Kako se osećate: Pandemija stavila mentalno zdravlje u fokus građana, a na ispitu sistem zaštite

Uprkos naporima stručnjaka da mentalno zdravlje generalno postane sveprisutna društvena tema, tako nešto se do početka pandemije nije desilo.
Kako se osećate: Pandemija stavila mentalno zdravlje u fokus građana, a na ispitu sistem zaštite
Foto: Pixabay

Kovid je odneo mnoge živote i ujedno nametnuo velike promene. Oni koji su imali probleme sa mentalnim zdravljem nisu bili u dobroj situaciji, neki su razvili poteškoće i shvatili da im je potrebna pomoć, a drugi će možda u budućnosti razumeti šta su preživeli.

Sistem mentalne podrške bio je organizovan od samog starta pandemije i u njemu su učestvovale i ustanove i nevladin sektor, a za očekivati je da nisu svi koji su možda imali potrebu da potraže pomoć isto i učinili u prvom talasu korone, kad je veća pažnja bila na prevenciji zaraze.

U današnjem izdanju serijala "Život u vreme i posle kovida" svoja iskustva i znanja prenose psihološkinja i volonterka Centra za prevenciju samoubistava "Srce" Tatjana Bokun i direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stašević Karličić
 
Dr Stašević Karličić podseća da je grupa stručnjaka tri dana pre proglašenja epidemije u Srbiji marta 2020. godine pripremila psihološku podršku za građane jer je bilo za očekivati da će, za početak, stres ostaviti velike posledice. Uočen je strah od nepoznatog, panika, anksioznost i to u celokupnom društvu.
 
"SOS linija za psihosocijalnu podršku tokom pandemije kovid-19 bila je prva psihološka podrška stanovništvu tokom pandemije, a mi smo u Klinici 'Laza Lazarević' primili više od 30.000 poziva za dve i po godine pandemije. Prvo što su nas građani pitali je nešto o virusu, a mi smo morali da edukujemo građane šta je virus, kako se ponaša i prenosi, šta da radimo da se zaštitimo jer su se ljudi bojali ne samo da se razbole ili imaju fatalni ishod, već i da ne razbole najbliže. Ljudi se neretko delili sa nama da su osećali krivicu pošto su uneli virus u kuću, a neko od srodnika je potom preminuo. Kako je dinamika pandemije tekla, tako se menjala i dinamika pitanja sa kojima su nas građani zvali: strah, anksioznost, akutna reakcija na stres i kasnije depresija", navodi dr Ivana Stašević Karličić.
 
Ona dodaje da se u oktobru 2020. godine dogodila promena u vidu adaptacije ljudi na stres, ali su potom počeli problemi sa iskustvima obolelih u zdravstvenom sistemu. Tako je, navodi direktorka klinike, i danas.
 
Pune ruke posla imali su volonteri Centra "Srce". Tatjana Bokun za 021.rs kaže da je rad "Srca" u početku pandemije bio gotovo isti kao i u bilo kom drugom vremenskom periodu, što je volontere zbunjivalo.
 
"Dosta dugo smo se pitali kako je moguće da to ne utiče na ljude. Ali kad je prošlo nekoliko meseci, na leto, počeli su dosta naglo povećani pozivi i ljudi su se javljali s pitanjima: dokle će ovo da traje, šta da radim, ne mogu više, zašto se ovo baš meni dešava? Tada smo počeli da razmišljamo kako se u početnom periodu većina nas nekako psihički pripremila i dala tome neki rok trajanja, uslovno govoreći. Ali, kada je taj rok prošao, ljudi su počeli intenzivnije da nam se javljaju - od juna i jula 2020. godine imali smo više od 20 odsto povećanje u broju poziva", navodi Tatjana Bokun. 
 
Najviše poziva uputili su oni koji su i ranije imali poteškoće s mentalnim zdravljem, bilo da je u pitanju anksioznost ili depresija. Ljudi se, naime, donekle snalaze s ovim poteškoćama, ali desi se probijanje barijere, što je i za očekivati.
 
 
Kako prići osobama sa mentalnim poteškoćama?
 
Poteškoće sa kojima se suočavaju oni sa mentalnim smetnjama ne treba da budu tabu teme u društvu. Naročito ne kada imamo u vidu da ljude često more isti problemi, što znači i da će neke opšte smernice za smirivanje biti vrlo korisne.
 
Kako navodi Tatjana Bokun, Centar "Srce" osnovan je 1991. godine, kad je počeo rat i kada su počeli da se pojavljuju posttraumatski stresni poremećaji. Volonterska pomoć osobama sa ovom vrstom stresa slična je principima univerzalne psihološke pomoći.
 
"Najbitnije je saslušati osobu, imati vremena, razumevanja i biti pažljiv slušalac. Druga stvar na koju mi obraćamo pažnju je sopstvena stabilnost u razgovorima, gde nećemo tešiti one u problemu, već ćemo gledati da prvenstveno smirimo njihovo akutno stanje. Najbitnije je da ljudima nikako ne dajemo lažne nade i uveđenja iza kojih ne možemo da stanemo - ne možete ljudima obećati neki scenario ili kraj za koji ni sami niste sigurni da li postoji", naglašava naša sagovornica.
 
Psihijatri i psiholozi došli su u istraživanjima do zaključka da pandemija nije značajno produbila krizu u kojoj su se neki već nalazili, odnosno da su se naši građani donekle i dobro nosili sa problemima koji su nas zatekli, kao društvo. Posledice su svakako tu, kaže dr Ivana Stašević Karličić i pojašnjava pristup stručnjaka Klinike "Dr Laza Lazarević".
 
"Sama činjenica da je neko već razmišljao o tome da će ljudima biti potrebna podrška i da će stručnjaci biti spremni da je daju je neka vrsta olakšanja. Sama mogućnost da vas pažljivo i aktivno saslušaju profesionalci je nešto jako važno, a naravno da smo svi različiti i različito se adaptiramo na stres, a period adaptacije je vrlo bitan. Ogromna većina ljudi se zapravo uspešno adaptirala i to smo sredinom 2021. godine i zabeležili terenskim radom. Prema rezultatima istraživanja Instituta za mentalno zdravlje iz Beograda, nije došlo do pomeranja učestalosti velikih duševnih poremećaja, a pre svega depresije, koja je ostala na 2,2 odsto. Panični poremećaj je ostao na 1,9 odsto, generalizovani anksiozni poremećaj na 1,1 odsto i to su stope od pre pandemije u Zapadnoj Evropi, možda za nijansu niže. Nije se desilo ono čega smo se svi bojali, a to je porast broja obolelih od mentalnih poremećaja", kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević".
 
U javnosti smo imali priliku da svedočimo mnogim mišljenjima da će kovid kriza biti gotova za, recimo, dva meseca. Bili su i oni koji su tvrdili da je reč o bezazlenom virusu, ali i oni koji su u jednom trenutku pominjali izumiranje na većem nivou. Tatjana Bokun kaže da nije poenta ljude ubeđivati u nešto u vremenu velikih neizvesnosti.
 
"Vrlo često u svakodnevnom razgovoru kažemo da će nešto 'biti dobro', ali nismo baš uvek sigurni da je tako. Dajući neke procene vi možete da izgubite na kredibilitetu. U radu sa ljudima koji imaju mentalnih poteškoća jako je bitno ispitati da li i koju terapiju uzimaju, kad su se poslednji put videli sa svojim lekarom i da li im je potrebna revizija terapije", napominje Bokun.
 
Zdravstveni sistemi u celom svetu su doživeli ogroman udar i adaptirali se u zavisnosti od bazične organizacije. Kako kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stanišić Karličić, naš sistem se pokazao kao adaptibilan jer je široko dostupan u pogledu sistema osiguranja i broja postelja u javnom sektoru, a i ova klinika je deo sistema koji je bio glavni oslonac za zaštitu mentalnog zdravlja. To nije bio lak zadatak jer niste znali kojom brzinom će vam stizati pacijenti i sa kakvim smetnjama, što je sa sobom nosilo i promene u organizaciji rada i više posla za sve zaposlene.
 
"Dve godine rada u takvom sistemu ostavlja posledice, umor, vrstu burnout-a i to je ono što smo predviđali tokom pandemije. Imali smo i SOS liniju za podršku zdravstvenim radnicima. Naravno da je naš zdravstveni sistem patio, a sada kad je prošao najveći udar najveći izazov je - šta dalje? Mislim da je svest o važnosti javnog zdravlja naš najveći nacionalni resurs, pitanja iz domena zdravlja i zdravstvenog sistema države treba da budu rešavana i razmatrana u najširem mogućem kontekstu i s uvažavanjem najvećeg broja mišljenja ljudi koji sistem koriste i koji su zaposleni u tom sistemu", kaže naša sagovornica.
Iako briga o mentalnom zdravlju nije ni izbliza kako treba da bude, ipak se o mentalnom zdravlju sada govori više nego pre pandemije, dodaje volonterka "Srca" Tatjana Bokun.
 
"U jednom trenutku, kada fizičko zdravlje nije jedini prioritet, mentalno zdravlje i te kako postaje važno jer naše normalno životno funkcionisanje ne može da se zamisli bez bazičnog psihičkog blagostanja. Ja se nadam da će to sve više i više postati deo našeg svakodnevnog života, a organizacije kao naše i mnoge druge mogu da budu značajan partner zdravstvenim ustanovama u daljoj zaštiti mentalnog zdravlja i prevenciji mentalnih oboljenja", naglašava Bokun.
 
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kaže dr Ivana Stašević Karličić, stopa suicida se u Srbiji u poslednjih pet godina smanjila za 12 odsto, što je rezultat zajedničkog rada ustanova i nevladinog sektora i posao koji još uvek nije završen. 
 
Potrebna vam je pomoć?
 
Ukoliko vi osećate potrebu da razgovarate sa nekim ko će vas razumeti i saslušati, možete da pozovete "Srce" na 0800-300-303 i Kliniku "Dr Laza Lazarević" na broj 0800 309 309.
 
U nastavku poslušajte emisiju posvećenu ovoj temi u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida" na Radiju 021.
 
-----------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • M. S

    06.12.2022 08:03
    M. S
    Da mi nije bilo Bensedina zaista bih poludeo u prvih dva meseca! Bukvalno sam se paralisao od straha i spinovanja putem medija! Kada sam dobijo Koronu prvi put bio sam izgubljen tri dana kao da sam bio u nekom losem snu! Nakon toga sam poceo da se sastavljam psihicki! Strah od smrti gladi besparice neizvesnost...su poceli da nestaju kada sam je prelezao! Nisu svi ljudi isti i treba paziti sta se izjavljuje u javnost! Hvala doktorki koja mije prepisala Bensedine jer je videla i osetila veliki strah u meni i time mi olaksala taj strah sedativima i razgovorom!
  • Ssy

    06.12.2022 07:51
    Bezobzirnost malo usporena
    Mentalno stanje nacije nije u dobrom stanju poodavno. Epidemija i restriktivne mere su malo prizemljile one koji vole da žive život bez ograničenja i bez obzira na to da li to njihovoj okolini ne odgovara u potpunosti.
  • Dr Protić

    06.12.2022 02:29
    Depresija
    Osećam se ko ku**c. Kao da ceo svet nezaustavljivo klizi ka apokalipsi i svi mi sa njim. Prošlo je vreme kad se moglo raditi na sebi, sad se radi samo za puko preživljavnje i živi se dan za danom u sve većoj neizvesnosti. Povremeno ne mogu da nađem nikakav smisao ni u čemu. Umoran sam od svega. Sve je ku**c.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti