Ocenite poteze države tokom korone: Da li je moglo da bude bolje?
Od marta 2020. godine traje transformacija privrede, zdravstva, celog društva i svih oblasti koje čine naš svakodnevni život.
Korona je odnela ogroman broj života, a imala je pomoć u vidu grešaka koje je država pravila i time dodatno otežala već tešku situaciju bolesnima, nezaposlenima, ali i onima koji su do tada živeli od prosečnih primanja.
U serijalu članaka "Život u vreme i posle kovida" u prethodnim nedeljama smo govorili o uticaju kovida na obrazovanje, zdravstvo, tržište rada, mentalno zdravlje, socijalnu zaštitu, životni standard i demografiju, a sada ćemo sumirati sve ono što se odnosi na poteze države.
Krenimo od obrazovanja i prisetimo se da je pandemija mnoge od nas upoznala sa konceptom onlajn nastave, koja nije baš najbolje funkcionisala. Tačnije, prosvetni radnici tvrde da su deca samo izgubila vreme pokušavajući da prate onlajn nastavu, a roditelji su se dovijali kako bi nadomestili iskustvo s učiteljima i nastavnicima.
Učiteljica Vesna Jerotijević rekla je u našem serijalu da su neke porodice bile u izuzetno lošem položaju jer je bilo više dece, malo opreme za rad i vremena koje može da se posveti svakom detetu, što je na neki način i dokazatelj koliko obiman posao imaju prosvetni radnici.
"Roditelji su apsolutno bili prinuđeni da budu prosvetni radnici, dupli rad je to bio i, ako su roditelji ikada shvatili koliko je naš poziv odgovoran i težak shvatili su sad jer su bili apsolutno zatečeni i iznenađeni situacijom. Zamislite porodicu sa troje dece i jednim laptopom u onlajn nastavi - to je bilo nemoguće, agonija u kojoj smo svi bili. Završili smo tu školsku godinu i pošli u novu sa merama koje su nastavljene, ali su deca išla po grupama i sa smenama na dvonedeljnom nivou. Imali smo situcije da se deca iz istog odeljenja uopšte ne poznaju, a najgore su prošla deca koja su sad učenici četvrtog razreda - oni su u prvi razred išli do marta, potom su prešli na onlajn, imali su nastavu u podeljenim odeljenjima, a tek su u trećem razredu krenula normalno u školu. Da samo čujete agoniju tih učitelja", kaže Jerotijević.
Ubedljivo najveći udar je doživelo zdravstvo i oni koji su već bili bolesni. Mnogi su izgubili zakazane termine, napredovala su im stanja, nisu imali priliku da se leče i umirali su kao posledica nespremnosti sistema da se nosi sa pošasti kakva je pandemija Covid-19. A kako su kovid mere dočekali oboleli od multiple skleroze, autoimune bolesti koja ne može da se izleči, ali primenom odgovarajuće terapije može da se kontroliše?
Ivana Bogdanović iz MS inicijative kaže za 021.rs da je za pacijente obolele od multiple skleroze ključno da idu na redovne preglede neurologa, ali da je to bilo nemoguće kad je proglašeno vanredno stanje. Zato su mnogi, nažalost, doživljavali relapse svojih stanja, koji su ih gurnuli daleko od svakog napretka koji su postigli terapijom.
"Od marta 2020. počeli su da nas zovu iz kliničkog centra i saopštavaju da su nam sve kontrole otkazane. Od tada pa sve do, i nakon tog najvećeg udara, nismo mogli da zakažemo nikakve kontrole, nije bilo slobodnih lekara. Jasno je da je većina naših lekara, neurologa bila angažovana u kovid bolnicama i da nisu bili fizički prisutni za preglede, ali čak i kada se normalizovalo stanje nismo mogli da zakažemo kontrole - nije nam jasno baš iz kojih razloga je tako bilo jer nije koronavirus sve vreme bio u jednom talasu. Obratili smo se zaštitniku prava pacijenata i dobili 'mogućnost' da zakažemo preglede na ime odeljenja, pa bi bio dodeljen lekar koji je tu, ali to nije funkcionisalo u prvo vreme", navela je Bogdanović.
Savo Pilipović je predsednik udruženja pacijenata obolelih od melanoma, odnosno od raka kože. Rak kože je izuzetno smrtonosan kancer i svaki trenutak vam je bitan, ali kako Pilipović kaže, posledica neorganizovanog zdravstvenog sistema tokom kovid mera je i ta što su oboleli od raka vrlo kasno otkrivali svoje bolesti, umesto da se rak otkrije na vreme i da se krene s lečenjem.
"Ono što je najveća posledica kovida koju mi sada jako jasno vidimo i osećamo je da imamo mnogo pacijenata sa teškim posledicama koji su, kad su maligne bolesti u pitanju, u četvrtim stadijumima svojih bolesti. Veliki broj pacijenata tek u ovom, kasnom stadijumu bolesti otkriva rak i to jako nije dobro, tako ranije nije bilo jer su kontrole i doktori bili dostupni", rekao je Pilipović u serijalu "Život u vreme i posle kovida".
Zdravstvene vlasti su već u decembru 2019. godine mogle da pretpostave da će u Srbiju iz Kine i potom prenosom iz drugih zemalja doći virus koji će napraviti veliku pometnju. Specijalista anesteziologije dr Rade Panić naveo je za 021.rs da u više navrata nije poštovan zakon kad je u pitanju iščekivanje vanredne situacije, što je dovelo do toga da se na početku epidemije ne zna koliko ima opreme u zalihama i šta blagovremeno treba da se nabavi za naše bolnice.
"Činjenica je da nismo imali dovoljno zaštitne opreme. Setimo se rečenice predsednika da su medicinari školovani da u situacijama pandemije idu na prvu liniju i tamo, ako treba, polože i svoj život. Bilo je puno preminulih zdravstvenih radnika, za lekare još i imamo neke podatke, ali za druge radnike u zdravstvu nemamo skoro nikakve. Nas su poslali kao vojsku na prvu liniju, samo što su nas poslali sa gumenim mecima, bez naoružanja, uniformi, bez osnovne zaštite i zbog toga se desilo da je veliki broj zdravstvenog osoblja oboleo, nije mogao da radi", ispričao je dr Panić.
Pandemija je unela ogromne promene na tržište rada, koje je već imalo svoje izazove. Mnogi su izgubili poslove i završili na birou, čak i po nekoliko puta, propali su biznisi, a neki su procvetali. Ako govorimo sad o poslodavcima, nepredvidive okolnosti mera borbe protiv širenja virusa niko nije dočekao spreman. Kako je za 021.rs rekla direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije Unije poslodavaca Srbije Ljiljana Pavlović, sa početkom pandemije marta 2020. godine svi sektori privrede su patili, a kasnije su se izdvojili neki sektori koji su zaista sa velikim teškoćama uspevali da opstanu na tržištu.
"Najpre su se suočili s ogromnim padom prometa, sa načinom na koji će da organizuju svoje poslovanje i prilagode ga novim pravilima i merama bezbednosti i zdravlja. Treba imati u vidu da je dolazilo do prilično velikih zatvaranja u početku, samo određeni sektori su uopšte mogli da rade kao što su trgovina, zdravstvo, prehrambena industrija, dok su ostali sektori bili prilično blokirani. Velike kompanije već su imale razrađene mehanizme na koje su mogle da se oslone, pa su prve posledice mogli da saniraju iz svojih sredstava. Ali, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, oni su bili izuzetno pogođeni. Kasnije su se ova manja preduzeća zapravo brže prilagođavala novonastalim promenama baš zato što su mala i fleksibilna, za razliku od većih sistema kojima je trebalo mnogo više vremena da svoje poslovanje prilagode novim uslovima", objasnila je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Naš zakon o radu donekle prepoznaje rad od kuće, koji je zabeležio ogroman porast u zastupljenosti u modelima rada. Ali, ne postoje jasne smernice u Zakonu o radu o načinu sprovođenja rada od kuće i to potvrđuje Miloš Turinski iz kompanije Infostud i podseća da se već dve godine vodi polemika o povredama koje nastaju kod kuće, tokom rada, a budući da postoje različita tumačenja okolnosti tih povreda.
"Da li je to povreda na radu ili povreda kod kuće, pitanje je koje mora da se detaljnije definiše. Poslodavac ne snosi štetu ako je povreda nastala mimo radnih okolnosti, što je ono što bi izmene zakona trebalo da tangiraju", napomenuo je naš sagovornik.
Pročitaj još
Dodatni problem s kojim se suočavamo u ovoj krizi je rat u Ukrajini, koji je doneo i rastuću inflaciju. Već je odavno poznato da će običan čovek platiti izuzetno visoku cenu svake loše socijalne pojave. Ekonomista profesor Goran Radosavljević kaže da deo posledica inflacije i otežanih poslovnih uslova snosi i privreda, te da je sada, gledajući prošlost, jasno da su neke odluke koje je donela država mogle da budu odgovornije.
Na primer, vlasti nisu morale da novčane pomoći dele svima u istom iznosu jer nisu svi u podjednako lošoj situaciji. On kaže da su svetski i naši lideri sada osetili koliko je državnička moć zapravo velika stvar i nikako neće želeti da je se odreknu.
"Građani će sve ovo platiti kroz skupe kredite u narednim godinama, kroz verovatno veće poreske namete jer će država morati da popuni 'gepove', a oni postoje u celom svetu. Platiće oni koji nisu bili dovoljno fleksibilni na tržištu rada da se prilagode. Vama se stvorilo potpuno novo tržište preko noći gde vi, ako niste fleksibilni, nećete bukvalno moći da preživite. Kompanije, naročito u energetskom sektoru, iskoristile su krizu da naprave ogromne profite - neke države su to oporezovale, većina nije i tu je trade off, građani će plaćati dokle mogu", objasnio je naš sagovornik.
U nastavku poslušajte mnogo toga još što smo obuhvatili ovim serijalom, a u kojem govore stručnjaci i iskusni akteri u svojim oblastima.
--------------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
U danima Alta banke i Macure, setimo se Jezde i Dafine
03.11.2026.•
0
Kada je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta banci, ispred njihovih filijala stvorili su se redovi koji su mnogima su probudili sećanja na gužve ispred dve legendarne banke devedesetih godina.
Uhapšen direktor RHMZ-a zbog sumnje na pranje novca: Kupovao nekretnine u Beogradu, Užicu i Crnoj Gori
03.11.2026.•
0
Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić uhapšen je zbog sumnje da je sa još dve osobe prao novac i prikrivao njegovo nezakonito poreklo, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.
MUP: Kričak i Sekulović udaljeni sa rada, rukovođenje UKP-om preuzimaju zamenici načelnika
03.11.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je Viši sud u Beogradu doneo rešenje o određivanju pritvora načelniku UKP Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću.
Saobraćajni prekršaj snimljen kamerom ili radarom: Kada možete očekivati kazne i procesuiranje?
03.11.2026.•
0
Vozači koji budu snimljeni u saobraćajnom prekršaju kaznu mogu dobiti i nekoliko meseci kasnije, a policija ima rok od godinu dana da pokrene postupak, objašnjava advokat Vladimir Miljević za Euronews Srbija.
_sudnica.jpg "VJT u Beogradu traži zaštitu od političkih pritisaka: Obratili se VST, Fon Bekeratu i OEBS-u")
VJT u Beogradu traži zaštitu od političkih pritisaka: Obratili se VST, Fon Bekeratu i OEBS-u
03.11.2026.•
0
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu zatražilo je hitnu reakciju Visokog saveta tužilaštva (VST) zbog, kako navodi, političkih pritisaka i atmosfere progona kojoj su izloženi tužioci i glavni javni tužilac.
Spisak svih 49 osoba koje je Vučić pomilovao
03.11.2026.•
0
Ministarstvo pravde Vlade Republike Srbije je objavilo je spisak 49 lica za koja su donete odluke o pomilovanju, navodeći da su odluke dostavljene nadležnim sudovima.
Vučić pomilovao još dvojicu Nišlija: Bivši predsednik opštine Palilula i službenik oslobođeni gonjenja
03.11.2026.•
0
Viši sud u Nišu saopštio je da su danas stigle odluke bivšeg predsednika Aleksandra Vučića o pomilovanju Bobana Džunića i Nikole Božića, čime su oslobođeni krivičnog gonjenja za zloupotrebu službenog položaja.
Pročitajte šta je potpisao svaki kandidat Studentske liste
03.11.2026.•
4
Sa približavanjem konstituisanja nove Narodne skupštine i formiranja nove vlade, u javnosti se povela rasprava o odnosu kandidata Studentske liste i studentskih plenuma univerziteta u Srbiji koji su ih kandidovali.
RTS odložio odluku o izboru vršioca dužnosti generalnog direktora za narednu sednicu
03.11.2026.•
1
Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) odložio je raspravu o izboru vršioca dužnosti generalnog direktora za narednu sednicu, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).
Aktivisti Zbora Rakovica dali rok od 72 sata: Šest meseci policija nije pronašla osumnjičene za napad
03.11.2026.•
0
Aktivisti Zbora Rakovica dali su policiji i tužilaštvu rok od 72 sata da saslušaju četvoricu muškaraca osumnjičenih za napad na jednog od njih, protiv kojih su pre više meseci podneli krivičnu prijavu, javlja Insajder.
Sprema li se hapšenje Jorgovanke Tabaković?
03.11.2026.•
22
Ostavka, smena ili hapšenje - neki su od scenarija za Jorgovanku Tabaković zbog afere sa Alta banka.
Slučaj Marka Krička i studentkinje Sinđelić: Tužilaštvo naložilo postupanje zbog prijave za brutalnost
03.11.2026.•
5
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je dobilo obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužilaštva za postupanje u slučaju Nikoline Sinđelić i drugih studenata.
Bivše kolege iz BIA podnele krivičnu prijavu protiv Vladimira Orlića
03.11.2026.•
6
Bivši pripadnici BIA podneli su krivičnu prijavu protiv direktora BIA Vladimira Orlića i rukovodilaca organizacionih jedinica Agencije, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i nezakonit nadzor studenata i građana
Bez posla ostaje 400 radnika iz Niša: Fabrika Aster tekstil zatvara se 15. decembra
03.11.2026.•
5
Radnicima fabrike "Aster tekstil" u Nišu najavljeno je njeno zatvaranje 15. decembra ove godine, saopštio je kopredsednik grupe građana "Niš, moj grad" Miodrag Stanković.
Zbog dugova u fabrici "Zastava kovačnica" isključena struja
03.11.2026.•
0
Elektroprivreda Srbije isključila je rano jutros struju fabrici "Zastava kovačnica" u Kragujevcu, usled neizmirenih dugovanja.
Srbija uvozi crni i beli luk, krompir, paradajz i drugo povrće koje može sama da proizvodi
03.11.2026.•
8
Pravac buduće agrarne politike biće jedan od važnih zadataka nove Vlade Srbije.
Sin Zorane Mihajlović izazvao reakcije na društvenim mrežama, evo šta ona kaže
03.11.2026.•
30
Snimak sina Zorane Mihajlovića, Dragana, u kojem govori o brendovima, izazvao je brojne reakcije na društvenim mrežama, zbog čega se oglasila i bivša ministarka.
Okanović o korišćenju letnjih guma tokom hladnih dana: "Tri sekunde su dovoljne da neko strada"
03.11.2026.•
2
Srbija godinama nema značajnog napretka u bezbednosti saobraćaja, a broj stradalih na putevima se održava se na visokom nivou.
.jpg "Vučić pomilovao i vozača koji je automobilom udario 90-godišnjaka u Beogradu")
Vučić pomilovao i vozača koji je automobilom udario 90-godišnjaka u Beogradu
03.11.2026.•
7
Bivši predsednik Aleksandar Vučić pomilovao je i Miodraga Selakovića koji je 14. maja kolima probio blokadu kod Pravnog fakulteta u Beogradu tokom odavanja pošte poginulima u padu nadstrešnice.
Komentari 9
Jasna
Popaj
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar