Visok krvni pritisak, anksioznost i depresija: Od sagorevanja na poslu boluju i radnici u Srbiji
Sindrom sagorevanja na poslu predstavlja posledicu profesionalnog stresa koji ima svoje medicinske, psihološke i sociološke aspekte.
Foto: Pixabay
Ne prođe ni dan, kako kažu za Danas u jednom od najvećih sindikata u zemlji, da im se radnici ne jave zbog tog problema, dok psihijatri upozoravaju na posledice po mentalno zdravlje, od kojih su neke anksioznost i depresija.
Istovremeno, burnout ili sindrom izgaranja na poslu još 2019. godine je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila kao dijagnozu u 11. izdanju priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti i to kao profesionalni fenomen.
Jedan od srpskih radnika, koji je insistirao da ostane anoniman zbog mogućih posledica na poslu, opisuje za Danas kako izgleda narušavanje zdravlja zbog stresa i sagorevanja na poslu rečima: "Ja sam završio kod lekara".
"Sve naše priče su iste, samo su promenljive u ovoj jednačini u kojoj kompaniji se dešava maltretiranje i koji šef to sprovodi. Radim u proizvodnji preko dve decenije. Svoj posao volim i mogu da ga radim žmureći profesionalno, u zahtevanom obimu i rokovima. Otkako su došli novi šefovi ili ignorišu radnike ili ih potkazuju svojim nadređenima, spotiču, podmeću nogu. Okreću kolege protiv nas ili zatrpaju poslom. To nam izaziva stres. Prvo sam zbog toga nervozan odlazio kući, razmišljao o nepravdi koju trpim, dobijao nesanicu, bio neraspoložen, počeo da zazirem od odlaska na posao, a sam odlazak mi je, verujte, bio kao da idem na klanje. Da ne govorim o kvalitetu odnosa koji je zbog toga bio narušen u porodici. Naprosto, upao sam u neizdrživo stanje: morao sam da radim, a išao sam na posao s užasom u glavi pitajući se šta je danas na redu", priča on.
On je potom rešio sve da prekine, otišao je kod lekara koji ga je uputio kod specijaliste. Dobio je dijagnozu reakcija na težak stres, ali mu je rečeno da je "ispred vrata kliničke depresije", uzimao je propisanu terapiju.
"Zanimljivo je što sam bio na bolovanju tri nedelje i tokom tog perioda niko me s posla nije zvao da me pita kako sam, što bi bilo normalno i ljudski, a kada sam se vratio, to pitanje nisam dobio ni od šefa. Ponašao se kao da se ništa ne dešava", navodi on.
Dr Radosavljević: Šefovi najčešće prave rascep u kolektivu
Dr Igor Radosavljević, psihijatar u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dodaje da je, kada je burnout u pitanju, kvalitet komunikacije na poslu, realne i virtuelne, od ključnog značaja.
"Da li na poslu imamo atmosferu opuštenosti, poštovanja, sinergije ili pritiska, pretnje, beznađa? Ljudi imaju određeni potencijal za adaptaciju i kad se radi o negativnoj atmosferi, ali posle izvesnog vremena taj potencijal se istroši, postajemo napeti, impulsivni, anksiozni", kaže on.
On kaže da, kada se radi o autoritarnom, diktatorskom načinu rukovođenja poslom, napetost, nesigurnost, ali i suspregnuti bes i osećanje nepravde počinju da "nagrizaju" sve aspekte psihosocijalnog funkcionisanja zaposlenog.
"Dodatni problem je što šefovi najčešće prave rascep u kolektivu i obavezno imaju grupu podanika pomoću kojih ojačavaju svoju kontrolu i moć, što sagorevanje ostalih čini izvesnijim. Anksioznost ili napetost, strah, neizvesno iščekivanje lošeg, kao i depresija ili tugovanje, pad samopoštovanja, beznadežnost, su u psihijatriji fenomeni koji se javljaju samostalno ili u sklopu drugih poremećaja, a sastavni su deo i burnouta. Prepoznavanje tog mobinga, uzajamna podrška među zaposlenim i glasno nepristajanje na zloupotrebu moći od strane pojedinca, ključni su alati u borbi za ljudsko dostojanstvo", navodi on.
Prema rečima dr Radosavljevića, za razliku od dikatatorskog šefa, dobar je onaj koji je kompetentan u struci, zrela ličnost koja poštuje sebe i druge, uvažava ideje drugih i razmatra ih sa ozbiljnošću, trudi se da u kolektivu vlada saradnja i dobra atmosfera.
"Dobar šef vešto uvezuje doprinose svakog pojedinca i on je organizator, a ne diktator. Treba, takođe, znati da postoje realno psihološki teški poslovi kada šef ne može sprečiti burnout. Zato je sa aspekta mentalnog zdravlja, dobro da se ne ostane predugo na takvim poslovima. Treba, ipak, napomenuti da ljudi individualno reaguju, da svako ima svoje specifične tačke osetljivosti i da svako ima svoju tačku sloma", objašnjava taj psihijatar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), potvrđujući reči dr Radosavljeviće, kaže za Danas da je sve tačno i prisutno u praksi - od diktatorski nastrojenih šefova koji maltretiraju radnike ignorišući ih ili preopterećujući ih nerazumnim zahtevima, do onih koji pokazuju moć i zloupotrebljavaju "svoje dobre ili privatne odnose sa svojim nadređenima", pa tu poziciju koriste da potkazuju zaposlene, ucenjuju ih svojom "moći", podmeću im nogu ili naprosto ogovaraju i ignorišu, ne ceneći njihov rad i trud.
Ranka Savić: Svakodnevno nam se javljaju ljudi koji trpe
Ranka Savić ističe da se njima svakodnevno javljaju ljudi koji kod sebe još uvek ne prepoznaju burnout, ali imaju velike probleme.
"To više nisu samo problemi sa poslodavcem i šefovima, nego između samih radnika. Do toga dolazimo zašto što je jedna armija, većinom partijskih ljudi uglavnom u državnim institucijama, tu došla sa stavom 'bogom smo dani i mi možemo sve'. Pritom oni, u najvećem broju slučajeva, ne znaju posao koji rade zbog čega su neprijateljski raspoloženi prema starim radnicima, koji znaju da rade svoj posao. Imaju neverovatan gard prema njima. Neprekidno im podmeću nogu, sapliću i doživjavaju kao konkurenciju. U poslednje vreme sve to se pojavljuje između samih radnika i nekad je veći problem od samog odnosa radnik – poslodavac", ističe Ranka Savić.
Pročitaj još
Kako dodaje, sa druge strane, tu su problem i oni "mali šefovi" koji su neposredno nad radnicima.
"Kada se jave takvi problemi u stranim kompanijama, najgore je što nemamo problem sa strancima i relativno ih lako rešavamo, već sa našim ljudima u tim kompanijama. Oni, u borbi za svoje bonuse svake vrste, ne prezaju od maltretiranja radnika, što za posledicu ima njihovo sagorevanje na poslu i pojavu raznih bolesti. Visok pritisak je postao kao 'dobar dan' među radnicima", kaže ona.
Prema njenim rečima, činjenica je da Srbija za Evropom zaostaje 50, 60 godina i "stalno govorimo o tome šta je novo uvela Evropa".
"Bila bih srećna da jednom govorim o tome šta je Srbija uvela i kakvi su rezultati toga što smo uradili za svoje zaposlene. Ne razmišljaju radnici da imamo jedan život i jedno zdravlje, ćuti se i trpi. U mnogim ustanovama i preduzećima nema sindikata, što nije dobro. Da nije sindikata u Srbiji, radnike bi gazili. U inostranstvu se govori o uvođenju četvorodnevne radne nedelje, neke kompanije u okviru svog poslovnog prostora imaju takozvane sobe za opuštanje radnika. A mi ćemo vrlo brzo početi ponovo borbu za petodnevnu radnu nedelju, pošto postaje normalno da se radi šest dana tokom radne nedelje", opisuje Ranka Savić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
_plan_poslovanja.jpg "Šta sve EPS planira u naredne tri godine: Ulaganja od 3,6 milijardi evra i")
Šta sve EPS planira u naredne tri godine: Ulaganja od 3,6 milijardi evra i "konstantno pozitivno poslovanje"
16.01.2026.•
0
Elektroprivreda Srbije planira investicioni plan u naredne tri godine od 422 milijarde dinara (skoro 3,6 milijardi evra), od čega će 290 milijardi dinara, (2,5 milijardi evra) biti krediti, pokazuje plan poslovanja.
Srpska policija koristila EU novac za kupovinu tehnologije od sankcionisane ruske firme
16.01.2026.•
5
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije godinama unapređuje opremu ruske IT kompanije Papilon, koja se od 2023. godine nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Suđenje trojici Srba za Banjsku počeo ispočetka u Prištini
16.01.2026.•
1
Postupak u slučaju Banjska počeo je ispočetka pred osnovnim sudom u Prištini.
Lančani sudar na auto-putu "Miloš Veliki": Poginuo muškarac, učestvovalo 10 vozila
16.01.2026.•
3
Pedesetsedmogodišnji muškarac preminuo je od povreda zadobijenih u lančanom sudaru na auto-putu "Miloš Veliki", ispred tunela "Munjino Brdo", u Krstacu.
Prevoznici blokiraju teretne terminale na granicama 26. januara: Od Batrovaca do Preševa
16.01.2026.•
6
Prevoznici iz Srbije i Bosne i Hercegovine i Crne Gore najavili su da će 26. januara svi teretni granični prelazi prema zemljama Šengena biti blokirani zbog problema koje im stvara novi Entry-Exit sistem (EES).
Aleksandar Ivanović: Posle promene vlasti istina o ubistvu Olivera
16.01.2026.•
1
Poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović istakao je da njegov stric Oliver Ivanović "nije stradao u saobraćajnoj nesreći i da ne tragamo za nekim pijanim vozačem koji ga je udario pa pobegao".
SNS hoće da zaustavi istrage Tužilaštva za organizovani kriminal
16.01.2026.•
16
Na predlog izmene Zakona o javnim tužilaštvima naprednjaci su predložili amandman koji bi zaustavio najznačajnije istrage u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
Kosovska policija tukla trinaestogodišnjaka iz Beograda, pušten na kućno lečenje
16.01.2026.•
12
Maloletni trinaestogodišnjak M. I. iz Beograda, koga je 13. januara tukla kosovska policija na severu Kosova, pušten je iz bolnice u Severnoj Mitrovici na kućno lečenje.
Vanredna situacija u šest opština, zaseda Štab za vanredne situacije
16.01.2026.•
1
Vanredna situacija zbog posledica snežnih padavina ukinuta je u Krupnju, a još je na snazi u šest opština u Srbiji.
Osam godina od ubistva Olivera Ivanovića - ubica i nalogodavci slobodni
16.01.2026.•
6
Danas se navršava osam godina od ubistva nekadašnjeg lidera Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Olivera Ivanovića.
Panović: Pitanje je da li će uopšte biti izbora ove godine
16.01.2026.•
13
Programski direktor Demostata Zoran Panović smatra da je tragedija u Novom Sadu bila okidač, ali i razotkrivanje dubljih pukotina u društvu.
Ponoš: SAD će sankcijama gađati "srednji nivo menadžmenta" u Srbiji
16.01.2026.•
19
Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš rekao je da u Vašingtonu počinje Zakon o demokratiji na Zapdnom Balkanu da se stavlja na kolosek, odnosno počinje njegova realizacija.
Nacionalna penzija prvi put nije dodeljena nijednom od kandidata udruženja dramskih umetnika
15.01.2026.•
6
Nacionalne penzije za poseban doprinos kulturi prvi put nisu dodeljene nijednom od kandidata koje su predložila udruženja dramskih umetnika.
Istraga o "zvučnom topu": Preostalo da se saslušaju još tri osobe
15.01.2026.•
4
Istraga o "zvučnom topu" koju vodi Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ulazi u završnicu.
Rasprava u skupštini: "Vlast kao da menja zakone iz 2009, a ne zakone koje je ona donela pre dve godine"
15.01.2026.•
1
Skupština Srbije nastavila je danas raspravu u kojoj su poslanici najviše govorili o tužilaštvima i najavljenim izmenama u pravosuđu.
Advokatica pita policiju: Šta ako nekoga gađate ružom, da li je i ona oružje pošto ima trnje?
15.01.2026.•
24
Advokatica Sara El Sarag upitala je policiju da li se ubuduće može očekivati podnošenje krivičnih prijava i ako nekoga gađate ružom, pošto taj cvet ima trnje, pa možda može biti kvalifikovan kao potencijalno oružje.
Visoki savet tužilaštva: Ustavni sud nije poštovao Zakon o Ustavnom sudu
15.01.2026.•
3
Visoki savet tužilaštva (VST) reagovao je nakon odluke Ustavnog suda da usvoji žalbe šest javnih tužilaca zbog navodne povrede prava tokom izbora za članove VST-a.
Ustavni sud poništio rešenja predsednika VST, izbori tužilaca ponavljaju se na četiri mesta
15.01.2026.•
4
Ustavni sud je usvojio svih šest žalbi podnetih na rešenja predsednika Visokog saveta tužilaštva (VST) Branka Stamenkovića zbog čega će se izbori tužilaca poništiti na četiri mesta i ponoviti u roku od osam dana.
Stanković: Argument za skraćivanje časova na 30 minuta je psihološki utemeljen
15.01.2026.•
23
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je, povodom najava da bi časovi u školama u Srbiji mogli da budu skraćeni sa 45 na 30 minuta zbog pažnje učenika, da je taj argument "dosta psihološki utemeljen".
Komentari 5
Коров
Jarvis
/
obican radnik dobije otkaz kada dobije kancer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar