Iako je mesec i po dana do primene, socijalnih karata nema nigde
Od 1. marta treba da počne primena Zakona o socijalnoj karti koji je Skupština usvojila još februara prošle godine.
Socijalna karta trebalo je već da bude povezana sa svim registrima dd 1. januara ove godine.
Da li je to urađeno, novinari Danasa nisu uspeli da saznaju iz Ministarstva rada i socijalne politike.
Naime, registar socijalne karte trebalo je najkasnije od 1. januara 2022. da se poveže sa svim ostalim registrima pri ministarstvima, kao i Centralnim registrom, a primena zakona planirana je za 1. mart ove godine.
Cilj Zakona jeste formiranje jedinstvenog registra kako bi nadležnim službama bili dostupni podaci o građanima, odnosno šta i u kojoj meri poseduju, kolika su im primanja, a ceo sistem je zamišljen tako da olakša nadležnima odluku kome i koliko treba pomoći.
U socijalnoj karti, sudeći prema Zakonu, biće podaci o svakom pojedincu i sa njim povezanim osobama, supružnicima, deci i srodnicima do drugog stepena srodstva, ali i starateljima i hraniteljima ukoliko žive pod istim krovom.
Osim osnovnih podataka poput imena, datuma rođenja, mesta boravka, zanimanja, država odnosno institucije koje će imati uvid u podatke raspolagaće i sa podacima o pokretnoj imovini, imovinskom statusu, kao i procenjenoj vrednosti nepokretne imovine, podacima o prihodima na koje se plaćaju porezi, o isplaćenim penzijama.
U bazi će biti i podaci o isplatama novčanih naknada prema propisima o zapošljavanju, ali i oni o povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji. Socijalna karta kao registar čuvaće prema ovom Zakonu i posebne podatke o pojedincima i to one koji se tiču ostvarenih prava o socijalnoj zaštiti, o isplatama i drugim novčanim naknadama, odbijenim zahtevima, subvencijama, ali i tome kakav je zdravstveni status, da li se radi o osobi sa invaliditetom, kakav je status školovanja, da li se radi o samohranom roditelju.
Sve ove informacije biće dostupne socijalnim službama, centrima za socijalni rad, Ministarstvu, ali i jedinicima lokalne samouprave, nadležnim pokrajinskim i republičkim službama za sprovođenje socijalne zaštite. Zakonom je predviđena i stroga zaštita podataka, i to merama autentifikacije i autorizacije ovlašćenog lica koji pristupa podacima.
Do početka prošle godine završena je bila prva od dve planirane faze, odnosno u jedan registar povezani su svi podaci iz Ministarstva rada, dok je u drugoj na red došlo povezivanje i sa podacima iz drugih evidencija. Kada zaživi ovaj sistem bi, prema najavama nadležnih, omogućio da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu.
Predstavljajući Zakon prošle godine u Skupštini ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević rekla je da nekoliko stotina hiljada građana koristi socijalnu pomoć po različitim osnovama i da postoji 25 različitih prava iz boračko-invalidske zaštite, a da će socijalne karte omogućiti pravedniju raspodelu. Koliko će ona biti pravednija i da li će Zakon kada počne da se primenjuje i zaista poboljšati situaciju u kojoj se najsiromašniji nalaze, veliko je pitanje.
Istraživačica Fondacije Centra za demokratiju Sarita Bradaš kaže za Danas da ovaj Zakon kada se radi o korišćenju prava na socijalnu zaštitu neće ništa promeniti, zato što se on bavi time kako se evidentiraju oni koji su trenutni korisnici ili su bili.
"Ono što bismo zdravorazumski očekivali to je da imamo snimanje socijalne situacije svih građana Srbije i alarmiranje u slučaju da ti ljudi zapadnu u nekakve teškoće. Međutim, kod nas je linija tog administrativnog siromaštva toliko nisko postavljena da ni oni koji su u apsolutnom siromaštvu, koje možemo smatrati ekstremnim za naše uslove, i oni koji su u riziku od siromaštva nemaju šanse da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć", napominje Bradaš.
Ona podseća da već postoji Centralni registar gde se prikuplja veliki broj podataka o građanima i da se podaci o socijalnom i ekonomskom statusu mogu i odatle uzeti.
"Umesto da se bavimo izmenama zakonodavnog okvira i javnih politika, pre svega Zakona o socijalnoj zaštiti i donošenjem strategije o socijalnoj zaštiti, mi idemo obrnutim redom i rešavamo evidentiranje podataka, a ne suštinsko ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu, što bi trebalo da bude prioritet", ističe Bradaš.
Sve te činjenice, kako kaže, pokazatelj su toga koliko je ovoj državi stalo da se brine o građanima koji su najugroženiji.
U svojoj analizi, Bradaš navodi kako je više od dva miliona građanki i građana u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, da 1,6 miliona živi ispod praga rizika od siromaštva, a nekih pola miliona u apsolutnom siromaštvu.
"Deca su starosna grupa koja je najugroženija, broj onih koji su u sistemu socijalne zaštite smanjuje se iz godine u godinu. Broj korisnika novčane socijalne pomoći u 2019. godini bio je 226.897 i u odnosu na 2012. godinu smanjen je za 10 odsto dok je broj korisnika dečijeg dodatka u odnosu na 2012. smanjen za 28 odsto", navodi Bradaš u analizi.
Prosek zemalja EU 27 za troškove socijalne zaštite u 2018, napominje ona, iznosio je 27,9 odsto BDP-a, u Srbiji je to bilo 19,4 odsto BDP-a.
Pročitaj još
Bradaš kaže da podaci koje imamo o siromaštvu u našoj zemlji kasne, ali i da i ti kao i jedini "sveži" koje imamo o tome koliki je broj korisnika novčane socijalne pomoći govore da on iz godine u godinu pada.
U analizi "Socijalne karte - bezizlaz iz siromaštva" Sarita Bradaš navodi da se jaz između praga administrativnog i apsolutnog siromaštva povećava sa brojem članova domaćinstva, pa je porodici sa dvoje odraslih i detetom do 14 godina koja je u 2018. ostvarila pravo na socijalnu pomoć u iznosu 14.967 dinara nedostajalo skoro još toliko da bi dostigli granicu od 27.029 dinara koliko je iznosila linija apsolutnog siromaštva za tročlanu porodicu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
TAJMLAJN: Ko je sve uhapšen posle izbora - spisak postoji
12.11.2026.•
3
Nakon izbora gotovo da nema dana u kom nije uhapšena neka osoba koja je bila povezana za režimom Aleksandra Vučića.
Tužilac Stamenković: Nenad Stefanović imao potpunu političku podršku da formira paratužilaštvo
12.11.2026.•
0
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković ocenio je da je glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović imao "potpunu političku podršku, koja mu je omogućila da napravi paralelnu tužilačku organizaciju".
KVIZ: Poklon za pravi odgovor
12.11.2026.•
2
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Vukadinović: Studenti u boljoj poziciji u odnosu na DOS, imaju mogućnost da izbegnu greške
12.11.2026.•
4
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je Studentski pokret u boljoj poziciji u odnosu na DOS, ali da će očuvanje jedinstva i izbegavanje grešaka 5. oktobra 2000. biti presudni za uspeh promena.
Sindikat nakon hapšenja Baste: Ispitati poslovanje svih javnih preduzeća u Srbiji
12.11.2026.•
17
Savez slobodnih sindikata Srbije poručio je da hapšenje bivšeg direktora JKP "Beogradske elektrane" i bivšeg ministra privrede Radeta Baste mora biti početak sistematskog preispitivanja poslovanja svih javnih preduzeća.
Studenti: Radnici u građevinskom sektoru javljaju se zbog gubitka radnih mesta i obustave poslova
11.11.2026.•
4
Studentski pokret saopštio je da im se građani i zaposleni u građevinskom sektoru javljaju zbog gubitka radnih mesta i obustavljanja ili smanjivanja aktivnosti kompanija.
Davoru Macuri i njegovim firmama tužilaštvo zabranilo raspolaganje imovinom
11.11.2026.•
5
Tužilaštvo za organizovani kriminal zabranilo je vlasniku Alta banke Davoru Macuri i pojedinim firmama u njegovom vlasništvu raspolaganje imovinom.
Silna hapšenja i pokretanje istraga: Svi se pitaju kad će pasti "kapitalci" i šta posle toga
11.11.2026.•
20
Otkako je Studentska lista 25. oktobra pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, jedva da je prošao dan bez privođenja, hapšenja, pokretanja istraga, preispitivanja rada Višeg javnog tužilaštva.
Ružić o novoj partiji: "Crvena linija" neće biti rekonstruisani niti novi SPS
11.11.2026.•
19
Osnivač partije "Crvena linija-socijaldemokrate" Branko Ružić, inače bivši funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) rekao je danas da nova stranka neće biti rekonstruisani SPS ili novi SPS.
Aleksandar Ivanović traži otvaranje dosijea BIA o ubistvu Olivera Ivanovića i rasformiranje službe
11.11.2026.•
7
Član Predsedništva Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović zatražio je danas otvaranje dosijea Bezbednosno-informativne agencije (BIA), posebno onih koji se odnose na ubistvo njegovog strica Olivera Ivanovića.
RTS: Utvrđeno ko je od zaposlenih snimak internog sastanka dostavio Informeru
11.11.2026.•
8
Radio televizija Srbije (RTS) objavila je večeras da je utvrđeno ko je od zaposlenih nezakonito poslao snimke televiziji Informer sa zatvorenog sastanka, u utorak, redakcije Informativnog programa RTS-a.
Francuski portal o studentskom pokretu u Srbiji: Politička odiseja bez istorijskog presedana
11.11.2026.•
1
Studenti u Srbiji pobedom na izborima ostvarili su neverovatnu političku odiseju bez istorijskog presedana koja je uzdrmala sve političke kategorije, ocenio je francuski portal "Kurije enternasional".
Studentski plan za spoljnu politiku: Evo šta su im nacionalni interesi
11.11.2026.•
28
Kritičari i skeptici Studentske liste pripisuju novoj skupštinskoj većini da se slabo oglašavala o pitanjima spoljne politike.
BIA demantuje navode Radara o smenama rukovodilaca i uništavanju dokumentacije
11.11.2026.•
3
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) demantovala je danas navode nedeljnika Radar o smenama pojedinih rukovodilaca u Agenciji, kao i tvrdnje o navodnom uništavanju i falsifikovanju dokumentacije.
Kamioni na granicama čekaju i do četiri sata
11.11.2026.•
1
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili na graničnim prelazima prolaze bez dužih zadržavanja dok kamioni čekaju od 30 minuta do četiri sata.
UNS traži objašnjenje zašto je urednik RTS-a čitao spisak zaposlenih na redakcijskom sastanku
11.11.2026.•
6
UNS je saopštio da je zabrinut zbog dešavanja u RTS-u i traži da v.d. glavnog i odgovornog urednika Borivoje Uskoković odgovori zašto je na sastanku redakcija Informativnog programa čitao spisak sa imenima zaposlenih.
Komentari 2
Dragan
Z13
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar