Šta Evropa može da uradi ako Tramp ostvari pretnje Grenlandu: Četiri su opcije
Ako evropske vlade ranije nisu shvatale ozbiljno pretnje Donalda Trampa da će preuzeti Grenland, sada svakako jesu.
Foto: Beta/AP
Donosioci odluka više ne ignorišu pojačanu retoriku predsednika SAD - i očajnički traže plan kako da ga zaustave, piše Politiko.
"Moramo biti spremni za direktan sukob sa Trampom. On je u agresivnom režimu, i moramo biti spremni", rekao je jedan diplomata EU upoznat sa trenutnim diskusijama.
Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je u sredu da planira da razgovara sa danskim zvaničnicima sledeće nedelje o kupovini Grenlanda od strane SAD. Bela kuća je saopštila da Trampova preferencija jeste da se teritorija pribavi pregovorima, ali da bi razmotrili i kupovinu ostrva - kao i da je vojno preuzimanje moguće.
Kako su diplomatski napori u Evropi intenzivirani, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da su on i njegove kolege iz Nemačke i Poljske razgovarali o zajedničkom evropskom odgovoru na Trampove pretnje.
"U pitanju je pitanje kako Evropa, EU, može biti ojačana da odvrati pretnje, napade na svoju bezbednost i interese. Grenland nije na prodaju, i nije za uzimanje... tako da pretnje moraju prestati", rekao je Baro novinarima-
Politiko je razgovarao sa zvaničnicima, diplomatama, stručnjacima i insajderima NATO-a da bi mapirao kako Evropa može odvratiti predsednika SAD od takvih koraka, i koje su joj opcije ako on to ipak pokuša. Sagovornicima je odobrena anonimnost da bi mogli slobodno da govore.
"Svi su šokirani i nesvesni šta zapravo imamo u svom arsenalu. Niko zaista ne zna šta da radi jer Amerikanci mogu da urade šta god žele. Ali odgovore na ova pitanja moramo dobiti odmah. Ne mogu čekati tri, pet ili sedam godina", rekao je bivši danski poslanik.
Šta Evropa može da uradi da zaustavi Trampa?
Opcija 1: Pronaći kompromis
Tramp kaže da je Grenland od vitalnog značaja za bezbednosne interese SAD i optužuje Dansku da ne čini dovoljno da ga zaštiti od rastuće kineske i ruske vojne aktivnosti u Arktiku.
Foto: Beta/AP
Pregovaračko rešenje u kome bi Tramp izašao iz razgovora sa nečim što može predstaviti kao pobedu, a da istovremeno Danska i Grenland sačuvaju obraz, možda je najbrži izlaz iz problema.
Bivši visoki zvaničnik NATO-a predložio je da alijansa posreduje između Grenlanda, Danske i SAD, kao što je činila između Turske i Grčke oko njihovih sporova.
Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker rekao je u sredu da Tramp i njegovi savetnici ne veruju da je Grenland adekvatno zaštićen.
"Kako se led topi i rute u Arktiku i Visokom Severu otvaraju... Grenland postaje veoma ozbiljan bezbednosni rizik za kopno Sjedinjenih Država."
NATO saveznici takođe razmatraju nove predloge Trampu koji bi mogli pojačati bezbednost Grenlanda, iako mnogi smatraju da su direktne pretnje ruskih i kineskih brodova toj teritoriji preuveličane.
Među ostalim predlozima, alijansa bi trebalo da razmotri ubrzanje ulaganja u odbranu Arktika, organizovanje više vojnih vežbi u regionu i slanje trupa kako bi se osigurala bezbednost Grenlanda i umirile SAD, prema trojici NATO diplomata.
Alijansa bi takođe mogla razmotriti osnivanje šeme "Arktički stražar" - premeštanje vojnih sredstava u region - slično kao što postoje inicijative Istočni stražar i Baltički stražar, rekli su dvojica diplomata.
"Šta god može da se uradi da se pojača prisustvo alijanse blizu Grenlanda i ispune Trampovi zahtevi trebalo bi iskoristiti do maksimuma", rekao je jedan od pomenutih NATO diplomata.
Tramp takođe kaže da želi Grenland zbog ogromnih mineralnih nalazišta i potencijalnih rezervi nafte i gasa. Ali postoji razlog zašto je Grenland uglavnom neiskorišćen: eksploatacija resursa na njegovom nepristupačnom terenu je teška i vrlo skupa, što ih čini manje konkurentnim od kineskog uvoza.
Danski izaslanici kažu da su godinama pokušavali da ubede u investiranje u Grenland, ali da njihove evropske kolege nisu bile zainteresovane - iako jedan diplomata EU upoznat sa situacijom kaže da postoje znaci promene stava.
Opcija 2: Dati Grenlandu gomilu novca
Trampova administracija podržava pokret za nezavisnost Grenlanda. Ideja je da ako teritorija Arktika napusti Kraljevinu Dansku i potpiše dogovor sa SAD, biće preplavljena američkim novcem.
Foto: Beta/AP
Iako Tramp više puta nije isključio upotrebu vojne sile za preuzimanje Grenlanda, takođe je naglasio da želi da to ostrvo pristane dobrovoljno.
EU i Danska pokušavaju da ubede Grendland da mu mogu ponuditi bolji dogovor.
Brisel planira da više nego udvostruči izdvajanja za Grenland od 2028. godine u okviru dugoročnog budžeta koji je sastavljen nakon što je Tramp počeo da polaže pravo na teritoriju pod danskom upravom, prema nacrtu predloga Evropske komisije objavljenom u septembru.
Prema tim planovima, koji su još predmet pregovora između zemalja članica, EU bi gotovo udvostručila izdvajanja za Grenland na 530 miliona evra za sedmogodišnji period koji počinje 2028. To se nadovezuje na sredstva koja Danska šalje Grenlandu u okviru sporazuma sa samoupravnom teritorijom.
Grenland bi takođe imao pravo da aplicira za dodatnih 44 miliona evra iz fondova EU za udaljene teritorije povezane sa evropskim zemljama, navodi se u istom dokumentu.
Danska i evropska pomoć trenutno je uglavnom usmerena na socijalnu zaštitu, zdravstvo, obrazovanje i zelenu tranziciju teritorije. Prema novim planovima finansiranja, fokus bi se proširio i na razvoj kapaciteta za eksploataciju mineralnih resursa.
"Imamo mnogo, mnogo ljudi ispod granice siromaštva, infrastruktura na Grenlandu zaostaje, a naši resursi se uglavnom eksploatišu bez koristi za Grenland, već mahom za danske kompanije", rekao je Kuno Fenker, opozicioni poslanik iz Grenlanda koji podržava nezavisnost.
Privlačna ponuda Danske i EU mogla bi biti dovoljna da Grenland ostane van domašaja SAD.
Opcija 3: Ekonomska odmazda
Od Trampovog prvog mandata "uloženo je mnogo napora da se razmisli kako osigurati evropsku, nordijsku i arktičku bezbednost bez aktivnog učešća SAD", rekao je Tomas Krosbi, američki vojni stručnjak sa Kraljevskog danskog koledža odbrane.
"To je teško, ali moguće. Ali ne znam da li je iko ozbiljno razmatrao osiguranje evropske bezbednosti protiv Amerike. To je jednostavno ludo", rekao je Krosbi.
EU ipak ima jedno jako političko sredstvo koje bi mogla da upotrebi kako bi odvratila Trampa: Instrument protiv prinude, tzv. "trgovinska bazuka" stvoren posle Trampove prve administracije, koji EU omogućava da uzvrati na trgovinsku diskriminaciju.
EU je zapretila da će ga upotrebiti nakon što je Tramp uveo tarife na robu iz EU, ali ga je povukla u julu nakon postizanja dogovora.
Pošto SAD i dalje primenjuju carine na EU, Brisel bi mogao ponovo izvući "bazuku".
"Imamo izvoz u SAD u vrednosti preko 600 milijardi evra, a za oko trećinu te robe imamo tržišni udeo preko 50 procenata i jasno je da je to takođe snaga u našim rukama", rekao je Bernd Lange, predsednik trgovinskog odbora Evropskog parlamenta.
Ali Tramp bi morao da poveruje da EU ovoga puta misli ozbiljno, s obzirom na to da su sve njene oštre reči prethodni put ostale bez akcije.
Pročitaj još
Opcija 4: Čizme na terenu
Ako SAD odluče da vojno zauzmu Grenland, malo toga Evropljani mogu da urade da to spreče.
"Neće preduzeti preventivni napad na Amerikance pre nego što oni preuzmu Grenland, jer bi to već bio čin rata. Ali što se tiče odgovora na prvi potez, to zaista zavisi. Ako Amerikanci pošalju vrlo malu grupu ljudi, mogli biste pokušati da ih uhapsite jer bi to bio krivični čin", rekao je Krosbi, danski vojni edukator.
Situacija je drugačija ako SAD krenu punom snagom.
Pravno gledano, moguće je da bi Danska bila primorana da odgovori vojno. Prema naredbi iz 1952. godine, trupe bi trebalo "odmah da započnu borbu bez čekanja ili traženja naređenja u slučaju napada na dansku teritoriju".
Evropske zemlje bi trebalo da razmotre mogućnost slanja trupa u Grenland - ako Danska to zatraži - kako bi povećale potencijalne troškove američke vojne akcije, rekao je jedan diplomata EU, ponavljajući predloge da bi Berlin i Pariz mogli da pošalju snage kako bi odvratili bilo kakvo upadanje.
Iako te snage verovatno ne bi mogle da odole američkoj invaziji, mogle bi da deluju kao sredstvo odvraćanja.
"Mogao bi se stvoriti efekat 'žive prepreke', gde imate grupe ljudi koje fizički stoje na putu, kao u situaciji na Trgu Tjenanmen, što bi potencijalno nateralo [američku] vojsku da upotrebi silu ili da se povuče", rekao je Krosbi.
Ali ta strategija ima visoku cenu, rekao je.
"Ovo je potpuno neistražen teren, ali je sasvim moguće da će ljudski životi biti izgubljeni u pokušaju da se odbaci američko pravo na Grenland."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Penzije u Evropi: Gde najbolje pokrivaju troškove života?
26.03.2026.•
0
Državne penzije kao udeo u troškovima života značajno variraju širom Evrope.
VIDEO: Zemljotres od 4,9 stepeni pogodio Svetu Goru
26.03.2026.•
0
Grčku je pogodio zemljotres jačine 4,9 stepeni po Rihterovoj skali, saopštio je Atinski geodinamički institut.
Rezolucija Gane o ropstvu usvojena u UN uprkos protivljenju Evrope, Izraela i SAD
26.03.2026.•
0
Rezolucija koju je Gana predložila u UN, a koja označava transatlantsko ropstvo kao najteži zločin protiv čovečnosti i zahteva reparacije, usvojena je uprkos otporu Evrope i SAD.
Uzbuna među republikancima: Izgubili na Floridi - na izborima u okrugu gde je Trampovo imanje
26.03.2026.•
0
Politički znaci upozorenja koji su privatno mesecima brinuli neke republikance u SAD sada su se pretvorili u crvene signale za uzbunu uoči novembarskih međuizbora.
Evropska komisija: EU da bude osnivač Specijalnog tribunala za agresiju na Ukrajinu
25.03.2026.•
3
Evropska komisija usvojila je predlog o pokretanju procesa da EU postane osnivačka članica Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine.
Brat Mila Đukanovića braniće se sa slobode, jemstvo pet miliona evra
25.03.2026.•
8
Brat bivšeg predsednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića, biznismen Aco Đukanović, koji je u pritvoru zbog nedozvoljenog držanja oružja, braniće se sa slobode.
Premijer Španije: Nepravedno da ljudi širom sveta snose posledice akcija SAD i Izraela
25.03.2026.•
7
Premijer Španije Pedro Sančes je izjavio da je nepravedno da građani širom sveta snose cenu, kako je ukazao, nezakonitih akcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Izraela protiv Irana.
Stručnjak Instituta "Žak Delor": SAD više nisu pouzdan partner, jačati evropski suverenitet
25.03.2026.•
0
Bezbednost Evrope je pod pretnjom zbog Rusije, dok Sjedinjene Američke Države (SAD) zbog svoje nepredvidivosti više nisu pouzdan partner za Evropu, ocenio je viši saradnik francuskog Instituta "Žak Delor".
Istraživanje: U Mađarskoj raste prednost opozicione stranke pred izbore
25.03.2026.•
5
Mađarska opoziciona stranka desnog centra Tisa povećala je tokom ovog meseca prednost u odnosu na stranku Fides trenutnog premijera Viktora Orbana, pokazalo je istraživanje objavljeno danas.
Iran postavio uslove za pregovore sa SAD o prekidu vatre
25.03.2026.•
1
Iran je postavio uslove za pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama o prekidu vatre, uključujući zatvaranje svih američkih vojnih baza u Zalivu i isplatu nadoknade za napade izvedene na njegovoj teritoriji.
Orban: Mađarska će obustaviti isporuku gasa Ukrajini dok se ne pokrene "Družba"
25.03.2026.•
3
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da će ta zemlja postepeno obustaviti isporuku gasa Ukrajini dok se ponovo ne pokrene naftovod Družba.
Poljski ministar: Za nas Vučić i Orban nisu isti, jer je premijer Mađarske otvoreno uz Rusiju
25.03.2026.•
8
Poljski ministar zadužen za obaveštajne službe Tomaš Šemonjak odbio je da u isti "koš" stavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana.
Premijerka Danske predala kralju ostavku vlade nakon gubitka većine na izborima
25.03.2026.•
0
Premijerka Danske Mete Frederiksen podnela je kralju ostavku svoje vlade nakon što je njena koalicija pretrpela poraz na parlamentarnim izborima, iako je osvojila najviše mesta u parlamentu.
SAD uputile Iranu plan primirja u 15 tačaka, Teheran im odgovorio - "Niste u poziciji da pregovarate"
25.03.2026.•
7
Sjedinjene Američke Države uputile su Iranu plan od 15 tačaka za moguće primirje, dok istovremeno pojačavaju vojno prisustvo na Bliskom istoku.
Objavljeno koje su četiri zemlje najviše zavisne od Ormuskog moreuza
25.03.2026.•
0
Prema procenama analitičara međunarodnog finansijskog sajta Investing.com, zemlje koje su najviše zavisne od energenata koji se transportuju kroz Ormuski moreuz su Japan, Južna Koreja, Pakistan i Tajvan.
Mađarska ubrzava izgradnju naftovoda do Novog Sada
25.03.2026.•
5
Vlada Mađarske je uredbom proglasila naftovod Mađarska-Srbija i prateću infrastrukturu za prioritetni investicioni projekat, čime su ubrzane administrativne procedure i radovi.
Trampov rejting nikad niži
25.03.2026.•
7
Rejting američkog predsednika Donalda Trampa, posledično pogođen naglim rastom cena goriva i širokim neodobravanjem rata koji je pokrenuo protiv Irana, pao je poslednjih dana na najnižu tačku.
Minesota tužila Trampovu administraciju zbog prikrivanja dokaza o pucnjavama
24.03.2026.•
0
Zvaničnici američke savezne države Minesota podneli su tužbu protiv administracije predsednika SAD-a Donalda Trampa da je prikrila dokaze u vezi sa tri pucnjave koje su počinili agenti federalnih službi.
Više od 550 udarnih dronova pogodilo Ukrajinu tokom dana
24.03.2026.•
3
Rusija je danas napala Ukrajinu sa više od 550 udarnih dronova tokom dana, a ukupno je tokom 24 sata sa skoro 1.000 udarnih dronova, objavila je pres-služba ukrajinskog vazduhoplovstva na Telegramu.
Zbog bolesti bivši predsednik Brazila Bolsonaro može da služi zatvorsku kaznu od kuće
24.03.2026.•
0
Vrhovni sud odobrio je danas bivšem predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru da zbog lošeg zdravlja 27-godišnju kaznu zatvora za pokušaj državnog udara izdržava kod kuće, umesto u zatvoru.
Francuski tužioci pretresli nekoliko lokacija u istrazi povezanoj sa dosijeom o Epstinu
24.03.2026.•
1
Francuski finansijski tužioci pretresli su nekoliko lokacija, uključujući parisku filijalu švajcarske privatne banke Edmond de Rotšild, u okviru istrage povezane sa otkrićima iz dosijea o Džefriju Epstinu, javlja AP.
Komentari 12
Humor
boger
Amira
Nemojte o tome vise razglabati.
Al' nista!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar