Domovi za decu sa smetnjama u razvoju: Kad neko dospe u ustanovu, teško iz nje izlazi
U domovima u Srbiji boravi oko 600 dece sa smetnjama u razvoju, u kojima se zbog veoma loših uslova i nebrige oštećuje njhov razvoj.
Foto: Pixabay
Za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u ustanovama socijalne zaštite najvažnija je deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova, za šta se zalažu nevladine organizacije.
Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici u čemu država mora aktivno da učestvuje.
Na višestruko kršenje ljudskih prava ukazala je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, kada je krajem juna ove godine objavila šokantan izveštaj o životu dece u domovima.
Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji - dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima - samo je deo zaključaka do kojih je došla ova organizacija nakon boravka u više institucija.
Rezultate istraživanja je na detaljan način prvi preneo 021.rs, nakon reakcije grupe nevladinih organizacija. Ovom temom su zatim počeli da se bave i nacionalni mediji. Resorno ministarstvo tada je optužilo nevladine organizacije da iznose paušalne navode o stanju u domovima u kojima su deca sa smetnjama u razvoju sa, kako kažu, jasnim ciljem da se uruši sistem socijalne zaštite. Ministrastvo je kasnije ipak odlučilo da formira stručni tim za rešavanje ovih problema.
Pet meseci kasnije razgovaramo sa istraživačicom organizacije MDRI i jednom od autorki publikacije "Zaboravljena deca Srbije" Snežanom Lazarević. Pitali smo je najpre ima li pomaka na terenu i jesu i se nadležne institucije uključile u rešavanje problema dece koja žive u institucijama.
Ono što je novo je da je 30. novembra održan sastanak, koji su organizovali Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI i platforme organizacija koje se bave praćenjem preporuka različitih tela Ujedinjenih nacija, a uz podršku OEBS-a Srbije. Tema je bio izveštaj "Zaboravljena deca Srbije", ali u svetlu standarda ljudskih prava sadržanih u Konvenciji o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom.
Ključni zaključci sastanka su da mora da se krene u hitnu deinstitucionalizaciju dece iz ustanova socijalne zaštite, jer taj boravak jako oštećuje njihov razvoj. Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici.
"Prvo, da porodicama dece sa smetnjama u razvoju mora da bude dostupno i pristupačno sve ono na šta i druga deca imaju pravo: pregledi lekaru u najbližem domu zdravlja, vrtić, jaslice, škola, uopšte obrazovanje. Međutim, njima je veoma često neophodna i neka dodatna pomoć i podrška, a to mogu da budu razni specijalizovani servisi, kao što su razne vrste asistencije, a vrlo često je tim porodicama potrebna i materijalna pomoć, jer njihov život više košta nego kod prosečnih porodica", obašnjava naša sagovornica.
Lazarević smatra da je veoma važna prevencije institucionalizacije.
"Zato što kada neko već dospe u ustanovu, veoma teško iz nje izlazi i u našem izveštaju se pokazalo da većina korisnika ustanova u njima živi više od deset godina. Vrlo često žive i ceo svoj život. Najčešći razlog izlaska iz ustanove je smrt. Veoma je važno da sprečimo da neko uđe u dom. Iz ličnog iskustva bih rekla, pošta sam mama mladića koji ima autizam - kad saznate dijagnozu, bilo da je to na samom rođenju deteta, ili kao što je u našem slučaju bilo tri godine, vi morate da imate na koga da se oslonite. Morate da znate ko je ta osoba koja će vama pružiti sve moguće informacije o tome na šta vi imate pravo i kako da ga ostvarite. To kod nas nedostaje", navodi Lazarević.
Kako dodaje, roditelji se informišu između sebe, teško ostvaruju neka prava i osećaju se napušteno.
"Nekada se čini kao da ti državni službenici više energije utroše u to da vam objasne zašto ne možete nešto da dobijete, nego da vam pomognu da to pravo ostvarite. Često vam treba da vam neko dođe kući, da vas odmeni kada idete na posao, pijacu, da obavljate neke druge stvari. Veoma često jedan od roditelja dece sa smetnjama u razvoju napušta posao, da bi mogao da brine o svom detetu i to veoma otežava funkcionisanje porodice. Onda su sa manje prihoda, a često teško možete da pronađete nekoga ko će vam pričuvati dete na sat, dva. To bi sve morala lokalna zajednica da vam obezbedi", naovdi naša sagovornica.
Izveštaj MDRI-ja izazvao je veliku pažnju, a Lazarević navodi da je najupečatljivija reakcija bila kod Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje, zato što su ustanove socijalne zaštite pod njihovom ingerencijom.
Snežanu Lazarević smo pitali koliko bi resorna ministarstva i institucije mogli više da se uključe u ovaj složeni problem i spreče da se krše prava dece koja žive u domovima.
"Druga ministarstva su ostala nema, a veoma je važno da se svi oni uključe, pre svega Ministarstvo zdravlja, jer smo mi u ustanovama zatekli decu sa ozbiljnim zdravstvenom poteškoćama, ali sa neadekvatnom zdravstvenom negom koju dobijaju zato što ustanove nisu opremljene za neke visoko specijalizovane usluge, već za osnovnu zdravstvenu zaštitu. Mi smo u ustanovama videli decu sa netretiranim hidrocefalusom, na primer, što se sigurno ne dešava kada su u pitanju deca koja imaju isti poremećaj, a žive u porodici, jer se njihovi roditelji za njih bore", kaže ona.
Ministarstvo prosvete takođe treba da reaguje, napominje Lazarević, jer deca iz ustanova još uvek ne idu u škole i vrtiće, iako je to njihovo zakonsko pravo. Potom Ministarstvo lokalne samouprave, zato što se usluge u zajednici prema našim propisima finansiraju iz lokalnih budžeta.
"Ono što je naša država uradila i što je pozitivno jeste da postoje takozvani namenski transferi. Lokalne samouprave imaju pravo da potražuju sredstva iz centralnog budžeta i da iz tih sredstava finansiraju razvoj usluga u zajednici. Ono što je veoma problematično jeste da oni to zapravo ne čine, odnoso čak i kada dobiju novac, oni ga na kraju godine vrate, a deca i osobe sa invaliditetom ostaju uskraćeni za te usluge", dodaje Lazarević.
Organizacijama civilnog sektora posebno su otežani uslovi za ulazak u same institucija zbog pandemije korona virusa. Snežana Lazarević ukazuje na to koliko je važno da im se sistemski omogući ulazak u ustanove, kako bi mogli da prate stanje na terenu i o tome izveštavaju nadležne.
"Sada su ustanove još zatvorenije. Mi smo do sada radili tri nezavisna monitoringa. Ukoliko nam se omogući da uđemo u ustanove, ulazimo uvek, ali sveobuhvatne posete više različitih ustanova radimo u većim vremenskim intervalima, jer se sistem ne može promeniti tako brzo. Mi pratimo promene sistema, gledamo da li su se ustanove transformisale, na koji način, da li se u njima smanjio broj korisnika, da li se poboljšao kvalitet nege i da li korisnici lakše i bolje ostvaruju svoja prava. To su sistemske promene koje se dešavaju sporo. Mi smo pored toga bili i članovi Nacionalnog preventivnog mehanizma, koji funkcioniše pri zaštitniku građana i deo njihovog tima koji je svake godine posećivao ustanove socijalne zaštite, bilo za smeštaj dece ili odraslih. Stanje u ustanovama pratimo kontinuirano tako što komuniciramo sa nekim od korisnika, pa i sa nekim od zaposlenih, ali i tako što pratimo razne uredbe, instrukcije, pravilnike koje donosi ministarstvo i koji bliže uređuju funkcionisanje tih domova", objašnjava naša sagovornica.
Snežana Lazarević napominje da je za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u domovima najvažnija deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova.
"Naša organizacija se zalaže za potpuno zatvaranje. Smatramo da je to moguće ostvariti jer Srbija nema visoku stopu institucionalizacije dece. Njih ima oko 600 u domovima, što nije velik broj. U narednih pet godina je moguće da se organizuje njihovo izmeštanje, bilo tako što bi se oni vratili u svoje biološke porodice, ili bi bili smešteni u srodničke i hraniteljske porodice, jer život u domu jako oštećuje razvoj deteta i ni na koji način ne doprinosi kvalitetu njihovog života", poručuje naša sagovonica.
O ovoj temi još detaljnije saznajte u emisiji iz serijala "Preseci krug", koja vam je dostupna u nastavku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kamioni čekaju do četiri sata da izađu iz Srbije
28.05.2026.•
0
Na graničnim prelazima nema zadržavanja za putničke automobile, dok kamioni čekaju do četiri sata, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Podmetnuti požari u Beogradu: Uhapšene četiri osobe u tri odvojene akcije
28.05.2026.•
0
U Beogradu su danas rasvetljena tri slučaja namerno izazvanih požara na teritoriji Voždovca, Čukarice i Rakovice i u tri odvojene akcije uhapšene su četiri osobe.
Vučićeva najava ostavke: Kome to odgovara?
28.05.2026.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost podnošenja ostavke sa trenutne funkcije, ali ima onih koji ovu najavu vide, pre svega, kao spin vlasti.
Macut i Dačić na vanrednoj sednici Štaba: Hitne mere zbog havarije na cevovodu Rzav
28.05.2026.•
7
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut predsedavao je vanrednoj sednici Republičkog štaba za vanredne situacije povodom havarije na magistralnom cevovodu Rzav u mestu Gorobilje.
Mimović traži hitan sastanak za kupovinu udela u NIS-u: Predstavio svoj program za vođenje kompanije
28.05.2026.•
5
Ranko Mimović pisanim putem je obavestio ministarku Dubravku Đedović Handanović da je zainteresovan za kupovinu vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i zatražio hitan sastanak sa njom.
Ivanka Popović izglasana za profesora emeritusa Univerziteta u Beogradu
28.05.2026.•
4
Ivanka Popović, profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji i bivša rektorka Univerziteta u Beogradu (UB), izabrana je na današnoj sednici univerzitetskog Senata za profesora emeritusa.
MUP upozorio na učestale telefonske prevare, građanima traže novac za lečenje ili operacije članova porodice
28.05.2026.•
1
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) upozorilo je danas građane na sve učestalije telefonske prevare.
Šapčanka od 77 godina uvezla 450 polovnih vozila, bez prijave i plaćanja naknade
28.05.2026.•
7
Protiv sedamdesetsedmogodišnje M.M. policija će podneti krivičnu prijavu zbog sumnje da je, kao odgovorno lice preduzeća iz okoline Šapca, uvezla 454 polovna vozila.
Tužilaštvo: Objavljivanje podataka iz istrage ubistva na Senjaku ugrožava istragu
28.05.2026.•
7
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je iznošenjem podataka iz istrage i objavljivanjem iskaza osumnjičenih i svedoka u medijima opasno ugrožena istraga u slučaju ubistva A.N. 12. maja u restoranu na Senjaku.
Milivojević: Jedino "keč-ol" lista može da pobedi Vučićevu listu
28.05.2026.•
18
Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da jedino "keč ol" (catch-all) lista može da pobedi listu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zato što, kako je naveo "Vučić 14 godina izlazi sa keč-ol listom".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za sveznalice
28.05.2026.•
12
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Opozicija: Vlast će raspravu o poverenju Vladi odložiti za jesen, ako ne raspiše izbore
28.05.2026.•
5
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić ocenio je danas da će vlast raspravu o poverenju Vladi odložiti za jesen, ako dotle ne raspiše izbore.
Jakšić: Pojačana diplomatska aktivnost režima usmerena ka glasačima vlasti
28.05.2026.•
10
Pojačana diplomatska aktivnost vlasti u Srbiji, vidljiva u poslednje vreme i prema Vašingtonu i prema Pekingu, usmerena je, pre svega, domaćoj publici koja podržava režim, ocenjuje spoljnopolitički novinar Boško Jakšić.
Kvar na sistemu "Rzav" još nije otklonjen, Čačak nema ni tehničku vodu
28.05.2026.•
8
I dalje se radi na otklanjanju novog kvara na vodosistemu "Rzav", koji je nastao svega nekoliko sati nakon što je prethodni kvar na cevovodu saniran.
Kamioni na Kelebiji čekaju pet sati
28.05.2026.•
0
Saobraćaj van gradova je umerenog intenziteta, odvija se bez zastoja i vanrednih prekida sem na deonicama gde ima radova zbog kojih je vožnja nešto sporija, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.
Junajted grupa: Tvrdnje Šolaka neosnovane, ne postoji sudska zabrana
27.05.2026.•
2
"Junajted grupa" saopštila je da su tvrdnje osnivača i manjinskog suvlasnika Dragana Šolaka neosnovane i da ne postoji sudska zabrana ili nalog s ciljem da se zaustavi prodaja medijskog biznisa te kompanije.
Marko Vujanović novi načelnik Policijske uprave u Smederevu
27.05.2026.•
2
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je večeras saopštilo da je rešenjem direktora Policije za načelnika Policijske uprave u Smederevu postavljen major policije Marko Vujanović.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - stiže poklon
27.05.2026.•
13
Novi 021.rs kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Vučić o nabavci naoružanja iz Kine: Neki su nas ranije ucenjivali, ovi ljudi ovde nisu
27.05.2026.•
28
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da država sa svima razgovara o vojnom naoružanju, kao i da je o tome razgovarano sa kineskim rukovodstvom tokom njegove višednevne posete toj zemlji.
1.jpg "Podignuta optužnica za bacanje bombe na kuću Zdravka Čolića u Beogradu")
Podignuta optužnica za bacanje bombe na kuću Zdravka Čolića u Beogradu
27.05.2026.•
2
Više javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Senada M. (32) i Perice S. (27) zbog sumnje da su 20. novembra i 3. februara 2026. godine aktivirali i bacili dve ručne bombe na dve porodične kuće u Beogradu.
Supruzi osumnjičenog za ubistvo na Senjaku određen pritvor
27.05.2026.•
4
Supruzi Saše Vukovića, koji je osumnjičen za teško ubistvo Aleksandra Nešovića 12. maja u restoranu "27", Viši sud u Beogradu je po žalbi Višeg javnog tužilaštva odredio pritvor do 30 dana, potvrđeno je za N1.
Komentari 7
Damir
Ljubičica
Potencirati ovu temu i dalje.
Vrsiti pritisak da se napravi savremen stacionar i dnevni boravak za nepokretne.
Bravo 021! Jedini se setite ove dece!
Lola
Nehumani smo zato su nam takvi domovi i odnos prema nesretnoj deci.
Ni jedna vlast nije napravila savremen dom zadnjih 50 god. Sramota i grehota!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar