Iako je mesec i po dana do primene, socijalnih karata nema nigde

Autor: Danas

Info

12.01.2022.

22:39 > 23:03

Od 1. marta treba da počne primena Zakona o socijalnoj karti koji je Skupština usvojila još februara prošle godine.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Socijalna karta trebalo je već da bude povezana sa svim registrima dd 1. januara ove godine.

Da li je to urađeno, novinari Danasa nisu uspeli da saznaju iz Ministarstva rada i socijalne politike.

Naime, registar socijalne karte trebalo je najkasnije od 1. januara 2022. da se poveže sa svim ostalim registrima pri ministarstvima, kao i Centralnim registrom, a primena zakona planirana je za 1. mart ove godine.

Cilj Zakona jeste formiranje jedinstvenog registra kako bi nadležnim službama bili dostupni podaci o građanima, odnosno šta i u kojoj meri poseduju, kolika su im primanja, a ceo sistem je zamišljen tako da olakša nadležnima odluku kome i koliko treba pomoći.

U socijalnoj karti, sudeći prema Zakonu, biće podaci o svakom pojedincu i sa njim povezanim osobama, supružnicima, deci i srodnicima do drugog stepena srodstva, ali i starateljima i hraniteljima ukoliko žive pod istim krovom.

Osim osnovnih podataka poput imena, datuma rođenja, mesta boravka, zanimanja, država odnosno institucije koje će imati uvid u podatke raspolagaće i sa podacima o pokretnoj imovini, imovinskom statusu, kao i procenjenoj vrednosti nepokretne imovine, podacima o prihodima na koje se plaćaju porezi, o isplaćenim penzijama.

U bazi će biti i podaci o isplatama novčanih naknada prema propisima o zapošljavanju, ali i oni o povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji. Socijalna karta kao registar čuvaće prema ovom Zakonu i posebne podatke o pojedincima i to one koji se tiču ostvarenih prava o socijalnoj zaštiti, o isplatama i drugim novčanim naknadama, odbijenim zahtevima, subvencijama, ali i tome kakav je zdravstveni status, da li se radi o osobi sa invaliditetom, kakav je status školovanja, da li se radi o samohranom roditelju.

Sve ove informacije biće dostupne socijalnim službama, centrima za socijalni rad, Ministarstvu, ali i jedinicima lokalne samouprave, nadležnim pokrajinskim i republičkim službama za sprovođenje socijalne zaštite. Zakonom je predviđena i stroga zaštita podataka, i to merama autentifikacije i autorizacije ovlašćenog lica koji pristupa podacima.

Do početka prošle godine završena je bila prva od dve planirane faze, odnosno u jedan registar povezani su svi podaci iz Ministarstva rada, dok je u drugoj na red došlo povezivanje i sa podacima iz drugih evidencija. Kada zaživi ovaj sistem bi, prema najavama nadležnih, omogućio da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu.

Predstavljajući Zakon prošle godine u Skupštini ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević rekla je da nekoliko stotina hiljada građana koristi socijalnu pomoć po različitim osnovama i da postoji 25 različitih prava iz boračko-invalidske zaštite, a da će socijalne karte omogućiti pravedniju raspodelu. Koliko će ona biti pravednija i da li će Zakon kada počne da se primenjuje i zaista poboljšati situaciju u kojoj se najsiromašniji nalaze, veliko je pitanje.

Istraživačica Fondacije Centra za demokratiju Sarita Bradaš kaže za Danas da ovaj Zakon kada se radi o korišćenju prava na socijalnu zaštitu neće ništa promeniti, zato što se on bavi time kako se evidentiraju oni koji su trenutni korisnici ili su bili.

"Ono što bismo zdravorazumski očekivali to je da imamo snimanje socijalne situacije svih građana Srbije i alarmiranje u slučaju da ti ljudi zapadnu u nekakve teškoće. Međutim, kod nas je linija tog administrativnog siromaštva toliko nisko postavljena da ni oni koji su u apsolutnom siromaštvu, koje možemo smatrati ekstremnim za naše uslove, i oni koji su u riziku od siromaštva nemaju šanse da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć", napominje Bradaš.

Ona podseća da već postoji Centralni registar gde se prikuplja veliki broj podataka o građanima i da se podaci o socijalnom i ekonomskom statusu mogu i odatle uzeti.

"Umesto da se bavimo izmenama zakonodavnog okvira i javnih politika, pre svega Zakona o socijalnoj zaštiti i donošenjem strategije o socijalnoj zaštiti, mi idemo obrnutim redom i rešavamo evidentiranje podataka, a ne suštinsko ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu, što bi trebalo da bude prioritet", ističe Bradaš.

Sve te činjenice, kako kaže, pokazatelj su toga koliko je ovoj državi stalo da se brine o građanima koji su najugroženiji.

U svojoj analizi, Bradaš navodi kako je više od dva miliona građanki i građana u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, da 1,6 miliona živi ispod praga rizika od siromaštva, a nekih pola miliona u apsolutnom siromaštvu.

"Deca su starosna grupa koja je najugroženija, broj onih koji su u sistemu socijalne zaštite smanjuje se iz godine u godinu. Broj korisnika novčane socijalne pomoći u 2019. godini bio je 226.897 i u odnosu na 2012. godinu smanjen je za 10 odsto dok je broj korisnika dečijeg dodatka u odnosu na 2012. smanjen za 28 odsto", navodi Bradaš u analizi.

Prosek zemalja EU 27 za troškove socijalne zaštite u 2018, napominje ona, iznosio je 27,9 odsto BDP-a, u Srbiji je to bilo 19,4 odsto BDP-a.

Bradaš kaže da podaci koje imamo o siromaštvu u našoj zemlji kasne, ali i da i ti kao i jedini "sveži" koje imamo o tome koliki je broj korisnika novčane socijalne pomoći govore da on iz godine u godinu pada.

U analizi "Socijalne karte - bezizlaz iz siromaštva" Sarita Bradaš navodi da se jaz između praga administrativnog i apsolutnog siromaštva povećava sa brojem članova domaćinstva, pa je porodici sa dvoje odraslih i detetom do 14 godina koja je u 2018. ostvarila pravo na socijalnu pomoć u iznosu 14.967 dinara nedostajalo skoro još toliko da bi dostigli granicu od 27.029 dinara koliko je iznosila linija apsolutnog siromaštva za tročlanu porodicu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

siromaštvo socijalne karte

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Dragan

13.01.2022 • 07:57

Eh

Neće da ih naprave jer će se tačno videti da su mali privrednici koji plaćaju poreze, dobrinose, pune budžet za zapošljavanja u državnim firmama i socijalne programe, preko čijih leđa država finansira "investicije"... Ustvari najugroženija kategorija građana.

6 7 -1
Z13

12.01.2022 • 22:54

Zemlja puna poštenjaka

Moglo bi se pomisliti da socijalne karte ne odgovaraju mnogobrojnim bizMismenima jer će sadržati mnogo osetljivih podataka koji bi se mogli upotrebiti na razne načine.

17 10 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.