Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?
Na završnom ispitu iz istorije jedno pitanje na koje su odgovarali svršeni osnovci izazvalo je polemiku u javnosti.
.jpg "Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?")
Foto: 021.rs
Pitanje se odnosilo na period Hladnog rata, gde je maturanti trebalo na osnovu jednog opisa da odgovore o kom sukobu je reč. Ono što je čudno u ovom pitanju je njegova postavka, jer maturantima nije postavljena univerzalna definicija Hladnog rata, već im je dat odlomak iz istorijskog izvora.
Pitanje pod brojem 16 glasi:
"Pažljivo pročitajte odlomak iz istorijskog izvora i zaključi o kom sukobu je reč.
'Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja, usmerena ka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na dugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i ugušivanju demokratije'."
Tačan odgovor na ovo pitanje je Hladni rat. Pored ovog odgovora, maturantima su bila ponuđena još tri odgovora: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sukob u Ruandi.
Ono što važi za ustaljenu definiciju Hladnog rata jeste da je u pitanju period napetosti između SSSR i njegovih saveznika na jednoj strani i SAD i njihovih saveznika na drugoj strani, a vođen je pre svega zbog ideoloških razlika i borbe za nadmoć i uticaj u svetu dve sile - SSSR-a i SAD-a. Ako uzmemo u obzir da je tada stvoren Varšavski pakt koji su činile zemlje poput Kine, Severne Koreje, istočnoevropskih zemalja koje su praktično bile okupirane od strane SSSR i kojima su vladale marionetske vlade postavljene od strane SSSR-a, teško je staviti ove zemlje u kategoriju demokratskih, koliko god se danas demokratija široko i slobodno tumačila, piše Danas.
Ni u jednom relevantnom istorijskom izvoru se ne spominje da je Hladni rat vođen zbog kolonijalizma, jer je to tačnije reći za Prvi svetski rat.
Iako je ovo pitanje postavljeno kao originalni istorijski izvor, nigde se ne spominje koji je istorijski izvor u pitanju.
Ipak, istoričar Milan Koljanin za Danas kaže da ovde nema ničega spornog, iako ne poriče da je ovaj izvor nastao kao propagandni sadržaj.
"Ovde se očekuje od učenika da shvate da je reč o istorijskom izvoru koji je nastao u određenom istorijskom periodu, da uoči da je to propagandni sadržaj karakterističan za taj period. Ovaj zadatak je vaẓ̌an za proveru kritičkog miṣ̌ljenja učenika ṣ̌to je vrlo važan standard znanja koji se stiče u nastavi istorije", kaže Koljanin.
Prema njegovom mišljenju, ovde nema mesta da se govori o revizionizmu.
Njegova koleginica, istoričarka Olga Manojlović Pintar ima drugačiji stav kada je reč o ovom pitanju. Ona kaže da je navedeni primer sa prijemnog testa verovatno trebalo da učenice i učenike navede da promisle o sadržaju i da nakon razmišljanja daju odgovor, ali da smo nažalost dobili suptilnu manipulaciju istorijskim činjenicama.
"Nažalost, to pitanje u potpunosti predstavlja primer nečega što mnogi profesori istorije kod nas prezrivo odbacuju kao izmišljotinu postmoderne - a to je da istorijski tekstovi ne samo da odražavaju prošlost, već i da kreiraju stvarnost u kojoj nastaju. Ovo je primer upućivanja suptilne poruke, po kojoj američko i englesko društvo i država predstavljaju par excellence nedemokratske režime, dok su nasuprot njima uspostavljene istinske demokratske zajednice. Kod mladih u Srbiji ovakav tekst samo dalje snaži vrednosnu konfuziju. Radi se o ideološkoj manipulaciji, koje ukoliko nisu bili svesni sastavljači pitanja, bilo bi dobro da se vrate iščitavanju metodoloških i teorijskih tekstova iz Uvoda u istorijske studije", smatra Manojlović Pintar.
Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost - Koraci kaže za Danas da udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama pa je takav slučaj i sa ovim pitanjem iz završnog testa.
"Mi živimo u društvu u kojem se falsifikuje život, pa zašto ne bi i istorija. Udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama. Pored institucionalnog, otklon od antifašističkog nasleđa mora biti i misaoni. Samo tako poraženi mogu pisati istoriju, a totalitarne ideologije biti predstavljene kao emancipatorski pokreti. Možemo i treba da kritikujemo Zapad, naročito njegov imperijalizam, međutim to ne znači imperiju na Istoku sa despotskim odlikama možemo predstavljati kao donosioce i borce za slobodu. Uostalom, socijalistička Jugoslavija, a kasnije i druge države u Evropi usu toku posleratnog elana, obnove i razvoja bile ugrožene politikom SSSR. Dok se jedan deo sveta udruživao i pružao otpor dotadašnjim društveno-političkim nejednakostima, imperijalističke težnje SSSR su rasle", kaže Oljača.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
V. d. dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu podneo ostavku
29.04.2026.•
0
V.d. dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu Vladimir Trajković podneo je ostavku na tu funkciju.
Ko je Jovica Stanišić: Ratkovo, DB i kontakti sa CIA
29.04.2026.•
5
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti Jovica Stanišić uputio je zahtev da bude pušten na slobodu pošto je izdržao dve trećine zatvorske kazne.
MUP: Porast broja slučajeva vožnje u suprotnoj traci
29.04.2026.•
1
Ministarstvo unutrašnjih poslova ukazuje na porast broja slučajeva nepropisne vožnje kolovoznom trakom namenjenom za kretanje vozila iz suprotnog smera, što predstavlja jedan od najtežih saobraćajnih prekršaja.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - i poklon
29.04.2026.•
19
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Filozofski fakultet u Nišu pokrenuo sudski spor zbog oduzimanja tri departmana
29.04.2026.•
0
Dekan Filozofskog fakulteta u Nišu Vladimir Jovanović kazao je danas da ta ustanova pokreće spor u Upravnom sudu protiv izdavanja radne dozvole Fakultetu srpskih studija i izmene radne dozvole Filozofskog fakulteta.
Pastor: Samostalno na vanredne izbore, posle ćemo u koaliciju sa SNS
29.04.2026.•
25
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor kazao je da će na vanrednim parlamentarnim izborima, ukoliko budu raspisani, izaći samostalno, a da će posle formirati koaliciju sa SNS-om.
Vučić najavio puštanje desetina hiljada tone nafte iz rezervi
29.04.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će nove desetine hiljada tona nafte biti puštene iz rezervi.
Problem zbog Radne grupe za "Mrdićeve zakona": Sindikat se obraća Venecijanskoj komisiji
29.04.2026.•
1
Sindikat sudske vlasti tvrdi da su u Radnu grupu za pripremu izmena takozvanih "Mrdićevih zakona" uključeni predstavnici odabranih državnih organa i udruženja, ali je izostavljen deo stručne javnosti i civilnog sektora.
Vučić ispratio švajcarskog predsednika: Trgovinska razmena prešla milijardu evra
29.04.2026.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je poseta švajcarskog predsednika Gija Parmelina dala snažan impuls daljem jačanju odnosa dve zemlje.
MUP o odlascima iz SAJ-a: Nema masovnog napuštanja jedinice
29.04.2026.•
16
Ministarstvo unutrašnjih poslova demantuje da je došlo do masovnih odlazaka iz Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), kako je objavljeno u medijima prethodnih dana.
Novi poslanički klub u Skupštini Srbije, prethodni se raspao zbog razgovora sa Vučićem
29.04.2026.•
4
U Skupštini Srbije oformljen je nova poslanička grupa Radnička partija - Ruska stranka - Ujedinjena seljačka stranka.
Jovica Stanišić traži da bude pušten iz zatvora: Žali zbog zločina pripadnika srpskog naroda
29.04.2026.•
13
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić zatražio je od suda u Hagu da ga prevremeno oslobodi izdržavanja kazne od 15 godina zatvora na koju je osuđen zbog ratnih zločina u Hrvatskoj i BiH.
Detalji sporazuma Srbije i Izraela o tajnim podacima u sektoru odbrane
29.04.2026.•
11
Vlade Srbije i Izraela, odnosno njihova nadležna ministarstva odbrane, potpisali su "Opšti bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane".
Brnabić: Očekujem nasilje ako rezultati izbora budu egal
29.04.2026.•
51
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić ocenila je da će predstavnici studentskog pokreta nasiljem pokušati da preuzmu vlast, ukoliko po broju glasova budu blizu rezultata koji ostvari SNS.
Policija uhapsila 11 osoba, oštetili budžet za 620 miliona dinara
29.04.2026.•
2
Policija je uhapsila 11 osoba pod sumnjom da su oštetili budžet Srbije za preko 621 milion dinara.
Reakcije na to što će pasoš umesto bordo biti "burgundi crven" i druge promene: "Besmisleno, a i koštaće"
29.04.2026.•
17
Srpski pasoš doživeće istorijsku promenu - umesto standardne bordo boje sada će biti burgundi crven, što je izazvalo lavinu duhovitih i sarkastičnih komentara u javnosti jer su te boje praktično iste.
"Srbijašume": Pažljivo sa paljenjem vatri u prirodi za Prvi maj
29.04.2026.•
3
"Srbijašume" apelovale su danas na građane koji planiraju da provedu prvomajske praznike u prirodi da pale vatru isključivo na mestima koja su za to predviđena.
Statistika pokazuje: Polovina stranaca u Srbiju došla iz Rusije
29.04.2026.•
3
U Srbiju je, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), došlo znatno više stranaca nego što je iz nje otišlo.
Evroposlanici osudili dolazak evropskog komesara u Srbiju: "Vučić će to iskoristiti za samopromociju"
29.04.2026.•
14
Poslanici Evropskog parlamenta osudili su dolazak evropskog komesara za unutrašnje poslove i migracije Magnusa Brunera u Srbiju, upozoravajući da je tajming loš i da bi mogao da bude propagandna pobeda vlade u Beogradu.
Brnabić: Tokom maja skupštinska rasprava o izmenama četiri izborna zakona
29.04.2026.•
2
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kazala je da će izmene i dopune četiri zakona, koji se zasnivaju na preporukama ODIHR, biti na dnevnom redu parlamenta tokom maja.
Vožnja u kontrasmeru: Stručnjaci o tome kako dolazi do toga i kako to sprečiti
29.04.2026.•
30
Nesreća koja se desila u ponedeljak na auto-putu Šabac-Ruma gde je vozač, vozeći u kontrasmeru brzinom od 130 km/h, uzrokovao smrt četiri osobe pokrenula je pitanje kako je uopšte moglo da dođe to toga.
Komentari 21
Владимир
Nemanja
Itekako se tačno može reći šta se dešavalo u bivšim socijalističkim državama, mani nas tih kafansko-šibicarskih fora.
Vlada
A šta je tačno bilo oslobađanje Mađarske ili recimo Čehoslovačke nego okupacija?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar