Danas se obeležava 80 godina od iskrcavanja na Normandiju - jedan od ključnih momenata rata
Pre osamdeset godina, 6. juna 1944, Amerikanci, Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji.
Bio je to jedan od ključnih momenata Drugog svetskog rata, pošto je iskrcavanje označilo postepeno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.
Još od 1941, zvanična Moskva naglašavala je predstavnicima zvaničnog Londona i Vašingtona neophodnost otvaranja drugog fronta na evropskom kontinentu, kako bi ratni napori Sovjetskog Saveza bili koliko-toliko rasterećeni.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se konačno sovjetskim saveznicima 1942. godine da će otvoriti drugi front. Planirano je da invazija usledi 1943, što je potom odlagano.
Iako su saveznici izvršili invaziju na Siciliju leta 1943, posle oslobođenja severnoafričkih francuskih poseda, Maroka, Alžira, Tunisa, što je dalje značilo da je novi front, u Italiji, otvoren, to zapravo nije bitno pomoglo Sovjetima, odnosno prilikama na Istočnom frontu.
Tek operacijom Overlord, stvaranjem fronta u Francuskoj, moglo se govoriti da su Sovjeti unekoliko rasterećeni.
Postojala je takođe svest u Vašingtonu i Londonu da se konačna bitka za Berlin približava, pa su viši ciljevi nalagali da se direktno učešće na terenu više ne odlaže.
Na insistiranje Amerikanaca kao lokacija za invaziju odabran je prostor koji podrazumeva najbrži pravac napredovanja ka Nemačkoj, odnosno Berlinu - Normandija.
Prethodno je bilo u opticaju više mogućih zona invazije, između ostalog i Balkan, što je odbačeno zbog odlučnog stava Amerikanaca.
Invaziji je takođe prethodilo više operacija zavaravanja Nemaca, s namerom da se oni uvere da iskrcavanje očekuju drugde. Invazija u Normandiju u Berlinu uglavnom nije smatrana verovatnom zbog činjenice da je taj pojas bio nepogodan a čvrsto utvrđen. Nemci su na obale Normandije postavili brojne čelične prepreke, izgrađena je mreža bunkera, utvrđenja, ogromne zone su minirane.
Operacija utvrđivanja međutim nikada nije okončana. Takođe, nemačka komanda više nije raspolagala dovoljnim brojem vojnika.
Planiranje invazije, pod rukovodstvom britanskog generala Frederika Morgana, započelo je marta 1943. Njegov plan je usvojen, da bi potom bio prilagođen, prerađen, tokom januara 1944.
Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji. Samo iskrcavanje, kodno ime bilo je Neptun, podrazumevalo je desant trupa, sa mora i iz vazduha, i zaposedanje prostora za dalji prihvat invazionih trupa.
Tog 6. juna 1944. 156.000 savezničkih vojnika prebačeno je preko La Manša. Nasuprot saveznicima na tom potezu nalazilo se oko 50.000 pripadnika nemačkih trupa.
Amfibijskom i vazdušnom desantu prethodila je masivna artiljerijska priprema iz vazduha, sa brodova, sa oko 12.000 letelica i oko 1.200 ratnih plovila.
Prevashodni cilj bilo je zaposedanje prostora na plažama, na pet lokacija, kako bi bio omogućen prihvat novih brojnijih snaga, odnosno obrazovan mostobran.
Invazionim trupama komandovao je britanski general Bernard Montgomeri. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga u Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer.
Mornaričkim jedinicima zapovedao je admiral Bertram Remzi, koji je prethodno pokazao uspeh prilikom iskrcavanja u Severnoj Africi i na Siciliji. Činilo ih je 6.939 plovila, među njima 4.126 transportnih brodova i čamaca i 1.213 ratnih brodova.
Podršku iz vazduha, pod komandom maršala Traforda Li Melorija, činilo je 12.000 letelica. Pritom je za sam vazdušni desant poslužilo približno 1.000 transportnih aviona.
Izvršeno je oko 14.000 borbenih letova jurišne avijacije. Na utvrđene nemačke položaje, takozvani Atlantski bedem, bačeno je više od 10.000 tona bombi.
Uspehu iskrcavanja doprinele su i vremenske prilike. Nemci su verovali da po tako lošem vremenu iskrcavanje nije verovatno, pa su zapravo uhvaćeni nespremni.
Nemačkim snagama na tom potezu komandovao je feldmaršal Ervin Romel, koji se inače u vreme invazije nalazio u Nemačkoj, na proslavi rođendana supruge.
Padobranski desant približno 24.000 vojnika, Britanaca, Amerikanaca i Kanađana, dogodio se negde posle ponoći, prvih minuta 6. juna 1944. Iskrcavanje je započelo u 6.30. Zona invazije bila je dužine 80 kilometara, na pet sektora, plaža nazvanih Juta, Omaha, Sord, Džuno i Gold.
Pritom su teški vremenski uslovi remetili predviđen tempo. Snažan vetar pomerio je plovila dalje od predviđenih lokacija za iskrcavanje. Invazione trupe su sve vreme bile izložene jakim vatrenim dejstvima Nemaca. Posebno su velike žrtve bile u sektoru Omahe.
Tokom prvog dana planirani ciljevi nisu ostvareni, osim na zonama Džuno i Gold. Ipak, po cenu stravičnih žrtava, stvorena su uporišta na kopnu Normandije.
Tokom "Dana D" saveznički gubici bili su bitno veći od nemačkih. Iz stroja je izbačeno oko 10.000 savezničkih vojnika od čega je 4.414 poginulo.
Svih pet zona iskrcavanja povezano je tek 12. juna.
Potom je tokom naredne tri sedmice trajalo prikupljanje novih savezničkih trupa koje su pristizale. Bitka za Normandiju potrajala je zatim još dva meseca.
Izvesnu pomoć na terenu pružio je i francuski pokret otpora.
Postepeno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo dopremljeno tri miliona savezničkih vojnika.
Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Julija Navaljna tvrdi da su strani testovi pokazali da je njen suprug otrovan
17.09.2025.•
0
Julija Navaljna, supruga pokojnog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, izjavila je da su strani laboratorijski testovi bioloških uzoraka njenog supruga "potvrdili da je bio otrovan".
Iz Maču Pikčua evakuisano 1.600 turista zbog protesta lokalnog stanovništva
17.09.2025.•
0
Oko 1.600 turista evakuisano je iz čuvenog arheološkog nalazišta u Peruu zbog protesta tokom kojih je došlo i do sukoba sa policijom, u kojima je 14 policajaca povređeno.
U Francuskoj se sutra očekuje 250 skupova na kojima bi moglo da učestvuje i do 800.000 ljudi
17.09.2025.•
3
Oko 250 skupova najavljeno je da će se održati širom Francuske u četvrtak, 18. septembra povodom Dana društvene mobilizacije, a procene ukazuju na mogućnost da na skupovima bude i do 800.000 ljudi.
VIDEO: Na dvorac Vindzor demonstranti projektovali slike Trampa i Epstina
17.09.2025.•
0
Četiri osobe su uhapšene nakon što su slike princa Endrua, Donalda Trampa i seksualnog prestupnika Džefrija Epstina projektovane na dvorcu Vindzor u kojm će kralj Čarls ugostiti američkog predsednika.
Iz prirodnjačkog muzeja u Parizu ukradeno grumenje zlata vredno 600.000 evra
17.09.2025.•
0
Više primeraka grumenja zlata iz nacionalne kolekcije ukradeno je iz Galerije geologije i mineralogije Prirodnjačkog muzeja u Parizu, a galerija će ostati zatvorena do daljeg.
Evropski socijalisti isključuju Ficovu partiju iz saveza
16.09.2025.•
4
Savez evropskih socijalističkih partija trajno će isključiti stranku Smer slovačkog premijera Roberta Fica iz članstva na kongresu sledećeg meseca.
Tužilac će tražiti smrtnu kaznu za ubicu Čarlija Kirka
16.09.2025.•
0
Podignuta je optužnica protiv Tajlera Robinsona, osumnjičenog za ubistvo američkog konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka, a tužilac će tražiti smrtnu kaznu.
Kos: EU zabrinuta za stanje vladavine prava u državama Zapadnog Balkana
16.09.2025.•
6
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska unija ostaje zabrinuta za stanje vladavine prava u državama kandidatima za članstvo, iako u njima postoji opipljiv napredak u toj sferi.
Talibani u Avganistanu zabranili bežični internet zbog "širenja nemorala"
16.09.2025.•
2
Vođa avganistanskih talibana zabranio je optički internet u provinciji Balh na severu te zemlje da bi, kako tvrdi, sprečio širenje nemorala, saopštio je portparol talibanske administracije.
Albanija otvorila klaster 4 u pristupnim pregovorima s EU
16.09.2025.•
9
Albanija je danas otvorila klaster 4 u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom, peti za nepunih godinu dana, navodeći da joj je cilj da poslednji klaster otvori do kraja godine.
Komisija UN: Izrael počinio genocid u Pojasu Gaze
16.09.2025.•
4
Nezavisna međunarodna istražna komisija Ujedinjenih nacija (UN) optužila je Izrael da je počinio genocid u Pojasu Gaze od oktobra 2023. godine sa namerom da "uništi" Palestince.
Tramp tuži Njujork tajms za 15 milijardi dolara
16.09.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će tužiti redakciju lista Njujork tajms zbog klevete, tražeći odštetu od 15 milijardi dolara.
Tramp šalje Nacionalnu gardu u Memfis da "suzbije kriminal", isto najavio i za druge gradove
16.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je naredbu kojom će poslati Nacionalnu gardu i druge savezne snage u Memfis, u američkoj saveznoj državi Tenesi, kako bi se suzbio kriminal.
Luksemburg namerava da prizna Palestinu
16.09.2025.•
1
Luksemburg namerava da prizna državu Palestinu, izjavili su parlamentarnoj komisiji premijer Lik Friden i ministar spoljnih poslova Gzavije Betel.
Osumnjičeni napisao poruku Čarliju Kirku da će ga ubiti
16.09.2025.•
0
Osumnjičeni za ubistvo Čarlija Kirka u američkoj saveznoj državi Juti, Tajler Robinson, pre nego što je došlo do pucnjave porukama je navodno javio da namerava da ubije Kirka.
Uklonjen veliki odron: Ponovo prohodan magistralni put Cetinje - Budva
16.09.2025.•
0
Magistralni put Cetinje - Budva ponovo je otvoren za saobraćaj, nakon što je završeno uklanjanje odrona u mestu Obzovica, saopšteno je iz Uprave za saobraćaj.
Dvojica muškarca u Zambiji osuđena zbog veštičarenja: Magijom hteli da ubiju predsednika
16.09.2025.•
1
Dvojica muškaraca osuđena su u Zambiji na dve godine zatvora s teškim radom zbog planiranja da upotrebom magije ubiju predsednika te zemlje Hakaindea Hičilemu.
Dodik: Svi Srbi moraju da se bore za ideju jedan narod - jedna država
15.09.2025.•
23
Lider vladajuće koalicije u Republici Srpskoj Milorad Dodik izjavio je, na proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, da Bosna i Hercegovina (BiH) nije budućnost srpskog naroda u toj zemlji.
Konor Mekgregor odustao od kandidature za predsednika Irske
15.09.2025.•
2
Irski MMA borac Konor Mekgregor objavio je da odustaje od kandidature na predsedničkim izborima zakazanim za oktobar, nakon što je ranije javno razmatrao učešće.
VIDEO Zbog velikog odrona: I danas obustavljen saobraćaj na putu Cetinje-Budva
15.09.2025.•
0
Saobraćaj na putu Cetinje-Budva obustavljen je i danas za sve kategorije vozila zbog većeg odrona u mestu Obzovica.
VIDEO: Voditelj Foks njuza rekao da sve beskućnike sa mentalnim bolestima treba ubiti, pa se izvinio
15.09.2025.•
9
Voditelj emisije "Fox&Friends" Brajan Kilmid uputio je izvinjenje zbog izjave da bi trebalo ubiti beskućnike koji pate od mentalnih bolesti, rekavši da je taj komentar bio "izuzetno bezosećajan".
Komentari 7
Plaćač poreza
Lazar
Amerikanci su oslobodili Zapadnu Evropu i stvarno ulozili u njenu ekonomiju (Marsalov plan), demokratiju i gradjanske slobode.
Istocnu Evropu su “oslobodili” Sovjeti i odmah nametnuli opresivan sistem u kome su vlast i privilegije "crvenih oslobodilaca" bili iznad gradjanskih sloboda.
Zadnjih decenija Amerikanci su doneli haos i nesrecu mnogim zemljama na Bliskom Istoku. Danas to vidimo u Gazi.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar