"Rafalna" paljba: Politička očekivanja od kupovine vojnih aviona
Nema spora da je nedavna poseta predsednika Vučića Francuskoj bila sadržajna.
Najavljena je najveća vojna kupovina u novijoj istoriji Srbije. Nabavka eskadrile "rafala" sa isporukom prateće opreme, baze rezervnih delova, odgovarajućih raketa i obukom letača procenjena je na čak tri milijarde evra.
I to nije sve. Nagovešteno je da je francuska tehnologija izrade nuklearke odgovarajuća i za srpske potrebe, a direktniji aranžman sa Parizom i po ovom pitanju mogao bi se sklopiti čim se ukloni najveća prepreka - zakonska zabrana izgradnje nuklearki u Srbiji doneta još za vreme SFRJ kao eho incidenta u Černobilju.
Krupan biznis
U pitanju su ogromni poslovi, biznis koji određuje način života na srpskim prostorima narednih decenija. Vrednost nešto veće nuklearke se procenjuje i na dvostruko veći iznos od "avionskog aranžmana" basnoslovno mnogo za malu Srbiju.
Ovakvi dogovori su svuda u svetu mnogo više od standarnog poslovanja, oni definišu okvir u kome će se kretati ekonomska politika određene države u dužem periodu. Što se tiče najavljene nabavke poznatih vojnih aviona iz fabrike "Daso rafal", iznenađuje brzina kojom se državni vrh odlučio.
Uobičajeno je da se o poslovima ovog tima prethodno dugo razgovara, rade se procene posledica, često se i prethodno traži neke vrsta provere ima li (pre)orijentacija saglasnost nacionalne javnosti.
Foto: Beta/AP photo (Darko Vojinović)
Kada je reč o aktuelnoj, doduše još ne i ugovorenoj, francusko-srpskoj saradnji mnogo toga je izostalo. Očito se žurilo. Predsednik Vučić je tek pre nešto više od godinu dana otvorio mogućnost nabavke novih vojnih aviona, ali ne iz Moskve što je bila višedecenijska praksa Jugoslavije i Srbije.
Potom je odluku direktnije najavio manje od mesec dana pre posete Parizu, a iz glavnpg grada Francuske se vratio se već preciznom slikom svih detalja posla.
Devet puta skuplje
Dakle, Srbija bi trebalo da kupi 12 aviona "rafal", deset jednoseda i dva dvoseda, čime bi zamenila aktuelnu eskadrilu, izgrađenu u Rusiji, i sačinjenu od 14 aviona tipa MIG-29. Aktuelna srpska vazdušna flota je pri kraju veka, pre sedam godina je uspešno remontovana.
Pet aviona potiču iz nasleđa nekadašnje Jugoslavije, pet polovnih su za 25 miliona evra kupljeni od Belorusije, dok je šest poklonila Rusija s tim je srpska strana platila remont 185 miliona evra. Sve skupa aktuelna flota teško da je koštala više od 350 miliona evra.
Sada bi za novu trebalo da izdvoji skoro devet puta više. Inače, "rafal" i MIG su avioni iste klase, s tim da francuski važe za nešto modernije čija je osnovna odlika da su višenamneski, odnosno mogu sa koristiti i za gađanje ciljeva i jurenje protivnika u vazduhu, ali i na zemlji. Iz njega se može izbaciti više tipova raketa, osnovno mu je da je odličan u lansiranju samoletećih raketa do 60 kilometara udaljenosti.
Beta/AP Photo (Sarah Meyssonnier)
Pre pet godina Srbija je od "Erbasa" kupila helikoptere ukupne vrednosti 105 miliona evra, potom je za šest miliona od Španije nabavila dva polovna transportna aviona istog proizvođača. Relativno sitni poslovi su najavljivali odmak od kupovine ruskih letelica, ali je Vučić samo povremeno govorio o preusmerenju.
Očito je pazio da Moskvi i dalje održava nadu kako srpsko tržište sigurno drži u svojim rukama. Istina, ruska strana nam je oružje po povoljnijim aranžmanima, a i srpski tenkovi su zasnovani na ruskoj tehnologiji. Poređenje plaćanja aktuelne i najavljene buduće srpske flote jasno pokazuje, 350 miliona naspram tri milijarde evra.
Pretnja sankcijama
I poređenja sa drugim kupcima aviona "rafal" ne idu Srbiji u prilog. Sama Francuska će kupovinu 42 aviona platiti pet milijardi evra, dok će Grčku 12 polovnih i pet novih letelica ovog tipa koštati 2,5 milijradi.
Hrvatska je pre godinu i po dana naručila 12 polovnih "rafala" što će je sa pratećom opremom, rezervnim delovima i obukom pilota koštati 1,55 milijardi. Inače, obe države su članice NATO pakta i njihova je pozicija drugačija - gotovo su obavezne da kupuju avione proizvođača iz zemlje članice ovog vojno-političkog saveza.
Mada francuski avioni važe kao veoma solidni, porudžbine iz drugih zemalja su ubrzano počele da pristižu tek nakon početka rata u Ukrajini, odnosno uvođenja sankcija svima koji kupuju ozbiljniju rusku vojnu opremu ili naoružanje. Tako se Indonezija, uplašena da je SAD ne kazne, odlučila za 40 francuskuh namesto prvobitno dogovorenih ruskih aviona. Pretnja sankcijma je UAE prinudila da nabavku 80 letelica umesto u Moskvi potraži u Parizu.
Visoka cena, dug rok isporuke
Čini se da i predsednik Vučić pokušava da uvođenja sankcija od strane SAD za eventualnu kupovinu naoružanja iz Rusije koristi kao argument za promenu dobavljača. Uostalom, i fizički bi bilo jako teško u Moskvi kupljene avione dobaciti do Srbije. Setimo se da ni ruski ministar Lavrov nije mogao da doleti do Beograda u planiranu posetu.
Sve Srbiji okolne zemlje su članice NATO pakta i to se pokazuje kao prepreka srpsko-ruskoj saradnji, ponekad i kada nije u pitanju vojni segment. Pokušavajući da u kupovini vojnih aviona bude racionalna, Poljska se odlučila za južnokorejski FA50, dok Srbija, zapravo, nije ni pokušavala da nađe neko treće rešenje. Posledica je da smo sasvim blizu kupovine veoma dobrih aviona, ali na čiju isporuku ćemo poduže čekati i koje ćemo papreno platiti.
Postavlja se pitanje zašto se Srbija odlučila sa ovakvo rešenje, tim pre što će biti još dosta dodatnog posla, to znači i troškova oko izgradnje hangara za smeštaj preskupih letelica, odnosno za obuku pilota koja traje i više od dve godine.
Za sada nemamo niti jedno, niti drugo, nekadašnji hangari su uništeni tokom NATO bombardovanuja 1999. godine, dok su aktivni piloti školovani za ruske vojne avione. Vojno posmatrano mogli smo za znatno manju svotu kupiti i tri puta veći broj tek za nijansu slabijih aviona, ali više nego odgovarajućih potrebama male evropske države.
Predsedništvo Srbije (Dimitrije Gol)
Slamka spasa
Očigledno da dublje motive kupovine baš francuskih letelica valja tražiti izvan vojno-bezbednosnih sagledavanja. I tu se pre svega uočava da je francuski predsednik Makron voljan da izigrava lidere u aktuelnoj krizi gotovo potonule Evrope. Spreman je, izgleda, da povuče i poneki potez koji se ne bi baš svideo gazdi sa druge strane Atlantika, premda do sada tako nešto nije odigrao.
Čini se da predsednik Vučić u ovom vidi slamku spasa za Srbiju suočenu sa dve pretnje u veoma kratkom perodu. Prva je prijem Kosova u Savet Evrope, druga je usvajanje Deklaracije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.
Jeste da Makron načelno, premda ne baš preglasno, podržava obe, iz ugla Beograda antisrpske, inicijative, kao da Vučić uočava signale da bi francuska država, koja se i sama povremeno poziva na tradicionalmno priljateljstvo sa Srbijom, možda mogla korigovati sadržaj bar jedne inicijative.
Kivni Makron
Doduše, Pariz je jasan u podršci prijemu Kosova, ali Vučić računa da bi Makron pristanak mogao da uslovi prethodnim formiranjem zajednice srpskih opština na severu južne pokrajine. Bio bi to plus za Vučićev pristup rešavanju krize. Ali, nema garancije da su ovakva predviđanja i izvesna, baš kao što nema jemstva da bi Francuska mogla izuzeti glas pri usvajanju, u Nemačkoj stilizovane, Deklaracije o Srebrenici.
Istina je da je Pariz pomalo razočaran što Berlin ima mnogo veću ulogu na Balkanu i nije oduševljen germanskim pristupom pitanju zločina u bosanskom gradu. Ipak, nije izvesno da bi se Makron i po ovom pitanju mogao odlepiti od usaglašenog delovanja sa SAD, EU i ostalim zapadnim silama.
Vučić, međutim, ne gubi nadu. Boravak u Parizu iskoristio je za žestoku pripremu dva velika posla, pre svega vojni, ali i dogovor oko nuklearke sada više ne izgleda predalek, nadajući se ne samo velikom biznisu, već i grabljenju političkih poena.
Američka pretnja sankcijama mu pomaže da pred Rusima pravda očigledan zaokret u trgovačkim aranžmanima, mada je svima jasno da ozbiljna kupovina aviona ne može da prođe i bez vidljivog političkog približavanja kupca i prodavca. Ako ništa drugo, isporuka rezervnih delova i održavanje aviona umnogome zavisi od prodavca i kupac teško da može izbeći zavisnost u ovom pogledu.
Pročitaj još
Pružena ruka
Nije lako Srbiji, pitanje i Kosova i Srebrenice vidi bitno drugačije nego najmoćnije države na svetu, a one ne samo što su jake i nemilosrdne, već nameću volju i mnogim globalnim organizacijama.
Vučić je pokušao da unutar relativno velikih nađe nekog od koga bi, u izrazito povoljnom raspletu, možda mogao dobiti neku vrstu podrške, neki signal razumevanja. Učinjenim u Parizu pružio je ruku - veliko je pitanje hoće li druga strana uzvratiti.
Još su sveža sećanja na Rambuje kada sličan pokušaj nije dao rezultat, ali u srpsko-francuskm odnosima bilo je i puno lepih trenutaka, kada su dve strane jedna drugu pomagale, pogotovo jača slabiju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Maloletnik iz Srbije krijumčario Kineze preko Kosova
22.10.2025.•
0
Maloletni državljanin Srbije uhapšen je u selu Sekište kod mesta Đeneral Janković zbog pokušaja krijumčarenja pet kineskih državljana preko Kosova ka Severnoj Makedoniji.
Otac stradalog radnika u Lučanima dočekao studente: "Oni su jedina nada"
22.10.2025.•
2
Stanovnici Lučana dočekali su novopazarske studente koji se kreću ka Požegi, gde bi trebalo da stignu večeras.
Pokrajinski poslanik: Događaj u Ćacilendu šalje negativnu poruku stranim investitorima
22.10.2025.•
2
Pokrajinski poslanik i potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) Mihailo Brkić izjavio je da današnji događaj u Ćacilendu šalje negativnu poruku stranim investitorima.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ne propustite poklon
22.10.2025.•
12
Stiže još jedan 021.rs dnevni kviz, a danas je tu i poklon.
Siromaštvo u Srbiji: Polovina građana ima razloga za strah
22.10.2025.•
8
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan prihod u Srbiji 2024. iznosio 97.705 dinara, dok su izdaci bili 98.165 dinara.
Viši sud u Zaječaru još jednom poništio mandate odbornicima
22.10.2025.•
1
Viši sud u Zaječaru usvojio je žalbu koalicije "Promena u koju verujemo" i presudom poništio odluku Skupštine Zaječara kojom su potvrđeni mandati odbornika, od 24. septembra ove godine.
Vučić posetio ranjenog u Ćacilendu, nazvao ga junakom i dao obećanje
22.10.2025.•
35
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Milana B, muškarca ranjenog ispred Skupštine Srbije, u takozvanom Ćacilendu.
Ristić: Vlast ne bi preživela tri dana da je vladavine prava i slobodnih medija
22.10.2025.•
2
Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić kaže da aktuelna vlast ne bi preživela tri dana kada bi mediji u Srbiji bili slobodno i kad bi bilo vladavine prava.
Vučić o rezoluciji Evropskog parlamenta: Niz neistina iz nerelevantnih izvora
22.10.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da se tokom rasprave u Evropskom parlamentu čulo niz neistina o situacijii u Srbiji.
Poverenica osudila govor mržnje prema studentima na Informeru i Pinku
22.10.2025.•
1
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković osudila je govor mržnje prema studentima koji pešače ka Novom Sadu, a koji se mogao čuti na televizijama Pink i Informer.
Napadač na Ćacilend 16 godina radio za državnu bezbednost
22.10.2025.•
55
Sedamdesetogodišnji V. A, koji se tereti da je danas pucao u čoveka i zapalio šator u Ćacilendu, ispred Skupštine Srbije, radio je za državnu bezbednost.
Macut zabrinut zbog "politički motivisanog incidenta" u Ćacilendu
22.10.2025.•
11
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izrazio je zabinutost zbog "teškog, politički motivisanog, incidenta, koji se dogodio ispred Narodne skupštine Republike Srbije".
Opozicija o napadu u Ćacilendu: Odgovorni su Vučić i Dačić
22.10.2025.•
11
Povodom napada ispred Skupštine Srbije, kada je jedno lice ranjeno pucnjem iz pištolja, a jedno uhapšeno, oglasila se i opozicija, koja odgovornost za nasilje prebacuje na vlast.
MUP o hapšenjima "Vračaraca": Zaplenjeni automobili, satovi, novac, kriptovani telefoni
22.10.2025.•
4
Trinaest osoba je uhapšeno u policijskoj akciji. Uhapšeni se terete za niz krivične dela, kao i da su bili članovi dve organizovane kriminalne grupe.
Uhapšeni kod Ćacilenda se sumnjiči za pokušaj ubistva i još nekoliko krivičnih dela
22.10.2025.•
12
V.A. (70) uhapšen je zbog pokušaja ubistva ispred Skupštine Srbije.
Dumanović: Ćacilend da se pod hitno razmontira, moguće da je napad izrežiran
22.10.2025.•
24
Penzionisani inspektor Uprave kriminalističke policije (UKP) Milan Dumanović izjavio je da bi šatorsko naselje "Ćacilend" pod hitno trebalo razmontirati.
Hapšenja u Beogradu, Šapcu i inostranstvu: Privedeno 13 pripadnika "vračarskog klana"
22.10.2025.•
1
Policija je u jutrošnjoj opsežnoj akciji usmerenoj na suzbijanje organizovanog kriminala uhapsila 13 osoba, pripadnika takozvanog "vračarskog klana" i njihovih saradnika.
Vučić o napadu ispred Skupštine Srbije: U pitanju je teroristički napad
22.10.2025.•
104
Predsednik Aleksandar Vučić u vanrednom obraćanju javnosti zbog incidenta koji se danas oko 10 časova dogodio kod Skupštine Srbije, rekao je da je u pitanju teroristički napad.
Skupština Srbije usvojila dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, leks specijalis o izložbi Ekspo
22.10.2025.•
1
Skupština Srbije usvojila je dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji propisuje da zbog duga ne može biti prinudno oduzeta jedina nepokretnost za stanovanje, najviše do 60 kvadratnih metara.
Vučić: Ispred Skupštine Srbije se dogodio teroristički akt
22.10.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je terorističkim aktom incident ispred Skupštine Srbije u centru Beograda, u kojem je ranjen jedan muškarac a jedan uhapšen.
Studentkinje i studenti iz Srbije bez nagrade Saharov: Priznanje dobili novinari
22.10.2025.•
3
Dobitnici ovogodišnje nagrade Saharov za slobodu mišljenja su pritvoreni novinar Andržej Pocobot iz Belorusije i novinarka Mzija Amaglobeli iz Gruzije, objavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.
Komentari 20
Milan
zgađen
Izvidjac Futog
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar