Ocenite poteze države tokom korone: Da li je moglo da bude bolje?
Od marta 2020. godine traje transformacija privrede, zdravstva, celog društva i svih oblasti koje čine naš svakodnevni život.
Foto: Pixabay
Korona je odnela ogroman broj života, a imala je pomoć u vidu grešaka koje je država pravila i time dodatno otežala već tešku situaciju bolesnima, nezaposlenima, ali i onima koji su do tada živeli od prosečnih primanja.
U serijalu članaka "Život u vreme i posle kovida" u prethodnim nedeljama smo govorili o uticaju kovida na obrazovanje, zdravstvo, tržište rada, mentalno zdravlje, socijalnu zaštitu, životni standard i demografiju, a sada ćemo sumirati sve ono što se odnosi na poteze države.
Krenimo od obrazovanja i prisetimo se da je pandemija mnoge od nas upoznala sa konceptom onlajn nastave, koja nije baš najbolje funkcionisala. Tačnije, prosvetni radnici tvrde da su deca samo izgubila vreme pokušavajući da prate onlajn nastavu, a roditelji su se dovijali kako bi nadomestili iskustvo s učiteljima i nastavnicima.
Učiteljica Vesna Jerotijević rekla je u našem serijalu da su neke porodice bile u izuzetno lošem položaju jer je bilo više dece, malo opreme za rad i vremena koje može da se posveti svakom detetu, što je na neki način i dokazatelj koliko obiman posao imaju prosvetni radnici.
"Roditelji su apsolutno bili prinuđeni da budu prosvetni radnici, dupli rad je to bio i, ako su roditelji ikada shvatili koliko je naš poziv odgovoran i težak shvatili su sad jer su bili apsolutno zatečeni i iznenađeni situacijom. Zamislite porodicu sa troje dece i jednim laptopom u onlajn nastavi - to je bilo nemoguće, agonija u kojoj smo svi bili. Završili smo tu školsku godinu i pošli u novu sa merama koje su nastavljene, ali su deca išla po grupama i sa smenama na dvonedeljnom nivou. Imali smo situcije da se deca iz istog odeljenja uopšte ne poznaju, a najgore su prošla deca koja su sad učenici četvrtog razreda - oni su u prvi razred išli do marta, potom su prešli na onlajn, imali su nastavu u podeljenim odeljenjima, a tek su u trećem razredu krenula normalno u školu. Da samo čujete agoniju tih učitelja", kaže Jerotijević.
Ubedljivo najveći udar je doživelo zdravstvo i oni koji su već bili bolesni. Mnogi su izgubili zakazane termine, napredovala su im stanja, nisu imali priliku da se leče i umirali su kao posledica nespremnosti sistema da se nosi sa pošasti kakva je pandemija Covid-19. A kako su kovid mere dočekali oboleli od multiple skleroze, autoimune bolesti koja ne može da se izleči, ali primenom odgovarajuće terapije može da se kontroliše?
Ivana Bogdanović iz MS inicijative kaže za 021.rs da je za pacijente obolele od multiple skleroze ključno da idu na redovne preglede neurologa, ali da je to bilo nemoguće kad je proglašeno vanredno stanje. Zato su mnogi, nažalost, doživljavali relapse svojih stanja, koji su ih gurnuli daleko od svakog napretka koji su postigli terapijom.
"Od marta 2020. počeli su da nas zovu iz kliničkog centra i saopštavaju da su nam sve kontrole otkazane. Od tada pa sve do, i nakon tog najvećeg udara, nismo mogli da zakažemo nikakve kontrole, nije bilo slobodnih lekara. Jasno je da je većina naših lekara, neurologa bila angažovana u kovid bolnicama i da nisu bili fizički prisutni za preglede, ali čak i kada se normalizovalo stanje nismo mogli da zakažemo kontrole - nije nam jasno baš iz kojih razloga je tako bilo jer nije koronavirus sve vreme bio u jednom talasu. Obratili smo se zaštitniku prava pacijenata i dobili 'mogućnost' da zakažemo preglede na ime odeljenja, pa bi bio dodeljen lekar koji je tu, ali to nije funkcionisalo u prvo vreme", navela je Bogdanović.
Savo Pilipović je predsednik udruženja pacijenata obolelih od melanoma, odnosno od raka kože. Rak kože je izuzetno smrtonosan kancer i svaki trenutak vam je bitan, ali kako Pilipović kaže, posledica neorganizovanog zdravstvenog sistema tokom kovid mera je i ta što su oboleli od raka vrlo kasno otkrivali svoje bolesti, umesto da se rak otkrije na vreme i da se krene s lečenjem.
"Ono što je najveća posledica kovida koju mi sada jako jasno vidimo i osećamo je da imamo mnogo pacijenata sa teškim posledicama koji su, kad su maligne bolesti u pitanju, u četvrtim stadijumima svojih bolesti. Veliki broj pacijenata tek u ovom, kasnom stadijumu bolesti otkriva rak i to jako nije dobro, tako ranije nije bilo jer su kontrole i doktori bili dostupni", rekao je Pilipović u serijalu "Život u vreme i posle kovida".
Zdravstvene vlasti su već u decembru 2019. godine mogle da pretpostave da će u Srbiju iz Kine i potom prenosom iz drugih zemalja doći virus koji će napraviti veliku pometnju. Specijalista anesteziologije dr Rade Panić naveo je za 021.rs da u više navrata nije poštovan zakon kad je u pitanju iščekivanje vanredne situacije, što je dovelo do toga da se na početku epidemije ne zna koliko ima opreme u zalihama i šta blagovremeno treba da se nabavi za naše bolnice.
"Činjenica je da nismo imali dovoljno zaštitne opreme. Setimo se rečenice predsednika da su medicinari školovani da u situacijama pandemije idu na prvu liniju i tamo, ako treba, polože i svoj život. Bilo je puno preminulih zdravstvenih radnika, za lekare još i imamo neke podatke, ali za druge radnike u zdravstvu nemamo skoro nikakve. Nas su poslali kao vojsku na prvu liniju, samo što su nas poslali sa gumenim mecima, bez naoružanja, uniformi, bez osnovne zaštite i zbog toga se desilo da je veliki broj zdravstvenog osoblja oboleo, nije mogao da radi", ispričao je dr Panić.
Pandemija je unela ogromne promene na tržište rada, koje je već imalo svoje izazove. Mnogi su izgubili poslove i završili na birou, čak i po nekoliko puta, propali su biznisi, a neki su procvetali. Ako govorimo sad o poslodavcima, nepredvidive okolnosti mera borbe protiv širenja virusa niko nije dočekao spreman. Kako je za 021.rs rekla direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije Unije poslodavaca Srbije Ljiljana Pavlović, sa početkom pandemije marta 2020. godine svi sektori privrede su patili, a kasnije su se izdvojili neki sektori koji su zaista sa velikim teškoćama uspevali da opstanu na tržištu.
"Najpre su se suočili s ogromnim padom prometa, sa načinom na koji će da organizuju svoje poslovanje i prilagode ga novim pravilima i merama bezbednosti i zdravlja. Treba imati u vidu da je dolazilo do prilično velikih zatvaranja u početku, samo određeni sektori su uopšte mogli da rade kao što su trgovina, zdravstvo, prehrambena industrija, dok su ostali sektori bili prilično blokirani. Velike kompanije već su imale razrađene mehanizme na koje su mogle da se oslone, pa su prve posledice mogli da saniraju iz svojih sredstava. Ali, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, oni su bili izuzetno pogođeni. Kasnije su se ova manja preduzeća zapravo brže prilagođavala novonastalim promenama baš zato što su mala i fleksibilna, za razliku od većih sistema kojima je trebalo mnogo više vremena da svoje poslovanje prilagode novim uslovima", objasnila je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Naš zakon o radu donekle prepoznaje rad od kuće, koji je zabeležio ogroman porast u zastupljenosti u modelima rada. Ali, ne postoje jasne smernice u Zakonu o radu o načinu sprovođenja rada od kuće i to potvrđuje Miloš Turinski iz kompanije Infostud i podseća da se već dve godine vodi polemika o povredama koje nastaju kod kuće, tokom rada, a budući da postoje različita tumačenja okolnosti tih povreda.
"Da li je to povreda na radu ili povreda kod kuće, pitanje je koje mora da se detaljnije definiše. Poslodavac ne snosi štetu ako je povreda nastala mimo radnih okolnosti, što je ono što bi izmene zakona trebalo da tangiraju", napomenuo je naš sagovornik.
Pročitaj još
Dodatni problem s kojim se suočavamo u ovoj krizi je rat u Ukrajini, koji je doneo i rastuću inflaciju. Već je odavno poznato da će običan čovek platiti izuzetno visoku cenu svake loše socijalne pojave. Ekonomista profesor Goran Radosavljević kaže da deo posledica inflacije i otežanih poslovnih uslova snosi i privreda, te da je sada, gledajući prošlost, jasno da su neke odluke koje je donela država mogle da budu odgovornije.
Na primer, vlasti nisu morale da novčane pomoći dele svima u istom iznosu jer nisu svi u podjednako lošoj situaciji. On kaže da su svetski i naši lideri sada osetili koliko je državnička moć zapravo velika stvar i nikako neće želeti da je se odreknu.
"Građani će sve ovo platiti kroz skupe kredite u narednim godinama, kroz verovatno veće poreske namete jer će država morati da popuni 'gepove', a oni postoje u celom svetu. Platiće oni koji nisu bili dovoljno fleksibilni na tržištu rada da se prilagode. Vama se stvorilo potpuno novo tržište preko noći gde vi, ako niste fleksibilni, nećete bukvalno moći da preživite. Kompanije, naročito u energetskom sektoru, iskoristile su krizu da naprave ogromne profite - neke države su to oporezovale, većina nije i tu je trade off, građani će plaćati dokle mogu", objasnio je naš sagovornik.
U nastavku poslušajte mnogo toga još što smo obuhvatili ovim serijalom, a u kojem govore stručnjaci i iskusni akteri u svojim oblastima.
--------------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Milomir Marić dao otkaz na TV Happy
26.10.2025.•
0
Novinar Milomir Marić je posle 18 godina dao otkaz na TV Happy, jednoj od pet televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, objavio je Kurir.
Kamioni čekaju tri sata na Batrovcima i Šidu, automobili sat vremena na Sremskoj Rači
26.10.2025.•
0
Putnički automobili čekaju sat vremena za ulaz u Srbiju na graničnom prelazu Sremska Rača, dok za izlaz iz države na Preševu čekaju pola sata, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Studenti traže hitne donacije za pešačenje do Novog Sada: Potrebne gaze, zavoji...
26.10.2025.•
2
Studenti u blokadi su objavili spisak donacija koje su hitno potrebne njihovom timu prve pomoći za pešačenje od Beograda do Novog Sada, uoči godišnjice pada nadstrešnice u kojem je stradalo 16 ljudi.
Vulin predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, na čelu Društva ruski obaveštajac Nariškin
26.10.2025.•
9
U Beogradu je danas održana Osnivačka skupština Ruskog istorijskog društva, a lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izabran je za predsednika saveta beogradske podružnice ovog društva.
Vučić: Naredne nedelje pregovori o energetici
26.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će predstojeća nedelja biti veoma važna za domaću energetiku.
"Ćacilend će kao prostor slobode završiti u udžbenicima": Kolike su šanse za to?
26.10.2025.•
8
Od mesta koje je služilo "studentima koji žele da uče", šatorsko naselje je postalo "iskra slobode" i "klica otpora okupaciji i rušenju Srbije" zbog čega će, prema mišljenju Aleksandra Vučića, ući u buduće udžbenike.
Sve manje pašnjaka u Srbiji: Umesto za ispašu koriste se kao deponije
26.10.2025.•
3
Radna grupa okupljena na inicijativu udruženja stočara i uz podršku Ministarstva poljoprivrede pokušala je da sagleda celokupno stanje u ovoj oblasti i predloži konkretna rešenja za nestajanje pašnjaka.
Skupština Kosova nije izabrala Kurtija za premijera, moguće ponavljanje izbora
26.10.2025.•
1
Skupština Kosova sa 56 glasova "za" i četiri uzdržana nije danas izabrala lidera pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija za premijera Kosova.
Srbija nema obavezni državni plan razvoja, ali ima "skok u budućnost"
26.10.2025.•
5
Rok do kog je Vlada Srbije trebalo da predloži Skupštini Plan razvoja Srbije istekao je u januaru 2020.
Vlada Srbije ponovo iz budžetske rezerve daje FSS i KSS milione "za redovan rad"
26.10.2025.•
6
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve ponovo prebaci sredstva Fudbalskom savezu Srbije (FSS) i Košarkaškom savezu Srbije (KSS), na ime "obezbeđivanja finansijske pomoći potrebne za redovan rad".
Đurđević Stamenkovski uručen orden za podršku borcima
26.10.2025.•
14
Ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milici Đurđević Stamenkovski uručen je orden "Zavet Srbije", kao priznanje za podršku borcima, ratnim vojnim invalidima i porodicama poginulih.
Uhapšen vozač "audija" koji je na Novom Beogradu pijan prošao kroz crveno i usmrtio porodicu u drugom vozilu
26.10.2025.•
25
Državljanin BiH N. Đ. (24) uhapšen je zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
Počelo zimsko računanje vremena: Kazaljke pomerene jedan čas unazad
26.10.2025.•
9
Protekle noći kazaljke sata pomerene su jedan čas unazad čime smo prešli na zimsko računanje vremena.
FOTO, VIDEO Teška saobraćajna nesreća na Novom Beogradu: Poginuli dete, majka i otac
26.10.2025.•
25
Tri osobe su stradale, a dve povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se 45 minuta iza ponoći dogodila na Novom Beogradu.
U planu novo poskupljenje cigareta
26.10.2025.•
6
Akcize na cigarete i druge duvanske proizvode bi, sudeći prema odredbama Zakona o akcizama koje se menjaju i dopunjuju, od sledeće godine mogle da se povećaju.
Programeri najplaćeniji: U proseku zarađivali 285.000 dinara
26.10.2025.•
2
Prosečna avgustovska neto plata u Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 105.590 dinara, a gledano po delatnostima najveći prosek zabeležen je kod programera i iznosio je 285.244 dinara.
Pravilnik o izlaganju kancerogenim materijama počinje da važi 1. novembra
26.10.2025.•
1
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju karcinogenim, mutagenim ili reproduktivno toksičnim materijama, koji je donelo Ministarstvo za rad, stupa na snagu 1. novembra.
Od januara moguća naplata putarine i na magistralama
26.10.2025.•
44
Ideja se javila pre najmanje sedam godina. Posle nekoliko najava, izgleda da će od januara u Srbiji zaista zaživeti putarina i na putevima "nižeg" reda, ali za vozila više kategorije.
Beže od pritiska u Rusiji: Sve više Kirgistanaca u Srbiji
26.10.2025.•
10
Desetine kirgistanskih državljana beže od pojačane represije nad migrantskim radnicima u Rusiji kao i rastućeg pritiska da učestvuju u ratu u Ukrajini.
Zabrana izvoza ugrožava plate zaposlenih u kragujevačkoj "Zastavi oružje"
25.10.2025.•
3
Najstarija vojna fabrika na Balkanu "Zastava oružje" iz Kragujevca obeležiće 27. oktobra 172 godine rada u znaku zabrane izvoza naoružanja, koju je uvela država sredinom ove godine.
Komentari 9
Jasna
Popaj
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar