Domovi za decu sa smetnjama u razvoju: Kad neko dospe u ustanovu, teško iz nje izlazi
U domovima u Srbiji boravi oko 600 dece sa smetnjama u razvoju, u kojima se zbog veoma loših uslova i nebrige oštećuje njhov razvoj.
Foto: Pixabay
Za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u ustanovama socijalne zaštite najvažnija je deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova, za šta se zalažu nevladine organizacije.
Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici u čemu država mora aktivno da učestvuje.
Na višestruko kršenje ljudskih prava ukazala je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, kada je krajem juna ove godine objavila šokantan izveštaj o životu dece u domovima.
Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji - dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima - samo je deo zaključaka do kojih je došla ova organizacija nakon boravka u više institucija.
Rezultate istraživanja je na detaljan način prvi preneo 021.rs, nakon reakcije grupe nevladinih organizacija. Ovom temom su zatim počeli da se bave i nacionalni mediji. Resorno ministarstvo tada je optužilo nevladine organizacije da iznose paušalne navode o stanju u domovima u kojima su deca sa smetnjama u razvoju sa, kako kažu, jasnim ciljem da se uruši sistem socijalne zaštite. Ministrastvo je kasnije ipak odlučilo da formira stručni tim za rešavanje ovih problema.
Pet meseci kasnije razgovaramo sa istraživačicom organizacije MDRI i jednom od autorki publikacije "Zaboravljena deca Srbije" Snežanom Lazarević. Pitali smo je najpre ima li pomaka na terenu i jesu i se nadležne institucije uključile u rešavanje problema dece koja žive u institucijama.
Ono što je novo je da je 30. novembra održan sastanak, koji su organizovali Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI i platforme organizacija koje se bave praćenjem preporuka različitih tela Ujedinjenih nacija, a uz podršku OEBS-a Srbije. Tema je bio izveštaj "Zaboravljena deca Srbije", ali u svetlu standarda ljudskih prava sadržanih u Konvenciji o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom.
Ključni zaključci sastanka su da mora da se krene u hitnu deinstitucionalizaciju dece iz ustanova socijalne zaštite, jer taj boravak jako oštećuje njihov razvoj. Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici.
"Prvo, da porodicama dece sa smetnjama u razvoju mora da bude dostupno i pristupačno sve ono na šta i druga deca imaju pravo: pregledi lekaru u najbližem domu zdravlja, vrtić, jaslice, škola, uopšte obrazovanje. Međutim, njima je veoma često neophodna i neka dodatna pomoć i podrška, a to mogu da budu razni specijalizovani servisi, kao što su razne vrste asistencije, a vrlo često je tim porodicama potrebna i materijalna pomoć, jer njihov život više košta nego kod prosečnih porodica", obašnjava naša sagovornica.
Lazarević smatra da je veoma važna prevencije institucionalizacije.
"Zato što kada neko već dospe u ustanovu, veoma teško iz nje izlazi i u našem izveštaju se pokazalo da većina korisnika ustanova u njima živi više od deset godina. Vrlo često žive i ceo svoj život. Najčešći razlog izlaska iz ustanove je smrt. Veoma je važno da sprečimo da neko uđe u dom. Iz ličnog iskustva bih rekla, pošta sam mama mladića koji ima autizam - kad saznate dijagnozu, bilo da je to na samom rođenju deteta, ili kao što je u našem slučaju bilo tri godine, vi morate da imate na koga da se oslonite. Morate da znate ko je ta osoba koja će vama pružiti sve moguće informacije o tome na šta vi imate pravo i kako da ga ostvarite. To kod nas nedostaje", navodi Lazarević.
Kako dodaje, roditelji se informišu između sebe, teško ostvaruju neka prava i osećaju se napušteno.
"Nekada se čini kao da ti državni službenici više energije utroše u to da vam objasne zašto ne možete nešto da dobijete, nego da vam pomognu da to pravo ostvarite. Često vam treba da vam neko dođe kući, da vas odmeni kada idete na posao, pijacu, da obavljate neke druge stvari. Veoma često jedan od roditelja dece sa smetnjama u razvoju napušta posao, da bi mogao da brine o svom detetu i to veoma otežava funkcionisanje porodice. Onda su sa manje prihoda, a često teško možete da pronađete nekoga ko će vam pričuvati dete na sat, dva. To bi sve morala lokalna zajednica da vam obezbedi", naovdi naša sagovornica.
Izveštaj MDRI-ja izazvao je veliku pažnju, a Lazarević navodi da je najupečatljivija reakcija bila kod Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje, zato što su ustanove socijalne zaštite pod njihovom ingerencijom.
Snežanu Lazarević smo pitali koliko bi resorna ministarstva i institucije mogli više da se uključe u ovaj složeni problem i spreče da se krše prava dece koja žive u domovima.
"Druga ministarstva su ostala nema, a veoma je važno da se svi oni uključe, pre svega Ministarstvo zdravlja, jer smo mi u ustanovama zatekli decu sa ozbiljnim zdravstvenom poteškoćama, ali sa neadekvatnom zdravstvenom negom koju dobijaju zato što ustanove nisu opremljene za neke visoko specijalizovane usluge, već za osnovnu zdravstvenu zaštitu. Mi smo u ustanovama videli decu sa netretiranim hidrocefalusom, na primer, što se sigurno ne dešava kada su u pitanju deca koja imaju isti poremećaj, a žive u porodici, jer se njihovi roditelji za njih bore", kaže ona.
Ministarstvo prosvete takođe treba da reaguje, napominje Lazarević, jer deca iz ustanova još uvek ne idu u škole i vrtiće, iako je to njihovo zakonsko pravo. Potom Ministarstvo lokalne samouprave, zato što se usluge u zajednici prema našim propisima finansiraju iz lokalnih budžeta.
"Ono što je naša država uradila i što je pozitivno jeste da postoje takozvani namenski transferi. Lokalne samouprave imaju pravo da potražuju sredstva iz centralnog budžeta i da iz tih sredstava finansiraju razvoj usluga u zajednici. Ono što je veoma problematično jeste da oni to zapravo ne čine, odnoso čak i kada dobiju novac, oni ga na kraju godine vrate, a deca i osobe sa invaliditetom ostaju uskraćeni za te usluge", dodaje Lazarević.
Organizacijama civilnog sektora posebno su otežani uslovi za ulazak u same institucija zbog pandemije korona virusa. Snežana Lazarević ukazuje na to koliko je važno da im se sistemski omogući ulazak u ustanove, kako bi mogli da prate stanje na terenu i o tome izveštavaju nadležne.
"Sada su ustanove još zatvorenije. Mi smo do sada radili tri nezavisna monitoringa. Ukoliko nam se omogući da uđemo u ustanove, ulazimo uvek, ali sveobuhvatne posete više različitih ustanova radimo u većim vremenskim intervalima, jer se sistem ne može promeniti tako brzo. Mi pratimo promene sistema, gledamo da li su se ustanove transformisale, na koji način, da li se u njima smanjio broj korisnika, da li se poboljšao kvalitet nege i da li korisnici lakše i bolje ostvaruju svoja prava. To su sistemske promene koje se dešavaju sporo. Mi smo pored toga bili i članovi Nacionalnog preventivnog mehanizma, koji funkcioniše pri zaštitniku građana i deo njihovog tima koji je svake godine posećivao ustanove socijalne zaštite, bilo za smeštaj dece ili odraslih. Stanje u ustanovama pratimo kontinuirano tako što komuniciramo sa nekim od korisnika, pa i sa nekim od zaposlenih, ali i tako što pratimo razne uredbe, instrukcije, pravilnike koje donosi ministarstvo i koji bliže uređuju funkcionisanje tih domova", objašnjava naša sagovornica.
Snežana Lazarević napominje da je za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u domovima najvažnija deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova.
"Naša organizacija se zalaže za potpuno zatvaranje. Smatramo da je to moguće ostvariti jer Srbija nema visoku stopu institucionalizacije dece. Njih ima oko 600 u domovima, što nije velik broj. U narednih pet godina je moguće da se organizuje njihovo izmeštanje, bilo tako što bi se oni vratili u svoje biološke porodice, ili bi bili smešteni u srodničke i hraniteljske porodice, jer život u domu jako oštećuje razvoj deteta i ni na koji način ne doprinosi kvalitetu njihovog života", poručuje naša sagovonica.
O ovoj temi još detaljnije saznajte u emisiji iz serijala "Preseci krug", koja vam je dostupna u nastavku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
FOTO: Na Gradini zaplenjeno više od 55 kilograma marihuane
27.10.2025.•
0
Policija je na graničnom prelazu Gradina zaplenila više od 55,5 kilograma marihuane.
Međak: Politika vlasti u Srbiji, spoljna i unutrašnja, raspala se za poslednjih godinu dana
27.10.2025.•
4
Pravnik i ekspert evropskih integracija Vladimir Međak izjavio je da Evropska komisija neće moći da ignoriše Rezoluciju Evropskog parlamenta o polarizaciji i represiji u Srbiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - prilika za rekord
27.10.2025.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Građani odaju poštu porodici stradaloj u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu
27.10.2025.•
0
Građani Beograda odali su večeras poštu tročlanoj porodici koja je stradala u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu, u noći između subote i nedelje.
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata
27.10.2025.•
1
Teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko četiri sata.
Pritvor osumnjičenom za saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu u kojoj je poginula porodica
27.10.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana državljaninu Bosne i Hercegovine N.Đ. (24), osumnjičenom da je na Novom Beogradu izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule tri osobe, a jedna teško povređena.
Vučić: Studentska lista prvi put beleži pad podrške
27.10.2025.•
77
Predsednik Srbije i član Predsedništva SNS Aleksandar Vučić izjavio je danas da novo "omnibus istraživanje" pokazuje da je studentska lista po prvi put u padu.
Dačić o udesu u kom je stradala porodica: Zbog ovakvih zločina žalim što je ukinuta smrtna kazna
27.10.2025.•
7
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je, povodom udesa na Novom Beogradu u kom je stradala tročlana porodica, da mu je zbog takvih "zločina" žao što je smrtna kazna ukinuta.
Vučić: Nadam se da ćemo ove ili naredne sedmice imati odgovore u vezi sa NIS-om
27.10.2025.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je kako očekuje da će krajem ove ili tokom naredne sedmice imati odgovore u vezi sa situacijom sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Srbija 2024. imala najnebezbedniji saobraćaj u Evropi: Profesor o tome ko je odgovoran za to
27.10.2025.•
24
Srbija je najnebezbednija zemlja u Evropi po broju stradalih u saobraćajnim nesrećama, pokazuju podaci Evropske agencije za bezbednost u saobraćaju za 2024. godinu.
Trebalo da voze decu na ekskurzije, a bili pijani: 11 vozača autobusa isključeno iz saobraćaja
27.10.2025.•
1
Trideset i tri vozača autobusa, od kojih je 11 bilo pijano, a koji je trebalo da voze decu na ekskurzije, isključeno je iz saobraćaja od početka godine.
Više javno tužilaštvo zatražilo procenu da li je napad kod "Ćaćilenda" terorizam
27.10.2025.•
6
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu dostavilo je Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal na ocenu nadležnosti slučaj protiv V. A. (70) koji je osumnjičen za napad kod Ćaćilenda.
Krivična prijava protiv vozača "audija" koji je totalno pijan izazvao udes kod Knjaževca
27.10.2025.•
4
Policija će podneti krivičnu prijavu protiv 31-godišnjaka koji je sa 2,17 promila alkohola u krvi izazvao udes u okolini Knjaževca.
Oko 300 radnika fabrike u Vranju ostalo bez posla: To saznali preko ceduljice na zakatančenoj kapiji
27.10.2025.•
16
Radnici danske kompanije "Kentaur Balkans" u Vranju ostali su bez posla, jer se ta fabrika zatvara.
Ambasador Ukrajine: Rusija ucenjuje Srbiju preko nafte i gasa
27.10.2025.•
9
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač ocenio je u intervjuu za list Danas da Rusija preko nafte i gasa ucenjuje Srbiju.
Vozač koji je pijan usmrtio porodicu na Novom Beogradu bio i drogiran za volanom
27.10.2025.•
26
Vozač koji je izazvao tešku saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu, u kojoj je stradala tročlana porodica, osim pod dejstvom alkohola bio i pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Šta je donela treća izmena uredbe o trgovačkim maržama: Cena jaja nije više ograničena
27.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je treću dopunu uredbe o trgovačkim maržama, a dve novine odnose se na ugovore između trgovaca i dobavljača, kao i na nabavne cene pojedinih proizvoda.
Devojka ispala iz autobusa u Batajnici: Zadobila lakše povrede glave
27.10.2025.•
0
Devojka od 17 godina lakše je povređena kada je jutros oko 6 časova ispala iz autobusa u Šangajskoj ulici u Batajnici.
Da li je u Srbiji demokratija "prevelika" - kako to premijer Macut tvrdi?
27.10.2025.•
30
Premijer Đuro Macut je na skupu protiv blokada u Požarevcu u subotu ocenio da je demokratija u Srbiji bila "ekstenzivna".
Šešelj i Jovanov složni u oceni: Ćacilend smeta jer je pogodan za novi Majdan, napad da je nauk pred Novi Sad
27.10.2025.•
21
"Ćacilend" smeta pojedinima zato što je to "najpogodniji prostor za pobunjeničke logore", poput ukrajinskih demonstracija "Majdan" 2014. godine.
Studenti koji pešače iz Novog Pazara: Jedna grupa stigla u Kragujevac, druga je kod Uba
26.10.2025.•
5
Grupa studenata iz Novog Pazara koja je u petak krenula u štafetno pešačenje do Novog Sada stigla je večeras u Kragujevac, gde će prenoćiti.
Komentari 7
Damir
Ljubičica
Potencirati ovu temu i dalje.
Vrsiti pritisak da se napravi savremen stacionar i dnevni boravak za nepokretne.
Bravo 021! Jedini se setite ove dece!
Lola
Nehumani smo zato su nam takvi domovi i odnos prema nesretnoj deci.
Ni jedna vlast nije napravila savremen dom zadnjih 50 god. Sramota i grehota!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar