Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?
Na završnom ispitu iz istorije jedno pitanje na koje su odgovarali svršeni osnovci izazvalo je polemiku u javnosti.
.jpg "Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?")
Foto: 021.rs
Pitanje se odnosilo na period Hladnog rata, gde je maturanti trebalo na osnovu jednog opisa da odgovore o kom sukobu je reč. Ono što je čudno u ovom pitanju je njegova postavka, jer maturantima nije postavljena univerzalna definicija Hladnog rata, već im je dat odlomak iz istorijskog izvora.
Pitanje pod brojem 16 glasi:
"Pažljivo pročitajte odlomak iz istorijskog izvora i zaključi o kom sukobu je reč.
'Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja, usmerena ka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na dugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i ugušivanju demokratije'."
Tačan odgovor na ovo pitanje je Hladni rat. Pored ovog odgovora, maturantima su bila ponuđena još tri odgovora: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sukob u Ruandi.
Ono što važi za ustaljenu definiciju Hladnog rata jeste da je u pitanju period napetosti između SSSR i njegovih saveznika na jednoj strani i SAD i njihovih saveznika na drugoj strani, a vođen je pre svega zbog ideoloških razlika i borbe za nadmoć i uticaj u svetu dve sile - SSSR-a i SAD-a. Ako uzmemo u obzir da je tada stvoren Varšavski pakt koji su činile zemlje poput Kine, Severne Koreje, istočnoevropskih zemalja koje su praktično bile okupirane od strane SSSR i kojima su vladale marionetske vlade postavljene od strane SSSR-a, teško je staviti ove zemlje u kategoriju demokratskih, koliko god se danas demokratija široko i slobodno tumačila, piše Danas.
Ni u jednom relevantnom istorijskom izvoru se ne spominje da je Hladni rat vođen zbog kolonijalizma, jer je to tačnije reći za Prvi svetski rat.
Iako je ovo pitanje postavljeno kao originalni istorijski izvor, nigde se ne spominje koji je istorijski izvor u pitanju.
Ipak, istoričar Milan Koljanin za Danas kaže da ovde nema ničega spornog, iako ne poriče da je ovaj izvor nastao kao propagandni sadržaj.
"Ovde se očekuje od učenika da shvate da je reč o istorijskom izvoru koji je nastao u određenom istorijskom periodu, da uoči da je to propagandni sadržaj karakterističan za taj period. Ovaj zadatak je vaẓ̌an za proveru kritičkog miṣ̌ljenja učenika ṣ̌to je vrlo važan standard znanja koji se stiče u nastavi istorije", kaže Koljanin.
Prema njegovom mišljenju, ovde nema mesta da se govori o revizionizmu.
Njegova koleginica, istoričarka Olga Manojlović Pintar ima drugačiji stav kada je reč o ovom pitanju. Ona kaže da je navedeni primer sa prijemnog testa verovatno trebalo da učenice i učenike navede da promisle o sadržaju i da nakon razmišljanja daju odgovor, ali da smo nažalost dobili suptilnu manipulaciju istorijskim činjenicama.
"Nažalost, to pitanje u potpunosti predstavlja primer nečega što mnogi profesori istorije kod nas prezrivo odbacuju kao izmišljotinu postmoderne - a to je da istorijski tekstovi ne samo da odražavaju prošlost, već i da kreiraju stvarnost u kojoj nastaju. Ovo je primer upućivanja suptilne poruke, po kojoj američko i englesko društvo i država predstavljaju par excellence nedemokratske režime, dok su nasuprot njima uspostavljene istinske demokratske zajednice. Kod mladih u Srbiji ovakav tekst samo dalje snaži vrednosnu konfuziju. Radi se o ideološkoj manipulaciji, koje ukoliko nisu bili svesni sastavljači pitanja, bilo bi dobro da se vrate iščitavanju metodoloških i teorijskih tekstova iz Uvoda u istorijske studije", smatra Manojlović Pintar.
Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost - Koraci kaže za Danas da udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama pa je takav slučaj i sa ovim pitanjem iz završnog testa.
"Mi živimo u društvu u kojem se falsifikuje život, pa zašto ne bi i istorija. Udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama. Pored institucionalnog, otklon od antifašističkog nasleđa mora biti i misaoni. Samo tako poraženi mogu pisati istoriju, a totalitarne ideologije biti predstavljene kao emancipatorski pokreti. Možemo i treba da kritikujemo Zapad, naročito njegov imperijalizam, međutim to ne znači imperiju na Istoku sa despotskim odlikama možemo predstavljati kao donosioce i borce za slobodu. Uostalom, socijalistička Jugoslavija, a kasnije i druge države u Evropi usu toku posleratnog elana, obnove i razvoja bile ugrožene politikom SSSR. Dok se jedan deo sveta udruživao i pružao otpor dotadašnjim društveno-političkim nejednakostima, imperijalističke težnje SSSR su rasle", kaže Oljača.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novak Nedić i bivši šef Macutovog kabineta u nedelju bili među okupljenima u Ćacilendu
03.11.2025.•
0
CINS je objavio fotografije na kojima se vidi da su se u "Ćacilendu", nakon sukoba u nedelju, nalazili Novak Nedić, bivši generalni sekretar Vlade Srbije i Miloš Anđić, donedavni šef kabineta premijera Đura Macuta.
Vučić: Jurimo dvojicu snajperista u Beogradu, ne možemo tri dana da ih pronađemo
03.11.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nadležni organi već tri dana pokušavaju da pronađu dvojicu snajperista koji su, prema obaveštajnim podacima, došli u Beograd.
Psihoterapeut: Muzika koju puštaju iz "Ćacilenda" Dijani Hrki je tortura i produkt perverznog uma
03.11.2025.•
2
Danas posle podne ponovo je puštena glasna muzika iz "Ćacilenda" gde je ozvučenje postavljeno ranije tokom dana.
Ministarstvo spoljnih poslova: Sa žaljenjem smo primilu najavu Švedske, nije u duhu partnerstva dve zemlje
03.11.2025.•
2
Povodom najave Švedske da će deo pomoći namenjen državi Srbiji preusmeriti na civilni sektor zbog problema u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova.
VIDEO: Tuča u Ćacilendu, policija intervenisala
03.11.2025.•
15
U "Ćacilendu" je večeras došlo do incidenta, zbog kojeg je intervenisala policija.
Trener Radničkog Mladen Žižović preminuo tokom utakmice u Lučanima
03.11.2025.•
4
Trener Radničkog 1923, Mladen Žižović, preminuo je tokom utakmice u Lučanima.
VIDEO: Situacija večeras mirna između dva skupa kod Skupštine, iz Ćacilenda trešti muzika
03.11.2025.•
0
Građani i studenti i večeras su okupljeni na raskrsnici Takovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra u centru Beograda, u znak podrške Dijani Hrki, koja štrajkuje glađu.
Kamioni na Batrovcima i Šidu čekaju pet sati
03.11.2025.•
0
Putevi Srbije saopštili su da automobili, na graničnim prelazima, prolaze bez zadržavanja dok kamioni čekaju od tri do pet sati da izađu iz Srbije.
Švedska obustavlja podršku delu državnih institucija u Srbiji: "Razvoj u Srbiji ide u pogrešnom pravcu"
03.11.2025.•
11
Švedska je odlučila da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i da sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog, kako navode, pogoršanja stanja vladavine prava, korupcije i slobode medija.
Komitet pravnika: MUP kamp ispred parlamenta opisuje kao legalan, a trebalo je da odbaci prijavu tog skupa
03.11.2025.•
2
Komitet pravnika za ljudska prava poziva MUP da hitno spreči dalju zloupotrebu prava na slobodu okupljanja u Pionirskom parku i na javnoj površini ispred Narodne skupštine, Predsedništva Srbije i Skupštine Beograda.
Vujošević: KSS treba da reaguje zbog hapšenja Štimca
03.11.2025.•
4
Proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević izjavio je da hapšenje bivšeg košarkaškog reprezentativca Vladimira Štimca predstavlja nastavak represije vlasti prema građanima koji se bore za pravdu i normalnu Srbiju.
Dijana Hrka odgovorila Vučeviću: Slagao me je da će krivci biti u zatvoru
03.11.2025.•
4
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine Srbije, kaže da ju je predsednik SNS i bivši premijer Miloš Vučević slagao jer joj je obećao da će odgovorni za smrt njenog sina i još petnaest ljudi biti kažnjeni.
Advokat: Štimcu ponovo određeno policijsko zadržavanje
03.11.2025.•
1
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je bivšem košarkašu Vladimiru Štimcu ponovo određeno 24-časovno policijsko zadržavanje, iako je prethodno sud bio usvojio žalbu odbrane.
Marko Kričak legitimisao novinara Danasa: "Snimao postupanje policije, pa da vidimo"
03.11.2025.•
5
Komandir Jedinice za obezbeđenje (JZO) Marko Kričak legitimisao je novinara Danas Vojina Radovanovića, u Beogradu, u noći kada je došlo do incidenata kod Ćacilenda.
Preminuo dramaturg i teatrolog Radomir Putnik
03.11.2025.•
0
Nekadašnji direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, dramaturg i teatrolog Radomir Putnik preminuo je u 79. godini, objavio je taj teatar.
Vladimir Štimac prebačen iz pritvora u Urgentni centar, očekuje se da će kasnije biti pušten na slobodu
03.11.2025.•
3
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je Vladimir Štimac prebačen iz policijskog pritvora u Urgentni centar zbog primanja redovne terapije.
Šta sadrži paket proširenja EU: Pohvale za Crnu Goru i Albaniju, oštre reči za Srbiju
03.11.2025.•
14
Ovogodišnji paket proširenja sadržaće pohvale za Crnu Goru i Albaniju, reči ohrabrenja za Ukrajinu i Moldaviju i mnogo manje entuzijazma kada je reč o BiH, Severnoj Makedoniji a, posebno, Srbiji.
Struka traži povlačenje predloga leks specijalisa za Generalštab
03.11.2025.•
4
Grupa institucija, profesionalnih asocijacija, organizacija i pojedinaca traži da se iz skupštinske procedura povuče leks specijalis za Generalštab u Beogradu.
VIDEO Ekološki ustanak: Naprednjaci Dijani Hrki puštali pesmu "pošla majka da potraži sina"
03.11.2025.•
33
Odbornici opozicije u Skupštini opštine Palilula najoštrije su osudili "sramno i nečovečno ponašanje zaposlenih u opštini" koji su Dijani Hrki uputili pesmu "pošla majka da potraži sina".
Trampov zet preko leks specijalisa lakše do lokacije Generalštaba: Šta tačno piše u 11 članova zakona
03.11.2025.•
15
Projekat stambeno-poslovnog kompleksa koji kompanija Džareda Kušnera namerava da izgradi na mestu Generalštaba, u predloženom leks specijalisu, proglašen je za projekat od značaja za Republiku Srbiju.
Komentari 21
Владимир
Nemanja
Itekako se tačno može reći šta se dešavalo u bivšim socijalističkim državama, mani nas tih kafansko-šibicarskih fora.
Vlada
A šta je tačno bilo oslobađanje Mađarske ili recimo Čehoslovačke nego okupacija?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar