Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru imala negativne efekte: Prosečan radnik ima preko 50 godina

Tranzicija podrazumeva i tranziciju opšte svest, dakle, državna firma je poželjna u komunizmu, jer je praktično jedina koja postoji. U kapitalizmu, naprotiv, poželjno je raditi u privatnoj, ali kvalitetnoj, firmi. To ne znači "bogata i uspešna firma" nego firma koja apsolutno poštuje zakon o radu i zakon o ponašanju u javnom prostoru. Međuljudski odnosi moraju biti kulturni i prosvećeni, bez ucena, pretnji, uvreda ili daleko bilo nasilja. Svako zdrave psihe želi da radi u takvoj firmi i nema tu tajne kako stvoriti takvu firmu. Vrlo jednostavno, potrebna je samo volja vlasnika. Međutim, neki vlasnici često potiču iz sloja društvenog taloga i nisu u stanju da prevaziđu svoj karakter. Takođe, pristojnom vaspitanom i prosvećenom vlasniku nije lako da među drugačijim vlasnicima uspostavi jednu firmu zdravu po svakom ključnom pitanju. Do svih ljudi dopiru i mnoge izopačene teorije o poželjnim načinima poslovanja, pa i to utiče na neke poslodavce. Međutim, danas kada iz Srbije godišnje odlazi oko 80 000 radnika, a od toga 40 000 mlađih od 29 godina, odjednom svi svedočimo da mogu da rade čak i penzioneri, a kamo li radnici stariji od 50 godina života. Takođe, odjednom je moguće i da im se plaćaju doprinosi, ali i da im se pruži sve što podrazumeva dostojanstven rad u 21 veku. Odjednom može dva slobodna dana nedeljno, može pauza obavezno svakog dana, može bolovanje bez posledica, može trudnoća, može da se radi tačno 8 časova, može sve što je zapravo davno definisano kao normalno.

Kakva zanrana,sns i sps kadrovi sa ubrzanim fakultetima su non stop primani i dalje oni koji nisu clanovi ne rade,zaposljavanje nije stalo nego je ubrzano i preterano.

Neke državne službe su i dalje potrebne: zdravstvo, prosveta, nauka, kultura (muzeji, pozorišta, galerije...). U privatnim firmama sigurno ima dobrih poslova i plata, ali ima i onih koji ne plaćaju doprinose, ili uplaćuju minimalne, a plata je mnogo veća.
A u vezi članka, imam više od 60 godina i rado bih u penziju jer više nisam sposobna da radim. Psihički i fizički sam istrošena, plus bolesti. Treba zaposliti mlade dok i oni ne dođu u takvu fazu.