Zbog čega se vlast i opozicija prepucavaju oko toga ko je doveo Rio Tinto?
Priča o eksploataciji litijuma poslednjih dana se prelila jednim delom i na "prepucavanje" predstavnika vlasti i opozicije o tome ko je uopšte dao dozvolu kompaniji Rio Tinto da počne iskopavanje.
Tako je jedna u ovom tenutku ne tako bitna stvar - ko je zapravo doveo Rio Tinto - u Srbiji ispunila prostor u kome bi trebalo da se bavi mnogo važnijim pitanjima, prenosi NIN.
U nedostatku prave, istinske debate i spletu međusobnih optužbi ostaju prikrivene ključne dileme, koje se tiču zakonskog okvira samog projekta, njegovih ekonomskih benefita, ali i posledica po životnu sredinu, kako Loznice i okoline, tako i cele Srbije.
Pitanje eksploatisanja litijuma u Srbiji vraćeno je u epicentar pažnje nedavnom odlukom Ustavnog suda da proglasi neustavnom Uredbu Vlade Srbije kojom je projekat otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar obustavljen.
I dok vladajuće strukture u Srbiji na jednom koloseku vuku poteze u smeru ostvarivanja projekta "Jadar", sve horski ističući da je zdravlje prioritet, na drugom optužuju sadašnju opoziciju da je Srbija za vreme demokratskih vlasti dala dozvolu Rio Tintu za istraživanje rudnog zemljišta u Loznici. Sa druge strane, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas tvrdi da je on i tada bio u opoziciji, jer je na vlasti bila Demokratska stranka Srbije, te se oni nisu za tako nešto ni pitali.
Đilas je takođe upitao zašto, ako je litijum neverovatno dobra stvar za Srbiju, sadašnji režim napada prethodne vlasti za koje tvrdi da su dovele Rio Tinto. Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić mu je na to odgovorila da niti hvali, niti kudi bivše vlade kada je reč o projektu rudnika litijuma, već samo ukazuje na, kako kaže, "brutalno političko licemerje sadašnje opozicije".
Populistički "ključ u ruke"
Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić kaže za NIN da je sukob vlasti i opozicije oko toga ko je kriv jedna "duboko politizovana tema" i da ima nameru da skrene pažnju sa tehničkih detalja oko rudarenja litijuma.
"Vladajućim partijama politizacija odgovara jer time biračima daju populistički "ključ u ruke" da je sve to deo pragreha bivšeg režima. Opozicija, opet, ne uspeva da uhvati SNS u sopstvenu zamku, jer, ako se zaista bore protiv svega lošeg iz prošlosti, kako to da nisu ukinuli projekat i oduzeli dozvole? Naravno, to bi zahtevalo da opozicija prizna da je bilo grešaka u periodu 2001-2012. Ali možda je iskrenost upravo ono što nedostaje onim biračima koji apstiniraju. Jer, oni koji glasaju, prilično jasno zauzimaju strane, i dalje polarizovanje samo učvršćuje glasačke navike", objašnjava Vranić.
On dodaje da nedostatak debate oko Rio Tinta i rudarenja jadarita najviše pogoduje SNS-u. Međutim, Vranić ne veruje da bi otvorena debata zaustavila projekat, već su naprednjaci više nesigurni u kom pravcu bi on trebalo da ide.
"Mi vidimo miks signale, te ide se na klasično rudarenje sirovina, te može, ali samo ako se prave baterije, te EU je "zla", te EU je garant ekološke bezbednosti, nema povezivanja rudarenja litijuma sa proizvodnom električnih automobila u Kragujevcu, itd. Dosadašnja praksa (Beograd na vodi, Ekspo) pokazuje da kada je SNS siguran oko mega projekata, donosi leks specialis. Za sada, sve se zadržava na uredbama i prepušta lokalnoj samoupravi (koja je skoro pa pod linčom), odnoso derogira se odlučivanje nižim aktima. Tako da, jeste paravan, ali ni oni koji su ga okačili nisu sigurni šta su sakrili", objašnjava Vranić.
"Komunikacijski zapuštena" tema
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar kaže za NIN da je sve u vezi sa Rio Tintom bitno, pa i sama komunikacija političara.
Prema njegovim rečima, pitanje projekta Jadar je "suštinski" političko i strateško pitanje. Strateško zato što se ne tiče isključivo Srbije, već i Evropska unija pridaje veći značaj toj temi, a političko zato što se bavi jednom strateškom oblašću – rudarstvom.
"Sve izjave u medijima i svaka komunikacija je važna zato što svaku politiku mora da proprati i način kako se ta politika predstavlja javnosti. Ta prepucavanja zapravo su komunikacija i vlasti i opozicije sa svojim biračima u kojoj jedna strana pokušava da ukaže da njena odgovornost nije dominantna ili nije jedina po pitanju litijuma, to radi vladajuća stranka. Sa druge strane opozicija želi da se politički opere od takve odgovornosti zato što se u poslednjih nekoliko godina manje-više plebiscitarno čitava opozicija odlučila da bude protiv tog projekta i ne žele da budu na bilo koji način povezani sa tim projektom. Komunicirati jednu ovakvu temu je veoma teško. Tema je velika, složena i tiče svih ljudi. Ne možemo da kažemo 'u redu to se tiče samo Zapadne Srbije'. To je tema koja će definitivno da dotakne sve, i pozitivne i negativne strane iz tog projekta, koji god scenario da bude", objašnjava Klačar.
Reč je, dodaje, o temi koja je "komunikacijski zapuštena", pa je sada prilika da se, makar i na ovaj način, ideja kopanja litijuma, sa svim prednostima i manama, ljudima približi. Kako on procenjuje, ovakvim prepucavanjem između vlasti i opozicije funkcioneri SNS-a pokušavaju da se obrate opozicionim biračima da im poruči 'zašto zamerate samo nama kada ljudi za koje vi glasate nisu imali ništa problematično sa tim projektom, dok su bili na vlasti'. Međutim, druga je taktika u obraćanju svojim biračima.
"U medijima koji su bliski vladi, vladajuća stranka pozitivno komunicira efekte kopanja litijuma, čak i retko koriste termin Rio Tinto, već više kažu litijum, više govore o pozitivnim efektima, nego o samoj kompaniji, koja je izašla na loš glas. U danima ispred nas ta komunikacija će se širiti. Vodiće se računa šta se govori u mejnstrim medijima, šta se govori u nekim možda manjim medijima, koje će teme biti u debatama, koje će teme biti u parlamentu. Zato što je to zaista jedna ogromna tema u kojoj se mora segmentirati grupa kojoj se obraćate. Opozicija na drugoj strani će uvek na tu kampanju odgovarati jakim odbrambenim stavom i kritikovaće i projekat i tu odluku, zato što je opozicija stavila sve karte protiv tog projekta, još od prvog dana. To im u suštini smanjuje manevarski prostor u komunikaciji", kaže Klačar.
Suštinski (ne)važno
Aleksandar Ivković, urednik portala European Western Balkans kaže za NIN da suštinski nije važno ko je doveo Rio Tinto, jer nije u pitanju ireverzibilan proces.
Naime, to što je bivša vlast dovela Rio Tinto i dozvolila im istraživanje 2004. godine, ne znači da sadašnja vlast mora po automatizmu da izda dozvolu za eksploataciju litijuma. On dodaje da postoji zakonska procedura kako se ta dozvola izdaje i ona zavisi, između ostalog, od kvaliteta zahteva koji se podnosi. Za ocenu toga da li je zahtev za eksploataciju litijuma valjan odgovorna je sadašnja vlast, dodaje.
"Međutim, ne iznenađuje to što sadašnja vlast sada pokušava da prebaci odgovornost na bivšu. Srpska napredna stranka u poslednjih 12 godina za mnogobrojne stvari - ekonomiju, Kosovo, izborne uslove i druge - prebacuje odgovornost na bivšu vlast, iako je period kada je ona vladala sada već vrlo daleko. Ali, očigledno i dalje u percepciji pristalica SNS-a postoji snažna linija podele na sadašnju i bivšu vlast koja se uspešno koristi - a mislim da je ova komunikacija oko toga ko je doveo Rio Tinto prvenstveno i namenjena pristalicama vlasti koji se kolebaju oko podrške projektu. Cilj je da se njihovo eventualno protivljenje amortizuje", objašnjava Ivković.
Projekat Jadar
Ustavni sud je u odluci kojom je oglasio neustavnim uredbu Vlade o stopiranju projekata Jadar, dao i kratku hronologiju ovog projekta, koji je formalno pokrenut 2001. godine osnivanjem privrednog društva Rio Sava Eksplorejšn d.o.o. Beograd.
Ministarstvo rudarstva je 2004. godine prvi put donelo rešenje kojem se Rio Savi dozvoljava izvođenje primarnih geoloških istraživanja minerala Jadarita. Ovo odoborenje, ustanovio je Ustavni sud, produžavano je 2005, 2007, 2008, 2009, 2011, 2013, 2016. i 2018. godine. Istraživanja su završena početkom 2020. godine.
Pročitaj još
Dok su primarna istraživanja još uvek bila u toku, Vlada Srbije je 2017. godine donela Odluku o izradi prostornog plana za projekat Jadar, što je bio prvi korak koji je rezultovao donošenjem Uredbe Vlade o prostornom planu iz 2020. godine.
U januaru 2022. godine, pod pritiskom ekoloških protesta i blizine predsedničkih i parlamenarnih izbora, Vlada je ukinula svoju uredbu. Najzad, prošle nedelje je Ustavni sud oglasio neustavnim tu uredbu iz januara 2022. godine, a Vlada je nekoliko dana kasnije ponovo pravno "oživela" sopstvenu uredbu iz 2020. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Jovo Bakić na skupu u Nišu: Svaki zulumćar odgovaraće po zakonu
10.10.2026.•
0
U Nišu je održan predizborni skup "Studentske liste - studenti pobeđuju" pod nazivom "Raskršće".
Ministarstvo: Znatno manje požara na poljoprivrednim površinama
10.10.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je, posle zajedničke akcije sa MUP-om, broj požara na poljoprivrednim površinama smanjen sa oko 500 dnevno na 16, odnosno za gotovo 97 odsto.
Kamioni čekaju samo na Batrovcima
10.10.2026.•
0
Kamioni čekaju sat vremena na izlaz iz zemlje na prelazu Batrovci, ukazuju podaci granične policije.
Misija OEBS-a o izborima: Neke preporuke, uključujući i one prioritetne, i dalje nisu ispunjene
10.10.2026.•
0
Vanredni parlamentarni izbori zakazani za 25. oktobar u Srbiji održavaju se u kontekstu višegodišnje političke krize i sve dublje polarizacije u srpskom društvu, saopštio je ODIHR.
Od ponedeljka moguće lično podnošenje deset vrsta zahteva u katastru
10.10.2026.•
4
Građani će od ponedeljka, 12. oktobra, na šalterima katastra moći lično, bez zakazivanja, da podnose 10 vrsta zahteva, saopštio je Republički geodetski zavod.
Uhapšena dvojica, planirali da zapale ugostiteljski objekat na Novom Beogradu
10.10.2026.•
0
Policija je uhapsila dvojicu koji se terete da su planirali da zapale ugostiteljski objekat na Novom Beogradu, a u odvojenoj akciji i dvojicu maloletnika osumnjičenih da su 5. oktobra podmetnuli požar u istoj opštini.
Svetozar Marović od danas slobodan: Kazna zastarela, Srbija ignorisala zahteve za izručenje
10.10.2026.•
4
Bivši predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović (71) od danas je slobodan jer je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja zatvorske kazne na koju je bio osuđen zbog organizovanog kriminala.
BIRODI: REM ne parališu prijave građana, izjava Smederevca skreće pažnju sa suštine problema
10.10.2026.•
1
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ukazuje da se odgovornost za probleme u radu REM-a ne može prebacivati na građane i organizacije koje prijavljuju moguće povrede zakona.
Smederevac: REM zatrpan prijavama najviše protiv Informera, preti paraliza institucije
10.10.2026.•
12
Predsednik Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Stevica Smederevac izjavio je da je REM tokom izborne kampanje zatrpan prijavama, pre svega protiv televizije Informer.
Od 1. novembra četiri nove linije gradskog prevoza do Ekspo kompleksa
10.10.2026.•
4
Kompanija Ekspo saopštila je danas da će od 1. novembra četiri linije gradskog prevoza direktno povezivati više beogradskih opština sa kompleksom Ekspo 2027.
Srbija nije ni uputila poziv: Evropski parlament čeka do ponedeljka na mogućnost slanja posmatrača
10.10.2026.•
13
Evropski parlament je spreman da najkasnije do ponedeljka, 12. oktobra, čeka poziv Beograda da pošalje misiju za posmatranje predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji.
.jpg "RIK proglasio još dve izborne liste za izbore za članove saveta nacionalnih manjina")
RIK proglasio još dve izborne liste za izbore za članove saveta nacionalnih manjina
10.10.2026.•
1
Republička izborna komisja proglasila je izbornu listu "Egipćani Srbije - Bajram Kruezi" i izbornu listu "Na Talasu Promena" za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koji će se birati 8. novembra.
Dačić o odlascima iz SPS-a: "Neuništivi smo kao grm koji gori a ne sagori"
10.10.2026.•
30
Predsednik Socijalističe partije Srbije (SPS) Ivica Dačić izjavio je danas da ta stranka "ide dalje" bez obzira na odlazak njenog nekadašnjeg potpredsednika Branka Ružića i joj nekih članova.
Otkud Milan Radoičić na skupu SNS-a u Kragujevcu: Snimljen pored Vučićevog sina
10.10.2026.•
36
Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, koji je preuzeo odgovornost za organizovanje grupe učesnika oružanog sukoba u Banjskoj, pojavio se na predizbornom skupu Srpske napredne stranke u Kragujevcu.
Ružić: U novembru počinjemo registraciju nove stranke, izbori mogu biti početak kraja Vučića
10.10.2026.•
12
Nekadašnji potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić, koji je iz nje isključen, izjavio je danas da će proces registracije stranke koju osniva, krenuti početkom narednog meseca.
Iz Srbije u Crnu Goru pokušao da prenese 220.000 evra
10.10.2026.•
1
Dvadesetdvogodišnji H.S. iz Kraljeva uhapšen je zbog sumnje da je u petak, 9. oktobra, na graničnom prelazu Špiljani, prilikom izlaska iz Srbije, pokušao u Crnu Goru da prenese 220.000 evra.
"Glasajte u pidžamama": Srbija centar pozvao dijasporu na protest zbog uslova na izborima
10.10.2026.•
6
Stranka Srbija cenatar pozvala je celu dijasporu da u znak protesta glasa u pidžamama zbog "sramne" odluke Ministarstva spoljnih poslova da se u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima glasa po srpskom vremenu.
Dumanović: U policiji je najvažnija lojalnost režimu, savesne policajce kažnjavaju
10.10.2026.•
6
Penzionisani policajac, bivši inspektor Uprave kriminalističke policije Milan Dumanović upozorio je da je MUP podređen politici i SNS.
Niški glumac Aleksandar Marinković: Aktivisti SNS pretukli mog sina ispred pozorišta
10.10.2026.•
15
Poznati niški glumac Aleksandar Marinković saopštio je u objavi koju je podelio na Fejsbuku da je njegov maloletni sin pretučen sinoć dok je čekao da uđe u Narodne pozorište na predstavu.
Komentari 14
rale
Бака
Mark
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar