Zaporožje - evropska bezbednost pod granatama
Predlog Međunarodne komisije za atomsku energiju možda bi i mogao da posluži kao polazište za regulisanje rada najveće nuklearne elektrane u Evropi.
Ali da neće biti lako da se postigne dogovor govori i čak 15 ispaljenih projektila već prvog dana od objavljivanja izveštaja ekipe iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Moć da izazovu incidenti imaju Rusi, ali i Vašington.
Rafaelo Grosi, predsednik Komisije i čelnik tima koji je početkom septembra nekoliko dana obilazio nuklearku u Zaporožju, regovao je krajnje pragmatično. Prvom rečenicom u izveštaju je obznanio da je energana fizički oštećena, ali da nije mogao utvrditi ko ju je granatirao. Potom se usredsredio na najvažnije - izlaganje plana da se ne puca i da nuklearka uobičajeno radi, što je i sa bezbedonosne strane najpouzdanija situacija.
Dogovor zaraćenih
Suština je da se dve sukobljene strane, Ukrajina i Rusija, dogovore, ako je potrebno uz pomoć IAEA, oko veličine i strukture bezbedonosne zone u krugu elektrane. Ruska vojska bi se povukla sa ove teritorije, ali ni ukrajinska ne bi smela da se vrati u izolovanu zonu. Upravo ovaj momenat je novost u odnosu na dosadašnja zalaganja Ujedinjenih nacija za "povratak ukrajinskog suvereniteta" na sporno područje. Moguće je da će mnogi primetiti da je izveštaj krnj, ali argentinski nuklearni stručnjak se skoncentrisao na najvažnije - zaustaviti projektile i vratiti najveću evropsku elektranu u ubičajeni ritam rada.
Svakako da će do završnog dogovora biti potrebno mnogo potpunije i preciznije utvrditi parametre rada energane i života u zoni. Biće teško uskladiti stavove dve strane koje, već iz same činjenice da međusobno ratuju, po pravilu zauzimaju suprotne pozicije o svim pitanjima, pa i najtrivijalnijim. No, čini se da bi predlog mogao da polaži kao polazište za dogovor kojim bi bila izbegnuta preteća situacija da radioaktivnost procuri iz nuklearnih rezervoara i zapreti većem delu Starog kontinenta.
Dva sata za osvajanje
Odlučujući momanet biće spremnost Ukrajine i Rusije da se dogovore o važnom pitanju dok rat još besni. Ako dve strane ne budu baš voljne i istrajne za ovaj pojedinačni dogovor, snažan pritisak bi morao doći sa međunarodne scene. I to ne samo od, često nemoćne, najšire javnosti, već i od najmoćnijih, time i najuticajnijih, država i globalnih organizacija. Ako i to izostane, dogovora neće biti i retorika o sprečavanju eventualnog nuklearnog incidenta pokazaće se jalovom, ispraznom.
No, već je došlo do situacije da granate svakodnevno pogađaju pojedine zgrade unutar ogromnog energetskog zdanja. Srećom, za sada je reč o pogocima u sporedne objekte, mada je nekoliko puta gađan sistem za hlađenje reaktora, možda i najdelikatniji segment celog procesa. Ruska vojska je nuklearku zauzela već prvih dana rata, sredinom marta meseca je već u potpunosti preuzela kontrolu, oslanjajući se na rad od ranije zaposlenog lokalnog stanovništva.
Energetski centar sveta
Nov upravljač je neobično lako došao do izuzetno značajnog pogona. Otpora praktično nije ni bilo, pogotovo ne od ukrajinske vojske. Zapravo, samo je stotinak stanovnika Energodara, industrijskog gradića iz sovjetskog perioda izgrađenog upravo zarad funkcionisanja nuklearke, oružjem iz lokalnog skladišta malo zapucalo.
Nakon nepuna dva sata, ruska strana je u celosti zauzela i nuklearku i gradić. Nije bilo ni ranjenih. Ovakav razvoj i nije preveliko iznenađenje, s obzirom na to da je većinsko lokalno stanovništvo rusko govoreće. Lokacija se pruža uz veliku krivinu reke Dnjepar sa leve strane, gde je u periodu od 1980. do 1984. izgrađen prvi od šest reaktora.
Ostali su sukcesivno puštani u rad u narednih deset godina, nakon čega je reč o najvećoj nuklearki u Evropi snage 5.700 megavata i godišnje proizvodnje 40 milijardi kilovata struje, što je iznosilo četvrtinu ogromne ukrajinske potrošnje. Gotovo uz samu elektranu izgrađena je i velika termalka, a u neposrednoj okolini je i najveća veštakčka vodna akumlacija na svetu, Nova Kahovka, koja služi za potrebe obližnje hidrocentrale. U pitanju je pravi svetski energetski centar. U svim objektima rade pretežno stanovnici Energodara, gradića sa 50.000 žitelja, od kojih je čak 11.000 zaposleno u nuklearki.
Učestali projektili
Dakle, sredinom marta nova vlast je u potpunosti preuzela upravljanje, uz kontrolu ruske vojske, jednim od najvažnih kompanija u Ukrajini. Promena, praktično, nije ni bilo, struja je plasirana u energetski sistem Ukrajine, dakle području pod kontrolom Kijeva. Moguće da je relativno mirna situacija bila od uticaja da se Rusi ne odluče za prelazak na drugu stranu reke, tako da vladaju dosta uskim pojasom uz energanu.
Proces rada bio je uobičajen sve do sredine jula kada ukrajinska strana počinje da granatira objekte, prikazujući da to "sami Rusi pucaju koristeći nuklearku kao štit za svoje vojnike i raketne sisteme." Rusi su neprekidno tvrdili da pucaju Ukrajinci, pri čemu su i objavili fotografije ostataka projektila NATO 155 mm kalibra. Na drugima se vidi američki detonator M739, na trećima oznaka proizvođača iz SAD.
Tokom druge polovine avgusta pucanje se intenzivira, te je između 15. i 22. ovog meseca ispaljeno 24, nedelju dana kasnije 38 granata. Ruska strana je, inače, još od početka juna tražila da ekipa IAEA-a pregleda rad nuklearke, ali su zapadne države dugo odbijale, a preko Ujedinenih nacija su insistirale na "stvaranju bezbedonosne zone i povratak ukrajinske vojske u Energodar i energanu."
Pročitaj još
Podsticanje NATO pakta
Poprilično nenadan početak targetiranja nuklearke poklapa se preorijentacijom ukrajinske vojske na gerilski način ratovanja, pogotov na izgubljenim teritorijama. Za takav preokret je iz SAD, Velike Britanije, Poljske i drugih zapadnih država pristiglo specijalizovano oružje i ne mali broj po NATO bazama za ovaj vid rata obučenih ukrajinskih mladića. U savremenom ratovanju gerilske borbe se kombinuju sa gađanjem iz dalekometnih projektila, a na osnovu špijunskih podataka. Tako su nekoliko puta uspešno minirane pruge prem Krimu, srušeni su lažni dalekovodi u delovima kojima upravljaju Rusi, pogođeno je i nekoliko skladišta goriva, odnosno aviona. Gađanje elektrane idealno dopunjuje ovakav vid borbe.
Rizik od curenja radijacije je velik, pogotovo od kada je pucnjava intenzivirana. Kako bi u slučaju eventualnog incidenta posledice trpeo veći broj evropskih država i članica NATO pakta, postavilo se pitanje jesu li Ukrajinci sami odlučili za uporno i kontinuirano gađanje tako delikatog pogona? Ispostavilo se da nisu. Podrška, više prećutna ali jasna, stigla je iz Sjedinjenih Američkih Država.
Podrška iz SAD
Ugledni portal "Politiko" je, pozivajući se na važan ali neimenovan izvor, obelodanio "kako su Ameri Ukrajincima poručili da podržavaju pucanje po svim metama koje se nalaze na području ukrajinskog suveriniteta." Isti portal je i prepričao sažetak iz razgovora državnog sekretara Entonija Blinkena sa ukrajinskim kolegom Dmitrijem Kulebom u kome dužnosnik iz Vašingtona govori kako se američka strana protivi da nuklearkom upravlja ruski osvajač, te da podržava Ukrajinu u naporima da povrati važnog proizvođača struje.
Diplomatski je očekivati da nakon izveštaja prestanu sva podsticanja na dodatnu militarizaciju područja oko Energodara, baš kao što se može očekivati da na ruskoj strani prestane huškanje da se ide na tri mesta, Nikopolj, Majanec i Tomailovik, sa druge strane Dnjepra, sva tri u Dnjepropetrovskoj regiji.
Još je važnije da predsednik britanskog parlamenta Tobijas Elvud i pojedini američki kongresmeni prekinu sa paušalnim tvrdnjama kako bi namerno izazvano "curenje radijacije" u neku od članica NATO pakta aktiviralo obaveze preostalih članica na osnovu člana pet iz osnovačke povelje najveće vojne alijanse. Izgleda da na svetskoj političkoj sceni ima i onih koji bi da se NATO pakt ukljući u ratovanje na evropskom istoku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Devojčica poginula u unakrsnoj vatri tokom pucnjave zbog parking mesta u SAD-u
04.10.2026.•
0
Dvanaestogodišnja devojčica je poginula pošto se našla u unakrsnoj vatri između dvojice muškaraca koji su se svađali oko parking-mesta u parku u Baltimoru.
Folksvagen povlači 200.000 automobila u Češkoj
04.10.2026.•
0
Folksvagen grupa saopštila je da povlači oko 200.000 automobila u Češkoj zbog problema sa vijkom koji bi mogao da pukne i uzrokuje kvar sistema za upravljanje.
Moldavija pozvala ruskog ambasadora na razgovor zbog ulaska raketa i dronova u njen vazdušni prostor
04.10.2026.•
0
Vlasti Moldavije su na razgovor pozvale ruskog ambasadora Olega Ozerova, nakon još jednog slučaja ulaska raketa i dronova iz susedne Ukrajine u njen vazdušni prostor.
Održana Parada ponosa u Parizu
04.10.2026.•
0
Nekoliko desetina hiljada ljudi, sa zastavama duginih boja u rukama i vencima od cveća oko vrata, prošetalo je ulicama Pariza na Paradi ponosa kako bi branili prava LGBT+ osoba zabrinutih zbog uspona ekstremne desnice.
Danas opšti izbori u Bosni i Hercegovini
04.10.2026.•
0
Građani Bosne i Hercegovine (BiH) danas glasaju na opštim izborima, desetim posleratnim, na kojima biraju predstavnike na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou.
Montenegro prajd održan u Podgorici uz poruke o ravnopravnosti i slobodi
03.10.2026.•
1
Četrnaesti Montenegro prajd održan je u Podgorici, a organizatori su poručili da LGBT osobe treba da mogu da žive otvoreno i bez straha, dok su državne institucije pozvale na dosledniju zaštitu od diskriminacije.
Propao pod i otpao plafon u jednom baru u Španiji, povređeno 12 osoba
03.10.2026.•
1
Dvanaest osoba je povređeno u španskoj pokrajini La Rioha kada je propao pod jednog bara, a potom je na njih pao plafon.
Vozač uleteo u grupu ragbi fanova u Australiji, 10 osoba povređeno
03.10.2026.•
0
Deset ljudi je jutros povređeno kod Sidneja, u Australiji, kada se vozilo zabilo u masu koja je bodrila ragbi tim "Njukasl najts", saopštili su zvaničnici.
Brazilci sutra glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima, očekuje se drugi krug
03.10.2026.•
0
Građani Brazila sutra glasaju na parlamentarnim i prvom krugu predsedničkih izbora, koji će odlučiti da li će ta zemlja slediti konzervativni zaokret koji je zahvatio region ili krenuti sopstvenim putem.
Krista Pajk koja je preživela smrtnu kaznu je na respiratoru i bez svesti
03.10.2026.•
10
Krista Pajk, koja je preživela izvršenje smrtne kazne smrtonosnom injekcijom u američkoj saveznoj državi Tenesi, je intubirana, na respiratoru je i još je bez svesti u bolnici u oblasti Nešvila, saopštili su advokati.
Javni tužilac Emirata: Kopilot Flajdubai napao pilota sekirom i pokušao da preuzme avion
03.10.2026.•
0
Kopilot na letu FZ1073 kompanije Flajdubai pokušao je da izvede teroristički napad tokom leta, saopštio je danas javni tužilac Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Anušić: Zbog naoružavanja Srbije Hrvatska traži protivodgovor
02.10.2026.•
2
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić izjavio je danas u Zadru da će Hrvatska jačanjem svoje odbrane vratiti ravnotežu oružanih snaga u regionu i ocenio da je retorika iz Srbije agresivna i neprijateljska.
Zbog objave o Biljani Plavšić smenjen predsednik Upravnog odbora Bosanskog kulturnog centra Sarajevo
02.10.2026.•
3
Ministar kulture i sporta Kantona Sarajevo (KS) Kenan Magoda je saopštio da je smenio predsednika Upravnog odbora Bosanskog kulturnog centra Sarajevo (BKCS) Slobodana Šoju zbog komentara o Biljani Plavšić.
Fon der Lajen: Granice Crne Gore postaće granice EU
02.10.2026.•
13
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, povodom otvaranja novog Nacionalnog koordinacionog centra Granične policije u Podgorici, izjavila da taj događaj predstavlja važan korak ka evropskoj budućnosti CG.
Mediji: Eksploziv kojim je napadnut aerodrom u Lajpcigu dopremljen preko Srbije i Bugarske
02.10.2026.•
10
Eksploziv korišćen u neuspelom pokušaju napada na aerodrom Lajpcig-Hale u Nemačkoj dopremljen je preko Bugarske i Srbije, objavilo je više evropskih medija.
Fon der Lajen u Severnoj Makedoniji: Očekuje se "par reči o problemu sa Bugarskom"
02.10.2026.•
0
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doputovala je u Severnu Makedoniju u okviru svoje turneje Zapadnim Balkanom.
Poslednji dan izborne kampanje u BiH, sutra izborna tišina
02.10.2026.•
0
U Federaciji BiH i Republici Srpskoj u nedelju, 4. oktobra, se održavaju 10. Opšti izbori za predstavnike u zajedničkim, entitetskim i kantonalnim institucijama.
Robotska ruka počela da izvlači ostatke nuklearnog goriva iz Fukušime
02.10.2026.•
0
Japanska kompanija za snabdevanje električnom energijom TEPCO započela je radove na izvlačenju ostataka otopljenog nuklearnog goriva u havarisanoj elektrani "Fukušima Daiči".
Tramp pozvao republikance u Senatu da podrže ukidanje pomeranja sata
02.10.2026.•
3
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pozvao je republikance u Senatu da pokrenu proceduru za usvajanje Zakona o zaštiti sunčeve svetlosti.
Kos: Nema mesta glorifikaciji ratnih zločina u zemlji EU kandidatu
02.10.2026.•
6
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u Crnoj Gori da glorifikaciji ratnih zločinaca nema mesta ni u Evropskoj uniji ni u zemljama kandidatima.
Vlada češkog premijera Babiša preživela glasanje o nepoverenju
02.10.2026.•
0
Češka vlada je preživela glasanje o nepoverenju u parlamentu, nakon što je opozicija osporila rastući budžetski deficit i izrazila zabrinutost zbog sukoba interesa vezanog za premijera Andreja Babiša.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar