Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...
Veliki broj državnih fakulteta u Srbiji od države dobija iste sume novca kao 2019. godine, dok su nekima one praktično prepolovljene.
Foto: 021.rs
Tako je, primera radi, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dobio gotovo dvostruko manje novca nego daleke 2011. godine.
Kako piše NIN, na to je ukazao i Senat Univerziteta u Beogradu na nedavnoj sednici, konstatujući da "nadležni državni organi do danas nisu odgovorili ni na jedan od predloga i zahteva tog Senata od 21. februara u vezi sa teškom materijalnom situacijom".
Senat je 21. februara usvojio stav kojim traži rešavanje brojnih problema u finansiranju visokog obrazovanja.
Rektor Univerziteta Vladan Đokić tada je rekao da je takav potez izazvan "dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana".
Đokić je tada naveo da se jedan problem odnosi na materijalne troškove, koje je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da isplaćuje fakultetima, od čega visokoškolske jedinice dobijaju "u proseku između 10 i 20 odsto sredstava". Drugi problem je, prema njegovim rečima, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.
Slučaj Hemijskog fakulteta u Beogradu, kome preti zatvaranje zgrade zbog nedostatka finansija, otvorio je Pandorinu kutiju odnosa države prema državnim fakultetima i postavio pitanje da li država diže ruke od njih.
Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu, kaže za NIN da je u pitanju problem kompletnog finansiranja visokog obrazovanja.
"Vratila bih se na donošenje Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine kada je uveden Bolonjski sistem i kada je u Zakonu pisalo da će država finansirati studijske programe. Tada smo se trudili da uvedemo što veći broj studijskih programa, međutim to nikada nije zaživelo. I dan danas se ne finansiraju studijski programi koji su akreditovani, već se fakulteti finansiraju po nekoj uredbi koja je doneta pre te 2005. godine. Ona jeste kasnije više puta menjana, ali taj segment obračuna broja studenata, budžetskih i kako se to odražava na finansiranje – nije promenjeno", objašnjava Stanić.
Za vežbe i eksperimente nema para iz budžeta
Studije prirodnih nauka su skupe, fakultet za eksperimentalne vežbe treba da obezbedi laboratorijsku opremu i hemikalije, za šta ne postoje previđena sredstva iz državnog budžeta, a pored toga, postoji problem i sa finansiranjem stalnih režijskih troškova.
"Po Zakonu, država bi kao osnivač trebalo da nadoknadi sredstva za te troškove, međutim to se iz godine u godinu smanjuje. Mi smo samo namenski, za te direktne materijalne troškove, 2011. godine dobili recimo 30.800.000 dinara, nešto malo više na godišnjem nivou. A 2023. - 16.858.000 dinara. To je skoro pa duplo manje u odosu na ono što smo dobijali 2011, a ne treba da pričam o tome koliko su poskupeli režijski troškovi. Ono što mesečno dobijamo od Ministarstva, ne pokriva nam račun za grejanje", navodi Stanić.
Slično kao i u slučaju Hemijskog fakulteta u Beogradu, i u Kragujevcu je sporno pitanje održavanja zgrade koja je sagrađena 1926. i rekonstruisana poslednji put 1963. Iako je fakultet uradio projekat rekonstrukcije zgrade koja je spomenik kulture, od države nisu dobili ni dinar za radove.
Pored toga, ona ističe i problem sa platama zaposlenih u viosokoškolskim ustanovama.
"Cena rada, odnosno osnovica za obračun ličnog dohotka na visokom obrazovanju je najniža u kompletnom sektoru obrazovanja. Asistent na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi, a plate profesora u školama su niske spram republičkog proseka. Rezultat toga je da u oblastima gde ima jako velike potrebe za takvim kadrom na tržištu, što je pre svega IT sektor, da ne možemo da zadržimo saradnike. Među informatičarima nema interesovanja za upis doktorskih studija, a jako je malo interesovanje i za master studije", navodi Stanić.
Kriza prvo pogodila najveće fakultete
Dekanka PMF-a u Novom Sadu Milica Pavkov kaže za NIN da je kriza u kojoj se nalazi visoko obrazovanje prvo pogodila najveće fakultete, one koji neguju skupe nauke, a koje su osnova za sve druge oblasti obrazovanja i rada. I njima je problem zgrada, koja ima 23.500 kvadrata.
"Ono što pravi najveći problem jesu materijalni troškovi – računi za struju, vodu, grejanje koji iznose jako mnogo. Na mesečnom nivou, to je nekih 7.000.000 dinara u proseku za prošlu godinu, a to na godišnjem nivou iznosi oko 84.000.000 dinara. Država bi trebalo da pokriva udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta. U slučaju PMF-a to bi trebalo da iznosi nekih 75-80 odsto ovog broja. U realnosti je nekih 20-ak godina unazad bilo upravo obrnuto. Dobijali smo između 25-30 odsto. Sa tim smo teško mogli da pokrivamo troškove", kaže Pavkov.
Kako dodaje, situcija se pogoršavala iz godine u godinu, a prethodne godine su dobili 17 odsto od države
"PMF je iz sopstvenih sredstava morao da obezbedi 70.000.000 dinara za održavanje zgrade - da imamo struju, vodu, grejanje i ostalo, kao osnovni preduslov za funkcionisanje fakulteta. To su ogromni izdaci koje smo nekako uspeli da pokrijemo, na uštrb jubilarnih nagrada, koje prošle godine nisam uspela da isplatim, sa rizikom da svako od zaposlenih može da podnese tužbu, na šta i imaju potpuno pravo", navodi Pavkov.
Ona dodaje da je Unija PMF-ova više puta pisala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom raznih problema koji muče ovu grupaciju, sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih rešenja, ali odgovora nije bilo.
Kako je dekanka istakla za NIN, PMF u Novom Sadu u svakom trenutku ima oko 140 projekata, od čega 70 međunarodnih i kroz to pokrivaju osnovnu delatnost, ali troškove koje bi država trebala da obezbedi, ne pokriva, barem ne u dovoljnoj meri.
Teško zadržati nastavni i nenastavni kadar zbog niskih plata
Zbog sveukupne situacije, veoma je teško zadržati nastavni kadar na fakultetima, kao što nema ni interesovanja za obrazovanje budućih nastavnika u školama.
"To je nekada bio prestiž, ostajali su najbolji studenti, a mi ćemo uskoro imati problem da najkvalitetnije zadržimo, jer su plate jako niske. Početna plata jednog IT stručnjaka koji je tek izašao sa fakulteta jeste duplo veća nego ona koju ima redovni profesor koji ga je iškolovao i snabdeo odgovarajućim znanjima i veštinama", kaže Pavkov.
Pavkov naglašava da ukupno gledano problemi postoje kod velikog dela univerzitetske zajednice, ali se iz nekog razloga tim povodom oglasila samo Unija PMF-ova.
Pročitaj još
Stare zgrade - novca za obnovu nema
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani za NIN kaže da je fakultet već 10 godina nije dobio nikakav novac od države za investiciona ulaganja.
"Nama je krov u raspadu, zgrada ima 51 godinu. Ništa nije renovirano u smislu bilo kakvih obimnijih radova. Radimo servisno, redovno tekuće održavanje, a opet iz sopstvenih prihoda, pošto za to dobijamo nula dinara. Nismo ugroženi u toj meri u kojoj su naše kolege sa PMF-a, Hemijskog, Fizike. Uspevaćemo još u nekom doglednom periodu da plaćamo račune. Nikad ništa nimo dugovali i ne planiramo da zapadnemo u dugove, ali nažalost, unapređenje nastavnog procesa, unapređenje nauke, ulaganje u opremu, sanacija zgrade.. To su sve stvari koje trpe i koje samo u malim dozama možemo da popravljamo iz godine u godinu, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava", kaže Sinani i dodaje da sve što rade, rade iz sopstvenih sredstava.
Na pitanje zbog čega država nije na vreme reagovala na postojeće probleme, Sinani ukazuje na postojanje brojnih razloga, kao i da krivca možemo pronaći na obe strane.
"Ministarstvo prosvete već duži niz godina ima najmanje interesovanja i najmanje vremena za bavljenje visokim obrazovanjem. Ono se godinama pokazalo gotovo kao samoodrživo. Međutim, to je sve više upitno i bez ozbiljnijih ulaganja države, neće više moći da se funkcioniše na taj način. S druge strane, ne možemo da krivimo ni samo državu. Kriva je kompletna akademska zajednica zbog toga što nismo aktivnije, ažurnije, agilnije, ranije ukazali na te probleme. Zašto nismo probali da se izborimo za bolji položaj kao što su neke druge delatnosti to ranije uspele da urade", kaže Sinani.
Kako dodaje, s obzirom da se radi o državnim fakultetima, onda bi trebalo da se priča o državnom interesu.
Začarani krug školarina
Fakulteti novac ne dobijaju samo od države, već i od školarina. Međutim, i tu su u vrzinom kolu – interesovanje za mnoge smerove, naročito bazične naučne, na državnim fakultetima nije veliko, pa ni novca od školarina nema dovoljno.
Ako bi povećali školarine, interesovanje bi bilo još manje, i tako u krug. Pojedini fakulteti još su mentalno u osamdesetim godinama, kada je ekonomska situacija bila drugačija, nije postojalo privatno obrazovanje, a privreda bila planska.
Danas na fakultetima kažu da pokušavaju da se približe studentima uz aktivniji pristup, objašnjavajući im kako mogu da se zaposle kad završe neke od njih.
Milica Pavkov navodi da novosadski PMF ima smerove koji su veoma popularni među studentima, kao što su informatički, ali su nastavni smerovi – prazni.
"To nije problem novosadskog PMF-a, već problem cele države. Ukoliko jedan student fizike prošle godine upiše nastavni smer, ko će u budućnosti da predaje u našim osnovnim i srednjim školama fiziku? Isto važi i za matematiku“, govori ona.
Koliko su državna davanja fakultetima smanjena, jasno je kada se uzme u obzir inflacija, a ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za NIN da bi novac od pre tri ili četiri godine trebalo da bude veći između 20 i 50 odsto, kako bi apsorbovao efekat inflacije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Hoće li ti izbori: Taktika iznurivanja i večita predizborna kampanja
10.09.2025.•
4
Koliko je Srbija u ovom trenutku daleko od vanrednih parlamentarnih izbora? Odgovor na ovo pitanje niti je izvestan, niti jednostavan, ali sigurno je jedan od onih koji bi većina građana Srbije želela da čuje.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i nagrada!
10.09.2025.•
8
Kao i svakog dana, 021.rs dnevni kviz je pred vama. Danas je tu i nagrada.
Momčilo Trajković tužio Anu Brnabić
10.09.2025.•
0
Momčilo Trajković iz Srpskog nacionalnog veća Kosova tužio je predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić zbog povrede časti, jer je 30. juna na Pinku rekla da je "zaradio milione na prodaji srpske zemlje Albancima".
Kamioni na prelazu Šid čekaju šest sati da izađu iz Srbije, na Batrovcima pet sati
10.09.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobili na graničnim prelazima čekaju od 30 do 50 minuta, a kamioni od 40 minuta do šest sati.
Briselski Centar za evropske politike otkazao brifing s Anom Brnabić zbog njenih izjava o EU
10.09.2025.•
3
Briselska neprofitna organizacija Centar za evropske politike (EPC) otkazala je brifing sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, koji je bio najavljen za 12. septembar u Briselu.
Protest roditelja OŠ "Pavle Savić": Policija izvela direktora koji se zaključao u toalet
10.09.2025.•
7
Roditelji učenika Osnovne škole "Pavle Savić" u Mirijevu traže da novopostavljeni direktor Nenad Tasić, inače SNS funkcioner, ode sa tog mesta.
Radnici iz Kine i Bangladeša na skupovima protiv blokada: Stručnjaci upozoravaju na kršenje ljudskih prava
10.09.2025.•
18
Na skupovima "Građani protiv blokada" koji su održani u nedelju primetno je bilo prisustvo većeg broja stranih radnika s Dalekog istoka.
Brnabić najavila: U petak idem u Brisel u ofanzivu za odbranu Srbije
10.09.2025.•
17
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će u petak, 12. septembra biti u Briselu gde će, kako je navela, ići u "ofanzivu za odbranu Srbije i njenih nacionalnih interesa".
Zaposleni u Ministarstvu rada lažno unosio svoje podatke u spiskove za pogrebne troškove i uzeo 3,5 miliona
10.09.2025.•
3
Policija je uhapsila S. B, angažovanog u Ministarstvu rada po ugovoru, zbog sumnje da je prisvojio novac namenjen za pogrebne troškove.
Automobil naleteo na dete kod škole na Karaburmi: Prevezeno u Tiršovu
10.09.2025.•
0
Jedno dete povređeno je danas na Karaburmi kada je na njega naleteo automobil.
Uprkos obećanjima: Listama čekanja nema kraja, desetine hiljada ljudi i dalje čeka operacije
10.09.2025.•
14
Desetine hiljada ljudi čeka na operacije u Srbiji iako je prethodno bilo najavljeno da će liste čekanja biti ukinute do kraja godine.
Pobunjeni univerzitet traži od EK i EU da zaštite autonomiju univerziteta u Srbiji
10.09.2025.•
6
Inicijativa Pobunjeni univerzitet zatražila je danas od Delegacije Evropske komisije i ambasadora Evropske unije u Srbiji Andreasa fon Bekereta da zaštite autonomiju univerziteta, "koju vlast sistemski urušava".
Brnabić: U Srbiji sprečen nepalski scenario zahvaljujući pameti i političkoj mudrosti Vučića
10.09.2025.•
20
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je "da su blokaderi želeli scenario" kakav se sada vidi u Nepalu, kako je navela, apsolutno su isti simboli i apsolutno isti narativ.
Nakon 17 sati rasprave: Pavlović ostaje gradonačelnik Niša, iako je građane nazvao ustašama
10.09.2025.•
6
Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović ostaje na toj funkciji posle maratonske sednice Skupštine grada, koja je završena posle ponoći, nakon više od 17 sati rasprave, pišu Južne vesti.
VIDEO: Huligani tukli ljude na meču protiv Engleske zbog "Ko ne skače, taj je ćaci"
10.09.2025.•
43
Fudbaleri Srbije ubedljivo su poraženi na domaćem terenu od Engleske, rezultatom 5:0. Osim katastrofalnog rezultata, meč su obeležile i scene nasilja na tribinama.
U proteklih nedelju dana 40 vozača vozilo pijano ili drogirano u blizini škola
10.09.2025.•
3
Za prvih nedelju dana akcije "Škola", koju sprovodi saobraćajna policija sa ciljem očuvanja bezbednosti dece u saobraćaju, otkriveno je 4.195 saobraćajnih prekršaja u zonama škola.
Zaključci diskusije u EP o Srbiji staju u šest tačaka: Kolike su izvesne sankcije Vučiću?
10.09.2025.•
20
Nakon održane panel diskusije u Evropskom parlamentu, koja se ticala stanja demokratije u Srbiji, zaključci do kojih su došli srpski opozicionari i evroposlanici sumirani su u šest tačaka.
Bivšem inspektoru Stoliću povećana kazna zatvora, prva presuda sa Skaj prepiskom kao dokazom
10.09.2025.•
1
Apelacioni sud u Beogradu je povećao kaznu zatvora suspendovanom inspektoru SBPOK-a Božidaru Stoliću, i pravosnažno ga osudio na četiri godine zatvora, za dve i po godine više nego što je prvom presudom osuđen.
Vučić o vojnoj paradi u Beogradu: Građani će videti vojsku kakvu nisu ni zamišljali
10.09.2025.•
68
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je za Srbiju očuvanje mira od presudnog značaja i da se zbog toga ulaže u vojsku kako bi se svako odvratio od napada.
VIDEO: Čačani dezinfikovali i okadili ulice kojima su se prethodno kretale pristalice SNS
10.09.2025.•
4
Više stotina građana okupilo se sinoć u Čačku na protestu koji je održan pod parolom "Dezinfekcija i deratizacija grada posle Ćaci parade".
EUobserver: EU nemo čeka dok Vučić Srbiju gura u žestoku državnu represiju
10.09.2025.•
5
Evropska unija nemo čeka dok Srbija s predsednikom Aleksandrom Vučićem ide u žestoku državnu represiju, piše briselski portal EUobserver.
Komentari 34
NN
Klara
само примећујем
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar