Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...
Veliki broj državnih fakulteta u Srbiji od države dobija iste sume novca kao 2019. godine, dok su nekima one praktično prepolovljene.
Foto: 021.rs
Tako je, primera radi, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dobio gotovo dvostruko manje novca nego daleke 2011. godine.
Kako piše NIN, na to je ukazao i Senat Univerziteta u Beogradu na nedavnoj sednici, konstatujući da "nadležni državni organi do danas nisu odgovorili ni na jedan od predloga i zahteva tog Senata od 21. februara u vezi sa teškom materijalnom situacijom".
Senat je 21. februara usvojio stav kojim traži rešavanje brojnih problema u finansiranju visokog obrazovanja.
Rektor Univerziteta Vladan Đokić tada je rekao da je takav potez izazvan "dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana".
Đokić je tada naveo da se jedan problem odnosi na materijalne troškove, koje je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da isplaćuje fakultetima, od čega visokoškolske jedinice dobijaju "u proseku između 10 i 20 odsto sredstava". Drugi problem je, prema njegovim rečima, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.
Slučaj Hemijskog fakulteta u Beogradu, kome preti zatvaranje zgrade zbog nedostatka finansija, otvorio je Pandorinu kutiju odnosa države prema državnim fakultetima i postavio pitanje da li država diže ruke od njih.
Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu, kaže za NIN da je u pitanju problem kompletnog finansiranja visokog obrazovanja.
"Vratila bih se na donošenje Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine kada je uveden Bolonjski sistem i kada je u Zakonu pisalo da će država finansirati studijske programe. Tada smo se trudili da uvedemo što veći broj studijskih programa, međutim to nikada nije zaživelo. I dan danas se ne finansiraju studijski programi koji su akreditovani, već se fakulteti finansiraju po nekoj uredbi koja je doneta pre te 2005. godine. Ona jeste kasnije više puta menjana, ali taj segment obračuna broja studenata, budžetskih i kako se to odražava na finansiranje – nije promenjeno", objašnjava Stanić.
Za vežbe i eksperimente nema para iz budžeta
Studije prirodnih nauka su skupe, fakultet za eksperimentalne vežbe treba da obezbedi laboratorijsku opremu i hemikalije, za šta ne postoje previđena sredstva iz državnog budžeta, a pored toga, postoji problem i sa finansiranjem stalnih režijskih troškova.
"Po Zakonu, država bi kao osnivač trebalo da nadoknadi sredstva za te troškove, međutim to se iz godine u godinu smanjuje. Mi smo samo namenski, za te direktne materijalne troškove, 2011. godine dobili recimo 30.800.000 dinara, nešto malo više na godišnjem nivou. A 2023. - 16.858.000 dinara. To je skoro pa duplo manje u odosu na ono što smo dobijali 2011, a ne treba da pričam o tome koliko su poskupeli režijski troškovi. Ono što mesečno dobijamo od Ministarstva, ne pokriva nam račun za grejanje", navodi Stanić.
Slično kao i u slučaju Hemijskog fakulteta u Beogradu, i u Kragujevcu je sporno pitanje održavanja zgrade koja je sagrađena 1926. i rekonstruisana poslednji put 1963. Iako je fakultet uradio projekat rekonstrukcije zgrade koja je spomenik kulture, od države nisu dobili ni dinar za radove.
Pored toga, ona ističe i problem sa platama zaposlenih u viosokoškolskim ustanovama.
"Cena rada, odnosno osnovica za obračun ličnog dohotka na visokom obrazovanju je najniža u kompletnom sektoru obrazovanja. Asistent na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi, a plate profesora u školama su niske spram republičkog proseka. Rezultat toga je da u oblastima gde ima jako velike potrebe za takvim kadrom na tržištu, što je pre svega IT sektor, da ne možemo da zadržimo saradnike. Među informatičarima nema interesovanja za upis doktorskih studija, a jako je malo interesovanje i za master studije", navodi Stanić.
Kriza prvo pogodila najveće fakultete
Dekanka PMF-a u Novom Sadu Milica Pavkov kaže za NIN da je kriza u kojoj se nalazi visoko obrazovanje prvo pogodila najveće fakultete, one koji neguju skupe nauke, a koje su osnova za sve druge oblasti obrazovanja i rada. I njima je problem zgrada, koja ima 23.500 kvadrata.
"Ono što pravi najveći problem jesu materijalni troškovi – računi za struju, vodu, grejanje koji iznose jako mnogo. Na mesečnom nivou, to je nekih 7.000.000 dinara u proseku za prošlu godinu, a to na godišnjem nivou iznosi oko 84.000.000 dinara. Država bi trebalo da pokriva udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta. U slučaju PMF-a to bi trebalo da iznosi nekih 75-80 odsto ovog broja. U realnosti je nekih 20-ak godina unazad bilo upravo obrnuto. Dobijali smo između 25-30 odsto. Sa tim smo teško mogli da pokrivamo troškove", kaže Pavkov.
Kako dodaje, situcija se pogoršavala iz godine u godinu, a prethodne godine su dobili 17 odsto od države
"PMF je iz sopstvenih sredstava morao da obezbedi 70.000.000 dinara za održavanje zgrade - da imamo struju, vodu, grejanje i ostalo, kao osnovni preduslov za funkcionisanje fakulteta. To su ogromni izdaci koje smo nekako uspeli da pokrijemo, na uštrb jubilarnih nagrada, koje prošle godine nisam uspela da isplatim, sa rizikom da svako od zaposlenih može da podnese tužbu, na šta i imaju potpuno pravo", navodi Pavkov.
Ona dodaje da je Unija PMF-ova više puta pisala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom raznih problema koji muče ovu grupaciju, sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih rešenja, ali odgovora nije bilo.
Kako je dekanka istakla za NIN, PMF u Novom Sadu u svakom trenutku ima oko 140 projekata, od čega 70 međunarodnih i kroz to pokrivaju osnovnu delatnost, ali troškove koje bi država trebala da obezbedi, ne pokriva, barem ne u dovoljnoj meri.
Teško zadržati nastavni i nenastavni kadar zbog niskih plata
Zbog sveukupne situacije, veoma je teško zadržati nastavni kadar na fakultetima, kao što nema ni interesovanja za obrazovanje budućih nastavnika u školama.
"To je nekada bio prestiž, ostajali su najbolji studenti, a mi ćemo uskoro imati problem da najkvalitetnije zadržimo, jer su plate jako niske. Početna plata jednog IT stručnjaka koji je tek izašao sa fakulteta jeste duplo veća nego ona koju ima redovni profesor koji ga je iškolovao i snabdeo odgovarajućim znanjima i veštinama", kaže Pavkov.
Pavkov naglašava da ukupno gledano problemi postoje kod velikog dela univerzitetske zajednice, ali se iz nekog razloga tim povodom oglasila samo Unija PMF-ova.
Pročitaj još
Stare zgrade - novca za obnovu nema
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani za NIN kaže da je fakultet već 10 godina nije dobio nikakav novac od države za investiciona ulaganja.
"Nama je krov u raspadu, zgrada ima 51 godinu. Ništa nije renovirano u smislu bilo kakvih obimnijih radova. Radimo servisno, redovno tekuće održavanje, a opet iz sopstvenih prihoda, pošto za to dobijamo nula dinara. Nismo ugroženi u toj meri u kojoj su naše kolege sa PMF-a, Hemijskog, Fizike. Uspevaćemo još u nekom doglednom periodu da plaćamo račune. Nikad ništa nimo dugovali i ne planiramo da zapadnemo u dugove, ali nažalost, unapređenje nastavnog procesa, unapređenje nauke, ulaganje u opremu, sanacija zgrade.. To su sve stvari koje trpe i koje samo u malim dozama možemo da popravljamo iz godine u godinu, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava", kaže Sinani i dodaje da sve što rade, rade iz sopstvenih sredstava.
Na pitanje zbog čega država nije na vreme reagovala na postojeće probleme, Sinani ukazuje na postojanje brojnih razloga, kao i da krivca možemo pronaći na obe strane.
"Ministarstvo prosvete već duži niz godina ima najmanje interesovanja i najmanje vremena za bavljenje visokim obrazovanjem. Ono se godinama pokazalo gotovo kao samoodrživo. Međutim, to je sve više upitno i bez ozbiljnijih ulaganja države, neće više moći da se funkcioniše na taj način. S druge strane, ne možemo da krivimo ni samo državu. Kriva je kompletna akademska zajednica zbog toga što nismo aktivnije, ažurnije, agilnije, ranije ukazali na te probleme. Zašto nismo probali da se izborimo za bolji položaj kao što su neke druge delatnosti to ranije uspele da urade", kaže Sinani.
Kako dodaje, s obzirom da se radi o državnim fakultetima, onda bi trebalo da se priča o državnom interesu.
Začarani krug školarina
Fakulteti novac ne dobijaju samo od države, već i od školarina. Međutim, i tu su u vrzinom kolu – interesovanje za mnoge smerove, naročito bazične naučne, na državnim fakultetima nije veliko, pa ni novca od školarina nema dovoljno.
Ako bi povećali školarine, interesovanje bi bilo još manje, i tako u krug. Pojedini fakulteti još su mentalno u osamdesetim godinama, kada je ekonomska situacija bila drugačija, nije postojalo privatno obrazovanje, a privreda bila planska.
Danas na fakultetima kažu da pokušavaju da se približe studentima uz aktivniji pristup, objašnjavajući im kako mogu da se zaposle kad završe neke od njih.
Milica Pavkov navodi da novosadski PMF ima smerove koji su veoma popularni među studentima, kao što su informatički, ali su nastavni smerovi – prazni.
"To nije problem novosadskog PMF-a, već problem cele države. Ukoliko jedan student fizike prošle godine upiše nastavni smer, ko će u budućnosti da predaje u našim osnovnim i srednjim školama fiziku? Isto važi i za matematiku“, govori ona.
Koliko su državna davanja fakultetima smanjena, jasno je kada se uzme u obzir inflacija, a ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za NIN da bi novac od pre tri ili četiri godine trebalo da bude veći između 20 i 50 odsto, kako bi apsorbovao efekat inflacije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Javna rasprava o nacrtu Zakona o dobrobiti životinja do 10. avgusta
20.07.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja, koja će trajati od 20. jula do 10. avgusta.
MUP: Ugašen TikTok nalog "Faraona", traži se uklanjenje i sa Jutjuba
20.07.2026.•
0
TikTok nalog osobe poznate pod nadimkom "Faraon" ugašen je po zahtevu Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a sporni video-sadržaji su uklonjeni, saopštio je MUP.
BROJ PO BROJ: I tako dan za danom
20.07.2026.•
5
Mi smo priredili još jedan zadatak, sad je sve na vama.
Veliki deo staklenog otpada u Srbiji ostaje na deponijama
20.07.2026.•
0
Najveći deo staklenog otpada u Srbiji odlaže se na deponijama, dok je pitanje staklenog otpada u Evropskoj uniji rešeno reciklažom.
Vulin: Pokret socijalista izlazi na izbore na listi gde EU neće moći ni da nas postavi, ni skloni
20.07.2026.•
4
Predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin kaže da će ta stranka izaći na predstojeće parlamentarne izbore, ali da za sada ne zna na kojoj listi, jer "ne želi da nekome budu teret zbog stava prema Evropskoj uniji".
Napad Vučića na navodnu studentsku listu: "A od koga on prima platu i čitava armija botova?"
20.07.2026.•
8
Proteklih dana u medijima bliskim vlasti pojavio se spisak imena sa studentske liste, a student Nemanja iz organizacije "Student u svakom selu" rekao je da ovo nije prvi put da mediji objavljuju nezvanične liste.
Valić Nedeljković: Javnost da ima više poverenja da ćemo u dobroj veri rešavati probleme
20.07.2026.•
1
Presedavajuća konstitutivne sednice Saveta Regulatora elektronskih medija Dubravka Valić Nedeljković pozvala je javnost da ima više poverenja da će ovo telo pokušati da u dobroj veri raščisti mnogo zaostalih problema.
Višesatna čekanja na granicama
20.07.2026.•
0
Putnički automobili čekaju četiri sata za izlaz iz Srbije na graničnom prelazu Gradina, dok su zadržavanja na Preševu i Strezimirovcima po dva i po, odnosno dva sata, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
I Nemanja Matić podneo krivičnu prijavu protiv Kokeze
20.07.2026.•
1
Bivši kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Nemanja Matić podneo je krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviše Kokeze za ugrožavanje bezbednosti, piše portal KRIK.
Ministarstvo: Nove instrukcije za sprečavanje širenja afričke kuge svinja
20.07.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede donelo je danas nove instrukcije za sprečavanje širenja afričke kuge svinja u lovištima i šumama na teritoriji Srbije, koje moraju da odmah budu primenjene.
Uhapšen i drugi osumnjičeni za bacanje bombi na ugostiteljske objekte
20.07.2026.•
1
Policija je uhapsila M.K. (20) iz Beograda, koji je osumnjičen za bacanje bombi na ugostiteljske objekte.
Planirani red vožnje voza za Budimpeštu: Gde se predviđa granična kontrola?
20.07.2026.•
17
Brza pruga od Beograda do Budimpešte, prema najavama trebalo bi da krene sa radom za mesec ili dva.
U planu novi rudnik bakra i zlata u Boru i Zaječaru, moguće preseljenje stanovništva
20.07.2026.•
17
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije oglasila je rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i Malka Golaja.
Nije izabran predsednik Saveta REM-a, nova sednica do kraja meseca
20.07.2026.•
1
Predsednik Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije izabran na današnjoj konstitutivnoj sednici tog tela, nakon što su dva kandidata - Miloš Garić i Mileva Malešević imali isti broj glasova.
Protekle nedelje kažnjeno skoro 26.000 vozača zbog prekoračenja brzine
20.07.2026.•
0
Saobraćajna policija tokom pojačane kontrole protekle nedelje kontrolisala je više od 65.600 vozila i otkrila gotovo 42.500 prekršaja.
Spoljna politika Srbije sve manje usaglašena sa EU: Moguće političke, ekonomske i privredne posledice
20.07.2026.•
26
Usaglašavanje sa spoljnom politikom Evropske unije ostaje jedan od važnih pokazatelja spremnosti zemlje kandidata za članstvo u Uniji.
Vučić: Država će dati subvencije onima koji se iz inostranstva vrate u Srbiju
20.07.2026.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će biti obzebeđene subvencije za ljude koji se u Srbiju vraćaju iz inostranstva.
Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula postupak protiv Olivere Zekić
20.07.2026.•
2
Biro za društvena istraživanja saopštio je da je Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula postupak radi utvrđivanja da li je bivša predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić povredila Zakon o sprečavanju korupcije.
Uprkos kampanji blaćenja: Državni univerziteti nadmašili SPC po poverenju građana
20.07.2026.•
19
Otkako su studenti pokrenuli blokade fakulteta, a njihove zahteve podržao veliki broj profesora i fakultetskih uprava, vlast se na sve načine trudila da ocrni državne univerzitete.
Komentari 34
NN
Klara
само примећујем
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar