Visok krvni pritisak, anksioznost i depresija: Od sagorevanja na poslu boluju i radnici u Srbiji
Sindrom sagorevanja na poslu predstavlja posledicu profesionalnog stresa koji ima svoje medicinske, psihološke i sociološke aspekte.
Ne prođe ni dan, kako kažu za Danas u jednom od najvećih sindikata u zemlji, da im se radnici ne jave zbog tog problema, dok psihijatri upozoravaju na posledice po mentalno zdravlje, od kojih su neke anksioznost i depresija.
Istovremeno, burnout ili sindrom izgaranja na poslu još 2019. godine je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila kao dijagnozu u 11. izdanju priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti i to kao profesionalni fenomen.
Jedan od srpskih radnika, koji je insistirao da ostane anoniman zbog mogućih posledica na poslu, opisuje za Danas kako izgleda narušavanje zdravlja zbog stresa i sagorevanja na poslu rečima: "Ja sam završio kod lekara".
"Sve naše priče su iste, samo su promenljive u ovoj jednačini u kojoj kompaniji se dešava maltretiranje i koji šef to sprovodi. Radim u proizvodnji preko dve decenije. Svoj posao volim i mogu da ga radim žmureći profesionalno, u zahtevanom obimu i rokovima. Otkako su došli novi šefovi ili ignorišu radnike ili ih potkazuju svojim nadređenima, spotiču, podmeću nogu. Okreću kolege protiv nas ili zatrpaju poslom. To nam izaziva stres. Prvo sam zbog toga nervozan odlazio kući, razmišljao o nepravdi koju trpim, dobijao nesanicu, bio neraspoložen, počeo da zazirem od odlaska na posao, a sam odlazak mi je, verujte, bio kao da idem na klanje. Da ne govorim o kvalitetu odnosa koji je zbog toga bio narušen u porodici. Naprosto, upao sam u neizdrživo stanje: morao sam da radim, a išao sam na posao s užasom u glavi pitajući se šta je danas na redu", priča on.
On je potom rešio sve da prekine, otišao je kod lekara koji ga je uputio kod specijaliste. Dobio je dijagnozu reakcija na težak stres, ali mu je rečeno da je "ispred vrata kliničke depresije", uzimao je propisanu terapiju.
"Zanimljivo je što sam bio na bolovanju tri nedelje i tokom tog perioda niko me s posla nije zvao da me pita kako sam, što bi bilo normalno i ljudski, a kada sam se vratio, to pitanje nisam dobio ni od šefa. Ponašao se kao da se ništa ne dešava", navodi on.
Dr Radosavljević: Šefovi najčešće prave rascep u kolektivu
Dr Igor Radosavljević, psihijatar u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dodaje da je, kada je burnout u pitanju, kvalitet komunikacije na poslu, realne i virtuelne, od ključnog značaja.
"Da li na poslu imamo atmosferu opuštenosti, poštovanja, sinergije ili pritiska, pretnje, beznađa? Ljudi imaju određeni potencijal za adaptaciju i kad se radi o negativnoj atmosferi, ali posle izvesnog vremena taj potencijal se istroši, postajemo napeti, impulsivni, anksiozni", kaže on.
On kaže da, kada se radi o autoritarnom, diktatorskom načinu rukovođenja poslom, napetost, nesigurnost, ali i suspregnuti bes i osećanje nepravde počinju da "nagrizaju" sve aspekte psihosocijalnog funkcionisanja zaposlenog.
"Dodatni problem je što šefovi najčešće prave rascep u kolektivu i obavezno imaju grupu podanika pomoću kojih ojačavaju svoju kontrolu i moć, što sagorevanje ostalih čini izvesnijim. Anksioznost ili napetost, strah, neizvesno iščekivanje lošeg, kao i depresija ili tugovanje, pad samopoštovanja, beznadežnost, su u psihijatriji fenomeni koji se javljaju samostalno ili u sklopu drugih poremećaja, a sastavni su deo i burnouta. Prepoznavanje tog mobinga, uzajamna podrška među zaposlenim i glasno nepristajanje na zloupotrebu moći od strane pojedinca, ključni su alati u borbi za ljudsko dostojanstvo", navodi on.
Prema rečima dr Radosavljevića, za razliku od dikatatorskog šefa, dobar je onaj koji je kompetentan u struci, zrela ličnost koja poštuje sebe i druge, uvažava ideje drugih i razmatra ih sa ozbiljnošću, trudi se da u kolektivu vlada saradnja i dobra atmosfera.
"Dobar šef vešto uvezuje doprinose svakog pojedinca i on je organizator, a ne diktator. Treba, takođe, znati da postoje realno psihološki teški poslovi kada šef ne može sprečiti burnout. Zato je sa aspekta mentalnog zdravlja, dobro da se ne ostane predugo na takvim poslovima. Treba, ipak, napomenuti da ljudi individualno reaguju, da svako ima svoje specifične tačke osetljivosti i da svako ima svoju tačku sloma", objašnjava taj psihijatar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), potvrđujući reči dr Radosavljeviće, kaže za Danas da je sve tačno i prisutno u praksi - od diktatorski nastrojenih šefova koji maltretiraju radnike ignorišući ih ili preopterećujući ih nerazumnim zahtevima, do onih koji pokazuju moć i zloupotrebljavaju "svoje dobre ili privatne odnose sa svojim nadređenima", pa tu poziciju koriste da potkazuju zaposlene, ucenjuju ih svojom "moći", podmeću im nogu ili naprosto ogovaraju i ignorišu, ne ceneći njihov rad i trud.
Ranka Savić: Svakodnevno nam se javljaju ljudi koji trpe
Ranka Savić ističe da se njima svakodnevno javljaju ljudi koji kod sebe još uvek ne prepoznaju burnout, ali imaju velike probleme.
"To više nisu samo problemi sa poslodavcem i šefovima, nego između samih radnika. Do toga dolazimo zašto što je jedna armija, većinom partijskih ljudi uglavnom u državnim institucijama, tu došla sa stavom 'bogom smo dani i mi možemo sve'. Pritom oni, u najvećem broju slučajeva, ne znaju posao koji rade zbog čega su neprijateljski raspoloženi prema starim radnicima, koji znaju da rade svoj posao. Imaju neverovatan gard prema njima. Neprekidno im podmeću nogu, sapliću i doživjavaju kao konkurenciju. U poslednje vreme sve to se pojavljuje između samih radnika i nekad je veći problem od samog odnosa radnik – poslodavac", ističe Ranka Savić.
Pročitaj još
Kako dodaje, sa druge strane, tu su problem i oni "mali šefovi" koji su neposredno nad radnicima.
"Kada se jave takvi problemi u stranim kompanijama, najgore je što nemamo problem sa strancima i relativno ih lako rešavamo, već sa našim ljudima u tim kompanijama. Oni, u borbi za svoje bonuse svake vrste, ne prezaju od maltretiranja radnika, što za posledicu ima njihovo sagorevanje na poslu i pojavu raznih bolesti. Visok pritisak je postao kao 'dobar dan' među radnicima", kaže ona.
Prema njenim rečima, činjenica je da Srbija za Evropom zaostaje 50, 60 godina i "stalno govorimo o tome šta je novo uvela Evropa".
"Bila bih srećna da jednom govorim o tome šta je Srbija uvela i kakvi su rezultati toga što smo uradili za svoje zaposlene. Ne razmišljaju radnici da imamo jedan život i jedno zdravlje, ćuti se i trpi. U mnogim ustanovama i preduzećima nema sindikata, što nije dobro. Da nije sindikata u Srbiji, radnike bi gazili. U inostranstvu se govori o uvođenju četvorodnevne radne nedelje, neke kompanije u okviru svog poslovnog prostora imaju takozvane sobe za opuštanje radnika. A mi ćemo vrlo brzo početi ponovo borbu za petodnevnu radnu nedelju, pošto postaje normalno da se radi šest dana tokom radne nedelje", opisuje Ranka Savić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kakav je studentski plan za radnike: Evo šta je ideja sa platama i penzijama
07.11.2026.•
3
Studentska lista uočava brojne probleme u radnim pravima građana Srbije, te iznosi svoje viđenje rešenja u Studentskom planu.
Smenjen načelnik Policijske uprave u Valjevu
07.11.2026.•
1
Načelnik Policijske uprave u Valjevu Vladimir Jerinić više nije na toj funkciji.
Pokret Snaga Srbije predložio Bogoljuba Karića za kandidata za predsednika Srbije
07.11.2026.•
7
Izvršni odbor Pokreta Snaga Srbije jednoglasno je na današnjoj sednici odlučio da Glavnom odboru predloži Bogoljuba Karića za kandidata na predstojećim predsedničkim izborima.
Otkud hapšenja posle izbora kada Studentska lista još uvek nije preuzela vlast?
07.11.2026.•
10
Studentska lista još uvek nije preuzela nijednu polugu vlasti, ali je njena izborna pobeda ohrabrila zaposlene u institucijama da prijavljuju zloupotrebe i pokrenula lančanu reakciju.
UNS analizirao nacrt pravilnika za izbor članova upravnih odbora RTS-a i RTV-a
07.11.2026.•
2
Udružene novinara Srbije (UNS) objavilo je danas svoju analizu Nacrta pravilnika o postupku imenovanja članova upravnih odbora Radio televizije Srbije (RTS) i Radio televizije Vojvodine (RTV).
Navijači ponovo pretili Brankici Stanković, traži se hitna reakcija policije
07.11.2026.•
1
ANEM traži od policije i tužilaštva da identifikuju i procesuiraju osobe koje su na sinoćnjoj košarkaškoj utakmici uzvikivali pretnje i "seksističke uvrede" glavnoj o odgovornoj urednici Insajdera Brankici Stanković.
Transparentnost: Pokrenut sajt sa odlukama tehničke vlade, građanima poziv da ga prate i analiziraju
07.11.2026.•
0
Transparentnost Srbija (TD) saopštila je da je pokrenula sajt www.tehnickavlada.rs na kome se mogu pronaći sve odluke Vlade i ministarstava u tehničkom mandatu od 9. septembra 2026. godine.
Ministarstvo odbrane: Samozvani analitičari i ražalovani pripadnici Vojske Srbije iznose klevete i neistine
07.11.2026.•
11
Ministarstvo odbrane optužilo je danas "samozvane eksperte, analitičare i ražalovane pripadnike Vojske Srbije" da u medijskim nastupima iznose "klevete i zlonamerne neistine" na račun rada pripadnika tog resora i VS.
Bivši inspektor BIA: Agenciju treba raspustiti i formirati novu, u suprotnom preti povratak starih struktura
07.11.2026.•
26
Bivši samostalni inspektor BIA Milan Zvezdanović izjavio je da je neophodno raspustiti Bezbednosno-informativnu agenciju i formirati novu instituciju.
NUNS osudio kampanju diskreditacije novinarke RTS-a Tamare Tankosić
07.11.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je javno targetiranje i pokušaje diskreditacije novinarke Radio-televizije Srbije Tamare Tankosić.
Kandidat Studentske liste sa Kosova: Nema saradnje sa Srpskom listom
07.11.2026.•
9
Kandidat Studentske liste sa Kosova, Jugoslav Gašić, puručio je danas da nema saradnje sa Srpskom listom.
Savković: Srbija bi mogla da prihvati deo sankcija Rusiji, uz izuzeće za energetiku
07.11.2026.•
27
Srbija bi mogla da prihvati pojedine pakete ekonomskih sankcija Evropske unije protiv Rusije, ali da istovremeno zatraži izuzeće za energetski sektor i vazdušni saobraćaj, ocenio je Marko Savković iz ISAC fonda.
Zec: Mladi treba da stvore državu u kojoj će moći da ostare, ključni problem su institucije
07.11.2026.•
16
Univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec izjavio je da mladi ljudi koji dolaze na čelo društvenih promena treba da razmišljaju o stvaranju države u kojoj će moći da ostare.
Proglašena epidemija malih boginja u Boru
07.11.2026.•
3
Epidemiološka situacija na području Bora je nesigurna zbog povećanog broja obolelih od malih boginja i drugih respiratornih infekcija, a u gradu je proglašena epidemija morbila.
Ekološke organizacije traže smenu direktora "Srbijavoda" i "Srbijašuma"
07.11.2026.•
8
Više od 20 ekoloških organizacija predalo je Vladi Srbije zahteve za smenu direktora "Srbijavoda" Gorana Puzovića i v.d. direktora "Srbijašuma" Krsta Janjuševića.
Đenadić: Studentska lista ima više kandidata za premijera i predsednika, ali ne otkrivamo imena
07.11.2026.•
30
Predstavnik Studentske liste Marko Đenadić, student i saradnik u nastavi na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, izjavio je da ta lista ima više kandidata za premijera i predsednika Srbije.
Nedelju dana od gašenja Alta banke: Rusi u Srbiji ostali bez pristupa novcu, teško otvaraju nove račune
07.11.2026.•
35
Gašenje Alta banke posebno je pogodilo ruske državljane koji žive i posluju u Srbiji, jer im je ta banka često bila jedna od retkih u kojoj su mogli relativno lako da otvore račun.
RHMZ dobio novog v.d. direktora nakon razrešenja Jugoslava Nikolića
06.11.2026.•
4
Aleksandar Nišavić će obavljati funkciju novog v.d. direktora republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), nakon što je Jugoslav Nikolić razrešen sa te dužnosti.
Komentari 5
Коров
Jarvis
/
obican radnik dobije otkaz kada dobije kancer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar