Ocenite poteze države tokom korone: Da li je moglo da bude bolje?
Od marta 2020. godine traje transformacija privrede, zdravstva, celog društva i svih oblasti koje čine naš svakodnevni život.
Foto: Pixabay
Korona je odnela ogroman broj života, a imala je pomoć u vidu grešaka koje je država pravila i time dodatno otežala već tešku situaciju bolesnima, nezaposlenima, ali i onima koji su do tada živeli od prosečnih primanja.
U serijalu članaka "Život u vreme i posle kovida" u prethodnim nedeljama smo govorili o uticaju kovida na obrazovanje, zdravstvo, tržište rada, mentalno zdravlje, socijalnu zaštitu, životni standard i demografiju, a sada ćemo sumirati sve ono što se odnosi na poteze države.
Krenimo od obrazovanja i prisetimo se da je pandemija mnoge od nas upoznala sa konceptom onlajn nastave, koja nije baš najbolje funkcionisala. Tačnije, prosvetni radnici tvrde da su deca samo izgubila vreme pokušavajući da prate onlajn nastavu, a roditelji su se dovijali kako bi nadomestili iskustvo s učiteljima i nastavnicima.
Učiteljica Vesna Jerotijević rekla je u našem serijalu da su neke porodice bile u izuzetno lošem položaju jer je bilo više dece, malo opreme za rad i vremena koje može da se posveti svakom detetu, što je na neki način i dokazatelj koliko obiman posao imaju prosvetni radnici.
"Roditelji su apsolutno bili prinuđeni da budu prosvetni radnici, dupli rad je to bio i, ako su roditelji ikada shvatili koliko je naš poziv odgovoran i težak shvatili su sad jer su bili apsolutno zatečeni i iznenađeni situacijom. Zamislite porodicu sa troje dece i jednim laptopom u onlajn nastavi - to je bilo nemoguće, agonija u kojoj smo svi bili. Završili smo tu školsku godinu i pošli u novu sa merama koje su nastavljene, ali su deca išla po grupama i sa smenama na dvonedeljnom nivou. Imali smo situcije da se deca iz istog odeljenja uopšte ne poznaju, a najgore su prošla deca koja su sad učenici četvrtog razreda - oni su u prvi razred išli do marta, potom su prešli na onlajn, imali su nastavu u podeljenim odeljenjima, a tek su u trećem razredu krenula normalno u školu. Da samo čujete agoniju tih učitelja", kaže Jerotijević.
Ubedljivo najveći udar je doživelo zdravstvo i oni koji su već bili bolesni. Mnogi su izgubili zakazane termine, napredovala su im stanja, nisu imali priliku da se leče i umirali su kao posledica nespremnosti sistema da se nosi sa pošasti kakva je pandemija Covid-19. A kako su kovid mere dočekali oboleli od multiple skleroze, autoimune bolesti koja ne može da se izleči, ali primenom odgovarajuće terapije može da se kontroliše?
Ivana Bogdanović iz MS inicijative kaže za 021.rs da je za pacijente obolele od multiple skleroze ključno da idu na redovne preglede neurologa, ali da je to bilo nemoguće kad je proglašeno vanredno stanje. Zato su mnogi, nažalost, doživljavali relapse svojih stanja, koji su ih gurnuli daleko od svakog napretka koji su postigli terapijom.
"Od marta 2020. počeli su da nas zovu iz kliničkog centra i saopštavaju da su nam sve kontrole otkazane. Od tada pa sve do, i nakon tog najvećeg udara, nismo mogli da zakažemo nikakve kontrole, nije bilo slobodnih lekara. Jasno je da je većina naših lekara, neurologa bila angažovana u kovid bolnicama i da nisu bili fizički prisutni za preglede, ali čak i kada se normalizovalo stanje nismo mogli da zakažemo kontrole - nije nam jasno baš iz kojih razloga je tako bilo jer nije koronavirus sve vreme bio u jednom talasu. Obratili smo se zaštitniku prava pacijenata i dobili 'mogućnost' da zakažemo preglede na ime odeljenja, pa bi bio dodeljen lekar koji je tu, ali to nije funkcionisalo u prvo vreme", navela je Bogdanović.
Savo Pilipović je predsednik udruženja pacijenata obolelih od melanoma, odnosno od raka kože. Rak kože je izuzetno smrtonosan kancer i svaki trenutak vam je bitan, ali kako Pilipović kaže, posledica neorganizovanog zdravstvenog sistema tokom kovid mera je i ta što su oboleli od raka vrlo kasno otkrivali svoje bolesti, umesto da se rak otkrije na vreme i da se krene s lečenjem.
"Ono što je najveća posledica kovida koju mi sada jako jasno vidimo i osećamo je da imamo mnogo pacijenata sa teškim posledicama koji su, kad su maligne bolesti u pitanju, u četvrtim stadijumima svojih bolesti. Veliki broj pacijenata tek u ovom, kasnom stadijumu bolesti otkriva rak i to jako nije dobro, tako ranije nije bilo jer su kontrole i doktori bili dostupni", rekao je Pilipović u serijalu "Život u vreme i posle kovida".
Zdravstvene vlasti su već u decembru 2019. godine mogle da pretpostave da će u Srbiju iz Kine i potom prenosom iz drugih zemalja doći virus koji će napraviti veliku pometnju. Specijalista anesteziologije dr Rade Panić naveo je za 021.rs da u više navrata nije poštovan zakon kad je u pitanju iščekivanje vanredne situacije, što je dovelo do toga da se na početku epidemije ne zna koliko ima opreme u zalihama i šta blagovremeno treba da se nabavi za naše bolnice.
"Činjenica je da nismo imali dovoljno zaštitne opreme. Setimo se rečenice predsednika da su medicinari školovani da u situacijama pandemije idu na prvu liniju i tamo, ako treba, polože i svoj život. Bilo je puno preminulih zdravstvenih radnika, za lekare još i imamo neke podatke, ali za druge radnike u zdravstvu nemamo skoro nikakve. Nas su poslali kao vojsku na prvu liniju, samo što su nas poslali sa gumenim mecima, bez naoružanja, uniformi, bez osnovne zaštite i zbog toga se desilo da je veliki broj zdravstvenog osoblja oboleo, nije mogao da radi", ispričao je dr Panić.
Pandemija je unela ogromne promene na tržište rada, koje je već imalo svoje izazove. Mnogi su izgubili poslove i završili na birou, čak i po nekoliko puta, propali su biznisi, a neki su procvetali. Ako govorimo sad o poslodavcima, nepredvidive okolnosti mera borbe protiv širenja virusa niko nije dočekao spreman. Kako je za 021.rs rekla direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije Unije poslodavaca Srbije Ljiljana Pavlović, sa početkom pandemije marta 2020. godine svi sektori privrede su patili, a kasnije su se izdvojili neki sektori koji su zaista sa velikim teškoćama uspevali da opstanu na tržištu.
"Najpre su se suočili s ogromnim padom prometa, sa načinom na koji će da organizuju svoje poslovanje i prilagode ga novim pravilima i merama bezbednosti i zdravlja. Treba imati u vidu da je dolazilo do prilično velikih zatvaranja u početku, samo određeni sektori su uopšte mogli da rade kao što su trgovina, zdravstvo, prehrambena industrija, dok su ostali sektori bili prilično blokirani. Velike kompanije već su imale razrađene mehanizme na koje su mogle da se oslone, pa su prve posledice mogli da saniraju iz svojih sredstava. Ali, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, oni su bili izuzetno pogođeni. Kasnije su se ova manja preduzeća zapravo brže prilagođavala novonastalim promenama baš zato što su mala i fleksibilna, za razliku od većih sistema kojima je trebalo mnogo više vremena da svoje poslovanje prilagode novim uslovima", objasnila je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Naš zakon o radu donekle prepoznaje rad od kuće, koji je zabeležio ogroman porast u zastupljenosti u modelima rada. Ali, ne postoje jasne smernice u Zakonu o radu o načinu sprovođenja rada od kuće i to potvrđuje Miloš Turinski iz kompanije Infostud i podseća da se već dve godine vodi polemika o povredama koje nastaju kod kuće, tokom rada, a budući da postoje različita tumačenja okolnosti tih povreda.
"Da li je to povreda na radu ili povreda kod kuće, pitanje je koje mora da se detaljnije definiše. Poslodavac ne snosi štetu ako je povreda nastala mimo radnih okolnosti, što je ono što bi izmene zakona trebalo da tangiraju", napomenuo je naš sagovornik.
Pročitaj još
Dodatni problem s kojim se suočavamo u ovoj krizi je rat u Ukrajini, koji je doneo i rastuću inflaciju. Već je odavno poznato da će običan čovek platiti izuzetno visoku cenu svake loše socijalne pojave. Ekonomista profesor Goran Radosavljević kaže da deo posledica inflacije i otežanih poslovnih uslova snosi i privreda, te da je sada, gledajući prošlost, jasno da su neke odluke koje je donela država mogle da budu odgovornije.
Na primer, vlasti nisu morale da novčane pomoći dele svima u istom iznosu jer nisu svi u podjednako lošoj situaciji. On kaže da su svetski i naši lideri sada osetili koliko je državnička moć zapravo velika stvar i nikako neće želeti da je se odreknu.
"Građani će sve ovo platiti kroz skupe kredite u narednim godinama, kroz verovatno veće poreske namete jer će država morati da popuni 'gepove', a oni postoje u celom svetu. Platiće oni koji nisu bili dovoljno fleksibilni na tržištu rada da se prilagode. Vama se stvorilo potpuno novo tržište preko noći gde vi, ako niste fleksibilni, nećete bukvalno moći da preživite. Kompanije, naročito u energetskom sektoru, iskoristile su krizu da naprave ogromne profite - neke države su to oporezovale, većina nije i tu je trade off, građani će plaćati dokle mogu", objasnio je naš sagovornik.
U nastavku poslušajte mnogo toga još što smo obuhvatili ovim serijalom, a u kojem govore stručnjaci i iskusni akteri u svojim oblastima.
--------------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Lančani sudar na auto-putu ka Novom Sadu: Četiri osobe povređene, veliki zastoj
05.05.2026.•
0
Četiri osobe su povređene u udesu, koji se dogodio na auto-putu Beograd - Novi Sad, kod Batajničke petlje.
Đedović Handanović: Srbija zainteresovana za otkup vetroparka Plandište
05.05.2026.•
0
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handović istakla je zainteresovanost Srbije za otkup vetroparka Plandište, koji je 50 odsto u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Mali: Potrebno 20.000 volontera na Ekspu, studenti će dobijati ESPB bodove
05.05.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će za specijalizovanu svetsku izložbu "Ekspo 2027" u Beogradu biti potrebno 20.000 volontera i pozvao zainteresovane da se od 15. maja prijave za volontiranje.
Vukadinović: Ne javljaju mi se ti letnji izbori, odluka o tome zavisi samo od Vučića
05.05.2026.•
4
Urednik Nove Srpske političke misli Đorđe Vukadinović ocenio je da domaći opozicioni akteri ne učestvuju u tome kada će biti datum izbora, ali da on lično smatra da ih neće biti na leto.
SRCE: Promovisanje Čedomira Antića u potencijalnog kandidata vlasti za predsednika Srbije
05.05.2026.•
10
Poslanik Srbija centra (SRCE) Stefan Janjić tvrdi da je vlast počela da promoviše profesora Čedomira Antića u potencijalnog kandidata vlasti za predsednika Srbije.
Đurić: Srbija više doprinela bezbednosti Evrope nego mnoge zemlje regiona
05.05.2026.•
2
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da je Srbija više doprinela bezbednosti Evrope nego mnoge druge zemlje u regionu koje su 100 odsto usklađene sa spoljnom politikom Evropske unije.
Vožd Karađorđe i dalje na čekanju: Nema novca, nema ugovora
05.05.2026.•
8
Na osnovu izjava državnih zvaničnika poslednjih meseci, nemoguće je utvrditi kada tačno počinje izgradnja brze saobraćajnice nazvane Vožd Karađorđe koja će se protezati od Šumadije do istoka Srbije.
Maja Gojković, Aleksandar Vulin, bivši radnici MUP-a: Ko nadzire rad energetskog sektora u Srbiji
05.05.2026.•
6
Energetika je ključni sektor za ekonomsku stabilnost, razvoj i budućnost. Da li ćemo imati dovoljno struje, nafte i gasa zavisi u velikoj meri od globalne politike, ali i funkcionisanja niza državnih i javnih preduzeća.
"Putevi Srbije" povodom Đurđevdana apeluju na vozače: Nemojte piti alkohol i voziti
05.05.2026.•
0
"Putevi Srbije" apelovali su na vozače da u sredu, 6. maja, na Đurđevdan, budu odgovorni u saobraćaju, usled očekivanog pojačanog intenziteta saobraćaja.
Širi se Beograd na vodi: Planirana višespratnica od 120 metara i blok od 18 zgrada
05.05.2026.•
10
Beograd na vodi, kao jedan od najznačajnijih urbanih razvojnih projekata u regionu se širi.
U radnu grupu za izmenu "Mrdićevih zakona" imenovan i - Uglješa Mrdić
05.05.2026.•
29
Ministarstvo pravde postavilo je Uglješu Mrdića u Radnu grupu za izmenu takozvanih "Mrdićevih zakona".
Brnabić: Srbija lobira za evropski put
05.05.2026.•
11
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je u Kopenhagenu, na konferenciji predsednika parlamenata EU i zemalja kandidata, da Srbija lobira za evropski put.
Macut: Nisam uticao na rad fakulteta
05.05.2026.•
8
Premijer Srbije Đuro Macut naveo je da izbor za dekana Medicinskog fakulteta Univeziteta u Beogradu treba da "bude ono što i treba da bude, isključivo odluka o budućnosti fakulteta, a ne refleksija dnevne politike".
Analitičar Anđelković: Čak i da namesti izbore - jedna stvar bi Vučiću pokvarila sreću
05.05.2026.•
51
O prevremenim izborima se priča kao da će biti održani sutra, iako niko ne zna ni tačan datum ni njihov obim, odnosno da li će biti održani samo parlamentarni, samo predsednički izbori, ili će biti objedinjeni.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova objašnjava zašto se menja izgled srpskog pasoša
05.05.2026.•
26
Usvojene su izmene dizajna pasoša Srbije. U izmenama pravilnika o obrascima pasoša promenjena je boja korica pasoša, prilagođen je grb, a svaka od 32 stranice putne isprave imaće drugačiji dizajn.
U Donjoj Gušterici na Kosovu grupa albanskih mladića pretukla Srbina
04.05.2026.•
10
Nepoznata grupa albanskih mladića fizički je napala danas pre podne Miroslava Gudžića iz Dobrotina, sa kojim se susrela na putu za Donju Guštericu kod Lipljana, videvši ga u automobilu srpskih tablica.
Devojčica teško povređena na putu Ivanjica-Guča
04.05.2026.•
0
Devetogodišnja devojčica teško je povređena danas na putu Ivanjica-Guča, javljaju beogradski mediji.
Samo Vučić, svuda Vučić: Dojče vele o tome kako srpska vlast tretira medijski prostor
04.05.2026.•
15
Na Dan slobode medija 3. maja, Srbija je vrlo blizu toga da u njoj odjekuje samo propaganda.
Samo 18 odsto nastavnika u Srbiji zadovoljno platom: Gde smo u odnosu na međunarodni prosek?
04.05.2026.•
13
Srbija se nalazi u grupi zemalja čiji su nastavnici najmanje zadovoljni svojim primanjima, pokazuju rezultati istraživanja TALIS 2024.
Komentari 9
Jasna
Popaj
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar