Danas se obeležava 80 godina od iskrcavanja na Normandiju - jedan od ključnih momenata rata
Pre osamdeset godina, 6. juna 1944, Amerikanci, Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji.
Bio je to jedan od ključnih momenata Drugog svetskog rata, pošto je iskrcavanje označilo postepeno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.
Još od 1941, zvanična Moskva naglašavala je predstavnicima zvaničnog Londona i Vašingtona neophodnost otvaranja drugog fronta na evropskom kontinentu, kako bi ratni napori Sovjetskog Saveza bili koliko-toliko rasterećeni.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se konačno sovjetskim saveznicima 1942. godine da će otvoriti drugi front. Planirano je da invazija usledi 1943, što je potom odlagano.
Iako su saveznici izvršili invaziju na Siciliju leta 1943, posle oslobođenja severnoafričkih francuskih poseda, Maroka, Alžira, Tunisa, što je dalje značilo da je novi front, u Italiji, otvoren, to zapravo nije bitno pomoglo Sovjetima, odnosno prilikama na Istočnom frontu.
Tek operacijom Overlord, stvaranjem fronta u Francuskoj, moglo se govoriti da su Sovjeti unekoliko rasterećeni.
Postojala je takođe svest u Vašingtonu i Londonu da se konačna bitka za Berlin približava, pa su viši ciljevi nalagali da se direktno učešće na terenu više ne odlaže.
Na insistiranje Amerikanaca kao lokacija za invaziju odabran je prostor koji podrazumeva najbrži pravac napredovanja ka Nemačkoj, odnosno Berlinu - Normandija.
Prethodno je bilo u opticaju više mogućih zona invazije, između ostalog i Balkan, što je odbačeno zbog odlučnog stava Amerikanaca.
Invaziji je takođe prethodilo više operacija zavaravanja Nemaca, s namerom da se oni uvere da iskrcavanje očekuju drugde. Invazija u Normandiju u Berlinu uglavnom nije smatrana verovatnom zbog činjenice da je taj pojas bio nepogodan a čvrsto utvrđen. Nemci su na obale Normandije postavili brojne čelične prepreke, izgrađena je mreža bunkera, utvrđenja, ogromne zone su minirane.
Operacija utvrđivanja međutim nikada nije okončana. Takođe, nemačka komanda više nije raspolagala dovoljnim brojem vojnika.
Planiranje invazije, pod rukovodstvom britanskog generala Frederika Morgana, započelo je marta 1943. Njegov plan je usvojen, da bi potom bio prilagođen, prerađen, tokom januara 1944.
Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji. Samo iskrcavanje, kodno ime bilo je Neptun, podrazumevalo je desant trupa, sa mora i iz vazduha, i zaposedanje prostora za dalji prihvat invazionih trupa.
Tog 6. juna 1944. 156.000 savezničkih vojnika prebačeno je preko La Manša. Nasuprot saveznicima na tom potezu nalazilo se oko 50.000 pripadnika nemačkih trupa.
Amfibijskom i vazdušnom desantu prethodila je masivna artiljerijska priprema iz vazduha, sa brodova, sa oko 12.000 letelica i oko 1.200 ratnih plovila.
Prevashodni cilj bilo je zaposedanje prostora na plažama, na pet lokacija, kako bi bio omogućen prihvat novih brojnijih snaga, odnosno obrazovan mostobran.
Invazionim trupama komandovao je britanski general Bernard Montgomeri. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga u Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer.
Mornaričkim jedinicima zapovedao je admiral Bertram Remzi, koji je prethodno pokazao uspeh prilikom iskrcavanja u Severnoj Africi i na Siciliji. Činilo ih je 6.939 plovila, među njima 4.126 transportnih brodova i čamaca i 1.213 ratnih brodova.
Podršku iz vazduha, pod komandom maršala Traforda Li Melorija, činilo je 12.000 letelica. Pritom je za sam vazdušni desant poslužilo približno 1.000 transportnih aviona.
Izvršeno je oko 14.000 borbenih letova jurišne avijacije. Na utvrđene nemačke položaje, takozvani Atlantski bedem, bačeno je više od 10.000 tona bombi.
Uspehu iskrcavanja doprinele su i vremenske prilike. Nemci su verovali da po tako lošem vremenu iskrcavanje nije verovatno, pa su zapravo uhvaćeni nespremni.
Nemačkim snagama na tom potezu komandovao je feldmaršal Ervin Romel, koji se inače u vreme invazije nalazio u Nemačkoj, na proslavi rođendana supruge.
Padobranski desant približno 24.000 vojnika, Britanaca, Amerikanaca i Kanađana, dogodio se negde posle ponoći, prvih minuta 6. juna 1944. Iskrcavanje je započelo u 6.30. Zona invazije bila je dužine 80 kilometara, na pet sektora, plaža nazvanih Juta, Omaha, Sord, Džuno i Gold.
Pritom su teški vremenski uslovi remetili predviđen tempo. Snažan vetar pomerio je plovila dalje od predviđenih lokacija za iskrcavanje. Invazione trupe su sve vreme bile izložene jakim vatrenim dejstvima Nemaca. Posebno su velike žrtve bile u sektoru Omahe.
Tokom prvog dana planirani ciljevi nisu ostvareni, osim na zonama Džuno i Gold. Ipak, po cenu stravičnih žrtava, stvorena su uporišta na kopnu Normandije.
Tokom "Dana D" saveznički gubici bili su bitno veći od nemačkih. Iz stroja je izbačeno oko 10.000 savezničkih vojnika od čega je 4.414 poginulo.
Svih pet zona iskrcavanja povezano je tek 12. juna.
Potom je tokom naredne tri sedmice trajalo prikupljanje novih savezničkih trupa koje su pristizale. Bitka za Normandiju potrajala je zatim još dva meseca.
Izvesnu pomoć na terenu pružio je i francuski pokret otpora.
Postepeno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo dopremljeno tri miliona savezničkih vojnika.
Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Anušić: Zbog naoružavanja Srbije Hrvatska traži protivodgovor
02.10.2026.•
2
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić izjavio je danas u Zadru da će Hrvatska jačanjem svoje odbrane vratiti ravnotežu oružanih snaga u regionu i ocenio da je retorika iz Srbije agresivna i neprijateljska.
Zbog objave o Biljani Plavšić smenjen predsednik Upravnog odbora Bosanskog kulturnog centra Sarajevo
02.10.2026.•
2
Ministar kulture i sporta Kantona Sarajevo (KS) Kenan Magoda je saopštio da je smenio predsednika Upravnog odbora Bosanskog kulturnog centra Sarajevo (BKCS) Slobodana Šoju zbog komentara o Biljani Plavšić.
Fon der Lajen: Granice Crne Gore postaće granice EU
02.10.2026.•
7
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, povodom otvaranja novog Nacionalnog koordinacionog centra Granične policije u Podgorici, izjavila da taj događaj predstavlja važan korak ka evropskoj budućnosti CG.
Mediji: Eksploziv kojim je napadnut aerodrom u Lajpcigu dopremljen preko Srbije i Bugarske
02.10.2026.•
10
Eksploziv korišćen u neuspelom pokušaju napada na aerodrom Lajpcig-Hale u Nemačkoj dopremljen je preko Bugarske i Srbije, objavilo je više evropskih medija.
Fon der Lajen u Severnoj Makedoniji: Očekuje se "par reči o problemu sa Bugarskom"
02.10.2026.•
0
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doputovala je u Severnu Makedoniju u okviru svoje turneje Zapadnim Balkanom.
Poslednji dan izborne kampanje u BiH, sutra izborna tišina
02.10.2026.•
0
U Federaciji BiH i Republici Srpskoj u nedelju, 4. oktobra, se održavaju 10. Opšti izbori za predstavnike u zajedničkim, entitetskim i kantonalnim institucijama.
Robotska ruka počela da izvlači ostatke nuklearnog goriva iz Fukušime
02.10.2026.•
0
Japanska kompanija za snabdevanje električnom energijom TEPCO započela je radove na izvlačenju ostataka otopljenog nuklearnog goriva u havarisanoj elektrani "Fukušima Daiči".
Tramp pozvao republikance u Senatu da podrže ukidanje pomeranja sata
02.10.2026.•
2
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pozvao je republikance u Senatu da pokrenu proceduru za usvajanje Zakona o zaštiti sunčeve svetlosti.
Kos: Nema mesta glorifikaciji ratnih zločina u zemlji EU kandidatu
02.10.2026.•
4
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u Crnoj Gori da glorifikaciji ratnih zločinaca nema mesta ni u Evropskoj uniji ni u zemljama kandidatima.
Vlada češkog premijera Babiša preživela glasanje o nepoverenju
02.10.2026.•
0
Češka vlada je preživela glasanje o nepoverenju u parlamentu, nakon što je opozicija osporila rastući budžetski deficit i izrazila zabrinutost zbog sukoba interesa vezanog za premijera Andreja Babiša.
Gari Kasparov upozoren da mu je život u opasnosti
01.10.2026.•
6
Ruski opozicionar i bivši svetski šahovski šampion Gari Kasparov izjavio je da su ga bezbednosne službe SAD i Litvanije upozorile da mu je život u opasnostii, na osnovu praćenja navodne zavere protiv kritičara Kremlja.
Mediji u Sarajevu o smrti Biljane Plavšić: Dodikova politička majka i osuđenica za ratne zločine
01.10.2026.•
6
Vest o smrti Biljane Plavšić, nekadašnje predednice RS, objavljena je u sarajevskim medijima uz opasku da je preminula "osuđenica za ratne zločine", kao i propratne tekstove koji govore o njenoj političkoj prošlosti.
Moskva proteruje mađarske diplomate kao odgovor na potez Budimpešte
01.10.2026.•
5
Rusija će proterati više mađarskih diplomata iz Ambasade Mađarske u Moskvi i generalnih konzulata te zemlje u Kazanju i Sankt Peterburgu, kao odgovor na proterivaje ruskih diplomata iz Mađarske.
Tramp okrivio Ukrajinu za cenu nafte: Oni su problem, ne rat na Bliskom istoku
01.10.2026.•
6
Američki predsednik Donald Tramp ponovo je okrivio ukrajinske napade na ruske rafinerije nafte za rast cena dizela u Sjedinjenim Državama.
Operacija "Čistilište" u Mađarskoj: Prva hapšenja Orbanovih ministara
01.10.2026.•
9
Nova mađarska vlada obećala je obračun s korupcijom iz Orbanove ere, a posle meseci iščekivanja, usledila su prva velika hapšenja.
Fon der Lajen u Tirani: Albanija među predvodnicima u procesu pristupanja EU
01.10.2026.•
4
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u Tirani da je Albanija među predvodnicima u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i dodala da je taj "cilj na vidiku".
Preminula Biljana Plavšić
01.10.2026.•
2
Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske i osuđenica za ratne zločine, umrla je u 96. godini u Beogradu.
Rusija upozorila NATO da je spremna da upotrebi nuklearno oružje dok rastu tenzije na Baltiku
01.10.2026.•
13
Moskva je upozorila NATO da je spremna da upotrebi nuklearno oružje ukoliko bi pokušao da odseče Kalinjingrad, rusku eksklavu koja izlazi na Baltičko more.
Ambasadorka Izraela: Pokušaj obaranja aviona mogao je biti najveći teroristički napad od 11. septembra
30.09.2026.•
4
Ambasadorka Izraela u Srbiji Avivit Bar-Ilan izjavila je da je pokušaj da se obori avion kompanije Flajdubai, koji je leteo iz Dubaija za Tel Aviv, mogao da bude najveći teroristički napad od 11. septembra 2001. godine.
Moskva preti evropskim fabrikama koje proizvode oružje za Ukrajinu
30.09.2026.•
9
Fabrike u Evropi koje proizvode oružje namenjeno Ukrajini predstavljaju potencijalne vojne ciljeve, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
U Rumuniji nije izglasana vlada: Murešan nije dobio poverenje parlamenta
30.09.2026.•
1
Mandatar za sastav vlade Rumunije Zigfrid Murešan nije dobio poverenje parlamenta na današnjem glasanju, prenosi agencija Rojters.
Komentari 7
Plaćač poreza
Lazar
Amerikanci su oslobodili Zapadnu Evropu i stvarno ulozili u njenu ekonomiju (Marsalov plan), demokratiju i gradjanske slobode.
Istocnu Evropu su “oslobodili” Sovjeti i odmah nametnuli opresivan sistem u kome su vlast i privilegije "crvenih oslobodilaca" bili iznad gradjanskih sloboda.
Zadnjih decenija Amerikanci su doneli haos i nesrecu mnogim zemljama na Bliskom Istoku. Danas to vidimo u Gazi.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar