stručnjak se skoncentrisao na najvažnije - zaustaviti projektile i vratiti najveću evropsku elektranu u ubičajeni ritam rada.
Svakako da će do završnog dogovora biti potrebno mnogo potpunije i preciznije utvrditi parametre rada energane i života u zoni. Biće teško uskladiti stavove dve strane koje, već iz same činjenice da međusobno ratuju, po pravilu zauzimaju suprotne pozicije o svim pitanjima, pa i najtrivijalnijim. No, čini se da bi predlog mogao da polaži kao polazište za dogovor kojim bi bila izbegnuta preteća situacija da radioaktivnost procuri iz nuklearnih rezervoara i zapreti većem delu Starog kontinenta.
Dva sata za osvajanje
Odlučujući momanet biće spremnost Ukrajine i Rusije da se dogovore o važnom pitanju dok rat još besni. Ako dve strane ne budu baš voljne i istrajne za ovaj pojedinačni dogovor, snažan pritisak bi morao doći sa međunarodne scene. I to ne samo od, često nemoćne, najšire javnosti, već i od najmoćnijih, time i najuticajnijih, država i globalnih organizacija. Ako i to izostane, dogovora neće biti i retorika o sprečavanju eventualnog nuklearnog incidenta pokazaće se jalovom, ispraznom.
No, već je došlo do situacije da granate svakodnevno pogađaju pojedine zgrade unutar ogromnog energetskog zdanja. Srećom, za sada je reč o pogocima u sporedne objekte, mada je nekoliko puta gađan sistem za hlađenje reaktora, možda i najdelikatniji segment celog procesa. Ruska vojska je nuklearku zauzela već prvih dana rata, sredinom marta meseca je već u potpunosti preuzela kontrolu, oslanjajući se na rad od ranije zaposlenog lokalnog stanovništva.
Energetski centar sveta
Nov upravljač je neobično lako došao do izuzetno značajnog pogona. Otpora praktično nije ni bilo, pogotovo ne od ukrajinske vojske. Zapravo, samo je stotinak stanovnika Energodara, industrijskog gradića iz sovjetskog perioda izgrađenog upravo zarad funkcionisanja nuklearke, oružjem iz lokalnog skladišta malo zapucalo.
Nakon nepuna dva sata, ruska strana je u celosti zauzela i nuklearku i gradić. Nije bilo ni ranjenih. Ovakav razvoj i nije preveliko iznenađenje, s obzirom na to da je većinsko lokalno stanovništvo rusko govoreće. Lokacija se pruža uz veliku krivinu reke Dnjepar sa leve strane, gde je u periodu od 1980. do 1984. izgrađen prvi od šest reaktora.
Ostali su sukcesivno puštani u rad u narednih deset godina, nakon čega je reč o najvećoj nuklearki u Evropi snage 5.700 megavata i godišnje proizvodnje 40 milijardi kilovata struje, što je iznosilo četvrtinu ogromne ukrajinske potrošnje. Gotovo uz samu elektranu izgrađena je i velika termalka, a u neposrednoj okolini je i najveća veštakčka vodna akumlacija na svetu, Nova Kahovka, koja služi za potrebe obližnje hidrocentrale. U pitanju je pravi svetski energetski centar. U svim objektima rade pretežno stanovnici Energodara, gradića sa 50.000 žitelja, od kojih je čak 11.000 zaposleno u nuklearki.
Učestali projektili
Dakle, sredinom marta nova vlast je u potpunosti preuzela upravljanje, uz kontrolu ruske vojske, jednim od najvažnih kompanija u Ukrajini. Promena, praktično, nije ni bilo, struja je plasirana u energetski sistem Ukrajine, dakle području pod kontrolom Kijeva. Moguće da je relativno mirna situacija bila od uticaja da se Rusi ne odluče za prelazak na drugu stranu reke, tako da vladaju dosta uskim pojasom uz energanu.
Proces rada bio je uobičajen sve do sredine jula kada ukrajinska strana počinje da granatira objekte, prikazujući da to "sami Rusi pucaju koristeći nuklearku kao štit za svoje vojnike i raketne sisteme." Rusi su neprekidno tvrdili da pucaju Ukrajinci, pri čemu su i objavili fotografije ostataka projektila NATO 155 mm kalibra. Na drugima se vidi američki detonator M739, na trećima oznaka proizvođača iz SAD.
Tokom druge polovine avgusta pucanje se intenzivira, te je između 15. i 22. ovog meseca ispaljeno 24, nedelju dana kasnije 38 granata. Ruska strana je, inače, još od početka juna tražila da ekipa IAEA-a pregleda rad nuklearke, ali su zapadne države dugo odbijale, a preko Ujedinenih nacija su insistirale na "stvaranju bezbedonosne zone i povratak ukrajinske vojske u Energodar i energanu."
Pročitaj još
Podsticanje NATO pakta
Poprilično nenadan početak targetiranja nuklearke poklapa se preorijentacijom ukrajinske vojske na gerilski način ratovanja, pogotov na izgubljenim teritorijama. Za takav preokret je iz SAD, Velike Britanije, Poljske i drugih zapadnih država pristiglo specijalizovano oružje i ne mali broj po NATO bazama za ovaj vid rata obučenih ukrajinskih mladića. U savremenom ratovanju gerilske borbe se kombinuju sa gađanjem iz dalekometnih projektila, a na osnovu špijunskih podataka. Tako su nekoliko puta uspešno minirane pruge prem Krimu, srušeni su lažni dalekovodi u delovima kojima upravljaju Rusi, pogođeno je i nekoliko skladišta goriva, odnosno aviona. Gađanje elektrane idealno dopunjuje ovakav vid borbe.
Rizik od curenja radijacije je velik, pogotovo od kada je pucnjava intenzivirana. Kako bi u slučaju eventualnog incidenta posledice trpeo veći broj evropskih država i članica NATO pakta, postavilo se pitanje jesu li Ukrajinci sami odlučili za uporno i kontinuirano gađanje tako delikatog pogona? Ispostavilo se da nisu. Podrška, više prećutna ali jasna, stigla je iz Sjedinjenih Američkih Država.
Podrška iz SAD
Ugledni portal "Politiko" je, pozivajući se na važan ali neimenovan izvor, obelodanio "kako su Ameri Ukrajincima poručili da podržavaju pucanje po svim metama koje se nalaze na području ukrajinskog suveriniteta." Isti portal je i prepričao sažetak iz razgovora državnog sekretara Entonija Blinkena sa ukrajinskim kolegom Dmitrijem Kulebom u kome dužnosnik iz Vašingtona govori kako se američka strana protivi da nuklearkom upravlja ruski osvajač, te da podržava Ukrajinu u naporima da povrati važnog proizvođača struje.
Diplomatski je očekivati da nakon izveštaja prestanu sva podsticanja na dodatnu militarizaciju područja oko Energodara, baš kao što se može očekivati da na ruskoj strani prestane huškanje da se ide na tri mesta, Nikopolj, Majanec i Tomailovik, sa druge strane Dnjepra, sva tri u Dnjepropetrovskoj regiji.
Još je važnije da predsednik britanskog parlamenta Tobijas Elvud i pojedini američki kongresmeni prekinu sa paušalnim tvrdnjama kako bi namerno izazvano "curenje radijacije" u neku od članica NATO pakta aktiviralo obaveze preostalih članica na osnovu člana pet iz osnovačke povelje najveće vojne alijanse. Izgleda da na svetskoj političkoj sceni ima i onih koji bi da se NATO pakt ukljući u ratovanje na evropskom istoku.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Savet bezbednosti osudio udare na Katar ne imenujući Izrael
12.09.2025.•
0
Savet bezbednosti UN osudio je nedavne udare na Katar i pozvao na "deeskalaciju" bez imenovanja Izraela koji je sproveo te udare.
Bivši predsednik Brazila Bolsonaro osuđen na 27 godina zatvora
12.09.2025.•
3
Sudsko veće brazilskog Vrhovnog suda osudilo je bivšeg predsednika Žaira Bolsonara na 27 godina i tri meseca zatvora zbog planiranja državnog udara kako bi ostao na vlasti nakon poraza na izborima 2022. godine.
Posle ubistva Kirka, bivši predsednici SAD pozvali na okončanje političkog nasilja
11.09.2025.•
2
Bivši predsednici Sjedinjenih Američkih Država pridružili pozvali su na okončanje političkog nasilja, nakon ubistva konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka.
Vlada Republike Srpske zabranila ulazak predsednici i šefici diplomatije Slovenije
11.09.2025.•
1
Kao odgovor na sankcije Slovenije protiv Milorada Dodika, vlada Republike Srpske zabranila je ulazak u entitet slovenskoj predsednici Nataši Pirc Musar i ministarki spoljnih poslova Tanji Fajon.
FOTO: Novinari i opozicioni bloger među oslobođenim političkim zatvorenicima u Belorusiji
11.09.2025.•
0
Novinar Radio Slobodne Evrope Ihar Losik pušten je na slobodu posle više od pet godina provedenih u beloruskom zatvoru po politički motivisanim optužbama, saopštila je RSE.
Belorusija oslobodila 52 politička zatvorenika, Vašington zadovoljan
11.09.2025.•
1
Sjedinjene Američke Države pozdravile su oslobađanje 52 politička zatvorenika u Belorusiji, što je usledilo posle posete specijalnog izaslanika Donalda Trampa toj zemlji.
Pronađeno oružje kojim je ubijen Čarli Kirk, za ubicom se i dalje traga
11.09.2025.•
0
Američke vlasti objavile su da su našle oružje kojim je u sredu na javnom skupu ubijen konzervativni influeser Čarli Kirk, saradnik predsednika Donalda Trampa, i da imaju "dobre video snimke" tog ubistva.
U Holandiji prošle godine 1.500 napada eksplozivom, najam "izvođača" preko Telegrama
11.09.2025.•
0
Holandski korisnici Telegrama u grupama na toj mreži za samo 1.000 evra mogu da angažuju nekoga da aktivira eksploziv na ulaznim vratima ili puca u fasadu nečije kuće ili preduzeća.
Kineski radnik poginuo u fabrici u Kavadarcima
11.09.2025.•
0
Kinski radnik, star 38 godina, poginuo je u Kavadarcima u Severnoj Makedoniji.
Škaljarac uhapšen u Parizu, sumnjiči se za ubistvo pripadnika Kavačkog klana
11.09.2025.•
0
Francuska policija je u Parizu uhapsila državljanina Srbije A.C.S. (29) iz Beograda koji se ranije zvao N.C, a "blizak je jednoj organizovanoj kriminalnoj grupi".
Ubijeni Čarli Kirk je pravdao ubistva, imao brojne kontroverzne stavove
11.09.2025.•
14
Saradnik Donalda Trampa i konzervativni aktivista Čarli Kirk ubijen je u sredu, nakon što je na njega pucano dok je govorio na događaju na Univerzitetu Juta Veli.
Francuska policija: U protestima "Blokiraj sve" učestvovalo bar 175.000 ljudi, uhapšeno skoro 500
11.09.2025.•
8
Ministarstvo unutrašnjih poslova Francuske saopštilo je da su tokom jučerašnjih protesta širom te zemlje uhapšene 473 osobe, uključujući 203 u Parizu.
Tri radnika železnice u Grčkoj otpuštena - danas generalni štrajk mašinovođa, stali svi vozovi
11.09.2025.•
3
Grčke mašinovođe danas stupaju u 24-časovni štrajk, kao reakciju na nedavna otpuštanja trojice mašinovođa iz kompanije "Helenik trejn".
Zabrinjavajući trend: Skoro svi nemački piloti dremaju tokom leta
11.09.2025.•
0
Nemački sindikat pilota saopštio je da je dremanje tokom letova postalo "zabrinjavajuća realnost" za nemačke pilote i da je primetan "rastući umor" u tom sektoru.
Pre 24 godine teroristi izveli najveći napad na SAD - srušene kule bliznakinje
11.09.2025.•
0
U Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001. godine dogodili su se teroristički napadi u kojima je život je izgubilo gotovo 3.000 osoba.
Strani državljani iz vozila sa srpskim tablicama ostavili svinjske glave ispred džamija u Parizu
11.09.2025.•
7
Policijska istraga pokazala je da su strani državljani, koji su bili u automobilu sa srpskom registracijom, postavili svinjske glave pronađene u utorak ispred najmanje devet džamija u Parizu i okolini.
Osumnjičeni za ubistvo Čarlija Kirka priveden, pa posle par sati pušten
11.09.2025.•
2
Direktor FBI-a Keš Patel saopštio je da je osoba za koju se sumnjalo da stoji iza ubistva konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka uhapšena, ali je nekoliko sati kasnije objavio da je privedeni pušten nakon ispitivanja.
Ubijen konzervativni aktivista Čarli Kirk, uticajan saveznik Donalda Trampa
10.09.2025.•
14
Konzervativni aktivista Čarli Kirk preminuo je nakon što je na njega pucano tokom događaja u kampusu u Juti, saopštio je predsednik Donald Tramp.
Moskva optužila Varšavu za preterivanje radi zaoštravanja sukoba u Ukrajini
10.09.2025.•
1
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Poljsku da pokušava da zaoštri sukob u Ukrajini širenjem "mitova" o upadu dronova u poljski vazdušni prostor, za koje Varšava tvrdi da ih je poslala Rusija.
Vojska pregovara i s predstavnicima "Generacije Z" o budućnosti Nepala
10.09.2025.•
0
Vojska Nepala je povratila kontrolu nad glavnim gradom Katmanduom posle dvodnevnih nereda, koji su primorali premijera da podnese ostavku i otvorili pregovore o političkoj budućnosti zemlje.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar