.jpg "Veliki broj ljudi i danas čeka u Institutu da donira krv povređenima u pucnjavi u školi")
Kako smo došli dotle da đak ponese pištolj u školu i puca u drugove i drugarice?
Povodom tragedije u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar", postavlja se pitanje zašto tinejdžeri imaju osećaj da mogu da ponesu pištolj u školu i pucaju na ljude.
U školi je ubijeno osmoro đaka i jedan radnik obezbeđenja i ranjeno šestoro učenika i nastavnica, a osumnjičen je učenik sedmog razreda.
Dečja psihološkinja Nikolina Milosavljević ocenila je za Danas da je to simptom agresivnog društva, ali da nemaju svi tinejdžeri ovakve motive, već da je u pitanju redak slučaj, koji se, nažalost, desio.
"Tinejdžeri generalno imaju osećaj grandioznosti, neku vrstu velike sigurnosti u sebe koja nema osnovu ali to je negde i razvojno uobičajno da oni povremeno imaju takav osećaj. Zbog razvoja kroz koji prolaze ta vrsta samopouzdanja opada pa se podiže, pa opada, međutim to je uopšteno. Ovo što se desilo u ovoj školi ne bih rekla da je nešto što se dešava uobičajno", navela je ona.
Psiholog Leo Ivanišević smatra da većina tinejdžera nema osećaj da mogu da ponesu pištolj u školu i pucaju u ljude, zato što znaju da je to pogrešno, zabranjeno, kažnjivo i nedopustivo. Pritom, ovako nešto, kako kaže, nije i ne treba da bude lako izvodljivo.
"Da bi se ovakav postupak sproveo u delo, dete treba da dođe do pištolja (ako pištolj nije napunjen treba ga napuniti). Budući da je držanje i nošenje oružija zakonom regulisano, jedini način da maloletnik dođe do pištolja je da ga ilegalno nabavi ili da ga ukrade od nekog od članova porodice. Zatim, treba uneti pištolj u školu i izbeći bezbednosne mere. Na kraju, koliko tinejdžera uopšte ume da koristi pištolj i da puca iz njega? Nije neobičan slučaj da dete ponese oružije u školu (uglavnom nož, bokser ili tako nešto) kako bi se pokazalo, zastrašilo druge učenike, dobilo validaciju vršnjaka, bilo prepoznato kao 'opasan momak'. Ovakvi slučajevi su takođe alarmantni, no tu oružje služi za pokazivanje, ne i za stvarnu upotrebu. Ako pogledamo ono što je zajedničko za počinioce školskih pucnjava, koje u Americi nisu nikakva retkost, videćemo da su počinioci vrlo dobro znali da je to što rade neprihvatljivo i zabranjeno, ali u tom trenutku ih prosto nije bilo briga ni za zakon, ni za društvene norme, ni za druge, ni za posledice", navodi Ivanišević.
Govoreći o tome šta su okidači u ovakvim situacijama, Milosavljević kaže da je to simptom nečega što postoji od davnih dana. Ona nije htela da komentariše konkretni slučaj, ali je uputila veliki apel svim stručnjacima koji se bave decom, državi i celom sistemu, rekavši da je u pitanju simptom nefunkcionalnosti društva, visokog nivoa agresivnosti društva koji se plasira i na medije.
"To je jedan simptom vrlo agresivnog društva, uticaj sa svih strana koji je doveo do toga. I način na koji se izveštava o ovakvim stvarima, takođe, može uticati na to da neko dete napravi ovakav korak. Ne znamo sve šta se dešava sa adolescentima, ali imamo puno samoubistava, dakle, to je jedan društveni problem koji se dešava. Jedan od simptoma koji se dešava je da jedno dete koje se oseća loše, iz raznoraznih razloga, napravi takav neki korak. Tako da, ja bih to gledala kao problem u društvu, ne u pojedincu", istakla je ona.
Svaki ovakav slučaj, kako objašnjava Ivanišević je jedinstven i nije zahvalno praviti "profil tipičnog počinioca", ali da postoje stvari koje su zajedničke počiniocima ovakvih dela.
"Prema studiji Kovalskog iz 2021 većina počinilaca se uglavnom oseća marginalizovano, odbačeno, nebitno, zapostavljeno i često su takođe žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja. Više od polovine njih imaju istoriju problema sa mentalnim zdravljem (depresija, suicidalne ideje, bipolarni poremećaj, psihotične epizode). Važno je naglasiti da mentalni poremećaji nisu presudan faktor i da većina ljudi koji imaju neki mentalni poremećaj nije sklona činovima masovnog nasilja", ističe Ivanišević za Danas.
Dugoročno odbacivanje od strane porodice ili zajednice je, kako dodaje ovaj psiholog, ono što čini da se unutar pojedinca akumuliraju ogorčenost, mržnja i agresija. Na tu akumuliranu frustraciju, prema njegovim rečima, najčešće dolazi neki događaj koji će biti okidač za nasilje, a taj događaj može biti bilo šta što pojedinac može da protumači kao pretnju, uvredu ili odbacivanje.
Naglašava da nijedan od ovih pojedinačnih faktora ne mora sam za sebe da znači da postoji rizik za nasilje.
"Više ovih faktora koji deluju zajedno, u paketu sa okolnostima (neko je došao do pištolja, ume da ga koristi i uneo ga je u školu) je ono što može dovesti do tragedije", zaključuje.
Pročitaj još
Suzdržati se od pretpostavki
Iz Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu navode da razumeju ljudsku potrebu da se teški događaji brzo objasne, ali naglašavaju da u ovom trenutku nema dovoljno informacija o slučaju da bi psiholozi donosili zaključke o uzrocima događaja u školi.
Takođe dodaju da će iznošenje neutemeljenih pretpostavki o mogućim uzrocima neminovno dovesti do okrivljavanja i sukoba u javnom prostoru.
"Neposredno pogođenima će to pružiti suprotnu poruku od one koja im je potrebna. Danas, u fazi u kojoj se trenutno nalazimo, onima koji su pogođeni i koji su nekoga izgubili potrebno je da vide da je okruženje bezbedno i dobronamerno i da u njemu imaju vreme, prostor i dodatnu podršku u nošenju sa gubitkom i bolom", naglašavaju iz Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta.
Oni apeluju i na sve građane, bilo da su deo javnosti ili donose odluke u ime javnosti, da se suzdrže od deljenja pretpostavki o uzrocima ovog događaja, od širenja detalja, kao i neproverenih ili osetljivih informacija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Komunalni inspektori naredili uklanjanju bine za predizborni skup SNS u Nišu
20.10.2026.•
0
Niška opština Medijana saopštila je da su komunalni inspektori te opštine doneli rešenje o uklanjanju bine "i drugih bespravno postavljenih objekata" za sutrašnji skup liste "Ujedinjena Srbija".
Zatraženi dodatni polasci vozova pred skup Studentske liste u Beogradu
20.10.2026.•
0
Pokret Kreni-Promeni zatražio je od "Železnica Srbije" da obezbede vanredne polaske 22. oktobra na dna kada se održava skup u Beogradu.
Studentsku listu podržalo 120 profesora iz akademske dijaspore
20.10.2026.•
0
Predstavnici akademske dijaspore, njih 120, potpisalo je pismo podrške Studentskoj listi na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra.
Klađenje na izbore: Na Polimarketu obrnuto više od tri miliona dolara
20.10.2026.•
3
I dok su kladionice u Srbiji, osim jedne, evidentno "izneverile" kladioničare i izbegle da ponude igranje na rezultate parlamentarnih izbora, na Polimarketu je i dalje veoma živo.
Baucal: Izbori nisu fer, ali moramo da pobedimo u takvim uslovima jer će naredni biti još lošiji
20.10.2026.•
3
Na puno načina vidimo da izbori nisu fer i slobodni i da cela država radi za jednu stranu, vlast, kaže profesor Aleksandar Baucal, kandidat na Studentskoj listi.
Studenti tvrde da policija pretresa objekte kako bi hapsila studente
20.10.2026.•
8
Studenti u blokadi napisali su u objavi na društvenoj mreži Iks da je policija počela da pretresa objekte radi hapšenja studenata i da je "prvi na udaru" njihov kolega Lazar Mišić.
Savet za borbu protiv korupcije upozorava da u Srbiji ne postoji adekvatna kontrola hrane
20.10.2026.•
9
Bezbednost hrane u Srbiji često je prepuštena savesti samog proizvođača, umesto rigoroznoj državnoj kontroli, upozorio je Savet za borbu protiv korupcije.
Gojko Božović: Režim je posvađao porodice, komšije, kolege
20.10.2026.•
6
Pisac Gojko Božović ocenio je da je stvaranje podela u srpskom društvu poslednja šansa za aktuelni režim, i da to nisu radili ni najgori neprijatelji Srbije.
Istraživanje NSPM: Izlaznost na 80 odsto, studenti u prednosti
20.10.2026.•
42
Gotovo 80 odsto ispitanika planira da izađe na parlamentarne izbore 25. oktobra, pokazuje jesenje istraživanje Nove srpske političke misli.
Studenti pozivaju građane: Kolima iz Kragujevca na protest na Slaviji
20.10.2026.•
1
Pod sloganom "Točkovima do pobede" studenti u blokadi u Kragujevcu pozvali su građane da se pridruže auto-koloni koja će 22. oktobra krenuti iz Kragujevca na završni predizborni skup Studentske liste na Slaviji.
Brnabić se u pismu Mecoli žalila na posmatrače EP; Šider kaže: "Napad kakav do sada nije viđen"
20.10.2026.•
13
Evroposlanik Andreas Šider, šef delegacije Evropskog parlamenta koja će nadgledati predstojeće izbore u Srbiji, izjavio je da su protesti protiv te posmatračke misije dostigli razmere bez presedana.
Da li ste neopredeljeni glasač: U foto-finišu izborne trke vodi se bitka za glasove neodlučnih
20.10.2026.•
19
Pet dana uoči parlamentarnih izbora, jedno od pitanja koje se postavlja jeste ko je od dva najveća favorita na izborima, Studentska lista ili Aleksandar Vučić, uspeo da pridobije neodlučne birače.
Oko 180 ljudi posvedočilo: Pritisci da glasaju za SNS, prikupljaju glasove i odlaze na mitinge
20.10.2026.•
49
Svedočenja oko 180 ljudi otkrivaju kako se na radnike širom Srbije vrše pritisci da glasaju za SNS, prikupljaju kapilarne glasove i odlaze na stranačke mitinge.
Savet bezbednosti UN večeras o Kosovu, Srbiju predstavlja Marko Đurić
20.10.2026.•
9
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljaće danas u Njujorku o novom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).
Ko ostaje na političkoj sceni i posle izbora: Jedna mogućnost - reset opozicije
20.10.2026.•
17
Eventualna pobeda Studentske liste na predstojećim izborima mogla bi da bude uvod u period uspostavljanja novog odnosa snaga, ne samo sadašnje opozicije nego i stranaka na vlasti.
Stanić: Skup Studentske liste na Slaviji će pokazati rešenost društva da dođe do promena
20.10.2026.•
6
Kandidat za poslanika na listi Studentske liste Tihomir Stanić ocenio je da će predizborni skup te liste u četvrtak, 22. oktobra na Trgu Slavija u Beogradu, pokazati rešenost društva da dođe do promena.
ŠTIT aktiviran 127 puta od početka godine od čega je više od trećine slučajeva zbog policijskih pritisaka
20.10.2026.•
1
Od početka 2026. godine, mehanizam ŠTIT aktiviran je 127 puta radi pružanja podrške građanima i aktivistima izloženim pritiscima zbog javnog angažmana.
Sociolog Simović: Paralelni predizborni štandovi su borba oko simboličke moći nad javnim prostorom
20.10.2026.•
1
Sociolog Vladimir Simović smatra da je borba koja se trenutno vodi oko političkih štandova i javnih okupljanja ujedno i borba za simboličku moć nad javnim prostorom.
Komentari 27
Jakov Popovic
milenko
Nisu hteli partizane, hteli su četnike.Mrska im je bila "komunistička" JNA, stvorili su zato Arkane, Bokane, "kapetane Dragane", "Srpske garde", "Tigrove", "Škorpione", "Bele orlove" i "Crvene beretke.Umesto "Nevena", "Vage za tačno merenje", "Muzičkog tobogana" i "Hita meseca", sada imaju "Zadrugu", "Parove", "Zvezde Granda" i "Ćirilicu".Umesto Branka Ćopića, Jove Zmaja i Milutina Milankovića, imaju Dejana Lučića, Acu Lukasa i Željka Mitrovića.
Etiopija, Gana i Sudan lansiraju satelite, oni grade crkve, krstače i jarbole.
Jedina
Možda je dečak jednostavno takav rođen, možda je vršnajčko nasilje pa je ubio njih umesto kao jadni mali Aleksa što je sebe ubio.
Da treba menjati stanje, treba. Najkrivlji su oni koji sve rade nepotizmom, kumstvom i slično. Oni upropaštavaju društvo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar