Ocenite poteze države tokom korone: Da li je moglo da bude bolje?
Od marta 2020. godine traje transformacija privrede, zdravstva, celog društva i svih oblasti koje čine naš svakodnevni život.
Foto: Pixabay
Korona je odnela ogroman broj života, a imala je pomoć u vidu grešaka koje je država pravila i time dodatno otežala već tešku situaciju bolesnima, nezaposlenima, ali i onima koji su do tada živeli od prosečnih primanja.
U serijalu članaka "Život u vreme i posle kovida" u prethodnim nedeljama smo govorili o uticaju kovida na obrazovanje, zdravstvo, tržište rada, mentalno zdravlje, socijalnu zaštitu, životni standard i demografiju, a sada ćemo sumirati sve ono što se odnosi na poteze države.
Krenimo od obrazovanja i prisetimo se da je pandemija mnoge od nas upoznala sa konceptom onlajn nastave, koja nije baš najbolje funkcionisala. Tačnije, prosvetni radnici tvrde da su deca samo izgubila vreme pokušavajući da prate onlajn nastavu, a roditelji su se dovijali kako bi nadomestili iskustvo s učiteljima i nastavnicima.
Učiteljica Vesna Jerotijević rekla je u našem serijalu da su neke porodice bile u izuzetno lošem položaju jer je bilo više dece, malo opreme za rad i vremena koje može da se posveti svakom detetu, što je na neki način i dokazatelj koliko obiman posao imaju prosvetni radnici.
"Roditelji su apsolutno bili prinuđeni da budu prosvetni radnici, dupli rad je to bio i, ako su roditelji ikada shvatili koliko je naš poziv odgovoran i težak shvatili su sad jer su bili apsolutno zatečeni i iznenađeni situacijom. Zamislite porodicu sa troje dece i jednim laptopom u onlajn nastavi - to je bilo nemoguće, agonija u kojoj smo svi bili. Završili smo tu školsku godinu i pošli u novu sa merama koje su nastavljene, ali su deca išla po grupama i sa smenama na dvonedeljnom nivou. Imali smo situcije da se deca iz istog odeljenja uopšte ne poznaju, a najgore su prošla deca koja su sad učenici četvrtog razreda - oni su u prvi razred išli do marta, potom su prešli na onlajn, imali su nastavu u podeljenim odeljenjima, a tek su u trećem razredu krenula normalno u školu. Da samo čujete agoniju tih učitelja", kaže Jerotijević.
Ubedljivo najveći udar je doživelo zdravstvo i oni koji su već bili bolesni. Mnogi su izgubili zakazane termine, napredovala su im stanja, nisu imali priliku da se leče i umirali su kao posledica nespremnosti sistema da se nosi sa pošasti kakva je pandemija Covid-19. A kako su kovid mere dočekali oboleli od multiple skleroze, autoimune bolesti koja ne može da se izleči, ali primenom odgovarajuće terapije može da se kontroliše?
Ivana Bogdanović iz MS inicijative kaže za 021.rs da je za pacijente obolele od multiple skleroze ključno da idu na redovne preglede neurologa, ali da je to bilo nemoguće kad je proglašeno vanredno stanje. Zato su mnogi, nažalost, doživljavali relapse svojih stanja, koji su ih gurnuli daleko od svakog napretka koji su postigli terapijom.
"Od marta 2020. počeli su da nas zovu iz kliničkog centra i saopštavaju da su nam sve kontrole otkazane. Od tada pa sve do, i nakon tog najvećeg udara, nismo mogli da zakažemo nikakve kontrole, nije bilo slobodnih lekara. Jasno je da je većina naših lekara, neurologa bila angažovana u kovid bolnicama i da nisu bili fizički prisutni za preglede, ali čak i kada se normalizovalo stanje nismo mogli da zakažemo kontrole - nije nam jasno baš iz kojih razloga je tako bilo jer nije koronavirus sve vreme bio u jednom talasu. Obratili smo se zaštitniku prava pacijenata i dobili 'mogućnost' da zakažemo preglede na ime odeljenja, pa bi bio dodeljen lekar koji je tu, ali to nije funkcionisalo u prvo vreme", navela je Bogdanović.
Savo Pilipović je predsednik udruženja pacijenata obolelih od melanoma, odnosno od raka kože. Rak kože je izuzetno smrtonosan kancer i svaki trenutak vam je bitan, ali kako Pilipović kaže, posledica neorganizovanog zdravstvenog sistema tokom kovid mera je i ta što su oboleli od raka vrlo kasno otkrivali svoje bolesti, umesto da se rak otkrije na vreme i da se krene s lečenjem.
"Ono što je najveća posledica kovida koju mi sada jako jasno vidimo i osećamo je da imamo mnogo pacijenata sa teškim posledicama koji su, kad su maligne bolesti u pitanju, u četvrtim stadijumima svojih bolesti. Veliki broj pacijenata tek u ovom, kasnom stadijumu bolesti otkriva rak i to jako nije dobro, tako ranije nije bilo jer su kontrole i doktori bili dostupni", rekao je Pilipović u serijalu "Život u vreme i posle kovida".
Zdravstvene vlasti su već u decembru 2019. godine mogle da pretpostave da će u Srbiju iz Kine i potom prenosom iz drugih zemalja doći virus koji će napraviti veliku pometnju. Specijalista anesteziologije dr Rade Panić naveo je za 021.rs da u više navrata nije poštovan zakon kad je u pitanju iščekivanje vanredne situacije, što je dovelo do toga da se na početku epidemije ne zna koliko ima opreme u zalihama i šta blagovremeno treba da se nabavi za naše bolnice.
"Činjenica je da nismo imali dovoljno zaštitne opreme. Setimo se rečenice predsednika da su medicinari školovani da u situacijama pandemije idu na prvu liniju i tamo, ako treba, polože i svoj život. Bilo je puno preminulih zdravstvenih radnika, za lekare još i imamo neke podatke, ali za druge radnike u zdravstvu nemamo skoro nikakve. Nas su poslali kao vojsku na prvu liniju, samo što su nas poslali sa gumenim mecima, bez naoružanja, uniformi, bez osnovne zaštite i zbog toga se desilo da je veliki broj zdravstvenog osoblja oboleo, nije mogao da radi", ispričao je dr Panić.
Pandemija je unela ogromne promene na tržište rada, koje je već imalo svoje izazove. Mnogi su izgubili poslove i završili na birou, čak i po nekoliko puta, propali su biznisi, a neki su procvetali. Ako govorimo sad o poslodavcima, nepredvidive okolnosti mera borbe protiv širenja virusa niko nije dočekao spreman. Kako je za 021.rs rekla direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije Unije poslodavaca Srbije Ljiljana Pavlović, sa početkom pandemije marta 2020. godine svi sektori privrede su patili, a kasnije su se izdvojili neki sektori koji su zaista sa velikim teškoćama uspevali da opstanu na tržištu.
"Najpre su se suočili s ogromnim padom prometa, sa načinom na koji će da organizuju svoje poslovanje i prilagode ga novim pravilima i merama bezbednosti i zdravlja. Treba imati u vidu da je dolazilo do prilično velikih zatvaranja u početku, samo određeni sektori su uopšte mogli da rade kao što su trgovina, zdravstvo, prehrambena industrija, dok su ostali sektori bili prilično blokirani. Velike kompanije već su imale razrađene mehanizme na koje su mogle da se oslone, pa su prve posledice mogli da saniraju iz svojih sredstava. Ali, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, oni su bili izuzetno pogođeni. Kasnije su se ova manja preduzeća zapravo brže prilagođavala novonastalim promenama baš zato što su mala i fleksibilna, za razliku od većih sistema kojima je trebalo mnogo više vremena da svoje poslovanje prilagode novim uslovima", objasnila je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Naš zakon o radu donekle prepoznaje rad od kuće, koji je zabeležio ogroman porast u zastupljenosti u modelima rada. Ali, ne postoje jasne smernice u Zakonu o radu o načinu sprovođenja rada od kuće i to potvrđuje Miloš Turinski iz kompanije Infostud i podseća da se već dve godine vodi polemika o povredama koje nastaju kod kuće, tokom rada, a budući da postoje različita tumačenja okolnosti tih povreda.
"Da li je to povreda na radu ili povreda kod kuće, pitanje je koje mora da se detaljnije definiše. Poslodavac ne snosi štetu ako je povreda nastala mimo radnih okolnosti, što je ono što bi izmene zakona trebalo da tangiraju", napomenuo je naš sagovornik.
Pročitaj još
Dodatni problem s kojim se suočavamo u ovoj krizi je rat u Ukrajini, koji je doneo i rastuću inflaciju. Već je odavno poznato da će običan čovek platiti izuzetno visoku cenu svake loše socijalne pojave. Ekonomista profesor Goran Radosavljević kaže da deo posledica inflacije i otežanih poslovnih uslova snosi i privreda, te da je sada, gledajući prošlost, jasno da su neke odluke koje je donela država mogle da budu odgovornije.
Na primer, vlasti nisu morale da novčane pomoći dele svima u istom iznosu jer nisu svi u podjednako lošoj situaciji. On kaže da su svetski i naši lideri sada osetili koliko je državnička moć zapravo velika stvar i nikako neće želeti da je se odreknu.
"Građani će sve ovo platiti kroz skupe kredite u narednim godinama, kroz verovatno veće poreske namete jer će država morati da popuni 'gepove', a oni postoje u celom svetu. Platiće oni koji nisu bili dovoljno fleksibilni na tržištu rada da se prilagode. Vama se stvorilo potpuno novo tržište preko noći gde vi, ako niste fleksibilni, nećete bukvalno moći da preživite. Kompanije, naročito u energetskom sektoru, iskoristile su krizu da naprave ogromne profite - neke države su to oporezovale, većina nije i tu je trade off, građani će plaćati dokle mogu", objasnio je naš sagovornik.
U nastavku poslušajte mnogo toga još što smo obuhvatili ovim serijalom, a u kojem govore stručnjaci i iskusni akteri u svojim oblastima.
--------------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Da li situacija oko NIS-a udaljava Beograd i Moskvu: "Isplivale razlike koje već dugo tinjaju"
14.12.2025.•
2
U jednoj od retkih izjava visokih ruskih zvaničnika koja se ticala sankcija Naftnoj industriji Srbije, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da nacionalizacija NIS-a nije moguća bez saglasnosti njegove zemlje.
Studenti u blokadi najavili akciju "Dolazimo do vaših vrata"
14.12.2025.•
10
Studenti u blokadi najavili su akciju pod nazivom "Dolazimo do vaših vrata" koja će trajati od ponedeljka, 15. decembra, do četvrtka, 25. decembra.
Kamioni na Batrovcima čekaju osam sati
14.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju osam sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Broj stradalih u udesima u Srbiji je najveći javni rizik u Evropi: Zakon mora da pretrpi ozbiljne izmene
14.12.2025.•
19
Podatak da je od početka godine poginulo 455 osoba u više od 30 hiljada udesa, sa više od 18.000 povređenih, na šest miliona stanovnika u Srbiji, predstavlja najveći javni rizik u Evropi.
VIDEO: Pogledajte kako je teklo izručenje osumnjičenog za ubistvo škaljaraca u Atini 2020.
14.12.2025.•
0
MUP Srbije objavio je snimak izručenja M.Z. (46) koji se sumnjiči za ubistvo, udruživanje radi vršenja krivičnih dela i trgovinu drogom.
Dovođenje u vezu N1 i Nove sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav
14.12.2025.•
1
Uprkos jasnim aluzijama na nacističke tvorevine iz Drugog svetskog rata, stručna služba REM-a odbija da pokrene postupak protiv Studija B.
Srbiji iz Hrvatske izručen osumnjičeni za ubistvo škaljaraca u Atini 2020.
14.12.2025.•
0
Srbiji je danas iz Hrvatske izručen M.Z. (46) koji se sumnjiči za ubistvo, udruživanje radi vršenja krivičnih dela i trgovinu drogom.
Ambasador Srbije u Australiji: Među žrtvama zločina u Sidneju nema srpskih državljana
14.12.2025.•
0
Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović izjavio je da među poginulima i povređenima u napadu na plaži Bondi u Sidneju nema srpskih državljana.
Vučić osudio napad u Sidneju: "Terorizmu i antisemitizmu nema mesta u našem svetu"
14.12.2025.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je danas napad na jevrejsku zajednicu u Sidneju, u kojem je ubijeno najmanje deset osoba.
Milivojević: Raspisati vanredne parlamentarne izbore u skladu sa demokratskim principima
14.12.2025.•
1
Predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević pozvao je danas predsednika države Aleksandra Vučića "da izađe iz svoje mišje rupe i raspiše vanredne parlamentarne izbore".
O Vučićevoj najavi pomilovanja u slučaju Generalštab: "Bombastična izjava bez težine"
14.12.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, "u slučaju da bude podignuta optužnica u vezi sa projektom 'Generalštab', pomilovati sve koji su navodno učestvovali u malverzacijama".
Zakon zabranjuje, praksa dozvoljava: Maloletnici i dalje kockaju
14.12.2025.•
4
Slučaj iz Šapca još jednom je otvorio pitanje poštovanja Zakona o igrama na sreću u Srbiji, koji jasno propisuje da je osobama mlađim od 18 godina zabranjen ulazak i boravak u prostorijama sa automatima za igre na sreću.
Od privođenja do pasivizacije domaćinstava: Poljoprivrednici tvrde da su kažnjeni zbog protesta
14.12.2025.•
2
Represija nad poljoprivrednicima se nastavlja. One koji se bune, sada posećuju inspektori i dele rešenja o pasivizaciji domaćinstva.
Profesor Obradović: Vučićeva poseta Nišu ima predizborne motive
14.12.2025.•
4
Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Neven Obradović ocenio je danas da dvodnevna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića jugu zemlje ima sve elemente predizborne kampanje.
Ministarka za brigu o porodici: Isplaćeno više od 280 zahteva iz Alimentacionog fonda, još 500 u proceduri
14.12.2025.•
2
Ministarka za brigu o porodici i demografiji Jelena Žarić Kovačević danas je najavila formiranje Saveta za porodicu i demografiju.
MUP: Od sutra pojačana kontrola saobraćaja, kontroliše se vožnja pod dejstvom alkohola i droge
14.12.2025.•
5
Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je da će policija u periodu od 15. do 21. decembra pojačano kontrolisati i kažnjavati zbog vožnje pod dejstvom alkohola i droge.
Hoće li šatori ispred Skupštine biti uklonjeni do Nove godine?
14.12.2025.•
29
Ako je suditi po najavama - šatorsko naselje ispred Skupštine Srbije, koje je deo takozvanog "Ćacilenda", moglo bi konačno da bude uklonjeno do Nove godine.
Antonijević: Nacionalni interes Srbije je ravnopravnost svih građana i građanki
14.12.2025.•
4
Novi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Milan Antonijević, izjavio je da želi da unapredi poverenje u instituciju i poveća njenu vidljivost.
Kamioni čekaju do pet sati na Batrovcima, Šid dva sata
14.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije čekaju pet sati, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Nezavisni članovi Saveta REM-a dali rok Skupštini ili podnose ostavke
14.12.2025.•
3
Novoizabrani, nezavisni članovi Saveta Regulatnornog tela za elektronske medije dali su rok Narodnoj skupštini da u skladu sa zakonom izabere još jednog eksperta koji nedostaje tom telu.
Komentari 9
Jasna
Popaj
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar