Zaporožje - evropska bezbednost pod granatama
Predlog Međunarodne komisije za atomsku energiju možda bi i mogao da posluži kao polazište za regulisanje rada najveće nuklearne elektrane u Evropi.
Ali da neće biti lako da se postigne dogovor govori i čak 15 ispaljenih projektila već prvog dana od objavljivanja izveštaja ekipe iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Moć da izazovu incidenti imaju Rusi, ali i Vašington.
Rafaelo Grosi, predsednik Komisije i čelnik tima koji je početkom septembra nekoliko dana obilazio nuklearku u Zaporožju, regovao je krajnje pragmatično. Prvom rečenicom u izveštaju je obznanio da je energana fizički oštećena, ali da nije mogao utvrditi ko ju je granatirao. Potom se usredsredio na najvažnije - izlaganje plana da se ne puca i da nuklearka uobičajeno radi, što je i sa bezbedonosne strane najpouzdanija situacija.
Dogovor zaraćenih
Suština je da se dve sukobljene strane, Ukrajina i Rusija, dogovore, ako je potrebno uz pomoć IAEA, oko veličine i strukture bezbedonosne zone u krugu elektrane. Ruska vojska bi se povukla sa ove teritorije, ali ni ukrajinska ne bi smela da se vrati u izolovanu zonu. Upravo ovaj momenat je novost u odnosu na dosadašnja zalaganja Ujedinjenih nacija za "povratak ukrajinskog suvereniteta" na sporno područje. Moguće je da će mnogi primetiti da je izveštaj krnj, ali argentinski nuklearni stručnjak se skoncentrisao na najvažnije - zaustaviti projektile i vratiti najveću evropsku elektranu u ubičajeni ritam rada.
Svakako da će do završnog dogovora biti potrebno mnogo potpunije i preciznije utvrditi parametre rada energane i života u zoni. Biće teško uskladiti stavove dve strane koje, već iz same činjenice da međusobno ratuju, po pravilu zauzimaju suprotne pozicije o svim pitanjima, pa i najtrivijalnijim. No, čini se da bi predlog mogao da polaži kao polazište za dogovor kojim bi bila izbegnuta preteća situacija da radioaktivnost procuri iz nuklearnih rezervoara i zapreti većem delu Starog kontinenta.
Dva sata za osvajanje
Odlučujući momanet biće spremnost Ukrajine i Rusije da se dogovore o važnom pitanju dok rat još besni. Ako dve strane ne budu baš voljne i istrajne za ovaj pojedinačni dogovor, snažan pritisak bi morao doći sa međunarodne scene. I to ne samo od, često nemoćne, najšire javnosti, već i od najmoćnijih, time i najuticajnijih, država i globalnih organizacija. Ako i to izostane, dogovora neće biti i retorika o sprečavanju eventualnog nuklearnog incidenta pokazaće se jalovom, ispraznom.
No, već je došlo do situacije da granate svakodnevno pogađaju pojedine zgrade unutar ogromnog energetskog zdanja. Srećom, za sada je reč o pogocima u sporedne objekte, mada je nekoliko puta gađan sistem za hlađenje reaktora, možda i najdelikatniji segment celog procesa. Ruska vojska je nuklearku zauzela već prvih dana rata, sredinom marta meseca je već u potpunosti preuzela kontrolu, oslanjajući se na rad od ranije zaposlenog lokalnog stanovništva.
Energetski centar sveta
Nov upravljač je neobično lako došao do izuzetno značajnog pogona. Otpora praktično nije ni bilo, pogotovo ne od ukrajinske vojske. Zapravo, samo je stotinak stanovnika Energodara, industrijskog gradića iz sovjetskog perioda izgrađenog upravo zarad funkcionisanja nuklearke, oružjem iz lokalnog skladišta malo zapucalo.
Nakon nepuna dva sata, ruska strana je u celosti zauzela i nuklearku i gradić. Nije bilo ni ranjenih. Ovakav razvoj i nije preveliko iznenađenje, s obzirom na to da je većinsko lokalno stanovništvo rusko govoreće. Lokacija se pruža uz veliku krivinu reke Dnjepar sa leve strane, gde je u periodu od 1980. do 1984. izgrađen prvi od šest reaktora.
Ostali su sukcesivno puštani u rad u narednih deset godina, nakon čega je reč o najvećoj nuklearki u Evropi snage 5.700 megavata i godišnje proizvodnje 40 milijardi kilovata struje, što je iznosilo četvrtinu ogromne ukrajinske potrošnje. Gotovo uz samu elektranu izgrađena je i velika termalka, a u neposrednoj okolini je i najveća veštakčka vodna akumlacija na svetu, Nova Kahovka, koja služi za potrebe obližnje hidrocentrale. U pitanju je pravi svetski energetski centar. U svim objektima rade pretežno stanovnici Energodara, gradića sa 50.000 žitelja, od kojih je čak 11.000 zaposleno u nuklearki.
Učestali projektili
Dakle, sredinom marta nova vlast je u potpunosti preuzela upravljanje, uz kontrolu ruske vojske, jednim od najvažnih kompanija u Ukrajini. Promena, praktično, nije ni bilo, struja je plasirana u energetski sistem Ukrajine, dakle području pod kontrolom Kijeva. Moguće da je relativno mirna situacija bila od uticaja da se Rusi ne odluče za prelazak na drugu stranu reke, tako da vladaju dosta uskim pojasom uz energanu.
Proces rada bio je uobičajen sve do sredine jula kada ukrajinska strana počinje da granatira objekte, prikazujući da to "sami Rusi pucaju koristeći nuklearku kao štit za svoje vojnike i raketne sisteme." Rusi su neprekidno tvrdili da pucaju Ukrajinci, pri čemu su i objavili fotografije ostataka projektila NATO 155 mm kalibra. Na drugima se vidi američki detonator M739, na trećima oznaka proizvođača iz SAD.
Tokom druge polovine avgusta pucanje se intenzivira, te je između 15. i 22. ovog meseca ispaljeno 24, nedelju dana kasnije 38 granata. Ruska strana je, inače, još od početka juna tražila da ekipa IAEA-a pregleda rad nuklearke, ali su zapadne države dugo odbijale, a preko Ujedinenih nacija su insistirale na "stvaranju bezbedonosne zone i povratak ukrajinske vojske u Energodar i energanu."
Pročitaj još
Podsticanje NATO pakta
Poprilično nenadan početak targetiranja nuklearke poklapa se preorijentacijom ukrajinske vojske na gerilski način ratovanja, pogotov na izgubljenim teritorijama. Za takav preokret je iz SAD, Velike Britanije, Poljske i drugih zapadnih država pristiglo specijalizovano oružje i ne mali broj po NATO bazama za ovaj vid rata obučenih ukrajinskih mladića. U savremenom ratovanju gerilske borbe se kombinuju sa gađanjem iz dalekometnih projektila, a na osnovu špijunskih podataka. Tako su nekoliko puta uspešno minirane pruge prem Krimu, srušeni su lažni dalekovodi u delovima kojima upravljaju Rusi, pogođeno je i nekoliko skladišta goriva, odnosno aviona. Gađanje elektrane idealno dopunjuje ovakav vid borbe.
Rizik od curenja radijacije je velik, pogotovo od kada je pucnjava intenzivirana. Kako bi u slučaju eventualnog incidenta posledice trpeo veći broj evropskih država i članica NATO pakta, postavilo se pitanje jesu li Ukrajinci sami odlučili za uporno i kontinuirano gađanje tako delikatog pogona? Ispostavilo se da nisu. Podrška, više prećutna ali jasna, stigla je iz Sjedinjenih Američkih Država.
Podrška iz SAD
Ugledni portal "Politiko" je, pozivajući se na važan ali neimenovan izvor, obelodanio "kako su Ameri Ukrajincima poručili da podržavaju pucanje po svim metama koje se nalaze na području ukrajinskog suveriniteta." Isti portal je i prepričao sažetak iz razgovora državnog sekretara Entonija Blinkena sa ukrajinskim kolegom Dmitrijem Kulebom u kome dužnosnik iz Vašingtona govori kako se američka strana protivi da nuklearkom upravlja ruski osvajač, te da podržava Ukrajinu u naporima da povrati važnog proizvođača struje.
Diplomatski je očekivati da nakon izveštaja prestanu sva podsticanja na dodatnu militarizaciju područja oko Energodara, baš kao što se može očekivati da na ruskoj strani prestane huškanje da se ide na tri mesta, Nikopolj, Majanec i Tomailovik, sa druge strane Dnjepra, sva tri u Dnjepropetrovskoj regiji.
Još je važnije da predsednik britanskog parlamenta Tobijas Elvud i pojedini američki kongresmeni prekinu sa paušalnim tvrdnjama kako bi namerno izazvano "curenje radijacije" u neku od članica NATO pakta aktiviralo obaveze preostalih članica na osnovu člana pet iz osnovačke povelje najveće vojne alijanse. Izgleda da na svetskoj političkoj sceni ima i onih koji bi da se NATO pakt ukljući u ratovanje na evropskom istoku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Šef diplomatije Irana: Teheran ne vidi razlog da pregovara sa SAD
15.03.2026.•
2
Šef iranske diplomatije Abas Aragči ocenio je da Iran ne vidi razlog za pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, jer su dve zemlje bile usred pregovora kada su Amerikanci odlučili da napadnu Iran.
Neizvesne reakcije na Trampov poziv da se pošalju vojni brodovi u Ormuski moreuz
15.03.2026.•
0
Zvaničnici evropskih, istočnoazijskih i zemalja Bliskog istoka reagovali su na poziv predsednika SAD da pošalju vojne brodove kako bi Ormuski moreuz ostao otvoren i bezbedan, ali nisu preduzeli konkretne korake.
SZO izdvaja dva miliona dolara pomoći za Irak, Siriju i Liban
15.03.2026.•
2
Svetska zdravstvena organizacija povećava podršku zemljama pogođenim sukobom na Bliskom istoku i u tu svrhu izdvaja dva miliona dolara hitne pomoći za podršku zdravstvenim radnicima u Libanu, Iraku i Siriji.
Počeli američko-kineski trgovinski pregovori
15.03.2026.•
1
Predstavnici Pekinga i Vašingtona počeli su danas u Parizu ekonomske i trgovinske pregovore, javila je zvanična kineska novinska agencija Sinhua.
Rastu cene goriva u Republici Srpskoj
15.03.2026.•
0
Na pojedinim benzinskim pumpama u Republici Srpskoj (RS) cene goriva danas su premašile 3,17 konvertibilnih maraka (KM) (1,62 evra) po litru, dok je početkom marta litar goriva koštao u proseku 2,3 KM (1,17 evra).
Zelenski: Evropljani ucenjuju Ukrajinu da otvori naftovod Družba
15.03.2026.•
4
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je evropske saveznike da ucenuju Kijev da ponovo otvori naftovod Družba, koji preko ukrajinske teritorije prevozi rusku naftu u Mađarsku i Slovačku.
Više od 150 osoba obolelo od norovirusa na kruzeru koji je obilazio Karibe
15.03.2026.•
0
Više od 150 osoba na kruzeru Star princes, koji je obilazio Karibe, razbolelo se od norovirusa, saopštili su američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), preneo je NBC news.
Iranski ministar: Vrhovni vođa je u dobrom zdravstvenom stanju, upravlja situacijom
15.03.2026.•
3
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči izjavio je da je novi vrhovni vođa zemlje Modžtaba Hamnei u dobrom zdravstvenom stanju i da u potpunosti upravlja situacijom.
Zatvorenik pobegao tokom posete Luvru
15.03.2026.•
0
Zatvorenik iz francuske zatvorske ustanove u Parizu pobegao je tokom kulturne posete muzeju Luvr, dok se grupa kretala javnim prevozom.
Zapadni analitičari ne vide brzi kraj rata: Šta je cilj Irana, a šta SAD i Izraela?
15.03.2026.•
1
Politički cilj Vašingtona u ratu s Iranom je "u magli", ali islamski režim u Teheranu je rešen da izdrži i da, po cenu teških žrtava u sukobu iscrpljivanja, izazove svetski ekonomski potres i destabilizaciju regiona.
"Molim vas, molim vas, molim vas": Danska poziva građane da smanje vožnju automobilom
15.03.2026.•
1
Ministar energetike Danske pozvao je građane skandinavske zemlje da smanje potrošnju energije i odustanu od vožnje automobila dok cena nafte nastavlja naglo da raste usred sukoba na Bliskom istoku.
Civilna skloništa širom Evrope su zapuštena i raspadaju se
15.03.2026.•
0
Mreže civilnih skloništa širom Evrope su zapuštene.
Švajcarska nije dozvolila prelete američkih vojnih aviona koji idu ka Iranu
15.03.2026.•
1
Vlada Švajcarske odbila je dva zahteva SAD za prelet vojnih izviđačkih aviona iznad švajcarske teritorije, pozivajući se na pravila neutralnosti u kontekstu rata između SAD, Izraela i Irana.
Pet razloga zašto cene nafte neće brzo pasti nakon rata sa Iranom
15.03.2026.•
2
Predsednik Donald Tramp možda obećava brz kraj svog rata protiv Irana, ali političke posledice će trajati dugo nakon što borbe prestanu.
Ambasada SAD u Bagdadu pozvala Amerikance da odmah napuste Irak i da ne prilaze ambasadi
14.03.2026.•
2
Američka ambasada u Bagdadu pozvala je danas državljane Sjedinjenih Američkih Država da "odmah" napuste Irak, a one koji razmišljaju o ostanku da "preispitaju" svoju odluku.
U Francuskoj u nedelju prvi krug lokalnih izbora
14.03.2026.•
1
Oko 48,7 miliona registrovanih birača sutra u Francuskoj u prvom krugu lokalnih izbora bira oko 900.000 kandidata sa oko 50.000 lista.
Beloruska opoziciona aktivistkinja primila nagradu za doprinos evropskom jedinstvu
14.03.2026.•
0
Beloruska opoziciona aktivistkinja Marija Kolesnikova preuzela je danas nagradu za doprinos evropskom jedinstvu koja joj je dodeljena 2022, a koju nije mogla da preuzme jer je bila u zatvoru kao politički zatvorenik.
Stanivuković ponovo zadržan na hrvatskoj granici
14.03.2026.•
1
Gradonačelnika Banjaluke i predsednika Pokreta sigurna Srpska (PSS) Draška Stanivukovića Granična policija Hrvatske je danas ponovo zadržala na Graničnom prelazu Gradina s Bosnom i Hercegovinom (BiH).
EU produžila sankcije pojedincima zbog rata u Ukrajini
14.03.2026.•
2
Savet Evropske unije (EU) odlučio je danas da za još šest meseci, do 15. septembra, produži restriktivne mere protiv pojedinaca i entiteta uvedene nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.
Protest na Kubi zbog energetske krize, oštećene prostorije Komunističke partije
14.03.2026.•
5
Grupa ljudi u gradu Moron u centralnom delu Kube oštetila je danas tokom protesta sedište vladajuće Komunističke partije, nakon čega je uhapšeno pet osoba saopštile su vlasti.
Grčki naftni tanker napadnut dronom u Crnom moru, ministar sumnja na umešanost Ukrajine
14.03.2026.•
0
Grčki naftni tanker oštećen je jutros u napadu dronom u Crnom moru dok se približavao ruskoj luci Novorosijsk, saopštile su vlasti.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar