Visok krvni pritisak, anksioznost i depresija: Od sagorevanja na poslu boluju i radnici u Srbiji
Sindrom sagorevanja na poslu predstavlja posledicu profesionalnog stresa koji ima svoje medicinske, psihološke i sociološke aspekte.
Ne prođe ni dan, kako kažu za Danas u jednom od najvećih sindikata u zemlji, da im se radnici ne jave zbog tog problema, dok psihijatri upozoravaju na posledice po mentalno zdravlje, od kojih su neke anksioznost i depresija.
Istovremeno, burnout ili sindrom izgaranja na poslu još 2019. godine je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila kao dijagnozu u 11. izdanju priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti i to kao profesionalni fenomen.
Jedan od srpskih radnika, koji je insistirao da ostane anoniman zbog mogućih posledica na poslu, opisuje za Danas kako izgleda narušavanje zdravlja zbog stresa i sagorevanja na poslu rečima: "Ja sam završio kod lekara".
"Sve naše priče su iste, samo su promenljive u ovoj jednačini u kojoj kompaniji se dešava maltretiranje i koji šef to sprovodi. Radim u proizvodnji preko dve decenije. Svoj posao volim i mogu da ga radim žmureći profesionalno, u zahtevanom obimu i rokovima. Otkako su došli novi šefovi ili ignorišu radnike ili ih potkazuju svojim nadređenima, spotiču, podmeću nogu. Okreću kolege protiv nas ili zatrpaju poslom. To nam izaziva stres. Prvo sam zbog toga nervozan odlazio kući, razmišljao o nepravdi koju trpim, dobijao nesanicu, bio neraspoložen, počeo da zazirem od odlaska na posao, a sam odlazak mi je, verujte, bio kao da idem na klanje. Da ne govorim o kvalitetu odnosa koji je zbog toga bio narušen u porodici. Naprosto, upao sam u neizdrživo stanje: morao sam da radim, a išao sam na posao s užasom u glavi pitajući se šta je danas na redu", priča on.
On je potom rešio sve da prekine, otišao je kod lekara koji ga je uputio kod specijaliste. Dobio je dijagnozu reakcija na težak stres, ali mu je rečeno da je "ispred vrata kliničke depresije", uzimao je propisanu terapiju.
"Zanimljivo je što sam bio na bolovanju tri nedelje i tokom tog perioda niko me s posla nije zvao da me pita kako sam, što bi bilo normalno i ljudski, a kada sam se vratio, to pitanje nisam dobio ni od šefa. Ponašao se kao da se ništa ne dešava", navodi on.
Dr Radosavljević: Šefovi najčešće prave rascep u kolektivu
Dr Igor Radosavljević, psihijatar u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dodaje da je, kada je burnout u pitanju, kvalitet komunikacije na poslu, realne i virtuelne, od ključnog značaja.
"Da li na poslu imamo atmosferu opuštenosti, poštovanja, sinergije ili pritiska, pretnje, beznađa? Ljudi imaju određeni potencijal za adaptaciju i kad se radi o negativnoj atmosferi, ali posle izvesnog vremena taj potencijal se istroši, postajemo napeti, impulsivni, anksiozni", kaže on.
On kaže da, kada se radi o autoritarnom, diktatorskom načinu rukovođenja poslom, napetost, nesigurnost, ali i suspregnuti bes i osećanje nepravde počinju da "nagrizaju" sve aspekte psihosocijalnog funkcionisanja zaposlenog.
"Dodatni problem je što šefovi najčešće prave rascep u kolektivu i obavezno imaju grupu podanika pomoću kojih ojačavaju svoju kontrolu i moć, što sagorevanje ostalih čini izvesnijim. Anksioznost ili napetost, strah, neizvesno iščekivanje lošeg, kao i depresija ili tugovanje, pad samopoštovanja, beznadežnost, su u psihijatriji fenomeni koji se javljaju samostalno ili u sklopu drugih poremećaja, a sastavni su deo i burnouta. Prepoznavanje tog mobinga, uzajamna podrška među zaposlenim i glasno nepristajanje na zloupotrebu moći od strane pojedinca, ključni su alati u borbi za ljudsko dostojanstvo", navodi on.
Prema rečima dr Radosavljevića, za razliku od dikatatorskog šefa, dobar je onaj koji je kompetentan u struci, zrela ličnost koja poštuje sebe i druge, uvažava ideje drugih i razmatra ih sa ozbiljnošću, trudi se da u kolektivu vlada saradnja i dobra atmosfera.
"Dobar šef vešto uvezuje doprinose svakog pojedinca i on je organizator, a ne diktator. Treba, takođe, znati da postoje realno psihološki teški poslovi kada šef ne može sprečiti burnout. Zato je sa aspekta mentalnog zdravlja, dobro da se ne ostane predugo na takvim poslovima. Treba, ipak, napomenuti da ljudi individualno reaguju, da svako ima svoje specifične tačke osetljivosti i da svako ima svoju tačku sloma", objašnjava taj psihijatar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), potvrđujući reči dr Radosavljeviće, kaže za Danas da je sve tačno i prisutno u praksi - od diktatorski nastrojenih šefova koji maltretiraju radnike ignorišući ih ili preopterećujući ih nerazumnim zahtevima, do onih koji pokazuju moć i zloupotrebljavaju "svoje dobre ili privatne odnose sa svojim nadređenima", pa tu poziciju koriste da potkazuju zaposlene, ucenjuju ih svojom "moći", podmeću im nogu ili naprosto ogovaraju i ignorišu, ne ceneći njihov rad i trud.
Ranka Savić: Svakodnevno nam se javljaju ljudi koji trpe
Ranka Savić ističe da se njima svakodnevno javljaju ljudi koji kod sebe još uvek ne prepoznaju burnout, ali imaju velike probleme.
"To više nisu samo problemi sa poslodavcem i šefovima, nego između samih radnika. Do toga dolazimo zašto što je jedna armija, većinom partijskih ljudi uglavnom u državnim institucijama, tu došla sa stavom 'bogom smo dani i mi možemo sve'. Pritom oni, u najvećem broju slučajeva, ne znaju posao koji rade zbog čega su neprijateljski raspoloženi prema starim radnicima, koji znaju da rade svoj posao. Imaju neverovatan gard prema njima. Neprekidno im podmeću nogu, sapliću i doživjavaju kao konkurenciju. U poslednje vreme sve to se pojavljuje između samih radnika i nekad je veći problem od samog odnosa radnik – poslodavac", ističe Ranka Savić.
Pročitaj još
Kako dodaje, sa druge strane, tu su problem i oni "mali šefovi" koji su neposredno nad radnicima.
"Kada se jave takvi problemi u stranim kompanijama, najgore je što nemamo problem sa strancima i relativno ih lako rešavamo, već sa našim ljudima u tim kompanijama. Oni, u borbi za svoje bonuse svake vrste, ne prezaju od maltretiranja radnika, što za posledicu ima njihovo sagorevanje na poslu i pojavu raznih bolesti. Visok pritisak je postao kao 'dobar dan' među radnicima", kaže ona.
Prema njenim rečima, činjenica je da Srbija za Evropom zaostaje 50, 60 godina i "stalno govorimo o tome šta je novo uvela Evropa".
"Bila bih srećna da jednom govorim o tome šta je Srbija uvela i kakvi su rezultati toga što smo uradili za svoje zaposlene. Ne razmišljaju radnici da imamo jedan život i jedno zdravlje, ćuti se i trpi. U mnogim ustanovama i preduzećima nema sindikata, što nije dobro. Da nije sindikata u Srbiji, radnike bi gazili. U inostranstvu se govori o uvođenju četvorodnevne radne nedelje, neke kompanije u okviru svog poslovnog prostora imaju takozvane sobe za opuštanje radnika. A mi ćemo vrlo brzo početi ponovo borbu za petodnevnu radnu nedelju, pošto postaje normalno da se radi šest dana tokom radne nedelje", opisuje Ranka Savić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Pogledajte spot studenata zbog kog je Ana Brnabić pisala Evropskom parlamentu
21.09.2026.•
11
Predsednica Narodne skupštine i potpredsednica SNS Ana Brnabić putem mreže Iks obratila se Evropskom parlamentu, povodom političkog spota koji je objavljen na nalogu studenata u blokadi FDU.
Ekspo o uhapšenima za pranje para: Stavljamo se na raspolaganje
21.09.2026.•
0
Kompanija "Ekspo 2027" potvrdila je da je imala dva ugovora sa kompanijom "A3 Architects" iz Inđije, čija su odgovorna lica danas uhapšena zbog sumnje da su izvršila poresku prevaru, utaju i pranje novca.
Ivanović izneo odbranu u slučaju "Generalštab": Optužni predlog "pun nonsensa", radio je "po kompromisu"
21.09.2026.•
1
U Specijalnom sudu u Beogradu Aleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao poslednji optuženi u slučaju "Generalštab", izneo je odbranu.
Saradnja Srbije i Maroka u digitalnoj oblasti
21.09.2026.•
0
Prostor za saradnju Srbije i Maroka u oblasti digitalnih tehnologija postoji i potrebno je jačanje saradnje institucija i kompanija ove dve zemlje.
Proglašena lista SDA Sandžaka
21.09.2026.•
0
Republička izborna komisija proglasila je izbornu listu "SDA Sandžaka - Čuvari Sandžaka", koju je podnela Stranka demokratske akcije Sandžaka za vanredne parlamentarne izbore raspisane za 25. oktobar.
U Švajcarskoj detektovan kadmijum u malinama iz Srbije
21.09.2026.•
9
Čak 77,5 odsto veća koncentracija kadmijuma od dozvoljene zabeležena je u zamrznutim malinama iz Srbije koje je Švajcarska povukla sa tržišta.
Kampanja protiv Srdanovića: Na društvenim mrežama se dele AI snimci i optužbe
21.09.2026.•
23
Osim kampanje "blaćenja" koja se sprovodi preko prorežimskih tabloida, u toku je i targetiranje Ilije Srdanovića putem društvenih mreža od strane botovskih naloga.
Ministar prosvete Srbije: Škola ne sme biti platforma za politiku
21.09.2026.•
16
Ministar prosvete u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Dejan Vuk Stanković je ocenio je da škole ne smeju biti "platforma za politička delovanja i mesto gde se vodi stranačka propaganda".
Boban Stojanović: Vučić ušao u igru na sve ili ništa
21.09.2026.•
9
Politikolog Boban Stojanović rekao je da je Aleksandar Vučić "ušao u igru na sve ili ništa", odnosno da je ušao u jednu vrstu rizika, za koji Stojanović smatra da nije racionalan po njega.
Smanjuju se površine pod krompirom zbog uvoza po damping cenama
21.09.2026.•
1
Predsednik Udruženja "Plodovi Srbije" Ratko Vukićević rekao je da se u Srbiji smanjuju površine pod krompirom.
Danica Grujičić: Studenti su nas probudili, oni su ugasili strah od koordinatora stranke na vlasti
21.09.2026.•
10
Profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da će Srbija nestati ukoliko ne dođe do promene vlasti na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra.
Poverenik pozvao građane da prijave predizborni materijal koji sadrži govor mržnje
21.09.2026.•
2
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević pozvao je građane, stranke i druge učesnike u izbornom procesu da dostave predizborni materijal za koji smatraju da sadrži govor mržnje i druge oblike diskriminacije.
Članica RIK-a: Izbori će biti neregularni - ko god da pobedi
21.09.2026.•
32
Članica Republičke izborne komisije (RIK) i izvršna direktorka Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić, kaže da će izbori biti neregularni ko god da pobedi.
Urednici Informera osuđeni zbog vređanja Emira Kusturice
21.09.2026.•
10
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević i njegov zamenik Dejan Vukelić osuđeni su zbog vređanja reditelja Emira Kusturice, na novčane kazne, saopštila je advokatska kancelarija Tomanović.
VIDEO: Koncert Jelene Karleuše u Lučanima drugi put otkazan zbog protesta građana
21.09.2026.•
15
Koncert pevačice Jelene Karleuše u Lučanima drugi put nije održan zbog protesta građana, saopštila je danas grupa građana u lokalnoj Skupštini "Jedan tim".
Prijavljivanje građana za naknadu od 6.000 dinara do ponoći, isplata od sutra
21.09.2026.•
10
Prijavljivanje punoletnih građana za jednokratnu novčanu naknadu od 6.000 dinara traje još danas i završava se večeras u ponoć.
Vladimir Đukanović: TV debata sa Vučićem je poklon i dar od Boga
21.09.2026.•
38
Funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović ocenio je da je televizijska debata sa prvim na listi "Ujedinjena Srbija" Aleksandrom Vučićem "poklon i dar od Boga" koji opozicija nikada ne bi smela da propusti.
Šabić: Nezakonit pokušaj policije da uđe u prostorije studentskog pokreta
21.09.2026.•
13
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da je pokušaj ulaska policije u prostorije studenata u sredu, 16. septembra, bez naloga, nezakonit i dodao da će se pritisci verovatno nastaviti.
Komentari 5
Коров
Jarvis
/
obican radnik dobije otkaz kada dobije kancer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar