Kako se osećate: Pandemija stavila mentalno zdravlje u fokus građana, a na ispitu sistem zaštite
Uprkos naporima stručnjaka da mentalno zdravlje generalno postane sveprisutna društvena tema, tako nešto se do početka pandemije nije desilo.
Foto: Pixabay
Kovid je odneo mnoge živote i ujedno nametnuo velike promene. Oni koji su imali probleme sa mentalnim zdravljem nisu bili u dobroj situaciji, neki su razvili poteškoće i shvatili da im je potrebna pomoć, a drugi će možda u budućnosti razumeti šta su preživeli.
Sistem mentalne podrške bio je organizovan od samog starta pandemije i u njemu su učestvovale i ustanove i nevladin sektor, a za očekivati je da nisu svi koji su možda imali potrebu da potraže pomoć isto i učinili u prvom talasu korone, kad je veća pažnja bila na prevenciji zaraze.
U današnjem izdanju serijala "Život u vreme i posle kovida" svoja iskustva i znanja prenose psihološkinja i volonterka Centra za prevenciju samoubistava "Srce" Tatjana Bokun i direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stašević Karličić.
Dr Stašević Karličić podseća da je grupa stručnjaka tri dana pre proglašenja epidemije u Srbiji marta 2020. godine pripremila psihološku podršku za građane jer je bilo za očekivati da će, za početak, stres ostaviti velike posledice. Uočen je strah od nepoznatog, panika, anksioznost i to u celokupnom društvu.
"SOS linija za psihosocijalnu podršku tokom pandemije kovid-19 bila je prva psihološka podrška stanovništvu tokom pandemije, a mi smo u Klinici 'Laza Lazarević' primili više od 30.000 poziva za dve i po godine pandemije. Prvo što su nas građani pitali je nešto o virusu, a mi smo morali da edukujemo građane šta je virus, kako se ponaša i prenosi, šta da radimo da se zaštitimo jer su se ljudi bojali ne samo da se razbole ili imaju fatalni ishod, već i da ne razbole najbliže. Ljudi se neretko delili sa nama da su osećali krivicu pošto su uneli virus u kuću, a neko od srodnika je potom preminuo. Kako je dinamika pandemije tekla, tako se menjala i dinamika pitanja sa kojima su nas građani zvali: strah, anksioznost, akutna reakcija na stres i kasnije depresija", navodi dr Ivana Stašević Karličić.
Ona dodaje da se u oktobru 2020. godine dogodila promena u vidu adaptacije ljudi na stres, ali su potom počeli problemi sa iskustvima obolelih u zdravstvenom sistemu. Tako je, navodi direktorka klinike, i danas.
Pune ruke posla imali su volonteri Centra "Srce". Tatjana Bokun za 021.rs kaže da je rad "Srca" u početku pandemije bio gotovo isti kao i u bilo kom drugom vremenskom periodu, što je volontere zbunjivalo.
"Dosta dugo smo se pitali kako je moguće da to ne utiče na ljude. Ali kad je prošlo nekoliko meseci, na leto, počeli su dosta naglo povećani pozivi i ljudi su se javljali s pitanjima: dokle će ovo da traje, šta da radim, ne mogu više, zašto se ovo baš meni dešava? Tada smo počeli da razmišljamo kako se u početnom periodu većina nas nekako psihički pripremila i dala tome neki rok trajanja, uslovno govoreći. Ali, kada je taj rok prošao, ljudi su počeli intenzivnije da nam se javljaju - od juna i jula 2020. godine imali smo više od 20 odsto povećanje u broju poziva", navodi Tatjana Bokun.
Najviše poziva uputili su oni koji su i ranije imali poteškoće s mentalnim zdravljem, bilo da je u pitanju anksioznost ili depresija. Ljudi se, naime, donekle snalaze s ovim poteškoćama, ali desi se probijanje barijere, što je i za očekivati.
Kako prići osobama sa mentalnim poteškoćama?
Poteškoće sa kojima se suočavaju oni sa mentalnim smetnjama ne treba da budu tabu teme u društvu. Naročito ne kada imamo u vidu da ljude često more isti problemi, što znači i da će neke opšte smernice za smirivanje biti vrlo korisne.
Kako navodi Tatjana Bokun, Centar "Srce" osnovan je 1991. godine, kad je počeo rat i kada su počeli da se pojavljuju posttraumatski stresni poremećaji. Volonterska pomoć osobama sa ovom vrstom stresa slična je principima univerzalne psihološke pomoći.
"Najbitnije je saslušati osobu, imati vremena, razumevanja i biti pažljiv slušalac. Druga stvar na koju mi obraćamo pažnju je sopstvena stabilnost u razgovorima, gde nećemo tešiti one u problemu, već ćemo gledati da prvenstveno smirimo njihovo akutno stanje. Najbitnije je da ljudima nikako ne dajemo lažne nade i uveđenja iza kojih ne možemo da stanemo - ne možete ljudima obećati neki scenario ili kraj za koji ni sami niste sigurni da li postoji", naglašava naša sagovornica.
Psihijatri i psiholozi došli su u istraživanjima do zaključka da pandemija nije značajno produbila krizu u kojoj su se neki već nalazili, odnosno da su se naši građani donekle i dobro nosili sa problemima koji su nas zatekli, kao društvo. Posledice su svakako tu, kaže dr Ivana Stašević Karličić i pojašnjava pristup stručnjaka Klinike "Dr Laza Lazarević".
"Sama činjenica da je neko već razmišljao o tome da će ljudima biti potrebna podrška i da će stručnjaci biti spremni da je daju je neka vrsta olakšanja. Sama mogućnost da vas pažljivo i aktivno saslušaju profesionalci je nešto jako važno, a naravno da smo svi različiti i različito se adaptiramo na stres, a period adaptacije je vrlo bitan. Ogromna većina ljudi se zapravo uspešno adaptirala i to smo sredinom 2021. godine i zabeležili terenskim radom. Prema rezultatima istraživanja Instituta za mentalno zdravlje iz Beograda, nije došlo do pomeranja učestalosti velikih duševnih poremećaja, a pre svega depresije, koja je ostala na 2,2 odsto. Panični poremećaj je ostao na 1,9 odsto, generalizovani anksiozni poremećaj na 1,1 odsto i to su stope od pre pandemije u Zapadnoj Evropi, možda za nijansu niže. Nije se desilo ono čega smo se svi bojali, a to je porast broja obolelih od mentalnih poremećaja", kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević".
U javnosti smo imali priliku da svedočimo mnogim mišljenjima da će kovid kriza biti gotova za, recimo, dva meseca. Bili su i oni koji su tvrdili da je reč o bezazlenom virusu, ali i oni koji su u jednom trenutku pominjali izumiranje na većem nivou. Tatjana Bokun kaže da nije poenta ljude ubeđivati u nešto u vremenu velikih neizvesnosti.
"Vrlo često u svakodnevnom razgovoru kažemo da će nešto 'biti dobro', ali nismo baš uvek sigurni da je tako. Dajući neke procene vi možete da izgubite na kredibilitetu. U radu sa ljudima koji imaju mentalnih poteškoća jako je bitno ispitati da li i koju terapiju uzimaju, kad su se poslednji put videli sa svojim lekarom i da li im je potrebna revizija terapije", napominje Bokun.
Zdravstveni sistemi u celom svetu su doživeli ogroman udar i adaptirali se u zavisnosti od bazične organizacije. Kako kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stanišić Karličić, naš sistem se pokazao kao adaptibilan jer je široko dostupan u pogledu sistema osiguranja i broja postelja u javnom sektoru, a i ova klinika je deo sistema koji je bio glavni oslonac za zaštitu mentalnog zdravlja. To nije bio lak zadatak jer niste znali kojom brzinom će vam stizati pacijenti i sa kakvim smetnjama, što je sa sobom nosilo i promene u organizaciji rada i više posla za sve zaposlene.
"Dve godine rada u takvom sistemu ostavlja posledice, umor, vrstu burnout-a i to je ono što smo predviđali tokom pandemije. Imali smo i SOS liniju za podršku zdravstvenim radnicima. Naravno da je naš zdravstveni sistem patio, a sada kad je prošao najveći udar najveći izazov je - šta dalje? Mislim da je svest o važnosti javnog zdravlja naš najveći nacionalni resurs, pitanja iz domena zdravlja i zdravstvenog sistema države treba da budu rešavana i razmatrana u najširem mogućem kontekstu i s uvažavanjem najvećeg broja mišljenja ljudi koji sistem koriste i koji su zaposleni u tom sistemu", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Iako briga o mentalnom zdravlju nije ni izbliza kako treba da bude, ipak se o mentalnom zdravlju sada govori više nego pre pandemije, dodaje volonterka "Srca" Tatjana Bokun.
"U jednom trenutku, kada fizičko zdravlje nije jedini prioritet, mentalno zdravlje i te kako postaje važno jer naše normalno životno funkcionisanje ne može da se zamisli bez bazičnog psihičkog blagostanja. Ja se nadam da će to sve više i više postati deo našeg svakodnevnog života, a organizacije kao naše i mnoge druge mogu da budu značajan partner zdravstvenim ustanovama u daljoj zaštiti mentalnog zdravlja i prevenciji mentalnih oboljenja", naglašava Bokun.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kaže dr Ivana Stašević Karličić, stopa suicida se u Srbiji u poslednjih pet godina smanjila za 12 odsto, što je rezultat zajedničkog rada ustanova i nevladinog sektora i posao koji još uvek nije završen.
Potrebna vam je pomoć?
Ukoliko vi osećate potrebu da razgovarate sa nekim ko će vas razumeti i saslušati, možete da pozovete "Srce" na 0800-300-303 i Kliniku "Dr Laza Lazarević" na broj 0800 309 309.
U nastavku poslušajte emisiju posvećenu ovoj temi u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida" na Radiju 021.
-----------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Novosađani, pripremite se za utorak - evo šta vas očekuje
20.10.2025.•
0
Ovaj utorak u Novi Sad donosi nešto toplije vreme, sa mnogo oblaka, ali i sa nekoliko događaja koje vredi posetiti.
Dragan Gagi Jovanović i Mihail Dudaš pešačiće sa studentima od Beograda do Novog Sada
20.10.2025.•
5
Glumac Dragan Gagi Jovanović pešačiće sa studentima i građanima iz Beograda do Novog Sada na komemorativni skup, a krenuće 30. oktobra.
Studenti iz Beograda kreću peške za Novi Sad 30. oktobra, studenti iz Niša biciklima do Novog Sada
20.10.2025.•
1
Studenti Fakulteta političkih nauka u blokadi objavili su da će 30. oktobra, u znak sećanja i solidarnosti, pešačiti od Beograda do Novog Sada.
Novi Sad osniva KUNS - ustanovu "naslednicu" Evropske prestonice kulture
20.10.2025.•
9
Gradska vlast u Novom Sadu osnovaće novu ustanovu u gradu koja će se zvati Kreativna ustanova kulture Novog Sada (KUNS).
Institut u Sremskoj Kamenici koristi softver za praćenje pacijenata sa srčanom slabošću
20.10.2025.•
2
Srčana slabost više se ne leči samo lekovima, već zahvaljujući novim digitalnim alatima i softverima lekari danas mogu da prepoznaju pogoršanje mnogo pre nego što do njega dođe.
Nezavršeni projekti u Novom Sadu: Od Atletskog stadiona do biciklističke staze
20.10.2025.•
15
Muzej "20 21", Botanička bašta, Atletski stadion, uređenje ulice Modene, sanacija TV tornja na Iriškom vencu - neki su od mnogih nezavršenih projekata u Novom Sadu.
Do četvrtka sve toplije, biće do 23 stepena
20.10.2025.•
0
Utorak će u Novom Sadu biti malo topliji i umereno oblačan.
Peticija protiv uručivanja Oktobarske nagrade dekanu DIF-a Patriku Dridu
20.10.2025.•
8
Pokrenuta je peticija kojom građani izražavaju nezadovoljstvo predlogom da dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrik Drid dobije Oktobarsku nagradu Novog Sada.
Ulica u Petrovaradinu nosiće ime po studentkinji stradaloj u "Laundžu", nova imena za platoe u Almaškom kraju
20.10.2025.•
10
Ulica Milorada Mandića Mande u Petrovaradinu biće preimenovana u Ulicu Branke Saković, studentkinje koja je nastradala u požaru u kafiću "Laundž" 2008. godine.
Veštačka inteligencija ne zamenjuje ljude, ali menja pravila igre - poruke sa PowerIT 2025 u Novom Sadu
20.10.2025.•
0
PowerIT konferencija, koju organizuje Schneider Electric, organizovana je petu godinu zaredom.
Sremski Karlovci se pobratimili sa ruskim Kjahtom: Jedna ličnost vezuje ova mesta
20.10.2025.•
2
Sremski Karlovci su potpisali Protokol o bratimljenju sa ruskim gradom Kjahtom.
Članovi Anketne komisije o tome kako su došli do zaključka zašto je pala nadstrešnica
20.10.2025.•
9
Svi članovi i podgrupe Anketne komisije za pad nadstrešnice jednoglasno su se složili da postoji osnov sumnje da je pad bio posledica delovanja organizovane kriminalne grupe, čije aktivnosti vode ka predsedniku Republike
Vikend doneo lepe vesti: U Novom Sadu rođeno 27 beba, među njima i blizanci
20.10.2025.•
0
U Novom Sadu je proteklog vikenda rođeno 27 beba.
Dačić: Ne treba isključiti mogućnost da je pad nadstrešnice bio sabotaža, diverzija ili terorizam
20.10.2025.•
139
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da se u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu ne može unapred odbaciti pitanje da li je došlo do sabotaže, diverzije ili terorizma.
U Novom Sadu danas pretežno sunčano i do 16 stepeni
20.10.2025.•
0
U Novom Sadu će danas biti pretežno sunčano i malo toplije.
Srbija dodelila državljanstvo članovima porodice Alona Ohela
19.10.2025.•
13
Vlada Srbije dodelila je državljanstvo za pet članova porodice Alona Ohela koji je nedavno oslobođen nakon dve godine provedene u zatočeništvu Hamasa.
Roditelji Jovinih đaka: Bizarno saopštenje Radivoja P. Stojkovića ozbiljno nas zabrinulo, nadležni da reaguju
19.10.2025.•
7
Roditelji đaka Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" ukazuju da nadležni nisu reagovali ni tri dana nakon "bizarnog saopštenja direktora Radivoja P. Stojkovića".
Nedelja pred nama znatno toplija, biće i do 24 stepena
19.10.2025.•
0
Pred nama je znatno toplija nedelja, pa će temperatura ići do čak 24 stepena.
VIDEO: Novopazarski studenti koji pešače do Novog Sada stigli do Magliča, danas tura do Kraljeva
19.10.2025.•
6
Studenti u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru završili su sinoć treći od 16 dana pešačenja ka Novom Sadu.
Danas u Novom Sadu hladno i promenljivo oblačno
19.10.2025.•
0
Danas će u Novom Sadu biti promenljivo oblačno i hladno.
Građevinska potkomisija Anketne komisije: Nezakonitosti u rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu
18.10.2025.•
15
Na brojne nepravilnosti koje su doprinele padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu ukazuju i članovi Građevinske potkomisije Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice.
Komentari 4
M. S
Ssy
Dr Protić
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar