Postignuto primirje između Indije i Pakistana
Predsednik SAD Donald Tramp prvi je objavio da je postignuto "potpuno i momentano" primirje u ratu između Indije i Pakistana koji su od srede u intenzvnoj vojnoj konfrontaciji.
Foto: Beta/AP
Te dve nuklearne sile su ubrzo zatim potvrdile da su primrije postigle pregovorima uz posredovanje SAD.
"Posle duge noći pregovora uz američko posredovanje srećan sam da objavim da su Indija i Pakistan prihvatili potpuno i momentano primirje", napisao je Tramp na svojoj mreži Trut Soušal (Truth Social) upućujući "čestitke dvema zemljama" zbog "zdravog razuma i velike inteligencije".
Primirje je postignuto posle više nedelja sve jačih sukoba, prekograničnih napada raketama i dronovima podstaknutih ubistvom turista prošlog meseca u indijskom delu Kašmira za šta Indija optužuje Pakistan.
To je bila najozbiljinja konfrontacija dve zemlje za više decenija, a u sukobima su poginule desetine civila na obe strane.
Prva vest o primirju došla je od Trampa koji je to objavio preko svoje društvene mreže.
Pakistanski ministar spoljnih poslova Išak Dar ranije danas je izjavio da bi njegova zemlja razmotrila deeskalaciju ako bi Indija prekinula napade. Išak Dar je međutim upozorio da će "uslediti odgovor" ukoliko Indija pokrene neki napad.
Dar je rekao za pakistanske medije da je tu poruku preneo i državnom sekretaru SAD Marku Rubiju koji je stupio u kontakt s njim posle ranijeg razgovora sa Nju Delhijem.
"Odgovorili smo zato što je naše strpljenje stiglo do granice. Ako oni stanu ovde i mi ćemo, mi ćemo isto razmatrati da stanemo", dodao je Dar.
Indija je ranije danas saopštila da je jutros ciljala pakistanske vazduhoplovne baze pošto je Islamabad ispalio rakete na vojnu i civilnu infrastrukturu u indijskoj državi Pendžab. Pakistan je saopštio da je presreo većinu raketa i uzvratio napadima na Indiju.
Rubio je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Indije Subrahamanjamom Daišankarom i naglasio da obe strane treba da identifikuju metode za deeskalaciju i da ponovo uspostave direktnu komunikaciju da bi se izbegla pogrešna tumačenja, rekla je portparolka Stejt separtmenta Tami Brus i ponudila američku pomoć da se olakšaju "produktivni razgovori".
Tenzije su skočile posle napada 22. aprila na popularnu turističku destinaciju u delu Kašmira pod indijskom kontrolom, gde je poginulo 26 civila, uglavnom indijskih turista Hinduista.
Nju Delhi smatra da je Pakistan podržao taj napad, što Islamabad odbacuje.
U sukobu još od 1947. godine
Nova runda konfrontacije koj je prethodila današnjem dogovoru o primirju je još jedna eskalacija višedecenijskog sukoba oko spornog regiona Kašmira koji je počeo posle krvave podele Indije 1947.
U avgustu 1947. Velika Britanija je podelila Indiju, svoju bivšu koloniju, na dve zemlje: Indiju sa hinduističkom većinom i Pakistan sa muslimanakom. Sudbina Kašmira - tada kneževske države, ostala je neodlučena.
Uzbuđenje zbog nezavisnosti brzo je zasjenjeno nekim od najgorih krvoprolića u kojima je život izgubilo do milion ljudi dok su se bande hinduista i muslimana međusobno klale.
Stvaranje dve nezavisne zemlje je rasturilo milione hinduističkih i muslimanskih porodica u jednoj od najvećih svetskih mirnodopskih migracija.
Mnogi su pobegli iz svojih domova i izgubili imovinu, ne sluteći da neće moći da se vrate.
Najmanje 15 miliona ljudi je tada raseljeno.
Za nekoliko meseci i Indija i Pakistan su položili pravo na Kašmir, region sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
Kašmirski hinduistički vladar želeo je da ostane nezavisan, ali su se u raznim delovima Kašmira rasplamsale lokalne oružane pobune, uz napade plemena iz Pakistana.
To je primoralo monarha da zatraži pomoć Indije, koja je ponudila vojnu pomoć pod uslovom da se kraljevstvo Kašmira poveže s Indijom.
Indijska vojska je ubrzo ušla u taj region, a plemenski napad je prešao u prvi od dva rata između Indije i Pakistana oko Kašmira.
Taj rat je završen 1948. prekidom vatre uz posredovanje UN. Kašmir je podeljen između dve mlade države snažno militarizovanom linijom prekida vatre koja je kasnije nazvana "Linija kontrole".
Glasanje pod pokroviteljstvom UN koje je obećano Kašmircima da na referendumu odluče da li će biti deo Pakistana ili Indije. To glasanje nije nikada održano.
Indija i Pakistan su vodili još jedan rat, 1965. godine, i ograničeni sukob 1999. zbog dela Kašmira koji kontroliše Indija.
Nezadovoljstvo Kašmira indijskom vlašću ukorenilo se pošto su uzastopne vlade odbacile obećanje da će dozvoliti referendum, dok su uglavnom mirni pokreti protiv indijske kontrole bili oštro ugušeni.
Do 1989. deo Kašmira koji drži Indija bio je u jeku pune pobune.
Indija osuđuje pobunu kao posredni rat Islamabada i kao terorizam koji sponzoriše ta država. Pakistan to poriče.
Pročitaj još
Mnogi muslimanski Kašmirci smatraju to legitimnom borbom za slobodu i podržavaju cilj pobunjenika da teritorija bude ujedinjena, bilo pod vlašću Pakistana ili kao nezavisna država.
Desetine hiljada civila, pobunjenika i vojnika dveju straba su poginule u sukobu.
London i Berlin pozdravili postizanje primirja
Primirje koje su prihvatili Indija i Pakistan posle više dana smrtonosnih napada između dve zemlje, pozdravili su London i Berlin.
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami rekao je da je primirje "izuzetno dobrodošlo".
"Pozivam dve strane da ga održe. Deeskalacija je u interesu svih", napisao je Lami na mreži Iks.
Berlin je pozdravio danas objavljeno primirje kao "izuzetno važnu etapu".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Više od 150 osoba obolelo od norovirusa na kruzeru koji je obilazio Karibe
15.03.2026.•
0
Više od 150 osoba na kruzeru Star princes, koji je obilazio Karibe, razbolelo se od norovirusa, saopštili su američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), preneo je NBC news.
Iranski ministar: Vrhovni vođa je u dobrom zdravstvenom stanju, upravlja situacijom
15.03.2026.•
1
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči izjavio je da je novi vrhovni vođa zemlje Modžtaba Hamnei u dobrom zdravstvenom stanju i da u potpunosti upravlja situacijom.
Zatvorenik pobegao tokom posete Luvru
15.03.2026.•
0
Zatvorenik iz francuske zatvorske ustanove u Parizu pobegao je tokom kulturne posete muzeju Luvr, dok se grupa kretala javnim prevozom.
Zapadni analitičari ne vide brzi kraj rata: Šta je cilj Irana, a šta SAD i Izraela?
15.03.2026.•
1
Politički cilj Vašingtona u ratu s Iranom je "u magli", ali islamski režim u Teheranu je rešen da izdrži i da, po cenu teških žrtava u sukobu iscrpljivanja, izazove svetski ekonomski potres i destabilizaciju regiona.
"Molim vas, molim vas, molim vas": Danska poziva građane da smanje vožnju automobilom
15.03.2026.•
1
Ministar energetike Danske pozvao je građane skandinavske zemlje da smanje potrošnju energije i odustanu od vožnje automobila dok cena nafte nastavlja naglo da raste usred sukoba na Bliskom istoku.
Civilna skloništa širom Evrope su zapuštena i raspadaju se
15.03.2026.•
0
Mreže civilnih skloništa širom Evrope su zapuštene.
Švajcarska nije dozvolila prelete američkih vojnih aviona koji idu ka Iranu
15.03.2026.•
1
Vlada Švajcarske odbila je dva zahteva SAD za prelet vojnih izviđačkih aviona iznad švajcarske teritorije, pozivajući se na pravila neutralnosti u kontekstu rata između SAD, Izraela i Irana.
Pet razloga zašto cene nafte neće brzo pasti nakon rata sa Iranom
15.03.2026.•
2
Predsednik Donald Tramp možda obećava brz kraj svog rata protiv Irana, ali političke posledice će trajati dugo nakon što borbe prestanu.
Ambasada SAD u Bagdadu pozvala Amerikance da odmah napuste Irak i da ne prilaze ambasadi
14.03.2026.•
2
Američka ambasada u Bagdadu pozvala je danas državljane Sjedinjenih Američkih Država da "odmah" napuste Irak, a one koji razmišljaju o ostanku da "preispitaju" svoju odluku.
U Francuskoj u nedelju prvi krug lokalnih izbora
14.03.2026.•
1
Oko 48,7 miliona registrovanih birača sutra u Francuskoj u prvom krugu lokalnih izbora bira oko 900.000 kandidata sa oko 50.000 lista.
Beloruska opoziciona aktivistkinja primila nagradu za doprinos evropskom jedinstvu
14.03.2026.•
0
Beloruska opoziciona aktivistkinja Marija Kolesnikova preuzela je danas nagradu za doprinos evropskom jedinstvu koja joj je dodeljena 2022, a koju nije mogla da preuzme jer je bila u zatvoru kao politički zatvorenik.
Stanivuković ponovo zadržan na hrvatskoj granici
14.03.2026.•
1
Gradonačelnika Banjaluke i predsednika Pokreta sigurna Srpska (PSS) Draška Stanivukovića Granična policija Hrvatske je danas ponovo zadržala na Graničnom prelazu Gradina s Bosnom i Hercegovinom (BiH).
EU produžila sankcije pojedincima zbog rata u Ukrajini
14.03.2026.•
1
Savet Evropske unije (EU) odlučio je danas da za još šest meseci, do 15. septembra, produži restriktivne mere protiv pojedinaca i entiteta uvedene nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.
Protest na Kubi zbog energetske krize, oštećene prostorije Komunističke partije
14.03.2026.•
5
Grupa ljudi u gradu Moron u centralnom delu Kube oštetila je danas tokom protesta sedište vladajuće Komunističke partije, nakon čega je uhapšeno pet osoba saopštile su vlasti.
Grčki naftni tanker napadnut dronom u Crnom moru, ministar sumnja na umešanost Ukrajine
14.03.2026.•
0
Grčki naftni tanker oštećen je jutros u napadu dronom u Crnom moru dok se približavao ruskoj luci Novorosijsk, saopštile su vlasti.
Premijer Severne Makedonije: Institucije moraju da obezbede pravdu za žrtve požara u Kočani
14.03.2026.•
1
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je danas da porodice stradalih u požaru u Kočanima imaju pravo da znaju kako se tragedija dogodila, a da institucije imaju dužnost da obezbede pravdu.
Ruske vlasti: Ukrajinski dronovi pogodili rafineriju i luku u Krasnodarskoj oblasti
14.03.2026.•
5
Ukrajinski dronovi su tokom noći pogodili rafineriju nafte i luku u Krasnodarskoj oblasti na jugu Rusije i počinili materijalnu štetu, saopštile su danas lokalne vlasti.
UN pokreću hitnu humanitarnu akciju vrednu 308 miliona dolara za Liban
14.03.2026.•
2
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš najavio je hitni humanitarni apel od 308,3 miliona dolara kako bi podržao civile u Libanu pogođene tekućim izraelskim napadima i sukobima sa Hezbolahom.
Gradonačelnica Amsterdama osudila eksploziju kod jevrejske škole kao ciljani napad
14.03.2026.•
0
U Amsterdamu je sinoć došlo do eksplozije na spoljnom zidu jevrejske škole u Bujtenveldertu.
Eksplozije na iranskom ostrvu Harg, pogođen i Bagdad
14.03.2026.•
2
Iranska poluzvanična novinska agencija Fars izvestila je da je najmanje 15 eksplozija odjeknulo uz gust dim koji se uzdizao iznad ostrva Harg.
Srpska dijaspora iz više od 70 gradova potpisala zajednički edikt: Pozvali na podršku studentima
13.03.2026.•
25
Srpska dijaspora okupljena u formalne i neformalne grupe lociranih u preko 70 gradova širom sveta potpisala je "Dijasporski edikt".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar