Kako se osećate: Pandemija stavila mentalno zdravlje u fokus građana, a na ispitu sistem zaštite
Uprkos naporima stručnjaka da mentalno zdravlje generalno postane sveprisutna društvena tema, tako nešto se do početka pandemije nije desilo.
Foto: Pixabay
Kovid je odneo mnoge živote i ujedno nametnuo velike promene. Oni koji su imali probleme sa mentalnim zdravljem nisu bili u dobroj situaciji, neki su razvili poteškoće i shvatili da im je potrebna pomoć, a drugi će možda u budućnosti razumeti šta su preživeli.
Sistem mentalne podrške bio je organizovan od samog starta pandemije i u njemu su učestvovale i ustanove i nevladin sektor, a za očekivati je da nisu svi koji su možda imali potrebu da potraže pomoć isto i učinili u prvom talasu korone, kad je veća pažnja bila na prevenciji zaraze.
U današnjem izdanju serijala "Život u vreme i posle kovida" svoja iskustva i znanja prenose psihološkinja i volonterka Centra za prevenciju samoubistava "Srce" Tatjana Bokun i direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stašević Karličić.
Dr Stašević Karličić podseća da je grupa stručnjaka tri dana pre proglašenja epidemije u Srbiji marta 2020. godine pripremila psihološku podršku za građane jer je bilo za očekivati da će, za početak, stres ostaviti velike posledice. Uočen je strah od nepoznatog, panika, anksioznost i to u celokupnom društvu.
"SOS linija za psihosocijalnu podršku tokom pandemije kovid-19 bila je prva psihološka podrška stanovništvu tokom pandemije, a mi smo u Klinici 'Laza Lazarević' primili više od 30.000 poziva za dve i po godine pandemije. Prvo što su nas građani pitali je nešto o virusu, a mi smo morali da edukujemo građane šta je virus, kako se ponaša i prenosi, šta da radimo da se zaštitimo jer su se ljudi bojali ne samo da se razbole ili imaju fatalni ishod, već i da ne razbole najbliže. Ljudi se neretko delili sa nama da su osećali krivicu pošto su uneli virus u kuću, a neko od srodnika je potom preminuo. Kako je dinamika pandemije tekla, tako se menjala i dinamika pitanja sa kojima su nas građani zvali: strah, anksioznost, akutna reakcija na stres i kasnije depresija", navodi dr Ivana Stašević Karličić.
Ona dodaje da se u oktobru 2020. godine dogodila promena u vidu adaptacije ljudi na stres, ali su potom počeli problemi sa iskustvima obolelih u zdravstvenom sistemu. Tako je, navodi direktorka klinike, i danas.
Pune ruke posla imali su volonteri Centra "Srce". Tatjana Bokun za 021.rs kaže da je rad "Srca" u početku pandemije bio gotovo isti kao i u bilo kom drugom vremenskom periodu, što je volontere zbunjivalo.
"Dosta dugo smo se pitali kako je moguće da to ne utiče na ljude. Ali kad je prošlo nekoliko meseci, na leto, počeli su dosta naglo povećani pozivi i ljudi su se javljali s pitanjima: dokle će ovo da traje, šta da radim, ne mogu više, zašto se ovo baš meni dešava? Tada smo počeli da razmišljamo kako se u početnom periodu većina nas nekako psihički pripremila i dala tome neki rok trajanja, uslovno govoreći. Ali, kada je taj rok prošao, ljudi su počeli intenzivnije da nam se javljaju - od juna i jula 2020. godine imali smo više od 20 odsto povećanje u broju poziva", navodi Tatjana Bokun.
Najviše poziva uputili su oni koji su i ranije imali poteškoće s mentalnim zdravljem, bilo da je u pitanju anksioznost ili depresija. Ljudi se, naime, donekle snalaze s ovim poteškoćama, ali desi se probijanje barijere, što je i za očekivati.
Kako prići osobama sa mentalnim poteškoćama?
Poteškoće sa kojima se suočavaju oni sa mentalnim smetnjama ne treba da budu tabu teme u društvu. Naročito ne kada imamo u vidu da ljude često more isti problemi, što znači i da će neke opšte smernice za smirivanje biti vrlo korisne.
Kako navodi Tatjana Bokun, Centar "Srce" osnovan je 1991. godine, kad je počeo rat i kada su počeli da se pojavljuju posttraumatski stresni poremećaji. Volonterska pomoć osobama sa ovom vrstom stresa slična je principima univerzalne psihološke pomoći.
"Najbitnije je saslušati osobu, imati vremena, razumevanja i biti pažljiv slušalac. Druga stvar na koju mi obraćamo pažnju je sopstvena stabilnost u razgovorima, gde nećemo tešiti one u problemu, već ćemo gledati da prvenstveno smirimo njihovo akutno stanje. Najbitnije je da ljudima nikako ne dajemo lažne nade i uveđenja iza kojih ne možemo da stanemo - ne možete ljudima obećati neki scenario ili kraj za koji ni sami niste sigurni da li postoji", naglašava naša sagovornica.
Psihijatri i psiholozi došli su u istraživanjima do zaključka da pandemija nije značajno produbila krizu u kojoj su se neki već nalazili, odnosno da su se naši građani donekle i dobro nosili sa problemima koji su nas zatekli, kao društvo. Posledice su svakako tu, kaže dr Ivana Stašević Karličić i pojašnjava pristup stručnjaka Klinike "Dr Laza Lazarević".
"Sama činjenica da je neko već razmišljao o tome da će ljudima biti potrebna podrška i da će stručnjaci biti spremni da je daju je neka vrsta olakšanja. Sama mogućnost da vas pažljivo i aktivno saslušaju profesionalci je nešto jako važno, a naravno da smo svi različiti i različito se adaptiramo na stres, a period adaptacije je vrlo bitan. Ogromna većina ljudi se zapravo uspešno adaptirala i to smo sredinom 2021. godine i zabeležili terenskim radom. Prema rezultatima istraživanja Instituta za mentalno zdravlje iz Beograda, nije došlo do pomeranja učestalosti velikih duševnih poremećaja, a pre svega depresije, koja je ostala na 2,2 odsto. Panični poremećaj je ostao na 1,9 odsto, generalizovani anksiozni poremećaj na 1,1 odsto i to su stope od pre pandemije u Zapadnoj Evropi, možda za nijansu niže. Nije se desilo ono čega smo se svi bojali, a to je porast broja obolelih od mentalnih poremećaja", kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević".
U javnosti smo imali priliku da svedočimo mnogim mišljenjima da će kovid kriza biti gotova za, recimo, dva meseca. Bili su i oni koji su tvrdili da je reč o bezazlenom virusu, ali i oni koji su u jednom trenutku pominjali izumiranje na većem nivou. Tatjana Bokun kaže da nije poenta ljude ubeđivati u nešto u vremenu velikih neizvesnosti.
"Vrlo često u svakodnevnom razgovoru kažemo da će nešto 'biti dobro', ali nismo baš uvek sigurni da je tako. Dajući neke procene vi možete da izgubite na kredibilitetu. U radu sa ljudima koji imaju mentalnih poteškoća jako je bitno ispitati da li i koju terapiju uzimaju, kad su se poslednji put videli sa svojim lekarom i da li im je potrebna revizija terapije", napominje Bokun.
Zdravstveni sistemi u celom svetu su doživeli ogroman udar i adaptirali se u zavisnosti od bazične organizacije. Kako kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stanišić Karličić, naš sistem se pokazao kao adaptibilan jer je široko dostupan u pogledu sistema osiguranja i broja postelja u javnom sektoru, a i ova klinika je deo sistema koji je bio glavni oslonac za zaštitu mentalnog zdravlja. To nije bio lak zadatak jer niste znali kojom brzinom će vam stizati pacijenti i sa kakvim smetnjama, što je sa sobom nosilo i promene u organizaciji rada i više posla za sve zaposlene.
"Dve godine rada u takvom sistemu ostavlja posledice, umor, vrstu burnout-a i to je ono što smo predviđali tokom pandemije. Imali smo i SOS liniju za podršku zdravstvenim radnicima. Naravno da je naš zdravstveni sistem patio, a sada kad je prošao najveći udar najveći izazov je - šta dalje? Mislim da je svest o važnosti javnog zdravlja naš najveći nacionalni resurs, pitanja iz domena zdravlja i zdravstvenog sistema države treba da budu rešavana i razmatrana u najširem mogućem kontekstu i s uvažavanjem najvećeg broja mišljenja ljudi koji sistem koriste i koji su zaposleni u tom sistemu", kaže naša sagovornica.
Iako briga o mentalnom zdravlju nije ni izbliza kako treba da bude, ipak se o mentalnom zdravlju sada govori više nego pre pandemije, dodaje volonterka "Srca" Tatjana Bokun.
"U jednom trenutku, kada fizičko zdravlje nije jedini prioritet, mentalno zdravlje i te kako postaje važno jer naše normalno životno funkcionisanje ne može da se zamisli bez bazičnog psihičkog blagostanja. Ja se nadam da će to sve više i više postati deo našeg svakodnevnog života, a organizacije kao naše i mnoge druge mogu da budu značajan partner zdravstvenim ustanovama u daljoj zaštiti mentalnog zdravlja i prevenciji mentalnih oboljenja", naglašava Bokun.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kaže dr Ivana Stašević Karličić, stopa suicida se u Srbiji u poslednjih pet godina smanjila za 12 odsto, što je rezultat zajedničkog rada ustanova i nevladinog sektora i posao koji još uvek nije završen.
Potrebna vam je pomoć?
Ukoliko vi osećate potrebu da razgovarate sa nekim ko će vas razumeti i saslušati, možete da pozovete "Srce" na 0800-300-303 i Kliniku "Dr Laza Lazarević" na broj 0800 309 309.
U nastavku poslušajte emisiju posvećenu ovoj temi u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida" na Radiju 021.
-----------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
_hapsenje_3.jpg "FOTO: Četvorka otela mladića u Novom Sadu i tražila 200.000 evra - uhapšeni kod deponije na Klisi")
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
FOTO: Radnici "oljuštili" deo fasade sa zgrade u centru Novog Sada, oštetio je olujni vetar
08.02.2023.•
0
Olujni vetar koji je u subotu duvao u Novom Sadu odneo je i deo fasade na zgradi u Nikolajevskoj 2, u centru grada.
I sutra ledeno u Novom Sadu, čeka se topliji vikend
08.02.2023.•
0
Četvrtak će u Novom Sadu biti sunčan, ali leden.
VIDEO: Grad zabrani saobraćaj na mestu gde je poginuo mladić, cisterna dođe da istače fekalije
08.02.2023.•
16
Uprkos zabrani saobraćaja, istakači fekalija i zagađivači životne sredine uspevaju da zaobiđu sve prepreke, što pokazuje primer od jutros.
.jpg "Voz")
Voz "Soko" ponovo mora da uspori: Nova krađa na pruzi Novi Sad - Beograd
08.02.2023.•
25
"Infrastruktura železnice Srbije" saopštila je da je zbog nove krađe delova kontaktne mreže na delu brze pruge između Nove Pazove i Stare Pazove, ponovo prinuđeno da na toj deonici uvede lagane vožnje
Novosađani pozvani da u četvrtak u Katoličkoj porti obeleže godinu dana od ubistva Blekija
08.02.2023.•
2
Građanski pokret "Bravo!" poziva Novosađane na obeležavanje godinu dana od ubistva uličnog svirača Kristijana Kostića Blekija.
FOTO Na trasi Petrovaradin - Beočin planiraju se biciklističke staze, restoran, vidikovac...
08.02.2023.•
27
Urbanistički projekat transformacije železničke pruge Petrovaradin - Beočin u zelenu stazu od danas, 8. februara, nalazi se na uvidu.
Branka Bežanov podnela ostavku na funkciju u Gradskom veću, POKS izlazi iz vlasti
08.02.2023.•
25
Članica Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci Branka Bežanov podnela je ostavku na tu funkciju.
Glasajte za neki od 93 kapitalna projekta na platformi za participativno budžetiranje "Tvoj Grad"
08.02.2023.•
0
"Tvoj Grad" je mesto namenjeno učešću javnosti u donošenju odluka značajnih za Novi Sad.
Lepe vesti iz Betanije: U Novom Sadu rođene 23 bebe, među njima i blizanci
08.02.2023.•
0
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 23 bebe.
Ledena sreda kuca na vrata: Dobro se obucite i krenite u novi dan u Novom Sadu
07.02.2023.•
1
Slojevito oblačenje je obavezno, naročito ako tokom dana imate obaveze napolju ili pak planirate neke aktivnosti u večernjim satima.
Zelenović posle 11 godina na čelu "Čistoće" podneo ostavku, mandat mu skratio razlaz SNS i POKS
07.02.2023.•
60
Direktor JKP "Čistoća" u Novom Sadu Vladimir Zelenović podneo je ostavku na tu funkciju, nakon razlaza Srpske napredne stranke i Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), saznaje 021.rs.
Novi Sad ponovo pokušava da nađe firme koje će instalirati opremu za električne autobuse
07.02.2023.•
1
Gradska uprava ponovo je raspisala tendere za gradnju trafostanica, odnosno punjača za električne autobuse.
.jpg "Pokrajina ponovo pomaže")
Pokrajina ponovo pomaže "Čistoću": Izdvaja se 143,3 miliona iz rezerve za nabavku vozila
07.02.2023.•
10
Iz vojvođanskog budžeta izdvojeno je još 143,3 miliona dinara za kupovinu vozila za JKP "Čistoća".
I dalje ledeno u Novom Sadu, malo toplije tek za vikend
07.02.2023.•
0
I sreda će u Novom Sadu biti ledena.
Otmica u Novom Sadu: Stručnjaci o tome šta je ključno u takvim situacijama
07.02.2023.•
4
Viši sud u Novom Sadu odredio je pritvor do 30 dana 17-ogodišnjem mladiću, osumnjičenom da je sa još tri 20-ogodišnjaka oteo osamanestogodišnjaka. Ostali osumnjičeni biće saslušani danas.
Novosađani se žale na roditelje koji bolesnu decu dovode u vrtić, evo šta kažu nadležni
07.02.2023.•
43
Dok se pojedini Novosađani žale na roditelje koji bolesnu decu dovode u vrtić, nadležni u gradskoj upravi poručuju da vaspitači takvu praksu ne dozvoljavaju.
FOTO: Postavljena signalizacija o zabrani saobraćaja na mestu na kom je nastradao mladić
07.02.2023.•
26
Na "slepom" delu Bulevara vojvode Stepe, gde su se do sada parkirali teretnjaci, postavljena je saobraćajna signalizacija kako bi se onemogućio prolaz vozila i parkiranje.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 17 beba
07.02.2023.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 17 beba.
Februarski utorak pred Novosađanima: "Zubato" sunce, temperatura u minusu, puno dešavanja
06.02.2023.•
1
Prvi februarski utorak Novosađanima donosi maksimalnu dnevnu temperaturu u minusu i "zubato" sunce.
FOTO, VIDEO: Spasioci iz Novog Sada u timu koji ide u Tursku da pruži pomoć posle zemljotresa
06.02.2023.•
4
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić rekao je da će Srbija u Tursku poslati dva Specijalistička tima za spasavanje iz ruševina.
U Vojvodini više od 2.000 osoba ima kovid, na Mišeluku 90 pacijenata
06.02.2023.•
0
Tokom prethodnog dana u Vojvodini je registrovano 26 novih slučajeva kovida, svi sa teritorije Južnobačkog okruga.
Komentari 4
M. S
Ssy
Dr Protić
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar