Srbija ima više od 300.000 tona "istorijskog" otpada

Autor: Tanjug, 021.rs

Info

13.01.2018.

19:30

Osim oko 80.000 tona opasnog otpada koji se godišnje generiše u Srbiji, postoji i više od 300.000 tona "istorijskog" otpada koji je nastao u socijalističkom i post-socijalističkom periodu u nekada velikim kompanijama, a koje su sada u stečaju.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Od 2020. godine "izvoz" opasnog otpada u EU, odnosno u zemlje koje već imaju odgovarajuće centra za "fizičko-hemijski tretman" tog otpada biće onemogućen. Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović rekao je za Tanjug da je i dalje problem što još uvek ne postoji centar za opasan otpad, jer osim otpada koji se godišnje generiše, postoji i "istorijski".

"Mi to moramo da izmestimo iz tih fabrika, zbog zdravlja i bezbednosti ljudi koji žive u okruženju, da pripremimo resurse i da počnemo da recikliramo po modelu 'proizvod-otpad-proizvod'", naveo je Mitrović.

Iako je još 2001. pokrenuto pitanje osnivanja centra, odnosno postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, Srbija ga još nema, za razliku od zemalja u okruženju. Tako, na primer, Mađarska ima više od 46 pogona u javno privatnom partnerstvu, koja se bave tretmanom opasnog otpada, Rumunija ih ima takođe, dok Slovenija ima javno-privatni centar za gazdovanje opasnim otpadom.

"Mi ne možemo da idemo dalje, kad je reč o poglavlju 27, a da nemamo takva rešenja. Znači, odgovornost je države da to uradi kao javno-privatno partnerstvo, jer, ako to ne budemo imali, onda ćemo imati 'kosture iz ormana' tipa Obrenovac 1, Obrenovac 2", smatra Mitrović.

On strahuje i da otpad koji je nedavno otkriven u Obrenovcu, koji naziva "eko-terorističkim aktom", nije i jedini u našoj zemlji, te da država mora što pre da se pozabavi ovim problemom i stavi ga pod kontrolu.

"Moramo da se pitamo kome dajemo dozvolu, zašto mu je dajemo, šta on poseduje, na kojoj lokaciji, sa kojom opremom i kojim rešenjem... Srbija u ovom trenutku poseduje, po statistici Agencije za zaštitu životne sredine, više od 3.500 divljih lokacija, divljih smetlišta i više od 150 velikih gradskih smetlišta. Kao građani, moramo da se zabrinemo šta se dešava sa našim građevinskim otpadom, lekovima, farbama, pokrivkama", zapitao se Mitrović.

Nije normalno zatrpavanje opasnog otpada u jednom seoskom naselju, kaže Mitrović, ali dodaje da istovremeno, nije normalno i da građani to posmatraju.

On posebno ukazuje da se prilikom dovođenja stranih investitora, koji donose nove tehnologije, što je, inače, dobro, treba uveriti i u njihove procedure za zbrinjavanje eventualnog opasnog otpada, odnosno da se ne desi da se takav otpad "gura iza zgrade".

"Imali smo pre nekoliko dana da su se na železnici prevrnule cisterne sa opasnom kiselinom. Moramo da imamo i interventne jedinice i interventne centre, koji mogu da prihvate taj otpad, da ga tretiraju, kako ne bi bilo opasan po ljude i životnu okolinu", ističe Mitrović.

Srbija je, podseća Siniša Mitrović, poodmakla u procesu evrointegracija. Tvrdi da je 98 odsto naših propisa usaglašeno sa regulativom EU, ali, ističe, proces implementacije teče dosta sporo. Mitrović ukazuje i da opasan otpad nije "bauk, niti strašilo", već je rešiv problem, isto kao i druge vrste otpada koje ne percipiramo na isti način, iako to jesu, poput akumulatora, frižidera, guma.

Predsednik MITECO, koja je jedna od prvih i vodećih kompanija u Srbiji i regionu koja se bavi zbrinjavanjem industrijskog i opasnog otpada, Miodrag Mitrović rekao je nedavno da se tačne količine ne mogu znati, kao i da je uglavnom reč o otpadu u propalim preduzećima o kojima niko ne vodi računa.

"Prema našim podacima, u Srbiji postoji između 80 i 90 lokacija, na svakoj lokaciji procenjujemo da ima 500 do 1.000 tona opasnog otpada. Ne zna se koliko je zemlja kontaminirana i tek treba da se izvrši ispitivanje", rekao je Mitrović. Kako kaže, može se zaključiti da, ako se računa da ima približno 100 lokacija sa potencijalnih 1.000 tona, možemo doći do cifre od 100.000 tona opasnog otpada.

"Još je opasnije ako hoćemo da promovišemo poljoprivredu... prvo moramo tu zemlju da očistimo od hemikalija. Takođe, zagađenje osiromašenim uranijumom od bombardovanja je sada manje nego što je zagađenost hemikalija koje su otišle u poplavama (prethodnih godina) i različitim iscurivanjima", upozorio je Miodrag Mitrović. a više o tome čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

RVosha

13.01.2018 • 20:27

Smrdija

Cela drzava je otpad.

42 1 +41
/

13.01.2018 • 20:22

/

da se vratimo na pricu o bunkerima
njih bi cuvali a sve ostalo zatrpali

pogledajte sta rade zemlje koje su od 90-ih usle u eu.
oko svakog .ovneta su stavili ogradicu i pokazuju onima ko im dodje...ah da srbija nema turista.

24 1 +23

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.