Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?
Na završnom ispitu iz istorije jedno pitanje na koje su odgovarali svršeni osnovci izazvalo je polemiku u javnosti.
.jpg "Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?")
Foto: 021.rs
Pitanje se odnosilo na period Hladnog rata, gde je maturanti trebalo na osnovu jednog opisa da odgovore o kom sukobu je reč. Ono što je čudno u ovom pitanju je njegova postavka, jer maturantima nije postavljena univerzalna definicija Hladnog rata, već im je dat odlomak iz istorijskog izvora.
Pitanje pod brojem 16 glasi:
"Pažljivo pročitajte odlomak iz istorijskog izvora i zaključi o kom sukobu je reč.
'Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja, usmerena ka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na dugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i ugušivanju demokratije'."
Tačan odgovor na ovo pitanje je Hladni rat. Pored ovog odgovora, maturantima su bila ponuđena još tri odgovora: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sukob u Ruandi.
Ono što važi za ustaljenu definiciju Hladnog rata jeste da je u pitanju period napetosti između SSSR i njegovih saveznika na jednoj strani i SAD i njihovih saveznika na drugoj strani, a vođen je pre svega zbog ideoloških razlika i borbe za nadmoć i uticaj u svetu dve sile - SSSR-a i SAD-a. Ako uzmemo u obzir da je tada stvoren Varšavski pakt koji su činile zemlje poput Kine, Severne Koreje, istočnoevropskih zemalja koje su praktično bile okupirane od strane SSSR i kojima su vladale marionetske vlade postavljene od strane SSSR-a, teško je staviti ove zemlje u kategoriju demokratskih, koliko god se danas demokratija široko i slobodno tumačila, piše Danas.
Ni u jednom relevantnom istorijskom izvoru se ne spominje da je Hladni rat vođen zbog kolonijalizma, jer je to tačnije reći za Prvi svetski rat.
Iako je ovo pitanje postavljeno kao originalni istorijski izvor, nigde se ne spominje koji je istorijski izvor u pitanju.
Ipak, istoričar Milan Koljanin za Danas kaže da ovde nema ničega spornog, iako ne poriče da je ovaj izvor nastao kao propagandni sadržaj.
"Ovde se očekuje od učenika da shvate da je reč o istorijskom izvoru koji je nastao u određenom istorijskom periodu, da uoči da je to propagandni sadržaj karakterističan za taj period. Ovaj zadatak je vaẓ̌an za proveru kritičkog miṣ̌ljenja učenika ṣ̌to je vrlo važan standard znanja koji se stiče u nastavi istorije", kaže Koljanin.
Prema njegovom mišljenju, ovde nema mesta da se govori o revizionizmu.
Njegova koleginica, istoričarka Olga Manojlović Pintar ima drugačiji stav kada je reč o ovom pitanju. Ona kaže da je navedeni primer sa prijemnog testa verovatno trebalo da učenice i učenike navede da promisle o sadržaju i da nakon razmišljanja daju odgovor, ali da smo nažalost dobili suptilnu manipulaciju istorijskim činjenicama.
"Nažalost, to pitanje u potpunosti predstavlja primer nečega što mnogi profesori istorije kod nas prezrivo odbacuju kao izmišljotinu postmoderne - a to je da istorijski tekstovi ne samo da odražavaju prošlost, već i da kreiraju stvarnost u kojoj nastaju. Ovo je primer upućivanja suptilne poruke, po kojoj američko i englesko društvo i država predstavljaju par excellence nedemokratske režime, dok su nasuprot njima uspostavljene istinske demokratske zajednice. Kod mladih u Srbiji ovakav tekst samo dalje snaži vrednosnu konfuziju. Radi se o ideološkoj manipulaciji, koje ukoliko nisu bili svesni sastavljači pitanja, bilo bi dobro da se vrate iščitavanju metodoloških i teorijskih tekstova iz Uvoda u istorijske studije", smatra Manojlović Pintar.
Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost - Koraci kaže za Danas da udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama pa je takav slučaj i sa ovim pitanjem iz završnog testa.
"Mi živimo u društvu u kojem se falsifikuje život, pa zašto ne bi i istorija. Udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama. Pored institucionalnog, otklon od antifašističkog nasleđa mora biti i misaoni. Samo tako poraženi mogu pisati istoriju, a totalitarne ideologije biti predstavljene kao emancipatorski pokreti. Možemo i treba da kritikujemo Zapad, naročito njegov imperijalizam, međutim to ne znači imperiju na Istoku sa despotskim odlikama možemo predstavljati kao donosioce i borce za slobodu. Uostalom, socijalistička Jugoslavija, a kasnije i druge države u Evropi usu toku posleratnog elana, obnove i razvoja bile ugrožene politikom SSSR. Dok se jedan deo sveta udruživao i pružao otpor dotadašnjim društveno-političkim nejednakostima, imperijalističke težnje SSSR su rasle", kaže Oljača.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Aleksić o udruživanju: Mašinerija vlasti nema šanse pred zajedničkim frontom
02.01.2026.•
0
Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić kaže da "pred zajedničkom frontom, mašinerija aktuelne vlasti ne bi imala šanse".
Cvejić: Vučić pretrpeo niz jakih udarac, okrenuo se ka zemljama Afrike i Azije
02.01.2026.•
0
Potpredsednik stranke Srbija centra (SRCE) Slobodan Cvejić kaže da je Aleksandar Vučić tokom 2025. pretrpeo niz jakih udaraca i gubitaka.
Radnik gradske čistoće stradao u sudaru dva kamiona u Loznici
02.01.2026.•
0
Radnik gradske čistoće je nastradao, dok su još dve osobe povređene, u sudaru dva kamiona u Loznici, na magistralnom putu ka Valjevu.
Dačić: MUP sačuvao javni red i mir, bilo 29.000 neprijavljenih skupova
02.01.2026.•
4
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je MUP u 2025. godini, uprkos brojnim izazovima i složenim okolnostima, uspeo da očuva stabilan javni red i mir i omogući da država funkcioniše.
ANKETA: Očekujete li stabilniju godinu u Srbiji?
02.01.2026.•
8
Godina za nama bila je izuzetno turbulentna.
Ambasada Srbije u Švajcarskoj objavila brojeve telefona za informacije nakon požara u klubu
02.01.2026.•
0
Ambasada Srbije u Švajcarskoj obavestila je građane da je, zbog požara u skijaškom centru Kran-Montana, otvorena komunikacija sa nadležnim organima radi pribavljanja informacija.
Preminuo bivši predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci
01.01.2026.•
2
U Prištini je danas u 81 godini preminuo akademik Nedžat Daci koji je bio predsednik kosovskog parlamenta od 2001. do 2006. godine, a nalazio se i na čelu Akademije nauka i umetnosti Kosova.
U Nišu obeleženo 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu
01.01.2026.•
1
Studenti i građani Niša obeležili su danas 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu protestom "14 meseci, 16 žrtava, nula odgovornih".
DNEVNI KVIZ: Bez popuštanja u novoj godini
01.01.2026.•
16
Nova godina je tu, a kakva bi bila da uz rusku salatu, kolače i sokove, ne možete da se razonodite uz 021.rs dnevni kviz.
MUP uskoro pokreće platformu "Sajber straža" za prijavu internet prevara
01.01.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije za nekoliko dana pušta u rad platformu "Sajber straža", na kojoj će građani moći da prijave internet prevare.
Macut: Produženje licence za NIS potvrda uspešne diplomatske politike Srbije
01.01.2026.•
14
Premijer Srbije Đuro Macut je danas ocenio kao važnu i ohrabrujuću vest to što su SAD produžile licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) do 23. januara, saopštio je njegov kabinet.
Vučić: Saobraćaj ispred Skupštine Srbije biće prohodan najkasnije od ponedeljka
01.01.2026.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će ispred Doma Narodne skupštine Srbije, gde se trenutno nalazi novogodišnje seoce u ponedeljak najkasnije sve biti prohodno za saobraćaj.
Aerodrom i kompleks Zlatni grad na Zlatiboru: Izgradnja počinje u drugoj polovini godine
01.01.2026.•
16
Izgradnja aerodroma i kompleksa Zlatni grad na Zlatiboru trebalo bi da počne u drugoj polovini 2026. godine, rekao je za portal eKapija predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.
Jokić: Kulturna dobra za vlast su roba, leks specijalis mora biti ništavan
01.01.2026.•
5
Za aktuelnu vlast kulturna dobra svedena na robu, pa se i prostor u centru Beograda tretira isključivo kroz tu prizmu, uprkos činjenici da svedoči o modernoj istoriji države.
Celo odeljenje učenika Pete gimnazije dobilo smanjene ocene iz vladanja
01.01.2026.•
10
Celo odeljenje II/11 iz Pete beogradske gimnazije dobilo je smanjene ocene iz vladanja, a roditelji ovakav potez tumače kao nastavak represije prema đacima.
Dva dečaka povređena od petardi primljena na Kliniku za očne bolesti u Beogradu
01.01.2026.•
3
Dva dečaka od 13 godina primljena na Kliniku za očne bolesti nakon povreda od petardi u toku novogodišnje noći. Ukupno 160 povređenih, od čega 20 od pirotehničkih sredstava.
Redovni lokalni izbori u 2026. biće održani u 10 gradova i opština
01.01.2026.•
2
Redovni lokalni izbori u Srbiji u 2026. godini biće održani u 10 mesta, a prema najavama predstavnika vlasti, tokom godine bi mogli da budu održani i vanredni parlamentarni i vanredni predsednički izbori.
Kilometarske šetnje, protesti i zahtevi za izborima: Retrospektiva studentskog pokreta
01.01.2026.•
8
Kilometarske šetnje, vožnja biciklima do Strazbura, najmasovniji protesti u novijoj istoriji Srbije, zahtevi i na kraju političko angažovanje obeležili su 2025. godinu zahvaljujući studentskom pokretu.
Minimalac od danas 64.554 dinara
01.01.2026.•
2
Minimalna zarada u Srbiji od danas iznosi 371 dinar po radnom satu bez poreza i doprinosa.
Pomeren starosni uslov za penzionisanje žena
01.01.2026.•
6
Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene se od danas menjaju, pa će žene u penziju moći da idu sa navršene 64 godine, uz najmanje 15 godina staža osiguranja.
Komentari 21
Владимир
Nemanja
Itekako se tačno može reći šta se dešavalo u bivšim socijalističkim državama, mani nas tih kafansko-šibicarskih fora.
Vlada
A šta je tačno bilo oslobađanje Mađarske ili recimo Čehoslovačke nego okupacija?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar